Šta je novo?

Razne gradske vesti, Topic II

Pa kad vec pitas, ajde da ti odgovorim :)

Svidja mi se Avenija 19a i BelExpo. Oni jedini i pasu u bulevar. Svidja mi se i Skoda centar, ali mu je mesto na Obrenovackom putu (slicno ce biti i sa Hyundai centrom). I GTC mi je ok, ali bi mi vise "pasalo" da ceo komplex prati liniju bulevara.
Ostalim projektima (ma koliko oni bili lepi) je mesto recimo u nekoj zoni male privrede u Zemun polju ili Lestanima.

Drugo, ako napisem da je projekat "odlican", to je isto tako izrazavanje misljenja kao i da napisem "bljak" (sto naravno ne bih napisao), a oba se svode na subjektivizam.

I kritika nije generalna, vec se odnosila na konkretnu sliku. Pojam "arhitektura Treceg bulevara" se vec etablirao sa vrlo negativnom konotacijom, i to ne mojoj zaslugom.
 
Ooo, pa tebi se sviđa pola Trećeg, još kad dođe 'Gorenje', banka,..
Evo meni se dopada ovaj mali 'Meteor', taman bi mi pasovao :

5.Feb-3.Bul-U263e_017.jpg


Ostale slike su na Projects : http://www.beobuild.net/news.php/43.html
---------------------------------------------------------------
pa, da nastavimo ... kad smo već počeli.
Nenad":td2n9vrr je napisao(la):
I GTC mi je ok, ali bi mi vise "pasalo" da ceo komplex prati liniju bulevara. ...

.... Pojam "arhitektura Treceg bulevara" se vec etablirao sa vrlo negativnom konotacijom, i
to ne mojoj zaslugom.
Taj tzv.'pojam' postoji 'etabliran' samo kod ljubitelja nebodera.

Gradska vlast je mogla da se odluči i za 'pravi bul.' - kakav ti zamišljaš.
Ali, kako to sprovesti? .. Da su dali DUP od nap. max.12-15sp., pitanje je
ko bi se javio i pobedio na tenderima za sve te lokacije u 3.bul.

Činjenica je da se takvi investitori 'neotimaju' ni za mnogo bolje parcele.
Možda bi opet Hundai,Škoda,ProCredi Banka i ostali dali najviše, pa bi
imali objekat od 15sp. do njega manji, pa opet veći ...itd. .. Znači, tako ne'jde.

Morali bi da daju min.12, a max.15sp. - što se do sada nije radilo, veliko je ograničenje.
E, sad ... mogao je i Grad sam da izgradi Pravi bulevar, nap. da raspiše konkurs
za celu tu stranu do pruge, a za izgradnju stanova ( profitnih i neprofitnih).
Tako je mogao da nametne čitavo rešenje, a ovaj komerc.deo da ide do pruge.

Grad je verovatno procenio da taj koncept neće uspeti i dali su DUP samo za komerc.
sa malim uslovom od 4sp., jer je cilj da se privuku sedišta firmi na N.Bgd.
O takvoj njihovoj odluci može da se raspravlja - da li je trebalo baš tako.

Ostalo je tu još 5-6 dobrih lokacija, a i sa druge strane bul. će biti slična gradnja.
Treba razdvojiti te dve stvari kada se kritikuje : jedno je odluka za takav DUP, a
sasvim je drugo izgradnja, veličina, funkcionalnost,.... ... tih objekata.

Pisati da je taj DUP 'bljak' - to razumem, ali ljubitelji nebodera pišu da je 3.bul. 'bljak'.
Samo zato što nisu ispunjene njihove želje, što je malo bezveze - da bude blag.
Većina tih zgrada je sasvim ok., a možda su mogle da budu i na drugom mestu.
Pošto je to ipak bul. treba da pratimo izgradnju - kakva je na terenu, druge nema.

Kada se sve izgradi i završi, biće to ipak jedan poslovni deo na N.Bgd.
 
Београдска обала као Црногорско приморје
Приобаље и реке Београда су велико благо које смо у прошлости више или мање умели да користимо. Ова студија разрађује идеју спуштања Београда на две реке – рекао је Зоран Алимпић, в.д. градоначелника, на представљању прве фазе Студије градског приобаља
N_pGxCyE41jmBNI10BvMhrmbHSVwhSH8Uxnpx.jpg

У најатрактивнијим делу градског приобаља најгоре стање
(Фото Д. Јевремовић)
Градски урбанисти почели су озбиљно да се баве београдским приобаљем и свим његовим потенцијалима и проблемима тако да је јуче представљена прва фаза Студије београдског приобаља. То је први документ који третира то подручје као јединствену целину из различитих аспеката, сагледавањем природних, културних, историјских и привредних могућности као основе за даља урбанистичка планирања. Према речима Зорана Алимпића, в.д. градоначелника, више од 200 километара београдске обале је дужине колико и цело Црногорско приморје и наше приобаље требало би тако и посматрати.

– Приобаље и реке Београда су велико благо које смо у прошлости више или мање умели да користимо. Ова студија разрађује идеју спуштања Београда на две реке – рекао је Алимпић.

Према речима Ђорђа Бобића, главног градског архитекте, прва фаза Студије бави се дефинисањем појма приобаља, техничким и урбанистичким условима животне средине и начином коришћења тог простора, евидентирањем стања у приобаљу, критичних тачака, значајних објеката и целина, а у наредном периоду биће урађени урбанистички планови који ће се бавити сваким делом те обале.

Александра Тилингер, из Урбанистичког завода у Београду, рекла је да су стручњаци у току посматрања приобаља утврдили да је најквалитетнији градски простор на обалама најгоре искоришћен.

– У кругу око Београдске тврђаве дешавају се најгоре ствари на приобаљу, од проблема сплавова, који ће бити решени применом градске одлуке, преко шљункара, стоваришта до бродова који су насукани на обалу. С друге стране, новобеоградски кеј је сређен, али недовољно искоришћен – објаснила је Тилингерова и додала да је неопходно и укључивање стручне јавности и становника Београда различитих старосних и социјалних структура, ради обогаћивања могућих предлога и решења сагледаних из различитих углова.

Вељко Димитријевић, помоћник директора ЈП „Србија воде”, указао је да је потребно новим прописима пренети ингеренције у области водопривреде на град, а Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине, објаснио је да градске власти посебну пажњу посвећују заштити животне средине.

Божовић је подсетио да је већ заштићено Велико ратно острво, да се води брига о изворишту у Макишу и на Ади Циганлији, левој обали Дунава, односно новом рекреационом простору на острву Чапља, а стварају се могућности за изградњу нове луке на Дунаву.

– Кренули смо у сређивање стања у Чукаричком рукавцу где ће бити изграђена марина, чистимо Топчидерску реку, гради се нови насип на Земунском кеју код ресторана „Шаран”, а с друге стране, урађени су припремни плански документи за уређење Аде Хује као будућег великог сектора за ангажовање на обалама Београда – рекао је Божовић.

-----------------------------------------------------------

Конкурс за уређење парка код хотела „Југославија”

Дирекција за грађевинско земљиште и Друштво архитеката и урбаниста Београда расписали су јавни конкурс за уређење 140 хектара градског парка између хотела „Југославија” и обале испод Бранковог моста. Према речима Ђорђа Бобића, конкурс је направљен за све Београђане који о том парковском простору могу нешто да кажу и предложе у погледу садржаја, а не само за архитекте и урбанисте.

– Идеја организатора конкурса јесте да се тај простор што више приближи Београђанима свих узраста, односно да им пружи довољно мотивације да га посећују не само ради пешачења и вожње бицикла, већ и због других садржаја. Наравно, тај простор ће и даље остати зелена површина – рекао је Бобић.
Н. Радичевић
[објављено: 05.12.2007.]
Izvor: Politika online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=49938
 
Саобраћај гори од криминала
У истраживању „Стратеџик маркетинга”, урађеном за потребе градске власти, до којег је дошла „Политика”, чак 47 одсто од укупно 1.211 испитаника уврстило је саобраћај у десет најважнијих проблема у престоници
N_ZCfa8xwsPygpKWr2jYhhMUiCy78kokvCuLz.jpg

Грађане брине градски превоз
(Фото Д. Јевремовић)
Саобраћај, градски превоз и паркирање убедљиво су највећи проблеми који море Београђане, нарочито оне који живе у централним градским општинама. У истраживању „Стратеџик маркетинга”, урађеном за градске власти, а до којег је дошла „Политика”, чак 47 одсто од укупно 1.211 испитаника уврстило је саобраћај у десет најважнијих проблема у престоници, а затим следи незапосленост коју је поменуло 23 одсто испитаника и лош рад комуналних служби који спада у десет највећих проблема за 21 одсто учесника у анкети.

Међутим, када се упореде ставови житеља ужих градских општина и осталих општина, ситуација се значајно мења. Саобраћај обема групама је најучесталији одговор на питање који их проблеми највише забрињавају (у централним општинама 53 одсто, а у приградским 31 одсто), али за житеље у ужим градским општинама следи незапосленост (24 одсто), лош рад комуналних служби (23), низак стандард (18) и небезбедност и криминал (15 одсто).

Ипак, одговори житеља приградских општина указују да је за њих, после саобраћаја, на листи најзабрињавајућих проблема небезбедност и криминал (27 одсто), потом низак стандард (22), незапосленост (20), а корупцију и лош рад комуналних служби је навело 14 одсто испитаника у приградским општинама.

На питање кога сматрају најодговорнијим за свакодневне проблеме које су навели, 42 одсто испитаника наводи градску власт, 33 одсто републичку, а 12 одсто општинску власт.

Премда се често градске власти хвале да се престоница развија и постаје метропола по културним и спортским дешавањима, модерним тржним центрима, сајмовима и новим радним местима, чак 62 одсто Београђана сматра да не зна, или није имало никакав позитиван утисак из свакодневног живота као грађанин Београда у последњих месец-два дана. Уколико се посебно посматрају одговори житеља приградских општина, ова бројка је још већа – чак 81 одсто.

Анкетирали су и давали општи утисак о раду власти у Београду тако да су градски оци „тројку” добили од 42 одсто испитаних, 28 одсто испитаника рад градске власти оценило је као лош (оцењене јединицом и двојком), а 26 одсто као добар (четворка и петица).

Иако им је саобраћај „рак-рана”, Београђани бригу о младима и реконструкцију здравствених установа најчешће (по 16 одсто) стављају на прво место по значају за Београд. За девет одсто испитаника на првом месту морало би да буде улагање у вртиће, потом брига о сиромашнима (осам одсто), а јавни превоз и брига о старима и немоћнима је најважнија за по седам одсто испитаника. У овој анкети уређење града, асфалтирање улица и одржавање водовода и канализације добија тек по четири до пет одсто гласова.

Ипак, у оцењивању градских власти грађани су највише позитивних гласова дали асфалтирању улица, градском превозу, уређењу града и Аде Циганлије, проширењу паркинг места, док је највише негативних гласова добила брига о сиромашнима и о старима, услови живота у селима и приградским насељима и брига о младима.

У досадашњем раду Градске управе грађани су најнезадовољнији гужвама у саобраћају (15 одсто), лошим радом општинских власти (9), спором или лошом градњом или обновом улица (9) и скупим животом, високим ценама, односно ниским стандардом (7 одсто).

-----------------------------------------------------------

Власт не брине о бирачима

Чак 54 одсто испитаника сматра да одборници у Скупштини града не заступају интересе грађана који су их бирали. Тридесет одсто испитаника сматра да одборници и заступају и не заступају интересе грађана, док само 12 одсто мисли да одборници заступају интересе бирача.

Иако је претходних година градска власт спроводила анкете о жељама грађана, чак 67 одсто испитаних сматра да власти при одлучивању о расподели буџета не узимају у обзир мишљења грађана. Двадесет одсто испитаника сматра да власт и узима и не узима у обзир мишљења грађана, само седам одсто је уверено да се њихова мишљења уважавају при доношењу буџета.

У овом истраживању, спроведеном од 1. до 8. новембра, само 17,6 одсто је изјавило да је Зоран Алимпић изабран за в.д. градоначелника, а осам одсто је мислило да је то Радмила Хрустановић. Међутим, чак 69 одсто испитаника није знало или није хтело да одговори на питање ко је вршилац дужности градоначелника постављен после смрти Ненада Богдановића.
Ненад Радичевић
[објављено: 04.12.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=49820
 
"Na kraju, evo nekoliko podataka i pomenutom novom ostrvu Čaplja.
Ono će u budućnosti biti najveći sportsko-rekreativni kompleks.
Ono bi, kao sportsko-rekretarivni, turističko-poslovni i prirodnjački kompleks
na oko 580 hektara, trebalo da postane jedan od novih simbola Beograda.

U njegovim okvirima, osim sportskih terena, naći će se akvapark, više marina sa
pratećim sadržajima, nautički centar, olimpijski kompleks, prostori za zabavu i hoteli visoke kategorije,.... "

apljari4.jpg
. Čaplja

To je nebranjeni deo od poplava (nasip je iza), kanali i bare, .. morao bi da se naspe
i tako smanji korito Dunava itd. ..... taj Treći Bgd. će da vide neke naredne generacije.
 
jako lepe ideje, ali je za njih potrebno mnogo vremena i novca. Mislim da bi tu super legao i onaj Ocean Dome iz Japana.
 
12 December 2007
PLAZA CENTERS ACQUIRES THIRD RETAIL DEVELOPMENT PROJECT IN
SERBIA

Plaza Centers N.V. (“Plaza Centers” or “the Company”), a leading emerging markets
property developer, today announces that it has acquired a retail development
project in Belgrade, Serbia. The estimated development budget for the project is
€105 million.
The development, which occupies a plot of 30,000 sqm, will provide a 40,000 sqm
(gross lettable area) shopping and entertainment centre. It is located on one of the
main roads leading into the centre of Belgrade, with an estimated catchment area of
approximately 400,000 local residents. The site also has the potential for additional
residential and office development as part of the shopping and entertainment centre.
The Company will consider integrating these elements in its plans.
This development is Plaza Centres’ third development in Serbia, since it entered the
market earlier this year. Plaza announced in August 2007 that it had won a
competitive tender from the Government of Serbia for the development of a new
shopping, entertainment and business centre with a total built up area of circa
100,000 sqm in Belgrade. In November 2007 the Company announced that it has
entered into an agreement to secure a circa 24,000 sqm plot in Kragujevac for the
development of a 35,000 sqm shopping and entertainment centre.
Commenting on the acquisition, Ran Shtarkman, President and Chief Executive
Officer of Plaza Centers, said:
“This development, our second in Belgrade, will provide the city with another exciting
new shopping and entertainment destination. We look forward to welcoming a range
of high quality retail and commercial tenants to the centre.
“In acquiring our third development project in Serbia in only four months, we are
demonstrating our firm belief in the exciting prospects for the region. The economic
growth in Serbia will encourage strong demand for large-scale, mixed use
developments from commercial occupiers and visitors. We see plenty of opportunity
to use our specialist development expertise gained over many years of successful
development across Central and Eastern Europe and, in so doing, deliver on our
strategy of value creation both for our clients and our shareholders.”
http://www.plazacenters.com/downloads/SERBIA3.pdf
 
^^^ Haha, na sajtu im je mapa Srbije bez Kosova. A smesna mi je ironija, jer su to Izraelci, gde su mape uvek sa Zapadnom obalom i pojasom Gaze... hahaha.
 
Спречавање паркирања у приобаљу
Како би се сачувао простор око река и спречило уништавање зелених површина, радници ЈКП „Зеленило – Београд” поставили су на потезу код Бранковог моста металну ограду дужине 1,7 километара и дрвену ограду дужине око 500 метара. Како би се онемогућило паркирање возила по травњацима, у Булевару Николе Тесле постављене су жардињере, као и издигнути ивичњаци. Уз све то, са две рампе – једном код Војне установе у Земуну, а другом испод Бранковог моста регулисаће се кретањe службених возила, пре свега са околних сплавова, каже се у саопштењу ЈКП „Зеленило – Београд”. Вредност ове инвестиције је око 17 милиона динара.

Сви власници сплавова биће писмено обавештени о овом пропису, а ригорозна контрола почеће од 1. јануара 2008. године. У ЈКП „Зеленило – Београд” могу се добити налепнице које возилима за снабдевање омогућавају прилаз. Ова забрана се не односи на кола Хитне помоћи, полицију и ватрогасце. „Зеленило” је одштампало 1.000 летака који ће бити подељени грађанима, како би се и они упознали са новим правилима.

Како је планирано, у наредној фази, на шеталишту од „Газеле” до хотела „Југославија” биће постављен и видео-надзор како би се спречило вандалско понашање, снимили несавесни возачи, али и осигурали људи који раде на обезбеђењу шеталишта.
Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu
 
Beograd:Sve više poslovnog prostora
Beograd -- Ovogodišnji porast novog poslovnog prostora u Beogradu najveći je u poslednjih nekoliko godina.

Preko 140 hiljada kvadratnih metara novog poslovnog prostora, tokom 2007. godine, izgrađeno je u Beogradu, što je najveća brojka od početka tranzicije u Srbiji, kaže se u istraživanju konsultantske kuće “Colliers International”.

Ovo povećanje poslovnog prostora dovodi do pretpostavke da će spekulativni (bez unapred poznatog zakupca) poslovni prostor A i B klase dostići nivo od 485 hiljada do kraja godine, stoji u novom pregledu poslovnog prostora te konsultanske kuće.

Približno 65 odsto ponude locirano je u centralnoj poslovnoj zoni Beograda, 25 odsto u širem centru grada, a 10 odsto na periferiji.
Generalni menadžer “Colliers International”, Jovica Jakovac, kaže da je potražnja za kvalitetnim poslovnim prostorom i dalje na visokom nivou.
“Stopa slobodnog prostora je u padu, 10 odsto na godišnjem nivou, pa očekujemo da se ovaj jak trend izgradnje nastavi i tokom 2008. godine.
...
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=12&dd=18&nav_id=276957
 
Usvojen budzet Grada za 2008.
Od ukupnih budžetskih primanja Grada od 66,3 milijarde dinara, 58,1 milijardi je iz tekućih budžetskih primanja, dok je 7,6 milijardi od inostranih kredita od čega će se, u najvećem obimu, finansirati izgradnja saobraćajne infrastrukture, izgradnja fabrike vode „Makiš 2“, kao i investicije u „Beogradske elektrane“.
- Veliki deo novca, oko 5,7 milijardi dinara, odvojen je za investicije u školstvu i zdravstvu, a oko 4,8 milijardi dinara namenjeno je za subvencionisanje javnih preduzeća... Grad će, preko Direkcije za gradsko i građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, sa oko dve milijarde dinara, finansirati izgradnju obilaznice oko Beograda, a sa 600 miliona dinara i rekonstrukciju Pančevačkog mosta - kazao je Dušan Bajec, član Gradskog veća zadužen za finanasije.
Prema njegovim rečima, Grad će novac uložiti i u obnovu i uređenje ulica i puteva, doduše u nešto manjem obimu nego što je to bilo ranijih godina. Takođe, novac će biti uložen i u zamenu tramvajskih šina, kupovinu 100 novih, niskopodnih autobusa i 40 trolejbusa, kao i u rekonstrukciju mosta „Gazela“ (600 miliona).
- U narednoj godini nastavlja se i izgradnja neprofitnih i socijalnih stanova, rekonstrukcija starih i izgradnja novih škola u Borči 3, u naselju Nova Galenika, Stepojevcu i Draževcu... Nastavlja se i kupovina opreme za domove zdravlja i vozila Hitne pomoći, kao i nabavka najsavremenije dijagnostičke opreme - kaže Bajec.
Gradiće se i vrtići u Kaluđerici, na Čukaričkoj padini, na Opštini Savski venac, u Mladenovcu, kao i potpuno novi objekat na Novom Beogradu.
ceo tekst http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=24608
 
Vidim, ne spominju se novi tramvaji... obecanje ludom radovanje. Vozicemo se mi jos puno godina u drndavim istrulelim Katicama :rolleyes:
 
Sve je kod nas uvek sturo opisano. Ajde za te autobuse jos i znamo, kupljeni su skoro od Ikarbusa....zanima me, sta je sa ovim novim trolama? Koliko se secam najavljeni su jos za 2007-u ali eto, sad ulaze u budzet za 2008-u.

Radi li se o istim trolama iz Belorusije kao i do sada ili o nekom drugom modelu?
 
Budžet za puteve

DIREKCIJA za gradsko građevinsko zemljište u 2008. godini očekuje budžet "težak" 14,85 milijardi dinara. Od toga 2,2 milijarde je kredit Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, dok ostali prihod stiže od naplate naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

Najviše novca, 5,5 milijardi dinara, Direkcija će uložiti u izgradnju kapitalnih saobraćajnica. Sledeće godine kreće izgradnja unutrađnjeg magistralnog poluprstena. Radiće se i dva kilometra saobraćajnice od Slavije do Žičke ulice. Završiće se rekonstrukcija Južnog bulevara, a počeće i sređivanje 3,2 kilometra Partizanskog puta.

- Prihvatili smo da vodimo i rekonstrukciju Pančevačkog mosta. Za nju smo izdvojili 600 miliona dinara - istakao je Boris Ranković, prvi čovek Direkcije. - Učestvovaćemo i sa dve milijarde dinara u izgradnji obilaznice oko Beograda. Naš zadatak biće finansiranje izgradnje tunela u Železniku. Planirali smo rekonstrukciju mosta preko Save u Obrenovcu i povezaćemo ga sa autoputem.

U izgradnju novih saobraćajnica Direkcija planira da izdvoji 2,5 milijarde dinara. Putari će zauzeti Mirijevski bulevar, Tošin bunar, Savsku, Ulicu Milutina Milankovića, vezu Orlovače sa Ibarskom magistralom, Vojvođansku, ulice u blokovima 41, 61, 62, 63 i 67. Probiće se nova ulica ka marini "Dorćol".

U objekete i kanalizacionu mrežu biće investirano 3,16 milijardi dinara. Nastavlja se izgradnja ključnog kanalizacionog tunela - interceptora, od Karaburme do Velikog Sela. Gradiće se fekalni kolektor Karađorđev trg - Ušće, kao i kišni fekalni kolektor uz autoput, duž industrijske zone Gornji Zemun. Fekalne kolektore će dobiti i Krnjača, Borča i Železnik, dok će kanalizacija stići u Mali Zbeg.

U "Vodovod" će Direkcija uložiti 965 miliona dinara, a ključni projkat je nastavk izgradnje mreže od Makiša do Mladenovca. Izgradiće se i krak cevovoda od Zučke kapije do Kaluđerice sa rezervoarom u ovom naselju.

- Za izgradnju i kupovinu stanova za raseljavanje uložićemo 1,28 milijardi dinara - najavio je Ranković. - Završiće se izgradnja 101 stana, a početi 361 stan, dok se za 221 radi dokumentacija. Stanovi će se graditi na Čukaričkoj padini, naselju Janko Lisjak, Belim vodama i u Ulici Stanislava Sremčevića.

PLANOVI
ZA izradu planova detaljne regulacije Direkcija je izdvojila 400 miliona dinara. Zavrđšiće se 51 plan, među kojima su Sremčica, Banjica, Cerak, Trošarina, Ostružnica, deo Bulevara kralja Aleksandra, Bloka 45, Bloka 70, naselje Jelezovac - Sunčani breg, Mali Mokri Lug, Plavi horizonti.

GROBLJA
U UREĐENJE grobalja biće uloženo 560 miliona dinara. Izgradnjom novih grobnih mesta proširiće se Orlovača, Lešće, Bežanijska kosa i Zbeg.
izvor Novosti
link http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=113339&datum=2007-12-25
 
Буџет општине Нови Београд за 2008. око 450 милиона динара
Петак, 28. децембар 2007.
Одборници Скупштине општине Нови Београд усвоjили су Одлуку о буџету општине за 2008. годину, чиjи оквир jе, на основу одлуке Скупштине града, утврђен у износу од 448.111.000 динара.

Поред Одлуке о буџету за 2008. годину, дата jе сагласност на програм пословања и ценовник JП Спортски и пословни центар „Нови Београд”, усвоjена су решења о измени решења о избору чланова Мандатно-имунитетске комисиjе, Комисиjе за статутарна питања, организациjу и нормативна акта, Комисиjе за кадровска и административна питања, као и управних одбора JП „Пословни простор” Општине Нови Београд и JП СиПЦ „Нови Београд”.
Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1302457
 
Izložba: Paralele i kontrasti – srpska arhitektura 1980–2005
Muzej primenjene umetnosti, do 9. januara 2008.

"Paralele i kontrasti – srpska arhitektura 1980-2005" ima za cilj da korpus savremene srpske arhitekture, nastale u poslednjim decenijama XX veka, na prelazu epoha, postavi i razmatra u ravni akademske opservacije i istoriografskog istraživanja, i u tom kontekstu je predstavi stručnoj i kulturnoj javnosti.
Sastoji se od 57 radova, predstavljenih na 46 panela. Kriterijumi izbora su bili vrednosni, tipološki ili fenomenološki. Izloženi materijal predstavljen je na intrigantan i likovno zanimljiv način, ističući dvoznačnost arhitekture koja je nastajala u ovim konfliktnim vremenima (arhitekta postavke Ivan Kucina).

Sagledavanje arhitekture u Srbiji u intervalu od 1980. do 2005. jeste pokušaj konstatovanja i tumačenja višestrukih relacija – paralela i kontrasta unutar arhitekture kao fenomena, kao i uspostavljanje paralela i kontrasta sa evropskim i svetskim arhitektonskim tokovima. Linije povezivanja arhitektonskih uticaja i tokova su brojne i zasnovane na raznolikosti i sličnosti, protivurečnosti i složenosti. Prelomna hronološka i problemska granica postavljena je u odnosu na 1989, godinu rušenja Berlinskog zida i nastanka brojnih paradoksa proisteklih iz ovog istorijskog događaja.

Suočavajući se s glavnim arhitektonskim idejama i delima nastalim u periodu istorijskih promena društvenog i kulturnog sistema, u vidu turbulentno-tranzicionog "razvoja“ srpskog društva, ova studija sa izložbom pokušava da odgovori na pitanja: Kako razumeti i voleti savremenu srpsku arhitekturu? Kako se u arhitekturi odražavaju lokalne i regionalne kulturne prilike i uslovi? Koliko smo u stanju i spremni da ih arhitekturom transformišemo i menjamo?

Izložba je svojevrsna potraga za identitetom srpske arhitekture i njegovim razumevanjem. O ovoj temi se do sada pisalo uglavnom fragmentarno, u nekoliko publikacija objavljenih devedesetih godina, i smatramo da će ova studija biti značajan doprinos za dalje istraživanje ove teme.
http://www.yellowcab.co.yu/delo.jsp?id=7667&date=2007-12-31
 
URBANISTIČKI PLAN

Odlukom o izradi plana detaljne regulacije naselja Busije u Zemunu, koju su usvojili odbornici Skupštine grada na svojoj poslednjoj sednici, grad će investirati u infrastrukturu ovog naselja, a namera je da se u njemu nađe mesta i za socijalno i neprofitno stanovanje.

- Plan obuhvata oko 300 hektara naselja na kojem je lokalna uprava davala dozvole za gradnju, ali su, kao u slučaju Grmovca, zaturili negde pitanje infrastrukture. Namera nam je da po izradi ovog plana investiramo u organizaciju opremanja tog prostora. S obzirom na veličinu, ovaj prostor nam omogućava da na njemu nađemo mesta i za socijalno i neprofitno stanovanje - rekao je glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić obrazlažući ovaj plan.
Autor:
Gordana Raković
izvor Kurir
link http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-04-01-2008/urbanisticki-plan
 
Raskrsnice pod kamerama
S. J., 04.01.2008 18:34:50
1302909_Upravljanje_saobracajem.jpg

Centar za upravljanje saobraćajem otvoren je u petak u prostorijama Sekretarijata za saobraćaj. Ovim je u Beogradu krenula realizacija dugo pripremanog projekta upravljanja saobraćajem. Za početak nadgledaće se 98 raskrsnica u centru grada u zonama Terazija, Slavije, prema Dunavu i krak ka Banovom brdu. S obzirom na priliv vozila iz Centra za upravljanje korigovaće se dužina zelenog vremena i praviti zeleni talas na koridorima. Ovakav sistem počeo je već da funkcioniše na raskrsnicama u Požeškoj i Radničkoj ulici.
Pomoću specijalizovane opreme brojaće se i automobili na ulicama i praviti analize i simulacije saobraćaja kako bi se napravila što bolja organizacija, a naročito u periodima rekonstrukcija ulica i mostova i prilikom održavanja velikih manifestacija.
- Daljinsko upravljanje saobraćajem razvijaće se po fazama sve dok ne pokrijemo ceo grad i povežemo sve raskrsnice u jedan sistem - kaže v. d. gradonačelnika Zoran Alimpić. - Za nekoliko godina biće kontrolisano više od 500 raskrsnica. Proces je sada u začetku, a želja je da do Univerzijade 2009. godine pokrijemo sve pravce koji vode ka sportskim objektima. Gužve su problem koji nas sve muči i ovo je jedan od načina da ih ublažimo.
Kako objašnjava sekretar za saobraćaj Zoran pešović, upravljanje saobraćajem za sada će biti poluautomatsko, što znači da će zaposleni u Centru posmatrati raskrsnice i prema situaciji aktivirati odgovarajući program semaforske signalizacije. Cilj je da za nekoliko godina ovaj proces bude automatizovan, što znači da se prema snimku priliva vozila, odgovarajući program signalizacije sam aktivira. Tada se očekuje za 30 odsto protočniji saobraćaj. - Ovo je važan "alat" za što bolju organizaciju saobraćaja - kaže Pešović. - Možemo da snimimo u kojim su periodima dana ili nedelje najmanja opterećenja ulica i sugerišemo da se tada izvode razni radovi od asfaltiranja do kopanja podzemne infrastrukture. Simulacioni programi doprineće da nađemo najbolja rešenja za funkcionisanje saobraćaja i kada krenu rekonstrukcije "Gazele" i "Pančevačkog mosta".

GUŽVE

U Sekretarijatu za saobraćaj izdvojili su tri ključna razloga saobraćajnih gužvi na ulicama. Prvi je duplo veći broj automobila nego pre 20 godina, a ulična mreža je ostala ista. U Beogradu je registrovano 480.000 automobila i 15.000 motora, a kroz grad svakodnevno prolazi i 150.000 vozila sa strane. U Beogradu dnevno u proseku bude 80 saobraćajnih nezgoda, što takođe, uspori kretanje drugih automobila. I treći razlog je izvođenje radova na komunalnoj infrastrukturi, koji su 2007. bili za 70 odsto većeg obima nego godinu dana ranije, a za čak 150 odsto veći nego 2005. godine.

REŠENjA

ZA trajna rešenja gužvi u Beogradu saobraćajci predlažu izgradnju minimum dva mosta, jednog na Savi i jednog na Dunavu, završetak obilaznice i izgradnja unutrašnjeg magistralnog prstena. Predlog je i da se između Zemuna i Borče dok se ne izgradi most uvede trajekt, prvenstveno zbog tranzitnog saobraćaja i primenu ove ideje treba da ispita saobraćajni fakultet.
Izvor: Vecernje Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=113805&datum=2008-01-04
 
Vrh