У истраживању „Стратеџик маркетинга”, урађеном за потребе градске власти, до којег је дошла „Политика”, чак 47 одсто од укупно 1.211 испитаника уврстило је саобраћај у десет најважнијих проблема у престоници
Грађане брине градски превоз
(Фото Д. Јевремовић)
Саобраћај, градски превоз и паркирање убедљиво су највећи проблеми који море Београђане, нарочито оне који живе у централним градским општинама. У истраживању „Стратеџик маркетинга”, урађеном за градске власти, а до којег је дошла „Политика”, чак 47 одсто од укупно 1.211 испитаника уврстило је саобраћај у десет најважнијих проблема у престоници, а затим следи незапосленост коју је поменуло 23 одсто испитаника и лош рад комуналних служби који спада у десет највећих проблема за 21 одсто учесника у анкети.
Међутим, када се упореде ставови житеља ужих градских општина и осталих општина, ситуација се значајно мења. Саобраћај обема групама је најучесталији одговор на питање који их проблеми највише забрињавају (у централним општинама 53 одсто, а у приградским 31 одсто), али за житеље у ужим градским општинама следи незапосленост (24 одсто), лош рад комуналних служби (23), низак стандард (18) и небезбедност и криминал (15 одсто).
Ипак, одговори житеља приградских општина указују да је за њих, после саобраћаја, на листи најзабрињавајућих проблема небезбедност и криминал (27 одсто), потом низак стандард (22), незапосленост (20), а корупцију и лош рад комуналних служби је навело 14 одсто испитаника у приградским општинама.
На питање кога сматрају најодговорнијим за свакодневне проблеме које су навели, 42 одсто испитаника наводи градску власт, 33 одсто републичку, а 12 одсто општинску власт.
Премда се често градске власти хвале да се престоница развија и постаје метропола по културним и спортским дешавањима, модерним тржним центрима, сајмовима и новим радним местима, чак 62 одсто Београђана сматра да не зна, или није имало никакав позитиван утисак из свакодневног живота као грађанин Београда у последњих месец-два дана. Уколико се посебно посматрају одговори житеља приградских општина, ова бројка је још већа – чак 81 одсто.
Анкетирали су и давали општи утисак о раду власти у Београду тако да су градски оци „тројку” добили од 42 одсто испитаних, 28 одсто испитаника рад градске власти оценило је као лош (оцењене јединицом и двојком), а 26 одсто као добар (четворка и петица).
Иако им је саобраћај „рак-рана”, Београђани бригу о младима и реконструкцију здравствених установа најчешће (по 16 одсто) стављају на прво место по значају за Београд. За девет одсто испитаника на првом месту морало би да буде улагање у вртиће, потом брига о сиромашнима (осам одсто), а јавни превоз и брига о старима и немоћнима је најважнија за по седам одсто испитаника. У овој анкети уређење града, асфалтирање улица и одржавање водовода и канализације добија тек по четири до пет одсто гласова.
Ипак, у оцењивању градских власти грађани су највише позитивних гласова дали асфалтирању улица, градском превозу, уређењу града и Аде Циганлије, проширењу паркинг места, док је највише негативних гласова добила брига о сиромашнима и о старима, услови живота у селима и приградским насељима и брига о младима.
У досадашњем раду Градске управе грађани су најнезадовољнији гужвама у саобраћају (15 одсто), лошим радом општинских власти (9), спором или лошом градњом или обновом улица (9) и скупим животом, високим ценама, односно ниским стандардом (7 одсто).
-----------------------------------------------------------
Власт не брине о бирачима
Чак 54 одсто испитаника сматра да одборници у Скупштини града не заступају интересе грађана који су их бирали. Тридесет одсто испитаника сматра да одборници и заступају и не заступају интересе грађана, док само 12 одсто мисли да одборници заступају интересе бирача.
Иако је претходних година градска власт спроводила анкете о жељама грађана, чак 67 одсто испитаних сматра да власти при одлучивању о расподели буџета не узимају у обзир мишљења грађана. Двадесет одсто испитаника сматра да власт и узима и не узима у обзир мишљења грађана, само седам одсто је уверено да се њихова мишљења уважавају при доношењу буџета.
У овом истраживању, спроведеном од 1. до 8. новембра, само 17,6 одсто је изјавило да је Зоран Алимпић изабран за в.д. градоначелника, а осам одсто је мислило да је то Радмила Хрустановић. Међутим, чак 69 одсто испитаника није знало или није хтело да одговори на питање ко је вршилац дужности градоначелника постављен после смрти Ненада Богдановића.
Ненад Радичевић
[објављено: 04.12.2007.]
