Razvoj novobeogradskih blokova

[Propeler]

Izvini Panto, ali u prethodnom postu si ispisao gomilu pogrešnih tvrdnji da ova diskusija počinje da gubi bilo kakav smisao.

Prvo, u Starom Rimu, uključujući i Panteon građeno je skoro isključivo najkvalitetnijim kamenom poreklom od magmatskih stena, većinom travertinom, koji nema nikakve veze sa armiranim betonom. Armirani beton se kao patent javlja pre svega nekih stotinak godina. U Rimu je ponekad cement korišten za spojeve između klesanih gromada kamena vrhunskog kvaliteta koje su tako klesane i uklapane da im nikakvo vezivno sredstvo nije ni bilo potrebno. Navodno je samo jednom beton upotrebljen kao potporni element ( za izgradnju kupole bazilike Sv. Petra ), mada i u tom slučaju kao osnova nije korišten čelik, niti gvožđe, već hrastove grede, pa i dalje postoji diskusija koja je tu uopšte bila uloga cementa i betona, tj. da li je uopšte imao potpornu i nosivu ulogu koju danas ima.

Drugo, razlika između moderne i modernizma je ogromna i tu zaista ne treba trošiti reči. Mislim da je Spatiotecte već mnogo napisao.

Treće, objekti moderne su zaista imali često te nesrećne betonske balkončiće koji se sada raspadaju usled neodržavanja, ali taj beton je makar imao površinski zaštitni sloj maltera i dekorativnog završnog sloja koji je ipak štitio beton od vremenskih prilika i produžavao mu vek, više nego da nije postojao uopšte.

Četvrto i na objektima modernizma se desilo pre neki dan u Nišu da je otpao ogroman komad betona i to će se dešavati i na NBg-u, jer je sve građeno veoma slično.

Životni vek armiranog betona još nije poznat, a i gomila iskustvenih podataka govori da ogroman broj parametara skraćuje životni vek AB, pre svega vlaga što izaziva koroziju metala, ali i mnogo šta drugo. Uzmimo samo kao primer da su feruginozne bakterije koje razgrađuju gvožđe i čelik otkrivene tek pre nekoliko godina i da su izazvale pravu senzaciju........

 

[direktor]

Zamisli marka betona temelja na prvoj zgradi kojoj je znacajno koricen AB u srb je zgrada beogradske zadruge temelji su 50 godina lezali u vodi marka betona 60 radjena analiza danas ako dobiju marku 50 vriste od srece
Nis se ne bi desio da se zgrada odrzavala zadnjih 25 god .
Armirani beton treba ispeskirati kao na palati pravde i preci hidrofobnom zastitom prosto
Sto se tice fasada zasto nisu radjene takv je bio pravac drugo energija bila badava sve sam to objasnio ali neke mrzi da citaju
Takodje na nbg mislim da je brutalizam cisti u manjini

 

[Дошљак]

Истина, чист брутализам су само блок 23, стари део блока 22, неокречене зграде 60их блокова, Западна капија и они солитери код ФДУ. Нисам сигуран могу ли се телевизорке узети под брутализам. Много бољи примери брутализма са голим бетоном по мени су Источна капија, солитери на Вождовцу, Палата правде, онај телекомуникациони монструм на Славији, завод за урбанизам беше оно здање код ботаничке баште, и шмпион брутализма по мом мишљењу, монструмски блок у Деспота Стефана пре Панчевца.

 

[spatiotecte]

Пантограф » 31 Aug 2018 09:49 pm[/url]":hazrgk71]Једино што, у Новом веку, од изворно српске архитектуре вреди, то је модерна/модернизам (за које Спасиотект, мимо овде важеће академске традиције, тврди да није једно те исто, као да не постоји дијалектички ток промене који може да их обједини, а јасно је да постоји, као и јасан дисконтинуитет са академским стиловима).

Posto me spominjes u svom postu, moram da reagujem i da te zamolim da nam objasnis, kako je moguce da ove dve zgrade cine jedan isti stil posto ti tvrdis da je tako?

Jos ce ispasti po tvom da je Novi Beograd izgradjen u stilu Art Deco.

 

[miki-nbgd]

Pre jedno 7-8 godina kad sam prolazio pored Doma Aero kluba otpao je ceo blok venca sa vrha zgrade. Na slici se vidi koliki deo nedostaje. Sva sreca da u tom trenutku nikog nije bilo ispod.

 

[Bender Rodriguez]

Upravo tako. Ma koliko cenio vrednost ''stare gradnje'', činjenica je da i ona ima svoje boljke i slabosti po pitanju tih opasnosti i održavanja. Te stare zgrade možda jesu rađene mnogo pedantnije nego one na NBG, ali zato imaju mnooogo ukrasa i izbočina koje posle 100 godina, pre ili kasnije dođu u opasnost da otpadnu. A pogotovu ako im je održavanje bilo loše i čisto estetski, bez proveranja stanja maltera i tih drugih materijala.

Tako da sve ima svoje.

A kad smo već kod toga ''sve ima svoje'', da kažem nešto na temu. Mislim da mnogo pažnje i strasti unosite u ovu raspravu i obe strane idu u ekstreme u svojim stavovima. A istina je, kao i uvek, negde između.
Tačno je da dosta zgrada građenih u periodu SFRJ ima razne falinke, da ih ima dosta ružnih, i da su pravljene bez neke konkretne vizije šta s njima posle 5-8-10 decenija. Kao i to da su bili i ostali neverovatno energetski neefikasni u vreme kad je bilo jasno da će jednog dana to biti vrlo bitna stavka i adut zgrade.

Al s druge strane, istina je i to da su dosta tih zgrada (delimično) gradili priučeni radnici u okviru radnih akcija. U vreme kad je stotine hiljada ljudi bilo bez krova nad glavom i kad je gradnja stambenog prostora bila top prioritet širom zemlje (govorim primarno o periodu od rata pa do 1970ih, kad se skućio veći deo ljudi). U takvim okolnostima, naravno da će biti dosta propusta, smandrljavanja i vatanja krivina. Al kao što primetiše članovi pre mene - i to vatanje krivina je uglavnom bilo vezano za završnu obradu (ne znam kako građevinci to zovu pa ću koristiti ovaj termin) a ne za same konstrukcije, statike i izdržljivost objekata. Što potvrđuje i navedena činjenica da se, ako sam dobro pročitao, nikad nijedan od tih objekata nije srušio ili oštetio pod zemljotresom. Istina, ima ih nemali broj koji je građen na lošem tlu ili loše projektovan pa danas tonu, krive se ili imaju male deformacije koje zadaju velike probleme stanarima. Ima toga, nije da nema. Ali šta ga znam, valjda i tu radi verovatnoća. Na 100.000 objekata podignutih na brzaka, u radnim akcijama, naći će se njih 100 koji će patiti i od takvih problema. :?

Što se tiče samog arhitektonskog stila... ni ja nisam ljubitelj tog brutalizma. :? Ali, i za njega važi isto ono što važi za sve druge stvari - lep je onoliko koliko se održava. Naravno, neke stvari bolje podnose neodržavanje (npr stara zgrada će izgledati kolko tolko lepo čak i kad je zaprljana prašinom) a neke slabije (goli ravni beton na kome se vidi i najmanje oštećenje ili trag). Ali manje više, uvek estetika svih stvari direktno zavisi od nivoa njihovog održavanja.

Tako da kad se sve to uzme u obzir, mogu da razumem i jednu i drugu stranu priče. I onu koja naginje ka kvalitetu i pedantnosti (stara gradnja) i ona koja ide/je išla na kvantitet, dostupnost i jednostavnost (posleratna SFRJ).

E jedino što nikad neću razumeti su bordo keramičke pločice umesto trotoara ispod belog betona sa narandžastim krovom na vrhu zgrade. ili trotarske staze od presovanog šljunka koji nakon 20 godina počne da se raspada i izgleda ko osušeno korito reke. Ili bele zgrade koje sa svojim monotonim braon-crnim štraftama liče na šporete i veš mašine. Tih stvari se i sam gnušam. Ali ne računajući to, razumem i jednu i drugu ''školu misli''.

 

[Пантограф]

Propeler » 01 Sep 2018 10:07 am[/url]":3rxccz9d]Izvini Panto, ali u prethodnom postu si ispisao gomilu pogrešnih tvrdnji da ova diskusija počinje da gubi bilo kakav smisao.

Prvo, u Starom Rimu, uključujući i Panteon građeno je skoro isključivo najkvalitetnijim kamenom poreklom od magmatskih stena, većinom travertinom, koji nema nikakve veze sa armiranim betonom. Armirani beton se kao patent javlja pre svega nekih stotinak godina. U Rimu je ponekad cement korišten za spojeve između klesanih gromada kamena vrhunskog kvaliteta koje su tako klesane i uklapane da im nikakvo vezivno sredstvo nije ni bilo potrebno. Navodno je samo jednom beton upotrebljen kao potporni element ( za izgradnju kupole bazilike Sv. Petra ), mada i u tom slučaju kao osnova nije korišten čelik, niti gvožđe, već hrastove grede, pa i dalje postoji diskusija koja je tu uopšte bila uloga cementa i betona, tj. da li je uopšte imao potpornu i nosivu ulogu koju danas ima.

Drugo, razlika između moderne i modernizma je ogromna i tu zaista ne treba trošiti reči. Mislim da je Spatiotecte već mnogo napisao.

Treće, objekti moderne su zaista imali često te nesrećne betonske balkončiće koji se sada raspadaju usled neodržavanja, ali taj beton je makar imao površinski zaštitni sloj maltera i dekorativnog završnog sloja koji je ipak štitio beton od vremenskih prilika i produžavao mu vek, više nego da nije postojao uopšte.

Četvrto i na objektima modernizma se desilo pre neki dan u Nišu da je otpao ogroman komad betona i to će se dešavati i na NBg-u, jer je sve građeno veoma slično.

Životni vek armiranog betona još nije poznat, a i gomila iskustvenih podataka govori da ogroman broj parametara skraćuje životni vek AB, pre svega vlaga što izaziva koroziju metala, ali i mnogo šta drugo. Uzmimo samo kao primer da su feruginozne bakterije koje razgrađuju gvožđe i čelik otkrivene tek pre nekoliko godina i da su izazvale pravu senzaciju........

Пропелер, извини, али Базилика Светог Петра није изграђена у старом, већ у нововековном Риму (и изазвала реформацију у Немачкој). Верујем да то, као учен човек, и знаш.
Купола Пантеона коју сам поменуо је, међутим, римска грађевина из Старог века, и није саграђена од камена, него од бетона. Не од армираног бетона, нити од неармираног бетона какав данас знамо, него од - бољег неармираног бетона. И то није чудо - била је то напредна цивилизација: из оно мало докумената што нам је преостало од старих Римљана знамо да су они, например, стерилисали хируршке инструменте, а у Бечу су средином 19. века доктора који је то радио послали у лудницу.

Римски бетон има боља својства од савременог, а било би занимљиво питање за Нешнал џиографик да ли је, дакле, римски неармирани бетон има боља својства од савременог - армираног бетона. Верујем да, највероватније, ипак није. Али остављам могућност и да јесте.

Конкретно, у нашем случају, ако ћемо да разговарамо о дуговечности купола појединачних хала Београдског сајма, то можда има смисла, јер је реч о поприлично екстремним конструкцијама од преднапрегнутог бетона, из херојског (незрелог) доба те технологије (као Морандијев мост, али оно стварно делује као идиотски конципирана грађевина). Ту онда, ваљда, и купола Светосавског храма може да дође под сумњу. А, да ће нека стамбена зграда, пројектована да издржи катаклизму од земљотреса, можда чак и тестирана на то, пасти сама од себе... ма, једноставно, неће. И не знам откуд идеја да се пише о томе.

Друго, у Србији су модерна и модернизам једно те исто, и користе се као синоними, као и постмодерна и постмодернизам. Једноставно је тако. Да ли грешимо? Мислим да не. Зашто - у посту испод овога.

 

[spatiotecte]

Пантограф » 01 Sep 2018 08:48 pm[/url]":3rawa9y3]

Друго, у Србији су модерна и модернизам једно те исто, и користе се као синоними, као и постмодерна и постмодернизам. Једноставно је тако. Да ли грешимо? Мислим да не. Зашто - у посту испод овога.

Pantografe gresis, gresis, i to puno a sto je jos gore utices na to da se jedna laz ako se ponovi 100 puta pretvori u istinu.
To je tvoje licno misljenje i ja se sa tim ne mogu sloziti NIKAKO i kao neko iz struke moram da intervenisem jer smatram da se takvim stavovima ugrozava istina i stvara konfuzija kod ljudi koji nisu upuceni u tome.
Spreman sam da debatujem o tome koliko god treba ali ovako nesto ne mogu da dopustim da se provuce kroz forum a da ne reagujem.

I dalje cekam tvoj odgovor na moje pitanje kako mogu zgrada Aero kluba i Televizorke da budu jedan isti arhitektonski pravac? (uzeo sam te 2 zgrade kao primer, mogle su da budu i neke druge)
Molio bi te za odgovor potkrepljen argumentima, od tebe starog clana i edukovanog mogu ocekivati tako nesto.

 

[Пантограф]

spatiotecte » 01 Sep 2018 12:04 pm[/url]":2ufcaohv]

Пантограф » 31 Aug 2018 09:49 pm[/url]":2ufcaohv]Једино што, у Новом веку, од изворно српске архитектуре вреди, то је модерна/модернизам (за које Спасиотект, мимо овде важеће академске традиције, тврди да није једно те исто, као да не постоји дијалектички ток промене који може да их обједини, а јасно је да постоји, као и јасан дисконтинуитет са академским стиловима).

Posto me spominjes u svom postu, moram da reagujem i da te zamolim da nam objasnis, kako je moguce da ove dve zgrade cine jedan isti stil posto ti tvrdis da je tako?

Jos ce ispasti po tvom da je Novi Beograd izgradjen u stilu Art Deco.

Спасио, мешаш Интернционални стил са модернизмом у целини.

Модернизам је шири појам, који обухвата већи број праваца/стилова/"подстилова" у дужем временском континууму. Баш добро да си поставио слику телевизорке из Блока 28 - управо поред ње налази се шест зградица са косим крововима - забрањеним елементом у Интернационалном стилу, саграђених 1979. године и које, као и оближњи Блок 19А, твоје колеге ипак сврставају у позну модерну (модернизам), а не у постмодерну (постмодернизам).

Дакле постоји рана, развијена, позна модерна, у периоду дугом читав век (с обзиром да се модернистичке зграде и данас подижу), па би и било нереално да разне грађевине из тог периода личе једна на другу. Уосталом, чак и у оквиру Интернационалног стила постоје битне естетске разлике - немој ми рећи да ова телевизорка изнад личи иоле на неку стаклену кулу Миса ван дер Ројеа? А та телевизорка има и одлике брутализма... Шта је сад па тај брутализам? А необрутализам? А шта је конструктивизам?
Па, све је то модерна архитектура, коју одликује мање или више радикалан раскид са историјским стиловима градње (у временском смислу мање - више - па опет мање, после чега и услед чега се отвара поље за постмодернизам, који традиционално наслеђе реафирмише).

Тиме што извлачиш чињеницу да се у неком језику реч (придев) "moderne" користи да означи конкретан стил, и тиме ограничаваш "модерну" (иначе, термин немачког порекла) на ар деко, чиниш поприличну логичну грешку. Треба ли рећи и да се на енглеском сецесија (ар нуво, југендстил) зове "modern style", па можемо ли онда о сецесији да говоримо као о "модерни"?

 

[spatiotecte]

Пантограф » 31 Aug 2018 09:49 pm[/url]":2iw6cdh0]за које Спасиотект, мимо овде важеће академске традиције, тврди да није једно те исто, као да не постоји дијалектички ток промене који може да их обједини, а јасно је да постоји, као и јасан дисконтинуитет са академским стиловима.

Evo vratio sam se na tvoju izjavu.
U potpunosti se slazem sa ovim sto si rekao i sto sam boldovao i uvecao.
Dakle Modernizam u sebi ima JASAN diskontinuitet sa akademskim stilovima. I to je tacno.
Modernizam ne moze u sebi da ima elemente klasicne arhitekture.

Vracam se na zgradu aerokluba, da li se slazes da ona u sebi ima elemente klasicne arhitekture?
Dakle ima elemente akademskih stilova, u tom pogledu, po mom ona ne moze da bude nikako modernisticka zgrada. A takvih zgrada iz 30ih sa elementima akademske arhitekture (venac, kolone, reljefi) ima bas dosta u beogradu.

Kako moze ova zgrada koja ima vence, stubove (pricam o stilizovanim stubovima na fasadi a ne o stubovima u konstruktivnom stilu), dakle kako moze zgrada koja u sebi ima ornamentiku da bude modernisticka zgrada kad modernizam upravo izbacuje takve elemente?



Za mene moderna je pod pravac Art Deco-a a ne podpravac Modernizma ili internacionalnog Stila.
Ako se gleda istorija arhitekture kroz vreme, neka hronologija bi bila Secesija pa onda njen naslednik Art Deco (to je srpska moderna) pa onda njegov naslednik Modernizam.

 

[spatiotecte]

Evo i sta kaze Wikipedija u vezi moderne koja ne potice iz Nemacke kao sto si izjavio nego iz Amerike. pravi naziv je "Streamline moderne"

"Streamline Moderne, sometimes termed Art Moderne, is a late type of the Art Deco architecture and graphic design/style that emerged in the 1930s. Its architectural style emphasized curving forms, long horizontal lines, and sometimes nautical elements"

Dakle Moderna je podpravac Art Deco-a kao sto sam i rekao i kao takva nikako ne moze da bude modernizam jer modernizam i Art Deco su potpuno 2 razlicita pravca.

 

[Bender Rodriguez]

Taman budem ponosan što sam, od učlanjenja na forum do danas, naučio da razlikujem i prepoznajem karakteristike arhitektonskih stilova bez korišćenja Gugla (mislim da sam baš čitao postove nekoga od vas dvojice gde ste objasnili razlike između npr Art Deco i Streamline moderne tako dobro da i dan danas pamtim) kad ono krene nova zbrka sa domaćim modernizmom, internacionalnim modernizmom, post-modernizmom, neomodernizmom...

Sad znam kako je onom Ameru u Snatchu kad ide po Istočnom Londonu punom žargona i ne razume nijednu jedinu reč...

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=UGuGzH3Ne5w[/youtube]

:mrgreen:

 

[spatiotecte]

Pa evo ja se iz svih snaga trudi da objasnim i razjasnim razliku izmedju 2 pojmova koji se cesto mesaju Moderna i Modernizam.

Dakle Modernizam ne moze u sebi da ima klasicne elemente arhitekture (ornamentiku)
Moderna koja je zapravo skracenica od "streamline moderne" moze u sebi da ima klasicne elemente arhitekture i kao takva NE MOZE nikako da bude isti pravac kao i modernizam jer modernizam odbacuje ornamentiku.
I moderna (kao podpravac) pripada Art Deco-u (glavni pravac tog vremena).
A Art Deco nikako ne moze da bude Modernizam.
Tako da mislim da je ovo sto pokusavam da objasnim jasno.

 

[Пантограф]

Ја ти управо и говорим да ти "модерну" сводиш на ар деко, који се на француском зове "style moderne". Овде се то не ради, и мислим да постоје особености развоја наше архитектуре који то и условљавају.

Зграда Аероклуба свакако није претежно "модернистичка", али има по Београду хрпа ар деко зграда са много мање орнаментике од Аероклуба. Чак се ни не може рећи да су доследан ар деко, јер се од "послератних" зграда разликују отприлике изгледом улазне капије и једним округлим прозором. А постоје и предратне грађевине у духу потпуног функционализма, малтене Интернационалног стила (који још није постојао!) попут зграде УНС-а у Ресавској, за коју би 90% људи рекло да је подигнута шездесетих.

Понављам ти да је у питању континуум, али да постоји плутајућа тачка раздвајања од традиционалних стилова.Тамо где та различитост односи превагу, ту почиње модернизам. Ар деко је добар пример хибрида - леп стил, и ја га волим - а и у њему постоје варијације: уосталом, париске ар деко зграде углавном везе немају са београдским. А ни Емпајер стејт билдинг баш није исто што и Аероклуб.

Е, да не буде ово тотални офтопик: новобеоградска архитектура је једнако једна врста еволутивног развоја и прелаза међу стиловима, и то углавном са извеним заостатком у односу на развијенији свет. Али, итекако развој инициран у вољено и слављено "предратно" време.

ЕДИТ: Шта ћемо са конструктивистичким зградама у СССР-у које личе на стримлајн модерну? Где ћемо њих да сврстамо? Нису важне класификације, важна је суштина.

 

[Bender Rodriguez]

Ne bih znao, nisam stručan pa ne ulazim u to. Ali hvala na objašnjenjima obojici. Al da ima baš nesrećnih imena i klasifikacija tih stilova, vala ima ih. Neoklasicizam, akademizam, modernizam ovaj, modernizam onaj, moderna, postmoderna... idi bre... Doduše teško da bih ja smislio neka prikladnija imena.

Zato ja lepo pamtim vizuelno, i sve po decenijama. Što na nivou Srbije što na nivou sveta. Pamtim po par primera iz svake decenije. Evo par karakterističnih primera u slučaju Srbije koje uzimam kao repere kad nisam siguran pa posle upoređujem sa drugima:
1900te - Zgrada trgovca Stamenkovića (''Zelena zgrada s pločicama'') na uglu Uzun Mirkove i Kralja petra.
1910te - Zgrada Jovana Smederevca (ona ugaona prekoputa Politike) i Hotel Kasina (građen je do 1922)
1920te - druge dve zgrade na uglu UM i KP a koje nisu Aeroklub
1930te - Aeroklub Igumanova Palata, BIGZ, Dom vazuhoplovstva
1940te - (?) Dugačka siva zgrada prekoputa Sajma i one petospratnice u Zdravka Čelara?
1950te - Palata Srbija, Dom Sindikata, Generalštab
1960te - blokovi oko Fontane, 6 kaplara, Blok 23, zgrada iznad današnjeg Terazijskog tunela
1970te - NBG ''Blokovi'', Vidikovac, Blok 37
1980te - soliteri na Crvenom krstu, Banjica, soliteri u V.Stepe, Blok 19
1990te - crveno-bele zgrade na uglu Kneza Miloša i Durmitorske, kao i sa Višegradskom (prvi primer koga se odmah setim)

Znam da nije ispravno i ovo je tek mali delić primera koji mogu biti u istoj deceniji a opet se znatno razlikovati jer nisu istog stila. Ali samo kažem kako neki od nas, koji nismo stručni, al dovoljno znamo da ih vizuelno razlikujemo kad ih vidimo pred sobom, pamtimo i vidimo sve te pravce i škole.

 

[Пантограф]

А, ето ти СИВ-а, тј. Палате Србија. Неки га сврставају, због монументалности и финалне обраде, чак у соцрелизам; а зграду су архитекте подметнуле на конкурсу као кукавичје јаје, да заобиђу соцреалистичке цензоре: узор им је била Корбизјеова зграда Центросујуза у Москви. Корбизје и соцреализам?
Онда, је ли исправније совјетски модернизам?

А Блок 19а? Модернизам са косим крововима? Ето, и то има.

 

[spatiotecte]

@Pantografe
Ja modernu svodim kao pod pravac glavnog pravca art Deco-a kao sto je Brutalizam podpravac glavnog pravca modernizma.

Naravno da postoje varijacije svakog tog stila.
Ali moraju neke stvari da se razgranice.
Jer ti delis arhitekturu na MODERNU u koju svrstavas sve od (okvirno)1890te do danas (znaci Secesija, pozna secesija, moderna, modernizam, brutalizam, postmodernizam, i sve postojece varijacije...) i KLASICNU znaci sve sto je postojalo pre 1890.

Ali takva podela ne moze da se prihvati kao nesto verodostojno jer u razdoblju od vise od 100 godina te zgrade imaju bitne razlike i to ne moze da se naziva "varijacijom".
Mozemo pricato o modernom DOBU i klasicnom DOBU ali moramo da razjasimo razlicite stilove koji postoje u tim dobima jer se zaista radi o stilovima a ne o varijacijama.
Secesija je skroz razlicita od Art Deco-a a i taj art Deco je razliciti od modernizma.

Problematicne su zgrade iz 30ih za razlikovati jer u sebi sadrze i elemente klasicne arhitekture sa ornamentikom i elemente modernije arhitekture. Dakle ja njih vidim kao prelazni stil izmedju klasicne i savremen arhitekture bas kao sto si rekao neki hibrid, nisu ni tamo ni vamo. Ali jbg kao takve one cine neki posebni stil i to mora da se karakterise kao nesto sto je drugacije i sto se razdvaja od ostalog.

 

[Пантограф]

spatiotecte » 01 Sep 2018 10:25 pm[/url]":1hnznh2n]
Problematicne su zgrade iz 30ih za razlikovati jer u sebi sadrze i elemente klasicne arhitekture sa ornamentikom i elemente modernije arhitekture. Dakle ja njih vidim kao prelazni stil izmedju klasicne i savremen arhitekture bas kao sto si rekao neki hibrid, nisu ni tamo ni vamo. Ali jbg kao takve one cine neki posebni stil i to mora da se razgranici.

Управо тако (болдовано). А за констатацију из последње реченице, па не знам... београдска модерна? Али, шта ћемо са загребачком модерном? Оставио бих ја то да лебди у међупростору и под општим квалификативом "модерног", и с обзиром на парадигму коју су носиле (да нешто промене, а не да имитирају старо -традиционални елементи су били ту понајвише да задовоље инвеститоре), која их пре везује са оним што је дошло после њих, а не са оним пре.

 

[Bender Rodriguez]

Samo još jedno pitanjce pa vas ostavljam do daljnjeg. Znam da nije baš 100% on-topic, ali u nedostatku druge, da iskoristim ovu temu.

Koje decenije su građene ovakve ravne, jednostavne, kutija-za-cipele zgrade kojih ima dosta po Beogradu? Zbog spartanskog izgleda, pretpostavljam da su one iz 50ih? I kom pravcu one pripadaju, ako se uopšte mogu svesti u neki pravac... ?

par primera:
https://goo.gl/maps/u6tX5sm8UTp
https://goo.gl/maps/GvJdQw5KbDr
https://goo.gl/maps/4cW83dJr4TD2
https://goo.gl/maps/rzYuAFjLXVH2

 

[spatiotecte]

Bender Rodriguez » 01 Sep 2018 10:14 pm[/url]":tputjt9y]Ne bih znao, nisam stručan pa ne ulazim u to. Ali hvala na objašnjenjima obojici. Al da ima baš nesrećnih imena i klasifikacija tih stilova, vala ima ih. Neoklasicizam, akademizam, modernizam ovaj, modernizam onaj, moderna, postmoderna... idi bre... Doduše teško da bih ja smislio neka prikladnija imena.

Zato ja lepo pamtim vizuelno, i sve po decenijama. Što na nivou Srbije što na nivou sveta. Pamtim po par primera iz svake decenije. Evo par karakterističnih primera u slučaju Srbije koje uzimam kao repere kad nisam siguran pa posle upoređujem sa drugima:
1900te - Zgrada trgovca Stamenkovića (''Zelena zgrada s pločicama'') na uglu Uzun Mirkove i Kralja petra.
1910te - Zgrada Jovana Smederevca (ona ugaona prekoputa Politike) i Hotel Kasina (građen je do 1922)
1920te - druge dve zgrade na uglu UM i KP a koje nisu Aeroklub
1930te - Aeroklub Igumanova Palata, BIGZ, Dom vazuhoplovstva
1940te - (?) Dugačka siva zgrada prekoputa Sajma i one petospratnice u Zdravka Čelara?
1950te - Palata Srbija, Dom Sindikata, Generalštab
1960te - blokovi oko Fontane, 6 kaplara, Blok 23, zgrada iznad današnjeg Terazijskog tunela
1970te - NBG ''Blokovi'', Vidikovac, Blok 37
1980te - soliteri na Crvenom krstu, Banjica, soliteri u V.Stepe, Blok 19
1990te - crveno-bele zgrade na uglu Kneza Miloša i Durmitorske, kao i sa Višegradskom (prvi primer koga se odmah setim)

Bendere, izuzetno ti se zahvaljujem na ovoj listi zgrada kao i na deceniju izgradnje jer ce nam jako pomoci da razumemo sustinu cele price.

Dakle da li mozemo da kazemo da ova lista zgrada koja se prostire na razdoblju od 100 godina je deo jednog istog stila koji bi nazvali modernim stilom?
Ili su ipak sve te zgrade dosta drugacije jedne od drugih i pripadaju razlicitim stilovima?

Pa ja sam ipak misljenja da su razlike izmedju svih ovih zgrada dovoljno velike da ih svrstavamo u neke razlicite kategorije/stilove.

 

[Пантограф]

Наравно да не може она сецесија са почетка листе, нити Касина, али од БИГЗА-а, може.

@Bender
Врло ти је занимљиво питање, а одговор још нисмо дали. Често се чује, за једноличне зграде око Професорске колоније, или за Павиљоне - соцреализам. Али, соцреализам у архитектури је новокласицистички еклектичан стил, са претежним елементима барока, готике и чега све не...
Шта је онда? Људи мало путују и виде доста сличнога по Бечу, Стокхолму...
Ако мене питаш - то је подврста скромне модерне архитектуре.

А онда и у некој америчкој књизи данашњи изглед поште код штајге назову "класичним примером соцреализма", а оно урадио 1947. руски емигрант - који се после одселио у СССР и тамошње колеге учио модерној архитектури коју је научио у Југославији, пре рата...

 

[Bender Rodriguez]

@Spatio
Hvala. Mislio sam da ću dobiti kritike za taj post jer jasno je da nisam u njega ubrojao sve primere, a i teško je samo rečima opisivati nešto što se tiče estetike jelte. Al dobro ako je ikome pomogao, super. Ja sve tako pamtim, po decenijama. Svaki pojedinačan primer koji znam. Naravno, imajući svo vreme u vidu da i jedan BIGZ i zgrada u Kneza Miloša 95 (ona velika prekoputa JRB) potiču iz iste decenije pa ipak ne liče toliko jedna na drugu jelte...

Ali kažem, gledam te neke generalne karakteristike po svakoj deceniji i trudim se da nađem nešto što daje pečat svakoj od njih. Bili to kitnjasti ćoškovi fasada (''Zelena sa pločicama'', 1900te) ; masivne i za naše uslove visoke konstrukcije sa kupolama i ukrasima (Uzun Mirkova i Kralja Petra, 1920te - lično moj omiljeni) ; jednostavni i pravilni (često masivni) oblici 50ih (SIV); ili pretežno sive, ponekad bele, betonske džombe sa raznim konstrukcijskim skalamerijama koje su bile ''in'' 70ih i 80ih (Banjica ili Vidikovac). I naravno sve njihove varijacije, koje su ili jače, ili slabije, kako se ide ka prethodnoj, odnosno narednoj deceniji.

@Pantografe,
Hvala na odgovoru. Razumem da je teško odrediti pošto su tako spartanski pravljene. Al baš zato i mislim da sve one potiču iz 50ih, zar ne? Ako im uporedimo fasade sa onim radničkim naseljem na Karaburmi, koje je građeno upravo 1950ih, vidi se da su potpuno iste. Tako da što se tiče starosti, skoro sam siguran da su one iz 1950ih.

 

[spatiotecte]

Bendere, nema na cemu,
Hvala tebi i to puno, napravio si jedan koristan timeline 20og veka koji pomaze u razumevanju neceg sto je dosta komplikovano.

Upravo dolazimo do neceg sto se zove "eklektizam" ili "eklektika" a to nije arhitektonski stil vec opisuje objekat koji u sebi ima arhitektonske elemente razlicitih stilova.
U tom pogledu, mozemo reci da je vecina zgrada iz 30ih neka vrsta eklektizma jer ima i starih i modernih elemenata u njima ali kao sto sam rekao "eklektizam" nije stil vec izraz koji objasnjava da je nesto pomesano.

Neki savremeni primer eklektizma bi bila CECEsija jer u sebi sadrzi elemente klasicne arhitekture (stubovi, ornamenti) kombinovane sa modernim elementima (metalne nadstresnice na primer).

 

[spatiotecte]

Bender Rodriguez » 01 Sep 2018 10:50 pm[/url]":3o07rlnn]

Ali kažem, gledam te neke generalne karakteristike po svakoj deceniji i trudim se da nađem nešto što daje pečat svakoj od njih. Bili to kitnjasti ćoškovi fasada (''Zelena sa pločicama'', 1900te) ; masivne i za naše uslove visoke konstrukcije sa kupolama i ukrasima (Uzun Mirkova i Kralja Petra, 1920te - lično moj omiljeni) ; jednostavni i pravilni (često masivni) oblici 50ih (SIV); ili pretežno sive, ponekad bele, betonske džombe sa raznim konstrukcijskim skalamerijama koje su bile ''in'' 70ih i 80ih (Banjica ili Vidikovac). I naravno sve njihove varijacije, koje su ili jače, ili slabije, kako se ide ka prethodnoj, odnosno narednoj deceniji.

Bendere moram ti priznati da i ja sagledam objekte na neki slican nacin kao ti i probam u celom beogradskom sarenolikom fondu nepokretnosti da svrstavam objekte koji lice jedne na druge i da na taj nacin probam da ih kategorisem.

Jer jasno je da neki objekti iako drugaciji su slicni dok neki drugi su drugaciji, i tako mozemo da povezemo sta je deo jednog istog stila i sta moze da se svrstava u neku istu ili slicnu kategoriju.
Naravno postoje zgrade koje su cudne jer su bas mesane i za koje je tesko naci pravu definiciju ali to su ipak retki primeri.
Uglavnom arhitekonski kanoni i kodeksi nam omogucavaju da prepoznamo i svrstavamo skoro sve objekte.

 

[Пантограф]

Да, те зграде јесу еклектичне, а то је зато што смо ми увек ни тамо ни `вамо, зато што млад Хрват нацрта потпуно модернистичку Главну пошту, а онда се чаршија скандализује па да Русу да направи... оно итд. Имамо и тај неки "ауторитарни монументализам" у Београду, карактеристичан за друштва из тридесетих.

@Bender
Па, те зграде су почеле да се граде одмах после рата, дакле четрдесетих. Рецимо, на градилиште тих коцки око Професорске колоније је "најуспешнији" београдски масовни убица одводио своје жртве (професионалаца у полицији тада тешко да је било, па је то потрајало охо-хо).