Razvoj novobeogradskih blokova

[BillHicks]

ajd panto daj neku referencu sta bi bilo ok
ja sam laik, odrastao sam uvek u centru manjeg grada, tako da ne znam iskreno sta je to sto bi bilo kao super

 

[randomguy]

ajd panto daj neku referencu sta bi bilo ok
ja sam laik, odrastao sam uvek u centru manjeg grada, tako da ne znam iskreno sta je to sto bi bilo kao super

Livada kako stoje stvari

 

[stfnbg]

Odvratan projekat. Ne znam kako nije bilo sramota arhitekte i urbaniste da potpisu ovo djubre

 

[Kailan]

треба увести потпуну забрану коришћења сивих и смеђих тонова на фасадама у наредних 50 година ни најмање се не шалим

 

[Пантограф]

ajd panto daj neku referencu sta bi bilo ok
ja sam laik, odrastao sam uvek u centru manjeg grada, tako da ne znam iskreno sta je to sto bi bilo kao super.

И ја сам, дабоме, лаик, али читам понешто; архитектура и урбанизам су важни аспекти живота - писци у неким земљама су нпр. у могућности да напишу роман у којем би то била тема и да продају милион књига. Код нас је то далеко од људи као суседна галаксија, па и није чудо што се овакве наказе пројектују у 2024. Као што је нпр. једна од фокусних тачака популарног романа Мишела Уелбека (он продаје у Француској милионе књига) слика главног јунака "Демијен Херст и Џеф Кунс деле уметничко тржиште". Колико људи овде зна ко су та двојица? За Марину Абрамовић смо, додуше, чули, мада нерадо. Поставља се питање откуд нама, уопште, основ да промишљамо естетску страну света?

На коју фору нама ова грдоба треба да постане прихватљива готово четири деценије после изградње 1. месне заједнице на Бежанијској коси? Твој је, беше, Блок 29, стар 55 година - делују ли зграде као гигантске "машине за становање"?

На овом форуму има више архитеката и њихови ставови никад нису ишли у смеру омиљеног Беобилд-наратива да је све што личи "на центар малог града у провинцији" - варош са крмачама. Спасиотект је, рецимо, француски архитекта и увек се држао историјског модела града. Претерана фасцинација модернистичким градом - због широких простора између зграда - доводи нас управо тамо где никад нисмо били, да нам се, у Београду, преко формуле "три ливаде нигде лада нема", потурају насеља московских пропорција, са још и лошијом архитектуром него што је тамо. Поређење са трећеразредним кинеским варошима стоји. Ко жели да живи с породицом у згради већој од највећег хотела у Војном одмаралишту Купари? Шта може комшија да ти буде у таквој тврђави, осим потпуни странац?

Ето, Делија је архитекта и поставио је шта се ради у Амстердаму. Погледај нпр. и бечки Seestadt Aspern, тамо је форумаш арх. Миланче, па сам закључи колико то личи на ове шифоњере, или на Београд на води.

Књига Милоша Р. Перовића "Искуства прошлости" би била добра литература да се види колико су овакве тенденције заплашиле људе пре готово пола века.

 

[BillHicks]

top, nasao sam ovu knjigu na kupindu, ionako mi samo treba mali cim da bih potrosio pare na knjige

 

[Пантограф]

А можеш погледати и пројекат "Град на води" Данијела Либескинда за потребе Милана Бека и Луке Београд.

 

[Extroniks]

Ja ne znam za vas ali evo ja sam podstanar bio godinama i sve komsije su mi "stranci" gde god da sam ziveo. Komsije sam imao samo dok sam ziveo u Batajnici gde ljudi su mahom ziveli u kucama ili zgradama do 4 sprata.

Ako ima ikoga ko zivi na Novom Beogradu i zapravo se poznaje/druzi sa komsijama a da je mladji od 40 godina voleo bih da podeli perspektivu.
Iskreno druzenje sa komsijama mi je zadnja rupa na svirali kad je zivot u pitanju.

Ljudi gledaju svoj zivot, a za to im je bitna lokacija i parkovi da izvedu decu sutra po potrebi, vecina ljudi ne gleda izgled zgrade vec kvalitet izvedbe.
U odnosu na druge delove Novog Beograda predlozeni projekat je po meni korektan, nije najlepsi ali je OK.

 

[Delija]

Ма није ок. Ти себе замислиш у новом стану у овом комплексу (притом не замишљаш себе с оне стране овог "змија" бедема) него на рецимо 10. спрату који гледа ка овом предимензионисаном парко-шеталишту неокинеског стила и из позиције подстанара ти делује ок јер нема ништа ново на тржишту а да је мање лоше од овога.

Притом, ово није ок има 60 година, од како је прогресивни свет одбацио овакав урбанизам. Са изузетком нешто комерцијале у партеру ово је чак и по одвајању функција трагично заостао урбанизам, заосталији чак и од првих НБГ блокова (који стицајем несрећних околности испадоше још и понајбољи).

Размера није ок
Намена није ок
Спратност није ок
Одвајање функција није ок
Стамбени двотракти нису ок
Чак ни овакав парк није ок јер је предимензионисан и монотон како би одговарао истим таквим стамбеним ламелама
Није ок ни у односу на урбанистичко наслеђе, како НБГ-а, тако Београда и Србије
Није ок ни концепцијски/метафорички...Имамо зелену стазу која води ка пословним стакленим кулчинама а бочно набрекле, немаштовите бараке за исте такве станаре
Није ок јер не знамо да ли је ово град, кинеско село, производни кампус, Панама Сити, периферија Бакуа или тај неки дистопијски, безлични Београд ка којем убрзано идемо

 

[Дошљак]

Делује ми да су провукли ширу везу Ђорђа Станојевића са Европском и Јапанском што је једина позитивна тачка у овом пројекту. Саме зграде имају ружне боје и личе на А блок издужених зграда.

 

[Гага]

Делује ми да су провукли ширу везу Ђорђа Станојевића са Европском и Јапанском што је једина позитивна тачка у овом пројекту. Саме зграде имају ружне боје и личе на А блок издужених зграда.

Само ће Европска улица бити повезана са Ђорђа Станојевића

 

[Дошљак]

Она је једносмерна, а видимо да ће и Јапанска бити везана преко нове 1.

 

[Гага]

Она је једносмерна, а видимо да ће и Јапанска бити везана преко нове 1.

Постојећа Европска улица јесте једносмерна, али ће нова саобраћајница "Нова 2", која ће се г/радити кроз бивши ИМТ, од новог кружног тока до Ђорђа Станојевића (исто до кружног тока) бити двосмерна. Све ново изграђене саобраћајнице у овом новом насељу ће бити двосмерне.

 

[Дошљак]

Значи биће веза, добијамо трећу друмску трасу од Ивана Рибара до бившег аутопута и Пупиновог булевара, Јапанска/Европска - нова 2 - Ђорђа Станојевића - Шпанских бораца.

 

[Kailan]

Главни адут Београда, осим 2 реке, је што има толико разнолику архитектуру и управо га то чини занимљивим местом за посетити а и живети тамо где ти урбанистички концепт највише прија. Предратна градња је много угроженија јер ни лепотице из тог периода нису очуване а традиционални амбијенти су уништени наметнутим и бахатим модернизмом. Потпуно је оправдано и разумно борити се за то да у старим деловима Београда новоградња габаритима, бојама и генерално естетиком одговара старим зградама или бар визуелно не одудара. То је минимум минимума одговорног урбанизма који се код нас не поштује већ 70 година.

Зграде на Новом Београду нису угрожене индивидуално (бар не за сада), нико не руши стамбењаке из СФРЈ. Но Нови Београд је угрожен урбанистички јер се уништава његова матрица наметањем другачије логике и разним зградокућама које се гурају по ободима блокова без икакве промишљености или поштовања постојећих принципа градње.

Ова архитектура апсолутно припада на Новом Београду много више него разне накаламљене Петице и слични ужаси. Промишљено поштује његову логику као и разлоге због којих људи уопште желе да живе на Новом Београду. Сасвим је у реду да неки не желе али ја сам ту одрастао и радије бих ту живео јер ми се тај концепт градње у висину са доста зеленила између свиђа. Инсистирати на томе да треба калемити затворене блокове на Новом Београду је по мени једнако бесмислено и варварски као гурање солитера на Дорћол и старе делове града генерално.

Два главна проблема која видим са овим планом су:

1. Ужасне, али ужасне фасаде које се не могу ни на који начин оправдати или исправити. Да сам шеф и да се архитекта у мојој фирми појави са овако нечин озбиљно бих размислио о отказу
2. Недостатак локала у приземљу (бар колико видим) а који би одговарали постојећим потребама и социоекономској логици у којој живимо. Јесте да има комерцијални центар поред али такво раздвајање намена се показало као противприродно и непопуларно па су на сваком кораку ницале трафике и локали као печурке после кише.

Волим Амстердам и подржавам што граде нови блок тако да одговара постојећој матрици али блокови нису Амстердам и традиционална матрица би ту стајала колико и блокови у Амстердаму. Нови Београд уопште не може да се пореди са традиционалним градовима и њиховом урбанизму јер није ни покушавао да их имитира, више би било фер поређење са модерним градовима попут Њујорка где би оваква градња:

са лепшим фасадама и локалима у приземљу сасвим лепо легла и била сматрана "елитним". Једино би била греота да се не оде још више у екстрем по питању зеленила и пошумљавање овог зеленог парка великим лепим крошњама.

 

[Пантограф]

Ovo, jednostavno, ni po čemu ne priliči Novom Beogradu, jer je Novi Beograd, izvorno, ansambl zgrada različite veličine, počevši od dvospratnica. Četvorospratnice su zastupljene još od Bloka 21, znači 60 godina. Ne postoji, niti je ikad planirano, naselje grdosija na Novom Beogradu. Ovo priliči Čongćingu i Moskvi.

 

[Delija]

А посебно није ок да се оволико градско подручје решава мимо великог, међународног конкурса а потом и јавне расправе.

 

[nombre]

Privatna investicija, moze im se.

Meni se projekat svidja. Nije nista novo, nista wow ali da se ne lazemo lokacija ovog projekta nije bas najbolja. Za svoju lokaciju skroz korektno.

Super mi je sto se u sklopu ovog projekta planira 4 zgrade vise od 100m, to nije postigao ni Beograd na vodi.

 

[Delija]

За то време у једној од престоница капитализма у тем Амстердаму, на оволики комплекс приватни инвеститор би био дужан да изгради 20-30% социјалних станова. И то су чести услови широм Европе. А овде је парадржава урадила све да уништи сопствени народ достизањем једне од највећих цена некретнина наспрам плата у Европи.

Како нас ради ова мафија, то је нестварно.

 

[sutraw]

За то време у једној од престоница капитализма у тем Амстердаму, на оволики комплекс приватни инвеститор би био дужан да изгради 20-30% социјалних станова. И то су чести услови широм Европе. А овде је парадржава урадила све да уништи сопствени народ достизањем једне од највећих цена некретнина наспрам плата у Европи.

Како нас ради ова мафија, то је нестварно.

Zato što se u kolonijama vlast ne održava demokratski, već se spolja finansira i podstiče lokalna stabilokratija i klijentelizam.

U zapadnoj Evropi se vlasti mnogo više boje naroda nego u balkanskim banana državama.

 

[Meyraf]

Мени се свиђа што са унутрашње стране блока, уз шеталиште нису предвиђени локали. Не мора сваки простор да се комерцијализује, може мало и да се седи на зидићу.

 

[Ventilator_BGD]

nema urbanizma, zoniranje, gde su centri gde stanovanje gde poslovanje kod nas moze sve svuda i onda dodjemo do situacije da su svuda centri i nigde nema komfora stanovanja, dakle ulica, zeleni pojas, staze za setnju, parking, tereni i igralista, naspram toga imamo zagusenje na svakom koraku. Neko to gleda iz prizme komunizma koji je samo preuzeo nesto sto je definisalo sustinu udobnosti gradske sredine, i hvala bogu beograd je izgradjen u najvecoj meri na tim osnovama. Ovo sada sto se gradi to nije stvaranje nove vrednosti nego nasilno natrpavanje na staru vrednost i iskroiscavanje svih njenih kvalitativnih resursa u sopstvenu ekonomsku korist, drugacije to ne mogu da nazovem a da ne pricam da nema nikakvog urbanizma jer grad nije bio sposoban cak ni da postojecu fabriku makar kvalitativno isparcelise, probije kvalitetne logicne bulevare i ostavi investitorima udobno regulisane parcele za gradnju.

Ako je u ovom sistemu nemoguce stvoriti naselja udobna za zivot onda onda treba menjati sistem jer on nije zdrav nego bolestan. Jer zapadni gradovi imaju istorijske centre ali predgradja su im blago receno tragicna osim americkih ali oni nemaju meru pa su otisli u drugu krajnost sirenja gradova do nemogucnosti infrastrukturnog opsluzivanja.

 

[Kailan]

Ovo, jednostavno, ni po čemu ne priliči Novom Beogradu, jer je Novi Beograd, izvorno, ansambl zgrada različite veličine, počevši od dvospratnica. Četvorospratnice su zastupljene još od Bloka 21, znači 60 godina. Ne postoji, niti je ikad planirano, naselje grdosija na Novom Beogradu. Ovo priliči Čongćingu i Moskvi.

И ово је ансамбл зграда различите величине. Нови Београд је замишљен као део града грађен по принципу отворених блокова, где зграде иду довољно у висину да би се омогућило зеленило између, као контраст традиционалним затвореним блоковима који су зеленило имали само кроз дрвореде на улици. Eвентуално, у теорији, понеко дрво у унутрашњем приватном дворишту.

Овај пројекат омогућава урбанистички концепт Новог Београда, чак и превише са овим зонирањем и раздвајања пословне, комерцијалне и стамбене зоне у оквиру блока што сам већ критиковао.

Што се висине зграда тиче, Нови Београд је први део града где су "грдосије" и замишљане управо зато што је то равница са широким булеварима која куле и може да изнесе без да нарушава визуру града или ствара утисак пренатрпаности какав се јавља са високим зградама у затвореним блоковима центра. То што је градња у СФРЈ била материјално ограничена високом ценом градње на мочвари па се ретко ишло више од 15 спратова не значи да је градња високих кула на Новом Београду некако суштински супротна концепту отворених блокова. Ако ћемо да идемо том логиком онда су и подземне гараже супротне СФРЈ НБГД урбанизму јер нису тада грађене и нису планиране због високе цене градње подземних гаража на мочварном земљишту, са тадашњом технологијом.

Ово:

А посебно није ок да се оволико градско подручје решава мимо великог, међународног конкурса а потом и јавне расправе.

је валидна критика али узимајући у обзир да би такав конкурс подразумевао да одлуку доноси иста булумента којој је ово:

оптимално решење уређења новобеоградског блока са конкурса не могу искрено да се претварам да би конкурс донео резултовао решењем које би било боље од постојећег.

Овај план како нам је презентован и елабориран говори о уређењу блока који за новоградњу има далеко надпросечну покривеност зеленилом на својој површини, са зградама које висином надокнађују и економски правдају то зеленило под актуелним економским системом, са јасним зонирањем и раздвајањем намене објеката, са предвиђеним простором за објекте јавне намене (вртић и школа ако се добро сећам градских планова који су већ качени за тај део), са парковима и новим улицама и интерном логиком организације која омогућава да све то функционише на начин који се уклапа у саму општину и околну архитектуру.

Стварно не могу да се претварам да је ово смак света или да би било боље да су исти они који су одлучивали о блоку 18 бирали решење на неком конкурсу или да је узрок високих цена станова увећавање понуде истих

 

[Delija]

Али ово у блоку 18 је немерљиво боље од ИМТ-а.

Савремени урбанизам са освртом на модернистичко наслеђе НБГ-а али уз формирање уличних фронтова, човекомерније блокове и појединачне зграде, адекватна спратност, довољно разнолике типологије и велики зелени појас ка реци. Буквално НБГ какав је требао да буде и какав би сигурно и био да нисмо имали социјалистички експеримент.

Оно у ИМТ-у просто не постоји нигде у Србији нити било где у урбаним зонама европских градова. Евентуално подсећа мало на париски Ла Дефенс чије грешке Французи деценијама отклањају и који је иначе претежно пословни центар.

Пођи само од једнобразне типологије стамбеног дела ИМТ-а. То је прва ствар приликом преиспитивања модернизма 70их која је напуштена а ево, видимо је овде у пуној снази пола века касније.

Ту ћемо моћи да снимимо римејк оног култног совјетског филма када се човек напије и погреши воз и заврши у другом граду и буди се ујутро у стану потпуног странца јер су насеље, улица, зграда и стан - идентични, па пијан није ни приметио разлику.

Тако смо и ми навикнути на лоше, на исто, на пуко испуњавање норме постали неспособни да препознамо шта је лоше и неодрживо у простору а последично и шта је добро и шта нам заиста треба. Тако и овде, навикнути на бетонске затворе у виду нових приватних стамбених блокова без трунке зеленила сад смо овде одушевљени са предимензионисаном зеленом променадом док је све остало у блоку промашај.

 

[sutraw]

Буквално НБГ какав је требао да буде и какав би сигурно и био да нисмо имали социјалистички експеримент.

Sigurno