Šta je novo?
Od:
Filteri

Razne gradske vesti, Topic II

Kucica iz azbukijevog posta srusena je danas do temelje :/
 
Ja sve mislim da ce se graditi u Beogradu.Sta ces kad su ljudi glupi i kad nemogu d aprepoznaju dobru investiciju.Rafinerija ne zagadjuje toliko kao Azotara ili Petrohemija.
 
PROJEKAT VREDAN 180 MILIONA EVRA

Čekam dozvolu za gradnju vetrenjače dve godine

news_12854.jpg


Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić izjavio je da već dve godine čeka gradjevinsku dozvolu da počne posao sa vetrenjačama vredan 180 miliona evra i izrazio nadu da će je konačno dobiti u junu.
Kostić je za današnji beogradski Pres rekao da je za izgradnju jedne vetrenjače u Srbiji potrebno da investitor pribavi oko 26 različitih dozvola i dodao da država u ovoj oblasti zbog toga trenutno gubi milijardu evra.

"Uprkos tome što smo relativno brzo dobili saglasnost Ministarstva energetike, projekat iskorišćavanja energije vetra u Vršcu koji MK grupa radi sa italijanskim partnerom, već dve godine čeka gradjevinsku dozvolu. Nadamo se da ćemo dozvolu dobiti u junu", kazao je Kostić.

On je naveo da je partner MK grupe na ovom projektu renomirana italijanska kompanija Fintel enerdži grup, koja se bavi proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora, prevashodno energije vetra.

Kostić je dodao da projekat iskorišćavanja energije vetra u Vršcu vredi oko 180 miliona evra, od čega MK grupa investira blizu 90 miliona.

"Pri kraju smo druge faze razvoja velikog 'vetro-polja' u Vršcu, koje će brojati 39 vetrenjača ukupne snage 117 megavati", dodao je Kostić.
Kliknite za proširenje...
 
Dojava o postavljenoj bombi u Skupštini grada »

17. Maj. 2010 | (11:51 -> 12:11), Izvor : Studio B, Komentari: 0

U toku je provera dojave, upućene telefonom oko 12 sati, da je u Skupštini grada postavljena bomba.


Skupština Beograda nastavlja zasedanje koje je prekinuto 5. maja nakon što su ga napustile opozicione Demokratska stranka Srbije (DŠ) i Srpska radikalna stranka (SRS) i počinje dvadeset drugu sednicu parlamenta.
Predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić rekao je da nakon obavljenih razgovora sa svim odborničkim grupama očekuje da sednici prisustvuju i predstavnici opozicije.
U nastavku zasedanja odbornici bi, između ostalog, trebalo da raspravljaju o prenosu osnivačkih prava na Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB) sa Republike na Grad Beograd, kao i o odluci o uslovima i nacinu raspolaganja stanovima izgrađenim prema projektu izgradnje 1.100 stanova u Beogradu, kao i o predlogu programa izgradnje objekata toplifikacije u 2010. godini.

http://studiob.rs/info/vest.php?id=51501
 
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/189813/Izrada-planova-za-ceo-grad

VELIKI POSAO PRED URBANISTIČKIM ZAVODOM
Izrada planova za ceo grad

Boris Vuković | 18. 05. 2010. - 00:02h | Komentara: 0
Urbanistički zavod Beograda, dobio je od Ministarstva za prostorno planiranje, rok da do marta sledeće godine izradi planove Generalne regulacije, za celu teritoriju, a to je oko 55.000 hektara građevinskog područja. Nakon izrade, investitorima će biti mnogo lakše da se informišu gde i šta mogu da grade, a plan je da do septembra sledeće godine, te informacije budu dostupne i na internetu.


Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda
(u sredini)
Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je usvojen prošle godine, propisano je da sve jedinice lokalne samouprave, pa tako i Beograd, u roku od 18 meseci urade sve prostorne i planove generalne regulacije. Prostorni planovi su planovi u kojima je određena strategija razvoja grada i u nekim slučajevima na osnovu njih se mogu izdavati lokacijske dozvole. To znači, da će nakon izrade celokupnih prostornih planova, investitorima biti lakše da dođu do lokacijske dozvole. Kad je reč o planovima detaljne regulacije, oni se rade za područja gde će se značajno menjati namena, recimo iz industrijskih zona u nova stambena i komercijalna područja i njihova izrada je značajna za budući razvoj prestonice. Urbanistički zavod Beograda paralelno radi i Regionalni prostorni plan za čitavo područje grada (oko 330.000 hektara), za celu teritoriju koja obuhvata 17 gradskih opština.

Manjak planova posebno je izražen u rubnim gradskim opštinama, jer samo Surčin, Obrenovac i Lazarevac imaju prostorne planove, ali su i oni nepotpuni.
- Kad ovi planovi budu urađeni, biće dostupni za sve koje interesuju i to će biti posebno značajno za investitore i graditelje. Značajni su zbog toga što će njima biti utvrđena strategija razvoja grada ili opština, a zatim i namena površina. U nekim slučajevima, na osnovu njih će moći da se izdaju lokacijske dozvole, uz minimalne korekcije - priča Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.

Kad je reč o planu generalne regulacije (to je osnovni urbanistički plan za svaku opštinu i u njemu će biti istaknuta jasna namena površina), Urbanistički zavod planira da svi podaci budu objedinjeni u Beogradski urbanistički informacioni sistem, BUrIS, koji će biti dosupan i na internetu. To znači da će investitori moći lako da se informišu koja je namena lokacije za koju se interesuju, bez trošenja vremena u administraciji.

- Unosimo sve podatke iz do sada preispitanih planova, zatim novu regulaciju i nove namene, koje su rezultat pojedinačnih analiza ili direktne primene Generalnog plana i sve to u jedinstvenu bazu podataka, koja će u septembru sledeće godine, kad bude usvojen plan odnosno planovi regulacije, da bude dostupna na internetu. Naš cilj je da sve važeće planove preispitamo i stavimo van snage delove koji su prevaziđeni. Ovaj posao je veliki, ali moramo da tražimo pomoć od svih. Evo, na primer, već dva meseca podsećamo institucije i javna preduzeća da su nam njihovi uslovi neophodni da ovi naši zadaci budu pravilno i proceduralno urađeni - objašnjava Žaklina Gligorijević.

Po ugledu na Beč
Urbanistički zavod Beograda najviše sarađuje sa kolegama iz Beča, koji veoma često menja planove.
- Gradovi i države u okruženju imaju, izrađuju ili menjaju planove, baš kao i mi. Imamo saradnju sa kolegama iz Beča i tu smo, razumljivo, sa propisima i regulativom malo u zaostatku. Beč mnogo više i češće menja postojeće planove, kada je to interes javnog sektora. Međutim, možemo da se ugledamo na strateške odluke o razvoju, ekološke propise sa velikom brigom o zdravoj životnoj sredini, uređenje javnog prostora, a pre svega na izgradnju važnih gradskih obilaznica i organizacija kvalitetnog javnog prevoza - priča direktorka Urbanističkog zavoda.

Trenutno stanje sa planovima
- 30 odsto teritorije (16.000 hektara) - pokriveno Detaljnim i Regulacionim planovima
- 6 odsto teritorije (3.050 hektara) - pokriveno planovima Generalne i detaljne regulacije
- 16 odsto (8.500 hektara) - pokriveno planovima u izradi (prema starom zakonu)
 
Konacno i oni da zaista zarade svoju platu, majke im ga dzabalebaroske i nesposobne..... :rant:
 
Ma ne sumnjam ja u njihovu stručnost,ali se politika odavno umešala u njihovu rabotu,kada su hteli da istrgnu planiranje Metroa od urbanista ,kao nečim čime urbanisti ne treba da se bave već političari ,pa detaljni planovi i sl.a ono gde su ovi iz zavoda našli da se ugrađuju to je studija o spratnosti na Nbg pa onda kao da vide gde može kula a gde ne može,pa pobogu zar ikome pada napamet da ograniči spratnost na NBG? Sigurno da investitori neće zidati kule u stambenom bloku već na preostalim slobodnim parcelama,a ono da li da se zidaju pored Dunava ili ne pa već ih je sazidano desetak od Zemuna do Ušća pa sada kao izmišljaju toplu vodu a sve da bi se uradila "studija" коja se dobro plaća ;)
 
Ako za poslednjih 60 godina, Beograd ima regulacione i detaljne planove za 30% teritorije, to dovoljno govori o njihovoj strucnosti, a pre svega o predanom i vrednom radu. Da ne govorimo o stotinama urbanistickih tumora po gradu, koji su van svake moguce logike. Ako su se od `45, pa do `60, vezbali i ucili urbanizam, sta se od `60 do danas desilo? Nista.

Emilijen Josimovic, je urbanizovao Gornji Dorcol, i on je za mene jedini strucni urbanista, koji je Beograd ikada imao. Pre ww2 sve sto je gradjeno, je i urbanizovano.
Posle ww2, komunisti su urbaniyovali NBG da bi pokazali kako oni grade bolje gradove od monarhista, a stari deo grada su namerno zapostavili, i mogu reci, unistili. Sve dalje od Slavije je i dalje jedno veliko selo, sa krivim, uskim ulicama, koje se seku pod idiotskim uglovima......opsti uzas!

Tacno je da se politika mesa u urbanizam, ali je takodje tacno da bi partijama najvise odgovaralo da postoje svi ti planovi, tj, da se politika stvarno mesa, planovi bi odavno postojali.
 
Posle ww2, komunisti su urbaniyovali NBG da bi pokazali kako oni grade bolje gradove od monarhista, a stari deo grada su namerno zapostavili, i mogu reci, unistili. Sve dalje od Slavije je i dalje jedno veliko selo, sa krivim, uskim ulicama, koje se seku pod idiotskim uglovima......opsti uzas!
Kliknite za proširenje...
Aha, sve posle Slavije, i jos sve posle 2. sv. rata ... bas smo precizni. San Francisko ti je npr. selo, pretpostavljam? Ili krive uske ulice po Firenci, Londonu, Brizu, Parizu... Sve su to sela, pretpostavljam. A najseljackija je recimo Bascarsija, sa tim niskim zgradama i kaldrmom na ulici... ?

:)

Treba nam regulacioni plan, slazem se. Ali kako rade ovi iz Urb. zavoda, nisam siguran da je tako dobra stvar to da ce zavrsiti plan za 100% gradske teritorije :(
 
nema sanse da sve to radi urbanisticki zavod,90% planova koje videh rade neke privatne firme dok recimo za sumu i slicne velike stvari radi urbanisticki zavod.Ovo samo foliraju narod da sve oni rade,nisu oni krivi sto su poslusnici politicarima pa moraju i oni da lazu maaalo ;)
 
jovanovm":4g5ofklm je napisao(la):
Posle ww2, komunisti su urbaniyovali NBG da bi pokazali kako oni grade bolje gradove od monarhista, a stari deo grada su namerno zapostavili, i mogu reci, unistili. Sve dalje od Slavije je i dalje jedno veliko selo, sa krivim, uskim ulicama, koje se seku pod idiotskim uglovima......opsti uzas!
Kliknite za proširenje...
Aha, sve posle Slavije, i jos sve posle 2. sv. rata ... bas smo precizni. San Francisko ti je npr. selo, pretpostavljam? Ili krive uske ulice po Firenci, Londonu, Brizu, Parizu... Sve su to sela, pretpostavljam. A najseljackija je recimo Bascarsija, sa tim niskim zgradama i kaldrmom na ulici... ?
Kliknite za proširenje...
Za sve te gradove, bilo je vec delimicno, ili potpuno kasno da se doticne oblasti urbanizuju, kako zbog vec zastupljene visoke gradnje, tako iz zbog samog vremena, kada su gradjene.
Za razliku od njih, u Beogradu je posle ww2, posle Slavije postojale su 98% udzerice, sa sve svinjcima, bez kanalizacije. Najbukvalnije selo.
Umesto, da se na vreme urbanizuje ta oblast, samo se gradilo, i danas imamo grad koji ne moze da primi broj stanovnika i automobila koji oni voze. Danas, je situacija jos gora, jer se zida masovno(ne racunam trenutnu krizu), drasticno povecava broj stanovnika, a i dalje se po pitanju regulacije i urbanizma ni ne razmislja. Za 10 godina, vise necemo u nekim naseljima moci ni peske da se mimoidjemo. Jedino, sto se kod nas desava sa planovima, to je da se potpuno preuzimaju postojece ulice(preciznije ulicice), ali se spratnost povecava. Urbanizovanost se ne meri samo spratnoscu gradjevina, vec celokupnim uslovima zivota Uslovi u gradovima, koje si pomenuo su zaista na nivou, i mogu se smatrati urbanima, bez obzira na spratnost, kaldrmu ili stagod, ali ono sto se pravi od Beograda, je jedana velika Kaludjerica.
 
+ za stf-a, grad je stvarno nekako nepodnišljivo nakrcat ljudima a stari deo i dalje odaje utisak ogromnog sela. evo oko bulevara najčešća slika su uske uličice sa 5ospratnicama sa obe strane, gde sunca više nema ni pod razno, nabijena kola parkirana do zgrada i pešaci koji idu kolovozom jer trotoara više nema :violina:
 
Info table i putokazi za zalutale u blokovima
M. Joksimović - 19.05.2010. - 01:46
Snalaženje u novobeogradskim blokovima trebalo bi da bude lakše već od leta, zato što opština planira da u svakom bloku postavi table sa preciznim planom određenog bloka. Na ulazu i izlazu svakog bloka biće postavljeni putokazi na kojima će biti označeno kako se kreću brojevi.


ORIJENTACIJA - Verovatno ni najboljim matematičarima nije pošlo za rukom da reše misteriju numerisanja novobeogradskih blokova, pa se čak i građani koji tamo žive teško snalaze. Opština Novi Beogra pokrenula je projekat postavljanja velikih info-tabli koje će se nalaziti u svakom bloku.
- Svesni smo da taj problem nije nov i da je na Novom Beogradu, zbog njegovo specifičnog urbanističkog plana, snalaženje otežano čak i ljudima koji tu žive od rođenja. Prve info-table biće postavljene na leto, a sadržaće precizan plan određenog bloka, ulice, brojeve i objekte od opšteg značaja za građane, kao što su domovi zdravlja, opština, mesne zajednice i slično - kaže za „24 sata“ Anja Zlatarov, PR opštine Novi Beograd.
Kada pogledate mapu Novog Beograda, na njoj sve izgleda nekako jasno, pod pravim uglovima, ali kada se nađete u nekom od blokova, nije baš jasno gde počinje i gde se završava neka ulica i kako pronaći neki broj.
- Opština će sa Direkcijom za puteve uskoro realizovati još jedan projekat, naime, na ulazu i izlazu svakog bloka biće postavljeni putokazi koji će jasno pokazivati kako se kreću brojevi. Nadamo se da će table i putokazi doprineti boljem snalaženju kako građana, tako i posetilaca Novog Beograda - kaže Zlatarova.
Novi Beograd je verovatno jedino mesto u Evropi koje ima tako konfuzno numerisane blokove.
- Nekadašnji urbanisti koji su određivali te brojeve kao da su želeli da zbune građane. Verovatno u Evropi ne postoji grad koji je tako konfuzno obeležen. Probali smo da rešimo problem i sa ulicama, na primer da uličice koje se nalaze u jednom bloku dobiju ime i da se određene zgrade vode na njih. Međutim, to bi bio trošak za građane koji bi morali da menjaju kompletnu dokumentaciju - kaže za „24 sata“ Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta.

http://24sata.rs/vesti.php?id=72582
 
zaffa":3p4dw3w5 je napisao(la):
oko bulevara najčešća slika su uske uličice sa 5ospratnicama sa obe strane, gde sunca više nema ni pod razno, nabijena kola parkirana do zgrada i pešaci koji idu kolovozom jer trotoara više nema :violina:
Kliknite za proširenje...
:) Sto se tice ulicica oko Bulevara, tu je tek totalni haos. Nice jedno novo naselje bez ikakvog reda. Jeste, nove zgrade su uvucenije u odnosu na udzerice pre njih, ali nisu sve, sto je samo dokaz nepostojanja nikakvih urbanistickih i regulacionih planova. Prvi investitor j esvojevoljno uvukao zgradu za par metara, zbog parkinga ispred zgrade. Onda su ga logicno, sledili i svi ostali, i dobio se utisak da regulaciona linija postoji. A onda se pojavi malo pohlepniji investitor i nabije zgradu po staroj (postojecoj) regulacionoj liniji, i urnise svaku mogucnos da se u buducnosti ta ulica sredi.

@ Vucko Fantasticna vest. Konacno. Bojim se samo da ce to vandali u roku od par sati da pokidaju.
 
Ovo za NBG, trebalo bi lepo da iskoriste činjenicu da na onim portalima što su postavili pored raskrsnica i koji očito služe samo da bi tu kameru nosili zakače putokaze, a ne da stavljaju info table koje će ovi blokovski klinci dan posle ižvrljati...
 
stf":2hnif9fp je napisao(la):
Za sve te gradove, bilo je vec delimicno, ili potpuno kasno da se doticne oblasti urbanizuju, kako zbog vec zastupljene visoke gradnje, tako iz zbog samog vremena, kada su gradjene.
Kliknite za proširenje...
Svi ti gradovi su urbanizovani (u smislu u kom ti koristiš taj termin) u isto vreme kad i Beograd - sredinom 19. veka.

Za razliku od njih, u Beogradu je posle ww2, posle Slavije postojale su 98% udzerice, sa sve svinjcima, bez kanalizacije. Najbukvalnije selo.
Kliknite za proširenje...
Neki delovi Pariza koji su izbegli Osmanizaciju (Haussmanizaciju) i danas nemaju kanalizaciju, u samom centru grada. Kenjaš u rupu. Ne želim da branim situaciju, ali kanalizacija nije problem (vodovod smo imali odavno, npr), već je problem činjenica da se bespredmetno rušilo i gradilo zbog neke potrebe za "evropeizacijom" koja je u suštini bila punjenje nečijeg džepa, a ne rešavanje problema građana. Dok god se modernizujemo zbog toga da bi bili "moderni", a ne da bi rešavali potrebe grada i građana, pravićemo grešku (kao npr. proširenje Slavije kojim je napravljen ogroman problem i uništen prelepi manji trg). Problem je što se zbog toga lepe i stare kuće koje su kulturna baština našeg grada nazivaju udžericama i ruše (skoro je srušena jedna), i što se ulice šire bez potrebe i razloga, umesto da se radi na sistemima javnog prevoza koji će te ulice da rasterete ili zatvore za automobilski saobraćaj. Pa male kuće mogu da budu lepe i renovirane, i ništa im ne smeta da velike zgrade budu negde drugde. Ali za to treba graditi ulice i razmišljati unapred.
Umesto, da se na vreme urbanizuje ta oblast, samo se gradilo, i danas imamo grad koji ne moze da primi broj stanovnika i automobila koji oni voze.
Kliknite za proširenje...
Ustvari, ono što se desilo je da se "urbanizacija" koristila u političke svrhe (kao i svuda, ustvari). Nije ništa rađeno skandalozno loše ranije (osim ovoga gore što sam napisao o rušenju nekih starih delova grada, npr. Jalije)... Beograd je 80tih bio na dobrom putu rešenja svojih saobraćajnih problema. Zastoj je u zadnjih 20 godina neplanskog razvoja gradske politike prevoza i komunikacije.

Danas, je situacija jos gora, jer se zida masovno(ne racunam trenutnu krizu), drasticno povecava broj stanovnika, a i dalje se po pitanju regulacije i urbanizma ni ne razmislja. Za 10 godina, vise necemo u nekim naseljima moci ni peske da se mimoidjemo. Jedino, sto se kod nas desava sa planovima, to je da se potpuno preuzimaju postojece ulice(preciznije ulicice), ali se spratnost povecava.
Kliknite za proširenje...
Tačno, a ne razmišlja se o parkingu i prevozu ljudi. Smatram da nije loše što se spratnost ograničava u određenim delovima grada, ali mislim da bi to ograničenje trebalo lagano opuštati sa uvođenjem sistema javnog prevoza (čitaj metro) i smanjenjem broja automobila. Neće Beograd postati Menhetn sa uskim ulicama punim nebodera, sigurno. Ali postaće Atina 80tih ili Istanbul 90tih ako ne radimo na uklanjanju površinskih prevoznih sredstava. Ustvari, za nas su uske ulice dobre, jer njima najviše treba da putuju pešaci, a najmanje automobili (i to poželjno bi bilo u jednom smeru). Ako se akcenat daje na širenje ulica i više automobila onda smo naje*******ali svi redom. (Zbog toga sam reagovao jer sam stekao utisak da se zalažeš za automobilski koncept prevoza, a sad vidim da je možda suprotno)

Urbanizovanost se ne meri samo spratnoscu gradjevina, vec celokupnim uslovima zivota

Potpuno se slažem.

Uslovi u gradovima, koje si pomenuo su zaista na nivou, i mogu se smatrati urbanima, bez obzira na spratnost, kaldrmu ili stagod, ali ono sto se pravi od Beograda, je jedana velika Kaludjerica.
Kliknite za proširenje...
Nažalost, ono što se pravi od Beograda nije samo Kaluđerica nego ide ponekad i u suprotnost Kaluđerici. Tamo bar neki ljudi su se trudili da reše svoje stambene probleme i da se kako tako organizuju. Ovde niko ne rešava ništa, već se samo problemi nagomilavaju, a onda će da bude jedan prisilan "rez" na kome će neko da zaradi velike pare, a građani (i grad) će da popuše po milioniti put.
 
Najgore slutnje su se obistinile....na samom početku Krunske ulice,na uglu sa Kursulinom zgrada MONSTRUM je dobila fluorescentno zeleno narandzasto zutu plavu fasadu.......početak Krunske 20 metara od opštine Vračar....20 m....LJUDI......ajde neko da pozove inspekciju molim VAS......ovo je kriminalll........za oko i za mozak.......ufffffffff....ne mogu više stvarno.....








p.s. evo i drugog monstruma samo dosta manjeg na uglu Takovske i Kosovske.......majko moja
 
Gospodine Jovanovm, posle rata je donekle zapostavljena izgradnja starog Beograda što je normalno pošto je apsolutno nemoguće bilo istovremeno podjednako graditi Stari i Novi Beograd. Uništene su jedino Terazije gde je sklonjena vrlo lepa i dosta velika fontana koja je bila u centru. Inače, mislim da spratnost zgrada i urbanizam nemaju nikakve direktne veze. Greška je što posle rata nisu odmah obnovljene neke lepe zgrade koje su srušene u bombardovanjima 1941 i 1944. Prvenstveno mislim na zgradu koja je bila do hotela Moskva kao i na nekad poznat hotel Srpski Kralj koji se nalazio ma uglu Uzun Mirkove i Tadeuša Košćuškog kod Kalemegdana. Izvanredno je bila lepa i zgrada gimnazije koja se nalazila na mestu gde je sada zgrada Politike koja se mogla podići i na nekom drugom mestu. Zgradu gimnazije su do temelja srušili nemački bombarderi odmah 6 aprila 1941pošto je u nju Kraljevska vojska smestila Komandu vazduhoplovstva. Čudime ovakva naivnost kao da Nemci to nisu odmah saznali.
 
Durlevic jeli se to oni jos nisu odlucili oko boje za okvir oko prozora strasno kako neka palnka imali taj arhitekta imalo smisla za uklapanje sa okolinom ili je pak zelja investitora :bash:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh