POSLE ČETIRI GODINE NEIZVESNOSTI OKO RESAVSKE 40B
Zgrada za Muzej grada
Sonja Šulović | 10. 05. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić | Komentara: 0
Skoro četiri godine Muzej grada Beograda čekao je da se reše imovinsko – pravni odnosi i da se „na papiru“ useli u zgradu nekadašnje Nove vojne akademije u Resavskoj 40b. Kako bi se blago koje svedoči o sedam hiljada godina dugoj istoriji i kulturi Beograda preselilo u novi prostor potrebno je da se iseli Vojna štamparija, ali i da se izradi projekat rekonstrukcije zgrade koja se već godinama nalazi u lošem stanju.
U zamenu za zgradu u Resavskoj, ugovorom iz decembra 2006. godine, Vojska je dobila zgradu Vojnog penzionog fonda u Krunskoj, a Grad je preuzeo i obavezu da finansira kompletno uređenje fasade bivšeg Generalštaba u Kneza Miloša 33.
- Definisanje imovinsko – pravnih odnosa polazište je sa koga sada možemo načiniti dalje korake koji će voditi projektovanju rekonstrukcije celog zdanja. U narednim danima želimo da formiramo poseban Savet u kome će biti stručnjaci iz Muzeja grada, eminentni muzeolozi, konzervatori i arhitekte, a putem javnog konkursa izabraćemo i projektanta. Njihovom saradnjom i mišljenjem doći će se do projektnog zadatka koji treba da definiše budući muzejski prostor sa svim potrebnim uslovima, što je i osnov da se izradi projekat rekonstrukcije koji će pokazati i koliko je sredstava potrebno – kaže Ivana Avžner, gradska sekretarka za kulturu, uz napomenu da se u roku od četiri ili pet godina može okončati agonija kulturnog nasleđa Beograda koje se danas čuva u lošim i neprimerenim uslovima zgrade u Zmaj Jovinoj.
Prema njenim rečima, Agencija za investicije grada Beograda je takođe u svoje prioritete stavila projekat za Muzej grada Beograda i ona će raditi na prikupljanju potrebne tehničke dokumentacije.
- Od velike pomoći bilo bi i angažovanje PR i marketinške agencije koja bi bila uz nas od samog početka rada na konceptu, pa do otvaranja novog Muzeja i nadalje. Javnosti je Muzej grada i njegovo blago u najvećoj meri nepoznato i neophodno ga je stalno i profesionalno promovisati, u skladu sa duhom vremena i na način razumljiv današnjim sve zahtevnijim konzumentima kulture – smatra Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada.
Obim i vrste potrebnih intervencija na i u zgradi delimično su definisani i projektom postojećeg stanja, koje je pre izvesnog vremena uradio CIP. Objekat se na površini od oko 11 hiljada kvadratnih metara nalazi u Nemanjinoj, Resavskoj i Birčaninovoj ulici. Prostor od oko 2.500 kvadratnih metara od 1969. godine koristi Vojna štamparija i to je jedini deo zgrade koji se danas koristi. A kako bi se počelo sa rekonstrukcijom prostora za potrebe muzeja, potrebno je da se štamparija iseli. U Ministarstvu odbrane postoji volja da se i ovo pitanje u skorije vreme reši.
- Realizacija ugovora je nešto sporija, pre svega zbog organizacionih procesa i same reforme unutar Ministarstva odbrane, ali delom i zbog nedostatka novčanih sredstava u vojnom budžetu za šta je Grad imao razumevanja. Od svih potencijalnih lokacija, pronađeno je odgovarajuće rešenje i očekujemo da će biti definisane i preduzete dalje mere za preseljenje štamparije. Preseljenje štamparije odvijaće se u nekoliko faza kojima je obuhvaćeno izvođenje građevinskih radova na novoj lokaciji i objektu, kao i sam transport i preseljenje mašinskog parka. Procena je da ceo proces može trajati od osam meseci do godinu dana – kaže potpukovnik Milanko Kovačević, direktor Vojne štamparije.
Zgrada Nove vojne akademije, gde se nalazi i originalna dvorana za balove okružena gvozdenim stubovima livenim u Budimpešti 1899. godine, površinom omogućava da Muzej nakon više od sto godina dobije izlagački prostor, depoe za arheološko, kulturno i istorijsko nasleđe, kao i odeljenje za konzervaciju i dokumentacioni centar.
Ruševine nisu smetnja
Buduća zgrada Muzeja ne graniči se samo sa Ministarstvom odbrane, već i sa bombardovanim kompleksom Dobrovićevog Generalštaba, a prema rečima direktorke Muzeja grada ova specifična pozicija ne treba da predstavlja problem jer postoje mnogobrojne mogućnosti u 21. veku.
- Slično je i u Veneciji gde su izložbeni prostori Bijenala u neposrednoj blizini vojnih objekata i nema nikakvih problema. Naprotiv, sve je to deo žive strukture grada. Tako je i ovde. To je naš grad, kultura, istorija i nasledje. Okruženje vidim kao izazov i čini mi se da se potez od Slavije do Londona može posmatrati kao centar jednog novog kulturnog kvarta. Struktura već postoji, treba je samo malo učvrstiti i dati identitet, U njemu nedostaje samo Muzej grada – objašnjava Prodanović i dodaje da su slični modeli primenjeni u Beču ili Dablinu.
„Beskućnik“ već 107 godina
Muzej grada od svog osnivanja, 1903. godine, nema „pravi“ dom i koristio je zgrade u Uzun Mirkovoj, kralja Petra i Kosovskoj ulici. Nakon preseljenja u kuću Aleksandra Vuča, u Zmaj Jovinoj gde se i danas nalazi, 1940. godine otvorena je nova stalna postavka koja je nakon samo 20 godina zatvorena. Dva neuspela konkursa, 1954. i 1976. godine, raspisana su za izradu nove zgrade Muzeja. U okviru Muzeja nalazi se 18 legata, a ima ukupan fond od više od 130.000 kulturno - istorijskih predmeta.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/188650/Zgrada-za-Muzej-grada