Autor: N. Korlat | 24.11.2007 - 06:15
Najbolji i najsiromašniji studenti dobijaju stipendije od Beogradskog univerziteta zahvaljujući iznajmljivanju zadužbina koje su Univerzitetu vraćene poslednjih nekoliko godina. Takođe, hendikepiranim akademcima obezbeđena su kolica, slušni aparati, bolesnima besplatno lečenje... Okrečene su fasade zadužbina, opremaju se i prave čitaonice za slepe, kupuju kompjuteri.
Od 1995. godine, kada je Ministartvo kulture naložilo beogradskim opštinama da vrate na upravljanje 13 zadužbina i fondova Beogradskom univerzitetu, 150 najuspešnijih i najsiromašnijih studenata prima milion dinara. Mesečno na njihov račun legne po 6.000 dinara, a zahvaljujući prihodima od povraćene imovine Beogradski univerzitet finansira školovanje i najboljih postdiplomaca. U planu je i pravljenje čitaonice za slepe u Univerzitetskoj biblioteci, a bolesnim studentima plaćano je lečenje i za sumu od 5.000 dolara. Obnovljeno je i šest fasada na zgradama koje su ostavili zadužbinari.
Zadužbinama upravljaju profesori
- Zadužbinari su testamentom odlučili u koje svrhe će ići novac zarađen od iznajmljivanja stanova ili poslovnog prostora u zadužbinama. Na primer, Milivoj Jovanović i Luka Ćelović su novac usmerili studentima Pravnog i Ekonomskog fakulteta, kao i na pomaganje studenata na studijama u zemlji i inostranstvu. Zadužbinari Gliša i Marija Rakić su testamentom odlučili pomaganje studenata tehničkih nauka - kaže Jasmina Kabadaja, rukovodilac sektora za imovinu i zadužbinu Univerziteta u Beogradu.
Pojedini zadužbinari, kao što je Đoka Vlajković, novac su usmerili na pomaganje opštih potreba, kao što je krečenje ili nabavljanje opreme za fakultete, a neki, poput Milana Vukičevića, na unapređivanje zadravstva na Univerzitetu.
- Svakom zadužbinom upravlja poseban odbor, koji sledi volju zadužbinara. Ukoliko je zadužbina ostavljena radi unapređivanja zdravstva, u odboru sede profesori Medicinskog fakulteta. Ako je novac usmeren studentima prava, odbor čine profesori Pravnog fakulteta - priča Kabadaja.
Univezitet tužio opštine
Zadužbine su obično zgrade ili kuće, u kojima ima i po desetak stanova, a u nekima je deo pretvoren u poslovni prostor. U njima danas žive ljudi koji su dobili stanove od društvenih preduzeća i po Zakonu nemaju pravo da ih otkupe. Oni plaćaju stanarinu JP "Gradsko stambeno", koji potom novac preusmerava Univerzitetu. Slično je i sa poslovnim prostorom.
Međutim, sve beogradske opštine nisu vratile zadužbine, iako je odluku o tome doneleo Ministarstvo kulture pre 12 godina.
- Palilula, Savski venac, Zvezdara i Zemun ni danas ne poštuju odluku Ministarstva. Preko javnog pravobranilaštva podneli smo tužbe protiv njih. Takođe, tužili smo i one opštine, koje su dozvolile otkup stanova u zadužbinama i oko 50 stanara koji su ih otkupili, jer je to protivzakonito. - kaže Jasmina Kabadaja.
Ministarstvo kulture nije vratilo Beogradskom univerzitetu sve zadužbine koje je posedovao pre Drugog svetskog rata. Čim bude donet Zakon o denacionalizaciji, tražiće povraćaj još oko 70 zadužbina.
Bio među tri najbogatija univerziteta na svetu
Zahvaljujući zadužbinama i fondovima, Beogradski univerzitet je pre Drugog svetskog rata raspolagao velikim količinama novca i državnih hartija od vrednosti, posedovao dva rudnika zlata, desetine kuća i placeva smeštenih na najatraktivnijim lokacijama i hiljade hektara šume i obradivog zemljišta. Tada je bio jedan od tri najbogatija univerziteta na svetu. Sve se promenilo 1945. godine, agrarnom reformom, komunističkom revolucijom i nacionalizacijom.
Plus, ja lepo vidim da su crvenom bojom obelezeni Urbanisticki planovi, ali gde imam opciju da pristupim njihovom sadrzaju. To sto su oni mekenzijevu premazali crvenom mi uopste ne govori sta to znaci, tj. kako ce taj prostor izgledati u buducnosti.
