Razvoj novobeogradskih blokova

[Дошљак]

Имамо примере и модерних затворених блокова на НБГ у блоку 29 и 30 и видели смо како то накарадно испадне.

 

[randomguy]

Али ово у блоку 18 је немерљиво боље од ИМТ-а.

Савремени урбанизам са освртом на модернистичко наслеђе НБГ-а али уз формирање уличних фронтова, човекомерније блокове и појединачне зграде, адекватна спратност, довољно разнолике типологије и велики зелени појас ка реци. Буквално НБГ какав је требао да буде и какав би сигурно и био да нисмо имали социјалистички експеримент.

Aha kako da ne. Izgledace kao ona sranja po bloku 29 i yubc

 

[Delija]

Имамо примере и модерних затворених блокова на НБГ у блоку 29 и 30 и видели смо како то накарадно испадне.

То нису модерни затворени блокови, то су исти предимензионисани модернистички блокови али са мање зеленила и типологијом затворених засебних ламела које стварају илузију савременог блока а заправо се ради о блоковима који су успели да избегну скоро све бенефите и једног и другог урбанизма.

 

[Ventilator_BGD]

Benefit urbanizma se definise na osnovu zoniranja, ne tretira se isto zona centra i zona stanovanja. Navedeni blokovi po meni imaju sve benefite stanovanja u odnosu na ono sto zovemo klasicni gradski blok.

 

[Дошљак]

То нису модерни затворени блокови, то су исти предимензионисани модернистички блокови али са мање зеленила и типологијом затворених засебних ламела које стварају илузију савременог блока а заправо се ради о блоковима који су успели да избегну скоро све бенефите и једног и другог урбанизма.

Какви онда треба да су модерни затворени блокови? Као Централ гарден или као комплекс између Шуматовачке и Јужног булевара?

 

[Delija]

Да бисмо уопште и дошли до питања самог блока морамо да прво решимо уличну мрежу. Централ Гарден је близу али и даље то није то, због пар спратова вишка, скоро целог блока у једном маниру и приватизованог унутрашњег простора.

Такође, не треба робовати до краја затвореним блоковима. Та матрица треба често бити разбијена.

Benefit urbanizma se definise na osnovu zoniranja, ne tretira se isto zona centra i zona stanovanja. Navedeni blokovi po meni imaju sve benefite stanovanja u odnosu na ono sto zovemo klasicni gradski blok.

Зонирање у савременом урбанизму више не постоји у том корбизијанском, модернистичком облику раздвајања функција.
Социјални инжењеринг и превише доследно праћење модернистичких принципа су двоели до тога да се на НБГ-у унутар тих блокова живи неким чудним, у оквиру блока изолованим стилом живота, практично провинцијалним (што има неке своје добре стране). Али на дуге стазе то није добро. То је помогло да дођемо да овог стања одсуства сваке грађанске, просторне свести.

Неко је лепо поентирао. Усиљеном, преинтезивном и неодрживом селидбом људи у градове изгубили смо целокупно друштво - Сеоско је практично дезинтегрисано и грађанско се није развило.

 

[Ventilator_BGD]

Да бисмо уопште и дошли до питања самог блока морамо да прво решимо уличну мрежу. Централ Гарден је близу али и даље то није то, због пар спратова вишка, скоро целог блока у једном маниру и приватизованог унутрашњег простора.

Такође, не треба робовати до краја затвореним блоковима. Та матрица треба често бити разбијена.


Зонирање у савременом урбанизму више не постоји у том корбизијанском, модернистичком облику раздвајања функција.
Социјални инжењеринг и превише доследно праћење модернистичких принципа су двоели до тога да се на НБГ-у унутар тих блокова живи неким чудним, у оквиру блока изолованим стилом живота, практично провинцијалним (што има неке своје добре стране). Али на дуге стазе то није добро. То је помогло да дођемо да овог стања одсуства сваке грађанске, просторне свести.

Неко је лепо поентирао. Усиљеном, преинтезивном и неодрживом селидбом људи у градове изгубили смо целокупно друштво - Сеоско је практично дезинтегрисано и грађанско се није развило.

ne postoji kod nas, u svetu postoji, tacno se definise i precizira procenat odredjenih funkcija u sklopu bloka u uslovima za izgradnju ovde za svedsku sto sad radim, i za norvesku sto sam radio 4 godine.

Takodje postoje funkcije koje ne smeju da se mesaju. Kao sto kod nas ne moze i dalje da se nadje pumpa u prizemlju zgrade, u solunu npr. moze sto utice na komfor stanovanja. Takodje preterana disperzija aktivnosti na nivou grada moze umanjiti funkciju centara.

Ne treba po meni biti preterano izricit u tom smislu ali treba definisati neke stvari. Po meni je pogresno tumacenje da je izolovan stil zivota dosadan, jer lokalni centar i dalje postoji na dohvat ruke, ali postoje tereni za sportove, decija igralista, parkovi, zelenilo, distanca od buke i zagadjenja saobracajem kao i prostor za udobno kretanje i setnju. Oni koji su odrasli u takvim naseljima ih ne smatraju dosadnim nego shvataju benefite posebno kad dodju deca. Oni koji su odrasli po centrima nikad nece razumeti jer to nisu osetili. Poenta price je ne treba mesati ideoloski aspekt sa neostvarljivoscu pozitivnih urbanistickih teorija. U okvirima komunizma su one bile ostvarivije nego u kapitalizmu jer nema prepreka interesa kapitala niti presija trzista.

Evo npr kako izgleda mapa zagadjenja bukom u oslu. Zanemarite pederske boje, sajt oslo kommune. Postavljam to jer se takve stvari negde svrstavaju kao znacajan aspekt komfora stanovanja sto nama dodje nezamislivo. https://od2.pbe.oslo.kommune.no/kart/

 

[Delija]

ne postoji kod nas, u svetu postoji, tacno se definise i precizira procenat odredjenih funkcija u sklopu bloka

Аха, значи ипак мешају функције.

Не разумем те шта хоћеш да кажеш, заиста. Можда је до мене.

 

[Пантограф]

Још само Американци (већином) не мешају функције. Резултат је катастрофалан.

 

[Ventilator_BGD]

Аха, значи ипак мешају функције.

Не разумем те шта хоћеш да кажеш, заиста. Можда је до мене.

pa u sklopu bloka je uvek i postojao miks funkcija i u komunizmu. Imao si u okviru svakog bloka mini centar, a u sklopu kvarta je planiran lokalni centar koji doduse je retko gde ostvaren, ali u procesu planiranja nije iskljucen. Princip je bio skola, prodavnice, dom zdravlja, vrtic na 5 min. Ne mora da bude u prizemlju zgrade niti je po meni pozeljno.

 

[Delija]

Ниси имао увек а и тамо где си је имао није била довољна, ни близу, што је масовна, дивља градња по зеленим површинама којекаквих пекара, фаст фудова и кафана доказала, Скоро сва та издвојена комерцијала у оним приземним додацима се показала врло лоше, као један расадник дивље градње и запуштености.

 

[Пантограф]

pa u sklopu bloka je uvek i postojao miks funkcija i u komunizmu. Imao si u okviru svakog bloka mini centar, a u sklopu kvarta je planiran lokalni centar koji doduse je retko gde ostvaren, ali u procesu planiranja nije iskljucen. Princip je bio skola, prodavnice, dom zdravlja, vrtic na 5 min. Ne mora da bude u prizemlju zgrade niti je po meni pozeljno.

Јок. Блок 2 нпр. уопште нема микс функција. Последица су катастрофалне накнадне интервенције у виду киосака-прчварница,, а и да мораш преко улице са најмање 4 траке у продавницу.

Такође и вреома мртав, у новије време графитима унакажен крај (иначе, у режиму заштите).

 

[Ventilator_BGD]

Ниси имао увек а и тамо где си је имао није била довољна, ни близу, што је масовна, дивља градња по зеленим површинама којекаквих пекара, фаст фудова и кафана доказала, Скоро сва та издвојена комерцијала у оним приземним додацима се показала врло лоше, као један расадник дивље градње и запуштености.

Nije zavrseno do kraja. Zona centra novog beograda nikad izvedena, ali je planirana, pocev od zone uz bulevar avnoja. Pricam o izvornom projektu novog beograda i odnosu centara i stanovanja. crveno su centri. Za blok 65 takodje je postojao projekat koji sam jednom video, za celu centralnu zonu u kontinuitetu dugu koliko i sami blokovi a ne parkovske povrsine. Zato sad sve nastaje to isto samo mnogo gusce i stihijski nepovezano u celinu i arhitektonski nedosledno. Blokovi ako se vec razmatraju treba da se razmatraju u kontekstu ideje u kojoj su nastali a ne onako kako su izvedeni.

 

[Дошљак]

Да бисмо уопште и дошли до питања самог блока морамо да прво решимо уличну мрежу. Централ Гарден је близу али и даље то није то, због пар спратова вишка, скоро целог блока у једном маниру и приватизованог унутрашњег простора.

Такође, не треба робовати до краја затвореним блоковима. Та матрица треба често бити разбијена.


Зонирање у савременом урбанизму више не постоји у том корбизијанском, модернистичком облику раздвајања функција.
Социјални инжењеринг и превише доследно праћење модернистичких принципа су двоели до тога да се на НБГ-у унутар тих блокова живи неким чудним, у оквиру блока изолованим стилом живота, практично провинцијалним (што има неке своје добре стране). Али на дуге стазе то није добро. То је помогло да дођемо да овог стања одсуства сваке грађанске, просторне свести.

Неко је лепо поентирао. Усиљеном, преинтезивном и неодрживом селидбом људи у градове изгубили смо целокупно друштво - Сеоско је практично дезинтегрисано и грађанско се није развило.

Како би требало решити уличну мрежу у поређењу са усвојеним планом? Разбијањем на више мањих блокова или? Како би функционисао концепт полуотворених блокова? Мене то подсећа на меандре из блока 21.

 

[Пантограф]

Mene podseća na 2. i 3. MZ Bežanijske kose.

Naravno, manji blokovi.

 

[Дошљак]

Мени је Бежанијска коса добар пример, поготову са Веспучијевом и Неде Спасојевић које разбијају монотонију паралела.

 

[Пантограф]

Pa jeste, još da je malo bolja arhitektura, al' šta se može, takva vremena.

 

[Дошљак]

Тешко да би и данас могло боље (видети сву стамбену новоградњу последњих 20 година).

 

[Пантограф]

A, bi. Popravila se arhitektura, ipak.

 

[Дошљак]

Нажалост код нас то иде мало спорије.

 

[Kailan]

Али ово у блоку 18 је немерљиво боље од ИМТ-а.

Савремени урбанизам са освртом на модернистичко наслеђе НБГ-а али уз формирање уличних фронтова, човекомерније блокове и појединачне зграде, адекватна спратност, довољно разнолике типологије и велики зелени појас ка реци. Буквално НБГ какав је требао да буде и какав би сигурно и био да нисмо имали социјалистички експеримент.

Оно у ИМТ-у просто не постоји нигде у Србији нити било где у урбаним зонама европских градова. Евентуално подсећа мало на париски Ла Дефенс чије грешке Французи деценијама отклањају и који је иначе претежно пословни центар.

Пођи само од једнобразне типологије стамбеног дела ИМТ-а. То је прва ствар приликом преиспитивања модернизма 70их која је напуштена а ево, видимо је овде у пуној снази пола века касније.

Ту ћемо моћи да снимимо римејк оног култног совјетског филма када се човек напије и погреши воз и заврши у другом граду и буди се ујутро у стану потпуног странца јер су насеље, улица, зграда и стан - идентични, па пијан није ни приметио разлику.

Тако смо и ми навикнути на лоше, на исто, на пуко испуњавање норме постали неспособни да препознамо шта је лоше и неодрживо у простору а последично и шта је добро и шта нам заиста треба. Тако и овде, навикнути на бетонске затворе у виду нових приватних стамбених блокова без трунке зеленила сад смо овде одушевљени са предимензионисаном зеленом променадом док је све остало у блоку промашај.

Тај "савремени" урбанизам управо и представља приватне стамбене блокове без трунке зеленила, евентуално понеким дрворедом. То је "класични" урбанизам пре "експеримената" са атинском повељом и високим зградама које се уклапају у зеленило и чине целину са њим. Па свуда око овог блока имамо "савремени" урбанизам који имитира затворене блокове са уличним фронтовима, човекомерном висином и без превише простора између зграда.

"А" блок, "One" (за сада изграђено), "West" (без куле) ево и нови "Soul", сви они крше новобеоградски урбанизам гурајући масу по ободу парцела и правећи фронт према улици. Ево ко не верује нека се прошета унутрашњошћу блока "West" и видеће да је осећај као да се шета центром. Зграде са обе стране, кафићи у приземљу и мало "зеленила из кутије" између.

Google Maps

Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.

www.google.com

Google Maps

Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps.

www.google.com

Ко то воли слободно нека живи у таквим насељима, штавише подржавам да се стара улична матрица шири на тај начин и противим се било каквом гурању атинске повеље у историјско језгро (и прошлом и будућем). Што се мене тиче нека се цео Доњи Дорћол тако развија где има простора. Али силовање Новог Београда овим и блокирање новоградње која се заправо уклапа у целоукупан концепт општине ми је сасвим бесмислено, поготово као неко ко апсолуно воли да живи у таквој општини и први би купио стан на неком 20-ом спрату оваквог "нехуманог" блока са комерцијалним објектима у приземљу и гомилом зеленила између зграда

 

[blokbratebruklin]

Након помног праћења ове теме делује ми да би водећа постава одавде наравнала цео Нови Београд, спалила напалмом да случајно нешто не остане од комунизма, а потом подигла Атлантиду строго водећи рачуна о % социјалних станова.

 

[poletn]

Јок. Блок 2 нпр. уопште нема микс функција. Последица су катастрофалне накнадне интервенције у виду киосака-прчварница,, а и да мораш преко улице са најмање 4 траке у продавницу.

Такође и вреома мртав, у новије време графитима унакажен крај (иначе, у режиму заштите).

Nisi u potpunosti u pravu. Blok 2 ima vrtic i ima skolu. Skola je doduse srednja, ali ranije je bila osnovna skola i najmladji nisu morali nikuda iz bloka, a za njih je to veoma vazno. Prodavnica takodje postoji. Tako da bih rekao da miks funkcija postoji u nekoj meri

 

[Пантограф]

У најскромнијој могућој мери, за број становника који чини једну варош, а у Црној Гори нпр. и град.

 

[DusanBG]

Pa zar blok dva nije takoreći prekoputa nekada centra NBG - Fontana, Robna kuća?

EDIT: ufuf i zaboravih i Mercator sa druge strane, takoreći blok u celosti okružen komercijalnim sadražijma još pre 50 godina