Autor: Goran Svilar | 29.01.2008 - 09:28
Bezbednost pešaka u Beogradu je na zabrinjavajućem nivou, a jedan od načina da se oni poveća je postavljanje mostova za pešake preko kolovoza. Beograd je, kažu upućeni, geografski veoma pogodan za postavljanje pasarela, ali taj vid zaštite pešaka u saobraćaju još uvek nije dovoljno zastupljen.
Mostove za pešake, tvrde stručnjaci, trebalo bi postavljati svuda gde bi se njima podigao nivo bezbednosti u saobraćaju i gde postoji pogodan teren za to. Takođe, veoma važan faktor je da li postoji potreba ljudi da na određenom mestu prelaze preko ulice više nego što je to uobičajeno. Vladimir Simidžija, saobraćajni inženjer koji je angažovan na izradi projekata bezbednosti u saobraćaju u pojedinim gradskim zonama, tvrdi da je Beograd geografski veoma povoljan za postavljanje mostova za pešake.
- Beograd je zgodan za pasarele zato što je brdovit. Povoljna okolnost za postavljanje takvih mostova je kad sa jedne strane kolovoza imate brdo, a sa druge ravninu. Pešaci u tom slučaju ne moraju da se maltretiraju idući gore - dole jer sa brda direktno ulaze na most, a kad ga pređu spuštaju se stepenicama dole - objašnjava Simidžija.
Nedostaci ovakvog saobraćajnog rešenja su to što pešaci moraju neprirodno da se kreću (gore-dole), neke pasarele nisu predviđene za osobe sa invaliditetom, a i često nisu zaštićene od loših vremenskih uslova. Zbog toga na njima dolazi do pojave leda, što opet ugrožava bezbednost ljudi koji preko njih prelaze. Prednost ovakvih mostova je ta što oni u potpunosti odvajaju pešake od vozila i tako ih štite od sve većeg broja nesavesnih vozača i saobraćajnih nezgoda.
- Svuda gde ne postoji konflikt pešaka i vozila u saobraćaju, bezbednost je podignuta na viši novo. Pasarela košta manje nego jedan ljudski život - kaže Simidžija.
Sa druge strane, Zoran Pešović, gradski sekretar za saobraćaj takođe stavlja akcenat na bezbednost, ali napominje da je neophodno voditi računa i o protočnosti na beogradskim bulevarima i ulicama.
- Kao primer možemo navesti deo Bulevara vojvode Mišića, kod Gospodarske mehane, gde je nekada postojao pešački prelaz ali je on ukinut jer je ustanovljeno da loše utiče na protočnost vozila. Pošto je evidentno da ovde postoji izražena potreba za prelazak ulice, u ovom trenutku je bliže rešenje postavljanje pasarele nego ponovno vraćanje prelaza. Isti je slučaj sa ostalim delovima grada. Gde god postoji izražena potreba pešaka za prelazak na drugu stranu ulice, razmišlja se o postavljanju pešačkog prelaza, nadzemnog ili podzemnog prolaza - kaže Pešović. On objašnjava da ukoliko 20 građana svakodnevno ima potrebu da pređe ulicu na jednom mestu, to zahteva obeležavanje pešačkog prelaza ili postavljanje semafora. Ukoliko je broj nekoliko puta veći, onda se mora razmišljati o postavljanju mosta ili podzemnog prolaza.
Pešović otkriva da je u planu postavljanje pasarela ne nekoliko lokacija u gradu. Prva je Bulevar vojvode Bojovića, kao veza Kalemegdana i savskog pristaništa. Zatim, Bulevar vojvode Mišića, kod hale 14 beogradskog Sajma i u Radničkoj ulici, kod Ade ciganlije.
- Za navedene tri lokacije u toku je izrada projekata one će biti postavljene u toku ove godine. Razmišlja se i o još dva mesta na kojima bi bilo dobro postaviti mostove za pešake. To je prostor između Plavog i Imo mosta, i deo autoputa posle pumpe Zmaj, kod preduzeća Grmeč. Studije će pokazati na koja su mesta najpogodnija za to - zaključuje Pešović.
Škole da podnesu zahtev
Budući mostovi za pešake
1. Bulevar vojvode Bojovića
2. Radnička (Ada Ciganlija)
3. Bulevar vojvode Mišića
4. Autoput (kod Grmeča)
5. Između Plavog i Imo mosta
U poslednje vreme sve je izraženije postavljanje pasarela u blizini škola kako bi de đaci zaštitili. Svaka škola koja želi može podneti zahtev Sekretarijatu za saobraćaj za postavljanje mosta za đake na adresu 27. marta 43-45. Pasarele u blizini škola veoma su efikasne u Bulevaru kralja Aleksandra, kod OŠ „Dragojlo Dudić“ i u Zaplanjskoj ulici, kod OŠ „Branislav Nušić“.
