Šta je novo?

Razvoj novobeogradskih blokova

Живео сам и ја у блоку 2 од јула 1961. до фебруара 1968.године у згради/кули Д14 у тадашњем Булевар Лењина 169.
Pogledajte prilog 200914
@Гага, драги комшијо! Могу ли да искористим прилику да ми из прве руке распредеш једну давнашњу мистерију?

Наиме, ја сам одрастао у Косовки, играли смо се на ранчу и одлазили код другара на рођендане у те Д куле. Тамо сам се јако чудио оним стубовима усред дневне собе, узаним троугластим кухињама, и што немају терасе, јер су све зграде у околини имале макар узане балконе, а већином простране лође.

Доста година касније сам чуо причу да су те Д куле првобитно биле пројектоване са четири велика стана по спрату, са великим лођама целом дужином стана. Тако је, наводно, почела и градња, док се у Комитету нису досетили да то није баш класно свесно и да ће их неко оптужити за расипништво, те су у току градње преправили пројекат у осам мањих станова по спрату.

Тако су стубови који је требало да одвајају станове од лођа завршили усред стана, а првобитне простране кухиње преполовљене по дијагонали. Од свег луксуза, остала су два лифта по улазу, на чему смо им заиста завидели.

Да ли знаш шта је од тога истина?
 
@Гага, драги комшијо! Могу ли да искористим прилику да ми из прве руке распредеш једну давнашњу мистерију?

Наиме, ја сам одрастао у Косовки, играли смо се на ранчу и одлазили код другара на рођендане у те Д куле. Тамо сам се јако чудио оним стубовима усред дневне собе, узаним троугластим кухињама, и што немају терасе, јер су све зграде у околини имале макар узане балконе, а већином простране лође.

Доста година касније сам чуо причу да су те Д куле првобитно биле пројектоване са четири велика стана по спрату, са великим лођама целом дужином стана. Тако је, наводно, почела и градња, док се у Комитету нису досетили да то није баш класно свесно и да ће их неко оптужити за расипништво, те су у току градње преправили пројекат у осам мањих станова по спрату.

Тако су стубови који је требало да одвајају станове од лођа завршили усред стана, а првобитне простране кухиње преполовљене по дијагонали. Од свег луксуза, остала су два лифта по улазу, на чему смо им заиста завидели.

Да ли знаш шта је од тога истина?
I ja sam bio u bloku 2, Otona Župančiča odmah do škole Lenjin, mlađa deca su još uvek tamo.
Jeste, i ja sam čuo identičnu priču za te zgrade/solitere. Živeo sam nekad u takvom stanu na samom kružnom toku.
 
@Гага, драги комшијо! Могу ли да искористим прилику да ми из прве руке распредеш једну давнашњу мистерију?

Наиме, ја сам одрастао у Косовки, играли смо се на ранчу и одлазили код другара на рођендане у те Д куле. Тамо сам се јако чудио оним стубовима усред дневне собе, узаним троугластим кухињама, и што немају терасе, јер су све зграде у околини имале макар узане балконе, а већином простране лође.

Доста година касније сам чуо причу да су те Д куле првобитно биле пројектоване са четири велика стана по спрату, са великим лођама целом дужином стана. Тако је, наводно, почела и градња, док се у Комитету нису досетили да то није баш класно свесно и да ће их неко оптужити за расипништво, те су у току градње преправили пројекат у осам мањих станова по спрату.

Тако су стубови који је требало да одвајају станове од лођа завршили усред стана, а првобитне простране кухиње преполовљене по дијагонали. Од свег луксуза, остала су два лифта по улазу, на чему смо им заиста завидели.

Да ли знаш шта је од тога истина?
@Мејраф, драги комшијо! За ту причу сам чуо и ја, али тек неких 70-тих година када сам се преселио, тј. када је мој отац добио нешто већи стан (војни), у блоку 38.

Али за то претварање/препројектовање Д зграда/кула са четири велика стана по спрату у осам мањих (једноипособних) станова по спрату, је „важило“ (било приче) за цивилне зграде. Наиме, зграда/кула Д14, у којој сам становао, је била војна тј од војно-стамбеног фонда, тако да та прича за њу није важила. Ту је одмах грађено осам станова по спрату, значи 13. спратова по осам станова по спрату + седам станова у приземљу, али мање квадратуре. За остале Д зграде/куле и у блоку 2. а и блоку 1, је могуће!
Ето и @Дека у акцији је исто то чуо, а он је становао у згради/кули Д11, односно у Париске комуне 2. То је била цивилна зграда.

Можда би одговор на твоје питање и интерес, могао да пронађеш у библиотеци Града Београда, где су планови изграђених зграда у Београду.
Надам се да сам барем колико-толико одговорио/разрешио твоју мистерију. 😎

Наш члан @Вожд је једном приликом објавио цртеж/план тих станова у зградама/кулама Д, али је била јако мала резолуција.
 
@Гага, драги комшијо! Могу ли да искористим прилику да ми из прве руке распредеш једну давнашњу мистерију?

Наиме, ја сам одрастао у Косовки, играли смо се на ранчу и одлазили код другара на рођендане у те Д куле. Тамо сам се јако чудио оним стубовима усред дневне собе, узаним троугластим кухињама, и што немају терасе, јер су све зграде у околини имале макар узане балконе, а већином простране лође.

Доста година касније сам чуо причу да су те Д куле првобитно биле пројектоване са четири велика стана по спрату, са великим лођама целом дужином стана. Тако је, наводно, почела и градња, док се у Комитету нису досетили да то није баш класно свесно и да ће их неко оптужити за расипништво, те су у току градње преправили пројекат у осам мањих станова по спрату.

Тако су стубови који је требало да одвајају станове од лођа завршили усред стана, а првобитне простране кухиње преполовљене по дијагонали. Од свег луксуза, остала су два лифта по улазу, на чему смо им заиста завидели.

Да ли знаш шта је од тога истина?
Ne znam da li je istina, ali je moj otac držao da jeste, i da se to, štaviše, odnosi i na našu zgradu tipa 'C', gde je, navodno posle nekog od Titovih govora neukoj masi u Splitu (ima jedan kad je tamo drvio protiv apstraktnog slikarstva i drugi, na temu sve većih socijalnih razlika, pa valjda posle tog drugog, logično je - ako to sve nije jedan te isti, ali malo duži govor) od prvobitno planiranih četvorosobnih stanova 'otkinuta' garsonjera, pa su postali trosobni.

I kad se pogleda da su to jedini stanovi na NB u kojima se sa vrata ulazi pravo za trpezarijski astal, deluje da je to možda stvarno i bilo tako... odnosno, da su stanovi navrat-nanos prekrajani.
 
57232289_10156144987962647_223236177954603008_n.jpg



Zora_Plesnar__Novi_Beograd_9__1982__cb_fotografija_n_papirju__foto_Marko_Tusak.jpg

 
Vidiš, to sam shvatio tek dosta godina posle osnovne škole i tada sam shvatio koliko smo mi tada bili operisani od tamo nekog nacionalizma. Jesmo mi pevali “večeras je naše veče, večeras se Tudjman peče”, ali Milevu niko nije prozivao, takodje ni Franka protiv koga smo igrali fudbal.
Sad razmišljam - razredna do 4-og nam se prezivala Franković (možda je bila udata za Hrvata), a imali smo i bratsku školu iz Zagreba i ne sećam se ikakvog prozivanja.

Sećam se da nam je @pantograf pričao o Hrvatu iz aviona koji nije hteo da čita časopis na ćirilici, ali to je meni bilo tako daleko i nestvarno.
 
Покојна Милева је била Пљевљакиња, очигледно удата за неког Аљбиновог рођака, а њен син Андреј Курти је познати наш виолиниста, такорећи од светског угледа. Са њом је највећи проблем био што је ученике ословљавала са "Стоко безријепа!", мада није била лоша, брђанка :)

Учитељица (односно "наставница", како смо тад звали политички коректно учитељицу) Весна је девојачко Миликић, она тек није била лоша (отишла је у пензију недавно), а колико се сећам - моја мајка се и дружила с њом - дотад се већ била и развела од тог `Рвата Франковића. А наш друг Франко је син ватерполо тренера Антуновића, па кад је овај из Партизана прешао у Младост, оде и Франко за Загреб. Мислим да је био на ранчу последњи пут у лето кад је букнуо рат и остало ми је у сећању да ме је његово присуство навело на нека размишљања том приликом (па су ми, ето, остала до данас), јер, већ је било другова из разреда који су говорили да овог пута треба ми да побијемо милион Хрвата.

Био је тај микс код нас, али све те "мањине" су се одавно претопиле, тако да мог старог комшију Барбарошу нпр. бар пола века нико не доживљава као Далматинца из околине Шибеника (тј. као Хрвата, је л`), а тек његову децу и унуке... Београд је поприлично успешан "мелтинг пот", асимилаторска средина. Једино, овде где сад живим, чујем да је у улазу од усељења зграде живео неки Албанац, и да су, пошто је 1999/2000. продао гајбу, у њој пронашли заставу ОВК.
 
Не знам које зграде су прекрајане, али знам да солитер преко пута Меркатора и онај на углу Маршала Толбухина и Отона Жупанчића у Блоку 8, су исти као солитер у Учитељском. Каснији додатак?
 
Не знам које зграде су прекрајане, али знам да солитер преко пута Меркатора и онај на углу Маршала Толбухина и Отона Жупанчића у Блоку 8, су исти као солитер у Учитељском. Каснији додатак?
(Дваес’ дана размишљам где се то секу маршала Толбухина и Отона Жупанчича, а онда схватим да мислиш на бившу Гоце Делчева😊)

Тај солитер (зелени) није прекрајан, и новији је у односу на околне зграде. Куриозитет везан за њега је да нису имали радијаторе, већ је централно грејање ишло топлим ваздухом из спуштеног плафона, сајнс фикшн, бато, за оно доба. Али то је била врло отмена зграда, у њој су све девојчице носиле плисиране шкотске сукње (сваки божји дан!), имале шарене оловке и добијале оцену више на рукопис.
 
U, odlična crtica! Znao sam gomilu likova iz Marka Oreškovića, ali nikad ne bejah u toj zgradi. Trebalo bi videti koliko je to opstalo.

Kod mene u C12 je otprilike 1983. menjan čitav sustav grejanja; umesto malih sivih limenih radijatora i 18 stupnjeva po zimi dobili smo nova i raskošna rebra i nove vertikale. Male stare cevi su ostale u zidovima: komšije nailaze na njih tokom renoviranja kupatila. Baš me je jedan pre neku godinu zvao da pogledam šta bi tl moglo biti; majstor nije smeo da iseče, al' je rekoh: Cepaj! i ništa se ne desi :)

I zajedničke garaže u C-soliterima su imale složen sistem ventilacije, ali to je možda radilo tokom šezdesetih.
 
У то доба су и у Косовки мењани ти исти радијатори, и паралелно је ишла жива комшијска дебата како су оно били “парни“ радијатори, а ови нови нису, па је тако и почео да се користи израз “централно грејање”, а пре тога је било “парно грејање”.

Иначе, истих година је на Косовки реновирана и фасада, сви су се чудом чудили и питали “откуд то?” јер је и тада, као и сада, реновирање фасаде сматрано беспотребном и настраном работом која једино има смисла кад комади фасаде некоме олупају кола или недајбоже главу.
 
Da, da, parno grejanje - moja baba je do kraja ostala verna tom terminu (kao i npr. Pašinom brdu).

Renovirane su i dve vojne zgrade u ono vreme - dugačka uz P. komune i kula u Bul. Lenjina - dobile su žućkastu fasadu umesto zelenkaste. Njihovo održavanje je bilo dosta ozbiljnije od civilnog. Ne znam je li Kosovka bila vojna?
 
Ne znam je li Kosovka bila vojna?
Војна, него како. Било све под конац. Моја покојна мајка, иначе одрасла код Шесте мушке на Лиону, само није никако могла да им опрости ципеле испред врата, али и оне су нестале раних осамдесетих… што је врло поучна историјска лекција - новокомпоноване елите почињу да сазревају онда кад крену да их се стиде властита деца, и тај процес је неминован.
 
Pozdrav svima,skoro sam napravio nalog ali pratim forum destak godina.
Hteo sam da Vas zamolim ako neko ima neke starije slike bloka 63(severna strana) da okači ili da mi pošalje.Sećam se da je ranije postojao jedan čamac na poljani u bloku gde smo se skupljali kao deca..Bilo bi mi drago da vidim tu sliku!
Hvala
 
Video u jednoj drugoj temi pa rekoh da okacim i ovde:

Bel Mondo projekat mi je vec bio katastrofa zbog blizine pruge a ovde tek ne znam ko planira da kupuje stan.
Poslovni prostor i parkinge bolje samo da su predlozili ako je vec moralo da se gradi.
 
Vrh