Razvoj novobeogradskih blokova

[ccc]

Nismo čuli da 99.5 posto ne voli NBG, nego da su komunisticke zgrade ružne i da nemaju nikakvu posebnost i znacaj sto se tiče arhitekture, pobogu. Dakle, ja živim na NBG, ali znam da napravim razliku izmedju poredjenja koncepta (onog sto je Novi Beograd) i izgleda zgrada.

 

[spatiotecte]

direktor » 23 Jul 2018 08:41 am[/url]":2qaw8w54]da je art nuvo zgradama onda bi bio prihvatljiviji za tebe
Da li mislis da treba da se rusi blok po blok i da se pakuje ko sad a blok i utrpavanje novih zgrada u stare blokove da se ucari koji dinar od zemljista

Ulicna matrica NBG je odlicna, planirana je da prihvati saobracaj narednih 100 godina, to je velika prednost, bulevari 2+2 na svakih 400 ili 600 metara su jako prakticni da smanje guzve i to se pokazalo kao uspesno.
Taj deo koncepta je dobar.
Problemi su parkinzi koji jedu veliki deo bloka, zapustene zelene povrsine i izgled zgrada a sad je dodatni problem stihijska gradnja izmedju tih postojecih blokova.
Ja nisam za popunjavanje praznog prostora sa zgradama investitorske gradnje iako shvatam da je to proces koji je prirodan jer se desava u svim krajevima i shvatam da to postoji zato sto postoji potraznja za stanovima na tim lokacijama.
Mislim da Beograd mora da udje u ozbiljno razmisljanje kako da definise strategiju daljeg razvoja Novobeogradskih blokova.
Da se krene mozda od parkinga i ukopavanja istih jer je u 21om veku je nedopustivo da imas kilometre parkinga u jednom bloku, em je ruzno em jede prostor.
Za same zgrade bi trebala da se napravi racunica koliko bi kostalo grad da renovira na stotine zgrada na NBG i da li mu se to isplati.
ja verujem da se mnoge od njih mogu zacuvati uz neku reorganizaciju prostora a da neke bi morale da se ruse kako bi se bolje iskoristio prostor.
Ovo je jedan ozbiljan projektni zadatak, definisati buducnost tih prostora i mislim da treba da se uzmu svi parametri u obzir od zeleznila preko parkionga i energetske efikasnosti. i onda raditi blok po blok, ovde sacuvati zgradu i renovirati je, ovde je rusiti jer je tako lakse resiti problem. Treba pametno ukljuciti investitore, i ponuditi im da izgrade nove kvadrate uz obavezu da renoviraju ili adaptiraju postojece zgrade.
Transformacija NBG treba da se radi postepeno i pametno jer ce inace da se popuni novim zgradama tamo gde ne bi trebalo i problem ce biti jos veci.

 

[DusanBG]

Pobogu, "NBG ružan" znači mnogo više od NBG zgrade ružne.
Ja ne znam ko od ljudi koji brane NBG kaže "u kako su divne ove zgrade na NBG", ali NBG ružan ima sasvim drugačiju konotaciju. Ja ne znam kako živiš ako ti je gadna svaka zgrada koju pogledaš.

I zapravo dosta zgrada na NBG nisu ružne, možda nisu neke ne znam kakve lepote, secesije i šta već, ali veliki deo NBG izgleda u odnosu na A blok i slične novogradnje kao poslenji krik arhitekture, sa modernim linijama i fasadama prekrivenim belim plocicama (ovo se posebno odnosi na blokove 21, 37, 38, niže delove 45. i 70.). Što su one sve propale smo već pričali, dovoljno je da vidimo bilo koju zgradu staru 40 godina u koju je uloženo 0 RSD u spoljeno održavanje i onda još dodatno stolarija stihijski izmenjana i da vidimo na šta će da liči. Uf ustvari vidimo, dovoljno je da pogledamo bilo gde po gradu.

 

[spatiotecte]

Drakche » 23 Jul 2018 07:27 am[/url]":2zdf68k8]
Puno zelenila u okolini je plus, ali su zgrade ipak trebale biti gusce koncentrisane jedna pored druge, i ne vise od 6 - 7 spratova.

+1 Sustinski deo problema si ovde uocio Drakche. Zato sto preveliki prostor izmedju zgrada je uticao da umesto parka se to pretvori u livade i taj prazan prostor se najvise koristio za parking a to totalno kvari koncept zgrada u zelenilu. To je problem otovrenog bloka.

Svetska praksa pokazuje sve vecu tendenciju vracanja ka nekoj klasicnoj organizaciji prostora, polu otvoreni blok je sigurno neka zlatna sredina izmedju otvorenog (NBG) i zatvorenog bloka (stari grad). Paviljoni na NBG su mozda nesto sto se najvise priblizava tome.

 

[direktor]

Grad da renovira pa nije to obaveza grada vec vlasnika stanova .Grad ni svoje zgrade ne odrzava kako treba .
Grad moze da postavi pravila sta kako treba da se radi omoguci pristup fondovima eu za energetsku efikasnost.
Mozda bi trebalo uraditi jednu zgradu kao pokazni primjer
Zamjena stolarije sredjivanje fasade itd .Za to su naj bitniji medju ljudski odnosi u zgradi .Ima zgrada koje se super odrzavaju gdje su liftovi zamjenjeni stolarija sredjena fasada itd.Sto se tice. Parkinga na nbg imaju i stare zgrade sa garazama Generno problem parkinga ce postojati sve veci.
Spatio parkiraju se ljudi iz nuzde onda im opstina grad izadju u susret naprave parking mjesta
Da li je problem ne odrzavanja zelenih povrsina ili problem lose izvedenog ili lose zamisljenog
Zasto zbijati zgrade da se gleda komsiji u prozor sta ruca.
Jel tendencija i kvalitet kome tezimo A blok mozda

 

[spatiotecte]

Grad mora da se ukljuci da bi resio odredjene probleme koje stanari sami ne mogu. Secas li se pre par godina programa popravimo zajedno gde je grad finasirao 80% radova a stanari ostali deo, to je bila dobra akcija.
Inace ne mogu stanari da se dogovore samostalno pogotovu na NBG gde odredjene zgrade imaju vise od 100 stanova.
Znas kad ce da se dogovore stanovnici Televizorke ili Mercedeske da renoviraju fasadu? Nikad. Jednostavno ih ima previse.

 

[roger34]

Meni je recimo blok 33 manje-vise idealan. Mozda bi u delu gde je vrtic kosarkaski teren trebalo pomeriti ka sredini bloka (malo odmaci od najblizih prozora). Unutar bloka postoje tereni, prostor za setnju/sport/decija igralista i mir.
Fasade bi naravno, trebalo da se srede, i dobro bi doslo da bar dva-tri puta nedeljeno prodju cistaci (mada bih ja tu i kazne stanarima, nije bas toliko tesko ne ostaviti pikavac/konzervu/kesu od cipsa uz klupu, a ipak mislim da su vecina koja tu provodi vreme stanari).

Otovoreno/zatvoreno nije uopste glavno pitanje. % zauzeca prostora zgradama i parkinzima jesete. Ako polazimo od toga da je nabijenost A Bloka/West 65/... normalna stvar, onda ce svaka organizacija da bude uzas.

 

[direktor]

I to popravimo zajedno sufinansiranje je stopirano jer je protivno zakonu stopirao drzavni revizor .
Pod prijetnjom kazne da vidis kako se dogovaraju
Kad pomenu mercedesku u jednoj su stanari veoma slozni imaju dva budzeta za odrzavanje
Jedan sami skupljaju od toga pacaj domara a drugi dio preko vojne ustanove 2

 

[Drakche]

spatiotecte » 23 Jul 2018 10:45 am[/url]":1mh7lndd]

Drakche » 23 Jul 2018 07:27 am[/url]":1mh7lndd]
Puno zelenila u okolini je plus, ali su zgrade ipak trebale biti gusce koncentrisane jedna pored druge, i ne vise od 6 - 7 spratova.

+1 Sustinski deo problema si ovde uocio Drakche. Zato sto preveliki prostor izmedju zgrada je uticao da umesto parka se to pretvori u livade i taj prazan prostor se najvise koristio za parking a to totalno kvari koncept zgrada u zelenilu. To je problem otovrenog bloka.

Svetska praksa pokazuje sve vecu tendenciju vracanja ka nekoj klasicnoj organizaciji prostora, polu otvoreni blok je sigurno neka zlatna sredina izmedju otvorenog (NBG) i zatvorenog bloka (stari grad). Paviljoni na NBG su mozda nesto sto se najvise priblizava tome.

Polazim od sebe, na NGBD mi je generalno sve previse glomazno i 'otudjeno. Sve, opet, zavisi od toga sta kome odgovara i na sta je navikao, prednost je, mozda, to sto buka nije toliko velika kao u centru grada i sto je lakse za parkiranje. Nemam nameru da umanjim necije pozitivno iskustvo zivljenja u blokovima.

Po socijalistickom konceptu stanovanja (sto je sve bilo vise eksperimentalno, nego bazirano na nekoj nauci o kvalitetu zivota) ljudi su u kupovinu trebali ici u posebno sagradjene trznice do kojih mora dugo da se hoda, a ispostavilo se da ljudima vise odgovara da su te prodavnice u prizemlju njihove zgrade. Ne samo zato sto je mnogo blize i brze, vec sto ti lokali stvaraju odredjenu atmosferu u ulici.

U bloku 21 su, na stranama oba bulevara, popunjeni "prazni" prostori manjim poslovnim zgradama, mozda se i u drugim blokovima moze nesto slicno uciniti, samo sto su ljudi jako osetljivi na njihove livade.

 

[direktor]

Mislis kako su fino unpredili sa poslovnim zgradama bul avnoja desna strana gledano od sava centra

 

[Nebojsa]

Glavni problem Novog Beograda u arh. smislu je dominacija tog soc. komunistickog sivila u propadanju. Gradi se ali to sivilo i dalje absolutno dominira Novim Beogradom, i ja bi kao i CCC voleo da se to preko noci srusi i izgradi totalno nov grad ali to je nemoguce, nesto bi i sacuvao. Takodje taj fazon zgrada u obliku dugackih glista je totalno bezveze. U urbanistickom i saobracajnom smislu Novi Beograd je isplaniran odlicno i to funkcionise.
Sto se samih zgrada tice mozda bi u bliskoj buducnosti nesto i moglo da se rusi, ja bi vecinu niskih zgrada zadrzao i rekonstruisao ali solitere bi bar 60% srusio i to najvise oko Fontane, opstine i starog merkatora. Sezdeseti blokovi su kriminalni.

 

[astrodule]

Upravo popunjavanje poslovnim zgradama pravi velike probleme parkiranju. Gradski oci su smislili da naprave zonu za parkiranje na samo par metara od besplatnih mesta, što ne rešava problem.

I bez tih poslovnih objekata parking mesta je sve manje. Umiru stari ljudi, dolaze mladi sa kolima i eto problema. Ali, primetimo samo da je problem sa parkiranjem nastao tek više decenija po izgradnji, što je, mora se priznati, prilično dobro zamišljeno. Tome je i pomoglo što zgrade nisu na metar od ulice, što su trotoari široki i što postoji dosta zelenih površina čiji se obodi (a često i središnji delovi) mogu iskoristiti za nova parking mesta i da se realno i ne primeti nedostatak tog zelenila (jer je uglavnom neiskorišćeno). Takvih livada i dalje ima dosta i pretvaranje do 50% takvih nekorišćenih površina u parkinge + sređivanje ostatka bi skoro pa rešilo problem parkiranja na NBG.

Najgora stvar je takve livade iskoristiti za nove zgrade (osim ako te zgrade nemaju više parking mesta nego stanova) ili još gore za poslovne objekte jer oni generišu još više dolazaka kolima u taj kraj, a za goste, pa čak ni za zaposlene, se nikada ne planira dovoljno parking mesta.

Nemam ništa protiv izgradnje poslovnih zgrada, ali ne smeju se praviti uz stambene objekte. Dobar primer je južna strana Bulevara Milutina Milankovića jer tu nema stambenih objekata, ali čak ni tu nema dovoljno parking mesta za zaposlene i goste, što se lako proveri ako se prođe ulicom između objekata i pruge.

Postoji dosta praznih velikih livada gde se može (i treba graditi), ali ne u okviru već postojećih stambenih blokova.

ps: Ljudi, o kakvom rušenju pričate. Da bi došlo do rušenja potrebno je da ne postoji više slobodnog prostora, a se na NBG neće desiti još sto godina.

 

[spatiotecte]

Astrodule ako se pretvaraju livade blokova u parking mesta, to potpuno unistava koncept zgrada u zelenilu. Neko drugo resenje mora da se nadje.

 

[direktor]

Pa novi koncept zgrada u parkingu problem oko parkinga nastao je zbog koificjenta racnanja koliko stanova na koliko mjesta .

 

[DusanBG]

Generalno najbolje bi bilo da se radi na tome da se na mestu postojećih raskopa i postavi jedan minus nivo i iznad vrati parking, ali kako je to dosta skupo, a mesto može da se iznajmi za 50e plafon, neće toga biti skoro (tj nikad).

 

[direktor]

Da su stAnari slozNi kao sto nisu mnogi bi to mogli da urade u okviru svoje parcele .

 

[astrodule]

Istina je da se narušava koncept, ali mnoge livade se uopšte ne koriste ni za šta jer postoje dečija igrališta u blizini.

Izgradnja parkinga ne znači potpuno uništavanje zelenila. Evo, kod mene (Blok 3) i preko puta u Bloku 1, parkinzi su tako napravljeni da drveće nije posečeno. To se radi po obodima zelenila gde se ne uzima više od 10% livade (a drveće ostaje uglavnom netaknuto).

Parkinzi se mogu praviti i po sred tih livada, sa tim da se ne ide na rešenje da se sve asfaltira i iscrtaju linije, već da se ostave drvoredi između parking mesta. Ostatak livade se može urediti tako što se napravi igralište za decu i slično.

Evo, slede primeri neiskorišenih livada koje se mogu pretvoriti u parking + igralište + drvoredi... Slike su sa Binga, pa su stare. Crveno su moji predlozi, a žuto su u međuvremenu napravljeni parkinzi.

Blok 34 (u međuvremenu je izgrađena zgrada u obliku ćirićnog slova G sa parkingom. Parking mesta ima dovoljno za stanare, ali zgrada još nije cela useljena, a sva ta parkign emsta su već popunjena).


Bežanijska kosa, Nikole Dobrovića (tu se pravi čep svaki dan jer je dozvoljeno parkiranje na ulici i u tom delu dolazi do suženja na jednu traku)
Pogledajte prilog 1

Blok 30
Pogledajte prilog 2

 

[direktor]

Za blok 34 postoji nikad zavrsena garaza vidi se na tvojoj fotki kakva je to ispucala reklo bi se betonska povrsna u bloku 34 u dvoristu zgrada
Sto se bez kose tice treba provjeriti zasta su parcele namjenjene u planu pa onda mozda jedan fast park montirati itako ih parking servis ima sad na lageru

 

[astrodule]

Ta betonska površina je osnova izgrađene zgrade pre par godina (Napred).

Ta garaža je promašaj veka. Nju je Napred izgradio za ceo Blok 34, ali to je potpuno nerealan koncept i naravno da nije zaživeo.

Upravo na mestu garaže, kao i na livadi pored ima mesta za nove poslovne zgrade. Ta livada je trenutno (poslednjih par godina) prava džungla.

Što se tiče čemu su parcele namenjene - zar je to bitno kada se lako promeni svaki plan kako dune gradskoj većini.

 

[Vladivoje]

Pošto sam nekad stanovao u Bloku 30, znam da je na manjoj livadi (koju je Dule obeležio) planiran vrtić, a na većoj pravougaonoj livadi je bila planirana škola.

Nekad bilo, sad se pripoveda...

 

[astrodule]

Tako je.

To se sigurno neće graditi jer imamo manjak dece nego u to vreme kada je planirano. No, da se i izgradi, ima mesta i za vrtić i za školu i za parkinge okolo i za igrališta...

Ovako, kako trenutno stoje su potpuno neupotrebljive. Srediti ih po ugledu na park kod MSU (plus parking po obodu manje livade) i niko se neće buniti.

 

[Vladivoje]

Tako je, Dule.

U Bulevaru Milutina Milankovića, kod Bloka 23, su skoro urađena nova parking mesta, sa obe strane ulice (kao što su uradili pre dve godine u Bulevaru Zorana Đinđića).

 

[direktor]

A sto nema mjesta u vrticima za 14 000 djece treba ozbiljn analizu napraviti vidjeti gdje fale vrtici

 

[unedfined]

@Astrodule, za ove blokove koje ste prikazali to već deluje prepunjeno, jedino što bi tu smelo su podzemne garaže i iznad parkovi ili dečja igrališta.

 

[astrodule]

O besplatnim podzemnm garažama možemo samo da sanjamo.

Što se tiče vrtića, kriv je nakaradni zakon da nema zapošljavanja u javnim preduzećima. Naravno i bolja orgaznizacija.

Evo iza moje zgrade je prazan vrtić (tu je sada samo uprava, ako je i to)