Razne gradske vesti, Topic II

[sizif]

Не знам, мени је некако симпа у својој шизофренији :lol:.

Мислим да ми волимо да код других видимо "смелије" коришћење боја, а да смо поприлично конзервативни у случају свог града. Мислим и да архитекту који овако добро користи ситну циглу не можемо прозивати за неукост. Једноставно, човек је храбро и са очигледном намером направио ово зезање. Дал' због жеље да уздрма овај уснули део града, дал' због нечег другог, ..бем ли га.

У ствари, кад боље погледам, неупоредиво ми ове боје мање сметају од гомиле розе и наранџастих фасада. Зграда је са занатске стране одлично урађена, прати регулациону линију, а својом ексцентричношћу само ће употпунити "богатство" стилова у Крунској. Од класицизма, неоренесансе, панонског стила, модерне, па до соцреализма. Многи сматрају да таква какофонија и даје шмек Београду.

"Пуцајте, ја и сада држим час!"

 

[vucko]

GRAD BUDUĆNOSTI IZGRADNJA VERSKIH USTANOVA U PRESTONICI
Beogradu nedostaju molitveni objekti

Boris Vuković | 21. 05. 2010. - 00:02h | Foto: S. Đ. - M. G. - B. P. | Komentara: 14
Islamska zajednica u Beogradu već decenijama traži izgradnju nove džamije, u prestonici postoji samo jedna Sinagoga, a pripadnici jevrejske veroispovesti moraju u inostranstvo kako bi izvršili određene obrede, jer u Beogradu nemaju odgovarajući objekat. Prema istraživanjima, u prestonici nedostaje pedesetak crkava, a uskoro bi trebala da krene izgradnja nove patrijaršije kod Hrama svetog Save.


Uskoro bi trebala da krene izgradnja nove patrijaršije kod Hrama svetog Save
Priča o izgradnji nove patrijaršije u Beogradu, koja bi se nalazila na platou između Hrama svetog Save i Narodne biblioteke, ponovo je aktuelna. Predviđeno je da se uz novu patrijaršiju bude izgrađen i muzej, Bogoslovija, biblioteka i konak. Na nedavnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC konstatovano je da sadašnja zgrada Patrijaršije kod Saborne crkve ne zadovoljava minimum današnjih potreba. Kad je reč o pravoslavnim crkvama, gradi se crkva na Novom Beogradu, pri kraju su radovi na crkvi u Krnjači, ali prema istraživanjima, pravoslavnih crkvi nema na obodima grada i u novim naseljima.

- Po nekim merilima koji važe u pravoslavlju, u Beogradu bi bilo potrebno možda i pedesetak pravoslavnih crkava, da vernicima bogomolja ne bi bila udaljena. Najvažnije je da se svetosavski hram završi, njegov enterijer, kripta. Međutim, poznat je problem crkvenosti vernika, retko se ide u crkve, pa je pitanje da li u današnje vreme toliko crkvi nedostaje. Ipak, u nekim naseljima su one sigurno potrebne. Takođe, ne sme se odustati od izgradnje nove zgrade Patrijaršije, jer objekat u kojoj se sada nalazi nikada nije ni bio namenjen za centralnu zgradu SPC - priča Živica Tucić, verski analitičar.

Jevrejska zajednica već godinama pokušava da izgradi obredno kupatilo, koje im je preko potrebno, ali bez uspeha.


Bajrakli džamija jedina je u gradu koju koristi oko 20.000 muslimana
- Nama ne treba verski objekat poput Sinagoge. Potrebno nam je obredno kupatilo, jer se u njemu se vrši jedan od obreda naše religije. Zbog toga, žene su prinuđene da idu u inostranstvo. Postoji mnogo projekata i ideja za izgradnju, ali ni jedan nije došao ni blizu realizacije. Jedan od projekata, obredno kupatilo predviđa u okviru sadašnje Sinagoge, ali što zbog finansija, što zbog potrebnih dozvola, to nikad nije realizovano. Čak smo i u upitu nadležnih istakli da nam je to potrebno, ali se ništa nije promenilo - priča Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

Više od 20 hiljada muslimanskih vernika, koliko ih po poslednjem popisu ima u Beogradu, koristi jednu Bajrakli džamiju, jedini islamski hram u prestonici. Petkom, kad je služba, veliki broj muslimana klanja se na trotoarima i pločnicima oko džamije, jer unutar objekta može da stane vrlo mali broj ljudi.


Jevrejskoj zajednici dovoljna je postojeća Sinagoga, ali im je neophodno obredno kupatilo
- Svi muslimani u Beogradu imaju 120 kvadrata džamije. Naravno da smo tražili, apelovali, insistirali, da nam daju lokaciju da izgradimo još jednu džamiju, ali sve je ostalo samo na projektima, planovima i obećanjima. Obraćali smo se Gradu i sve se svelo na političku volju, jer je nemoguće da u Beogradu ne postoji lokacija koja je pogodna za izgradnju džamije. Osim džamije, potrebno nam je da izgradimo islamski centar, gde će biti obrazovne, kulturne institucije, jer planiramo na jesen da osnujemo islamski fakultet. Pominjano je da će taj centar biti na Koridoru 10. To potpuno osuđujemo, jer šta vernicima znači objekat, ako do njega mora da putuju dva sata. Mi i dalje tražimo lokaciju, još jedna džamija u prestonici je potreba vernika - priča Eldin Ašćerić, sekretar Islamske zajednice Srbije, koja postoji već 142 godine.

Iako verski analitičari smatraju da proporcionalno broju vernika, ima dovoljno katoličkih crkava u Beogradu, u Beogradskoj nadbiskupiji tvrde da im je potrebna katedrala u centru grada, kao i manje crkve u Jajincima, Rakovici, Obrenovcu i Mladenovcu.

- Kontaktirali su nas iz Zavoda za urbanizam i naše mišljenje je da sadašnja crkva u Krunskoj mora da se rekonstruiše i od nje da se napravi katedrala, koja bi okupila sve vernike. Ta crkva ugošćava svake nedelje više od 100 diplomata i mora biti katedrala. Mi ne gledamo potrebu za verskim objektima po broju vernika, već po tome gde se oni nalaze. Imamo „raštrkane” vernike po celom gradu, kojima su crkve veoma udaljene. Bili su planovi da nova crkva bude izgrađena na Dorćolu, Tašmajdanu, ali od toga za sada nema ništa - priča Milutin Novaković, kancelar Beogradske nadbiskupije.

Grad mora da pomogne
Ako neka verska zajednica smatra da su joj potrebni objekti, treba da izradi studiju o tome. To znači objektivna procena broja vernika koji bi gravitirali tom objektu i ko bi to finansijski podržao. Grad Beograd treba da blagonaklono pomogne da se pronađe odgovarajuća lokacija, s tim da svako gradi od svojih sredstava - smatra Živica Tucić.

Urađena Studija
Urbanistički zavod uradio je Studiju o lokacijama verkih objekata u prestonici.
- Studijom su analizirani postojeći i planirani verski objekti. U prestonici postoji potreba za izgradnjom novih objekata, to je pokazala anketa koju smo uputili zajednicama. Neke su u pisanoj formi iskazali potrebe ili inicijative za izgradnju objekata. Procedure su iste kao i kad se gradi bilo koji drugi objekat. Potreba postoji, videćemo šta će biti realizovano - objašnjava Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.


http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/190343/Beogradu-nedostaju-molitveni-objekti

To je ono sto rekoh,samo jos 50 crkava im fali...

 

[dedinje]

Mnogi učesnici fpruma ne umeju da napišu pristojan post pa prenose direktno vesti iz drugih medija. Što se tiče džamije muslimani su potpuno u pravu. Ima ih dosta i u Beogradu i Srbiji i treba im pristojna džamija. Oni bi je podigli o svom trošku. Na pogodnom mestu to bibio objekat koji bi ulepšavao Beograd koji, uostalom, ima pretenzije da bude svetska metropola. Lepe i velike pravoslavne crkve imaju Dubrovnik i Sarajevo kao i mnogi drugi gradovi u BiH i Hrvatskoj.

 

[sanjap]

Molim vas da sami procitate vest: http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/190504/Kvadrat-u-centru-od-1890-do-2000-evra
Evo samo ukratko citat o cemu se radi:

"Ministarstvo prostornog planiranja i zaštite životne sredine, odlučilo je da će subvencionisati kamate kredita investitora koji budu želeli da grade i u prvoj gradskoj zoni, saznaje „Blic“. Sedam odsto kamate, subvencionisaće država, uz to da cena kvadrata stana bude od 1.890 do 2.000 evra."

Jel neko moze ekonomski da objasni sta stoji iza ovoga:
- da se dampiraju cene kvadrata (rec je o 1. zoni bgd-a iskljucivo!) - mozda u nekoj dalekoj iteraciji postoji zelja da se od 1. zone naprave projekti u kojima bi ziveli najsiromasniji sa dotiranim cenama stanova? nagovestaj socijalnog inzinjeringa, mozda?
- da cela ekipa izadje iz poslova gradnje za koje izgleda nema toliko interesovanja koliko su projektovali i pokrije svoje gubitke, uz pomoc drzave? cemu tolika briga samo i jedino za tzv 'investitore'? ima li u ovom gradu i jednog drugog posla sem gradnje, nadgradnje izdavanja i zauzimanja i preprodaje kvadrata; jel ovo ideal zatvorene ekonomije u kojoj postoji samo jedna delatnost?
- jel ovim zapocinje ocekivana 'korekcija' naduvanog trzista nekretnina u maloj zatvorenoj zajednici?
Ljudi, o cemu se ovde radi, kakve su ovo odluke ministarstva, cime se oni bave zapravo?
Pozdrav,
Sanja

 

[vucko]

Bila je vest,ne mogu je sada naci,promenice se zakon da se gradonacelnik bira direktno :kk:

 

[stf]

Za sve te gradove, bilo je vec delimicno, ili potpuno kasno da se doticne oblasti urbanizuju, kako zbog vec zastupljene visoke gradnje, tako iz zbog samog vremena, kada su gradjene.

Svi ti gradovi su urbanizovani (u smislu u kom ti koristiš taj termin) u isto vreme kad i Beograd - sredinom 19. veka.

U 19 veku, jedini deo Beograda koji se urbanizovao je Gornji Dorcol, kasnije padina od Bulevara Oslobodjenja do Savske. Sve ostalo, nikada nije urbanizovano. Sve dalje od toga je tada bila teska periferija, i nije bilo u planu skoro sredjivanje, vec se bacio pogled na Novi Beograd. Posle ww2 su komunisti samo nastavili tu ideju(nisu je oni izmislili), a naselja tipa, Bulbuder, Neimar, Karaburma, Lion,, Dusanovac.......sela u sred grada.

U svemu ostalom se slazem sa tobom. Slazem se da udzerice koje su preostale po uzem jezgru, i pripadaju kompaktnoj celini gradskih blokova imaju smek i ja ih ne bih dirao, ali iste te udzerice na npr. Karaburmi nemaju nikakvu vrednost, niti smek, vec predstavljaju jedan odvratni estetski i urbanisticki tumor.

 

[jovanovm]

@stf
Hajde da se ne raspravljamo oko detalja, ali Beograd se urbanizovao na isti način i u približno isto vreme kao i Beč, Budimpešta (ustvari, nekih 10 godina pre Budimpešte), Pariz, itd itd... Prve planirane ulice u bile u Savamali, a prvi planirani kvart je bio u predelu između Vračara i Palilule, oko predela današnjih ulica Kneza Miloša i Bulevara.

Opet, urbanizacija kako znači za tebe, nije isto i za mene, ali koristim tvoj termin). Zašto je pre par nedelja srušena zgrada u balkansko-orijentalnom stilu iz 1850? Ima ih samo nekoliko po celom gradu. Zašto je uništen blok tih zgrada pored Saborne crkve? Zašto su čitavi blokovi sravnjeni sa zemljom na Dorćolu? To meni nije urbanizacija, pa ma kako je nazivali. Slažem se da neke zgrade na Karaburmi treba da se sruše, ali ne sve, i ne samo zato što su "udžerice", već u zavisnosti od ambijenta... Jer neko je porušio dosta vrednih stvari u ovom gradu jer se smatralo da su "udžerice" nedostojne evropskog i urbanog Beograda (osim gornjih primera, najtužniji je najverovatnije Pirinčana koja je sporo i sistematski rušena i srušena). I upravo zbog tih rušenja Beograd i nije "evropski" grad.

 

[stf]

Pa i ne raspravljamo se oko detalja, vec manje-vise generalnih cinjenica.
U pravu si da je Beograd poceo da se urbanizuje kada i neki drugi evropski gradovi. Sa naglaskom na poceo. Ali nije nastavio tim putem.
Veliki je posao urbanizovati vec naseljeno i izgradjeno podrucje, nego pusos poput Nbg-a. Npr. prilikom urbanizacije Gornjeg Dorcola(kada su na tom mestu bile krivudavi seoski sokaci), samo odredjeni broj bogatih ljudi(danas su to tajkuni), je bio upoznat sa tim planom, pa su poceli masovno da otkupljuju to zemljiste po bednim cenama, a posle urbanizacije isto prodavali po visestruko vecim. Ovo je samo jedan od niza problema medju kojima su i eksproprijacija, nacionalizacija, raseljavanje, itd. Sa druge strane,Nbg nije bio niciji i stoga se vlast koncentrisala na njega. U prilog ovoj tezi je i divlje naselje Nbg, koje i dan danas postoji i nije urbanizovano kad i ostatak Nbg-a.

Beograd nije urbanizovan zbog lenjosti i ravnodusnosti svih vlasti do sada. Naglasio bih da ni Josimovicev plan varosi koja lezi u jarku nije do kraja sproveden, a bio je ispred svog vremena.

Mozda se ne slazemo oko pojma urbanizacija, koji je veoma slozen,ali ja nikada necu smatrati da je Karaburma urbanizovana. Ili Dusanovac....

Sto se tice rusenja koje si spominjao, i ja sam protiv njih, ali i ti bi mogao napraviti razliku, a ne cuvati svaki kucerak u gradu, a tvrditi da su ulice jedva sire od kozje staze ambijentalne!!!!!!!?

 

[jovanovm]

@stf
Mislim da ulazimo daleko u off-topic, i ne želim da ualzim u raspravu s tobom, ali voleo bih da napomenem nekoliko stvari, čisto da ne bude posle da postoji samo jedno mišljenje i da se prećutno prihvataju neki principi koji stvaraju velike probleme našem društvu.

1) Beograd je nastavio da se urbanizuje na "evropski" način kontinualno i istim tempom kao i ostali gradovi regiona. Ukoliko te zanima više detalja, postoji dosta knjiga o tome koje bih mogao da ti preporučim. Igrom slučaja o tome pišem disertaciju.

2) Na Dorćolu je država otkupila zemljište od muslimana koji su isterani u neredima 1862. Nije bilo špekulacije sa zemljištem o kojoj ti govoriš - ustvari, postojao je strah od špekulacije još u izveštajima prve komisije o planiranju grada koju je predvodio inženjer Franc Janke.

3) Beograd ne može biti ili ne biti urbanizovan. Beograd je grad, automatski jeste urbanizovan. Samo što je postojalo dosta pametnih ljudi u razvoju ovog grada koji su ukapirali da široke pravilne ulice i visoke zgrade nikog nisu učinile srećnijim od malih krivudavih.

4) Karaburma je urbanizovana, kao i Dušanovac jer zgrade u tim krajevima stoje u urbanim planovima, i tamo se gradi po planu koji postoji. Manje ili više efikasno, to stoji, ali urbanizacija (u smislu u kome se obično koristi taj termin) je došla dotle. Romska naselja,na primer, ona eto nisu urbanizovana, ali su isto deo grada kao i Knez Mihajlova.

5) Ne govorim o čuvanju svakog kućerka u gradu, ali ako je ostalo 6 kuća arhitekturalnog tipa koji se razvijao preko 700 godina kod nas, zar ima smisla srušiti jednu? Zar je imalo smisla rušiti džamije iz 16. veka jer se eto nisu uklapale sa "evropskim" imidžom grada, ili je imalo smisla rušiti fasadu barokne habsburške palate iz 18. veka, jer eto, ni njene ruševine se nisu uklapale u taj imidž? Ili je možda ideja da se "moramo urbanizovati" po svaku cenu, bez razmišljanja šta to znači i koje probleme rešava upravo to što nas je dovelo do trenutnog haosa u urbanoj matrici?

 

[vucko]

Vidim da sapic forsira bazene,samo nek se radi.Jos da naprave zatvoreni bazen na Olimpu pa da uzivamo


Отворени базен на „Ташмајдану” зими ће бити покривен

Средствима из градског буџета ускоро ће бити изграђена монтажно-демонтажна хала за покривање отвореног базена Спортско-рекреативног центра „Ташмајдан”. Очекује се да овај базен буде покривен већ од октобра ове године.

– Ако процедура јавних набавки буде завршена на време, затворени базен биће покривен од октобра па све до почетка наредне летње сезоне. Упоредо са овим послом радимо и на повећању снаге наше котларнице како бисмо могли да загревамо воду и ваздух на отвореном базену. На тај начин удвостручићемо свој капацитет и број корисника – рекао је за Беоинфо Марко Павловић, портпарол СРЦ „Ташмајдан”.

Два базена овог спортског центра олимпијских су димензија и једини испуњавају све услове за одржавање међународних пливачких такмичења. Поред пливања, на Ташмадајну се организују и тренинзи и такмичења у свим другим воденим спортовима, тако да ће млади ускоро моћи да се такмиче и тренирају у бoљим условима и зими.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1394164

 

[azbuki]

Vidim da sapic forsira bazene,samo nek se radi.Jos da naprave zatvoreni bazen na Olimpu pa da uzivamo


Отворени базен на „Ташмајдану” зими ће бити покривен

Средствима из градског буџета ускоро ће бити изграђена монтажно-демонтажна хала за покривање отвореног базена Спортско-рекреативног центра „Ташмајдан”. Очекује се да овај базен буде покривен већ од октобра ове године.

– Ако процедура јавних набавки буде завршена на време, затворени базен биће покривен од октобра па све до почетка наредне летње сезоне. Упоредо са овим послом радимо и на повећању снаге наше котларнице како бисмо могли да загревамо воду и ваздух на отвореном базену. На тај начин удвостручићемо свој капацитет и број корисника – рекао је за Беоинфо Марко Павловић, портпарол СРЦ „Ташмајдан”.

Два базена овог спортског центра олимпијских су димензија и једини испуњавају све услове за одржавање међународних пливачких такмичења. Поред пливања, на Ташмадајну се организују и тренинзи и такмичења у свим другим воденим спортовима, тако да ће млади ускоро моћи да се такмиче и тренирају у бoљим условима и зими.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1394164

Ovo je stvarno dobra vest, Beograd prakticno dobija jos ceo jedan olimpijski bazen tokom zime i to vrlo jeftino!

 

[hazard]

a naselja tipa, Bulbuder, Neimar, Karaburma, Lion,, Dusanovac.......sela u sred grada.

Objasni mi molim te na koji je nacin Lion selo?

(da se razumemo, licno sam uvredjen )

Lion je, po meni, jedan posve fin i prijatan kraj kada je u pitanju njegova urbanizacija. Zapravo, ako gledamo malo sire od Liona, videcemo da se sastoji od mreze malih ulica oivicenom dve velike ulice (D. Tucovica i V. Ilica) sa jos jednom velikom ulicom (Bulevar) u sredini. U tim velikim ulicama nalaze se komercijalni sadrzaji i velike stambene zgrade (tu D. Tucovica kaska ali ide tim putem od nedavno, a u V. Ilica i na Bulevaru je to sve vec izgradjeno) a u ulicicama su mahom privatne kuce sa dvoristima, itd. Na velikim ulicama grad bruji, u malim ulicama uglavnom mir. Velike ulice sluze za protok saobracaja, a male za lokalni saobracaj. I sta tu, tacno, fali?

Da ne treba mozda da bude kao NBG? (pu, pu)

 

[stf]

@ Jovanom Odgovaram ti na stavke 3 i 4. Vec sam napomenuo, da visoke zgrade ne cine urbanizaciju. Ako je Begrad grad(administrativna titula), kao sto jeste, ko kaze da je urbanizovan? Te dve stvari nemaju nikakve veze, i posto vec radis disertaciju, porazmisli o tome. Beograd nikada ni nece biti Evropski grad, dok god budu postojala naselja tipa Karaburme, ili Dusanovca. Pa postoje sela, koja su kvalitetnije urbanizovana od pojedinih delova Bg-a.
Daliko sam protiv toga da sve treba srusiti, uzeti lenjir, povuci duzi pod pravim uglovima, sazidati blokove od po 14 spratova i dobili smo urbano naselje! Bljak! Vec sam rekao da je urbanizacija mnogo, mnogo vise od toga, a prvenstveno osecaj da pripadas jednoj sredjenoj sredini u kome se ne delis na gradjane prvog, drugog ili ko zna kojeg reda. To, sto izgradjene zgrade stoje u urbanistickim planovima, ne cini te planove urbanima. Ja sam i spomenu opste neznanje nasih nazovi urbanista. Urbanisticki planovi Beograda su bedni i ne zasluzuju da se nazovu planovima.

Urbanizacija je dovoljno zelenila na odredjeni broj stanovnika, sirina trotoara, prilagodjena frekvenciji ljudi, sirina ulica potrebna za prolazak predvidjenog broja vozila, dovoljan broj parking mesta, dovoljan broj vrtica za decu prilagodjenih pottrebama naselja.....koji delovi Beograda imaju ispunjenih ovih par uslova? Ja mislim nijedan. I, da li je Beograd urbanizovan? Zakljuci sam.

@ Hazard Nisam mislio da bi Lion trebao da se pretvori u Nbg. Pa Nbg je daleko od kvalitetno urbanizovanog naselja. Doduse, to se poslednjih godina dosta poboljsalo, pa bih rekao da je Nbg tek posle 40 godina od svog nastanka postao urbanizovan. Lion je prijatno mesto za zivot, ali je mnogo skuceno i nabijeno naselje. Pojas izmedju Djerma, Batutove D.Tucovica i Bulevara je manje vise u redu, kao i padina od Bulevara do Vojislava Ilica. To jesu urbane celine, sa ponekim izrodima. Ja sam vise mislio na ceo potez od Batutove, pa na istok grada, ali to menje vise nije Lion. Izvini. :kk:

 

[vucko]

KO GRADI GRAD? je serija otvorenih razgovora o temama značajnim za razvoj gradova na prostoru bivše Jugoslavije. Organizovanjem ovih razgovora želimo da podstaknemo širi dijalog o stanju, smeru i učesnicima urbanog razvoja u Beogradu, Srbiji i regionu.

Otvoreni razgovori će okupiti ljude koji promišljaju ili se aktivno bave razvojem grada: od donosilaca urbanističkih odluka na nivou grada, preko građevinskih investitora, arhitekata, urbanista, sociologa, ekonomista, pravnika, do aktivista i zainteresovanih građana. Kroz seriju od šest diskusija, pokušaćemo da utvrdimo ko sve ’gradi’ grad, kakvi su stavovi, ciljevi i sredstva glavnih aktera razvoja grada, šta sve utiče na tok ovog procesa i kako se može povećati učešće svih zainteresovanih strana u odlučivanju o urbanim i prostornim dilemama. Posebna pažnja će biti posvećena iskustvima, strategijama i sredstvima građanskih inicijativa koje se bave temama razvoja gradova našeg regiona, kao i projektima pojedinaca, organizacija i institucija koje uključuju građane u rešavanje urbanih i prostornih problema zajednice.

Otvoreni razgovori KO GRADI GRAD? počinju u četvrtak 17. juna u 19h u Kulturnom centru REX (Jevrejska 16), sastavljanjem Rečnika gradskih dilema, i traju do 19. juna. Pogledajte stranicu sa više informacija o samom događaju kao i program otvorenih razgovora.

http://www.kogradigrad.org/

 

[vucko]

TRENUTNO STOJE NAJVEĆI PROJEKTI „PARKING SERVISA“
Sporo dobijanje dozvola koči izgradnju garaža

BORIS VUKOVIĆ | 01. 06. 2010. - 00:02h | Foto: G. S. - N. M. | Komentara: 0
Dok traže parking u centru grada, mnogi Beograđani se prisete najavljenih izgradnja novih, ili proširenja postojećih garaža na Obilićevom ili Zelenom vencu. Što zbog komplikovanih procedura i dugotrajnog skupljanja svih potrebnih dozvola, što zbog ekonomske krize, realizacija najvećih projekata JKP „Parking servis“, moraće da sačeka.


Nadogradnjom garaže Obilićev venac dobilo bi se još 220 parking mesta
Kad se govori o ekonomskim problemima, treba imati u vidu da je JKP „Parking servis“, najprofitabilnije gradsko preduzeće.

- Postoje realni finansijski problemi, ali i pravni. Nema zakona o komunalnim delatnostima, kao i zakona o koncesiji javnog i privatnog vlasništva. Donošenje propisa omogućiće da se krene u realizaciju novih projekata. Neki projekti su blizu realizacije, ali čekaju sve potrebne dozvole, a drugi su „zastali“ zbog krize. Uprkos svemu, otvoren je „fast park“ na Slaviji, a sa Ministarstvom odbrane pregovaramo da uvedemo red u prostor koji koristi VMA. Sa druge strane, uprkos niskoj ceni parkiranja, smatramo da imamo visok nivo komunalne usluge - priča Milija Lazarević, zamenik direktora JKP „Parking servis“.

OBILIĆEV VENAC
Parking Obilićev venac nalazi se u centralnoj gradskoj zoni. Sadašnja garaža ima 628 parking mesta, izgrađena na 12 polunivoa, ukupne površine 12.350 kvadrata. Kapacitet okolnih parking prostora i same garaže nezadovoljavaju potrebe za parkiranjem u ovom delu grada. JKP „Parking servis“ doneo je odluku o pokretanju postupka za nadogradnju garaže, a u aprilu 2006. godine izabrano je idejno rešenje. Realizacijom ove nadogradnje dobija se još 220 parking mesta i oko 3.500 kvadrata poslovnog prostora.

- U fazi smo pribavljanja dokumentacije, a to je izuzetno dug proces. Trenutno više „guramo“ projekte gde možemo da dođemo brže do realizacije - priča Milija Lazarević, zamenik direktora JKP „Parking servis“.

ZELENI VENAC

Projekat za proširenje garaže Zeleni venac
Garaža Zeleni venac ispod same Terazijske terase, u centralnoj gradskoj zoni, je jedna od najatraktivnijih prostora grada. Po svojoj strukturi garaža je kapaciteta 316 parking mesta, izgrađena na 12 polunivoa, ukupne površine oko 8.000 kvadrata. Garaža ima jedan saobraćajni prilaz. Za ovu garažu, takođe je doneta odluka o nadogradnji i konkurs je sproveden pre više od dve godine. Izabranim rešenjem dobilo bi se dodatnih 50 parking mesta i 1. 320 kvadrata poslovnog prostora. Dogradnjom garaže dobiće se potpuno nov izgled objekta uz glavnu ulicu i uklapanje sa novoizgrađenim poslovnim objektom na Terazijskoj terasi. Kao i za garažu na Obilićevom vencu, i ovde se nije odmaklo dalje od izrade tehničke dokumentacije i pribavljanje uslova.

POSLOVNA ZGRADA
Lokacija za izgradnju poslovne zgrade nalazi se u centralnoj gradskoj zoni, u Ulici 27. marta 21. Parcela je površine 1.536 kvadrata. Arhitektonsko rešenje objekat predviđa kao prostor za garažiranje i uslužno poslovni prostor. Projektom, prostor se sastoji od podzemne etaže garaža sa 88 parking mesta, prizemlja i prvog sprata površine oko 2.500 kvadrata, i oko 4.500 kvadrata poslovnog prostora. Plac godinama stoji zapušten i prazan, bez ikakvih radova i promena.
- U najskorije vreme očekujem da dokumentacija bude kompletna i da što pre počnemo sa radovima. To je jedan od projekata od kog očekujem da će se brže razvijati, ali treba biti strpljiv do početka radova - dodaje Milija Lazarević.

MARINA ADA CIGANLIJA
Marina „Ada Ciganlija“ trebalo bi da bude prvi primer prave marine na našim rekama, koja će, zbog blizine Dunava, imati i internacionalni značaj. Jedan deo marine sastoji se od prostora za privez plovila, sidrišta i prostora za prilaz, manevar i druge nautičke radnje, odnosno od plovnih kanala. Teritorija, kopneni deo marine, sadrži operativnu obalu sa rampom i dizalicom za vađenje i spuštanje plovila, prostor za boravak plovila na suvom, administrativne, komercijalne, ugostiteljske i sanitarne objekte, radionice za održavanje i popravku plovila, parkiralište za automobile korisnika marine, benzinsku pumpu za snabdevanje, saobraćajne, pešačke, zelene i druge slobodne površine unutar lokacije marine. Planira se njegova realizacija u tri etape građenja. Okončanjem gradnje, marina bi imala kapacitet od 600 vezova za plovila svih kategorija do 18m dužine na akvatoriji i 430 mesta za plovila na suvom, od čega 70 mesta u zatvorenom hangaru.

- Izgradnja i uređenje marine, značajan je i obiman investicioni poduhvat. Trenutno je u postupku izrada Idejnog projekta kompleksa Marine. To je projekat „na duge staze“ i mora da se razvija zajedno sa Gradom, koji bi trebao da ima vodeću ulogu, a mi smo tu samo da damo svoj stručni i kadrovski potencijal. Ovim bi rešili problem prilaza za čamce u skladu sa evropskim standardima. Ipak, za sada smo daleko od realizacije - objašnjava Lazarević.

KOMPLEKS 53
Kompleks se nalazi u novobeogradskom Bloku 53. Do sada, izgrađeni su objekti poslovnih prostorija, servis, carinski magacin, restoran, parkig za teretna i putnička vozila. Grade se dva carinska magacijna od oko tri hiljade kvadrata. U toku je izrada tehničke dokumentacije za izgradnju novog poslovnog objekta ukupne površine 5.000 kvadrata. Sadržaj objekta će biti kancelarijski prostor, savremeni ekspres restoran, sala za konferencije i poslovni prostor za dodatne usluge.

- Ovo je takođe projekat koji nije hitan i koji iziskuje dosta sredstava iz budžeta. Ekonomska kriza je uticala da se uspori sa izgradnjom, ali nikako od nje nismo odustali - objašnjava zamenik direktora „Parking servisa“.

Podzemne garaže
Sa projektom izgradnje podzemnih garaža krenućemo od jeseni. Pre toga očekujemo donošenje zakona o komunalnim delatnostima koji trebaju da nam omoguće pravni osnov za izgradnju. Takođe, ovde će biti otvorena mogućnost i za ostale investitore, pa treba razmatrati šta se sve može graditi i pod kojim uslovima. Radimo na usvajanju mreže podzemnih garaža, očekujemo da će se vrlo brzo krenuti sa realizacijom ovog projekta - objašnjava Milija Lazarević.

„Fast park“ na Slaviji
Na parkiralištu na Slaviji sinoć od ponoći počeo je da radi „Fast park”, montažni parking sa jednim spratom. Kapacitet garaže je na ovaj način povećan za 52 mesta, pa se na ovaj parking sada može parkirati 130 automobila.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/191915/Sporo-dobijanje-dozvola---koci-izgradnju--garaza

 

[zaffa]

^prošao sam danas pored buduće garaže u baba višnjinoj, biće prilično velika, a i render ne izgleda loše, uopšte se ne bi reklo da je garaža u pitanju

 

[Сенке]

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/192505/Nema-krecenja-bez-dozvole-drzave
Koja glupost od zakona. Malo ga preteraše.

 

[P.a.u.L.i.]

Bukvalno se ide iz krajnosti u krajnost...a zajednicka im je glupost.

U redu je regulisati sve sto moze da naruzi izgled fasada zgrada (pomenuto zastakljivanje, klime i sl.) pa time i izgleda grada ali krecenje prostorija i wc solje....??
No, bojim se da su to gluposti novinara koji pokusavaju da ocrne zakon (koji je svakako potreban) pod maskom to je sto nam dolazi iz te Evrope i hocemo slobodu...a zapravo je u zakonima i ogranicenju sloboda i sigurnost!

Dakle, krecenju spoljih fasada bez dozvola STOP....a krecenje moje sobe odredjujem samo ja i opet ja, makar ovde u Becu :kk: Ne vidim kako bi me sprecili i u Bgu, al ajd... :shok:

 

[direktor]

Malo novinar pretjeruje kao i obicno niko nemoze uci u stan sopstvenika bez njegove dozvole ili naloga suda ende

 

[hazard]

Su ovi normalni? Treba dozvola da bi menjao crepove na sopstvenoj kuci? Zamena prozora? Plocica u kupatilu?

Razumem da treba regulisati ponasanje u zajednickim zgradama, jer ne moze svaki stanar da npr. radi sta oce sa prozorima ili terasom ili...jer to narusava izgled zgrade, a to je zajednicka stvar svih stanara. Naravno, ako se svi stanari sloze, onda nek rade sta hoce pod uslovom da zgrada nije pod zastitom drzave/grada i dok se drze propisane spratnosti i gabarita.

Ali porodicne kuce??? Da treba neka dozvola da bi, recimo, prekrecio sopstvenu fasadu? je*******ote.

 

[vrachar]

Formalno je zemljiste drzavno vlasnistvo a ti kao kosirnisk vlasnika moras da pitas za svaku izmenu. Nisam mogao da verujem kada sam cuo da po zakonu napr. kupatilo ima maksimalnu kvadraturu od 5 kvadrata cini mi se, bez obzira da li je u pitanju kuca ili stan.

 

[hazard]

Ali bas po novom zakonu (koji i uvodi sve ove gluposti) zemljiste vise NIJE drzavno i svako ko ima porodicnu kucu npr. postaje vlasnik parcele koje je to tog trenutka bio korisnik!

Oni propisuju kvadraturu kupatila zakonom!? Zemlja dembelija.

 

[direktor]

To za ogranicenje velicine kupatila je glupost niko meni nemoze zabraniti ako imam sredstava da kupatilo bude 20mk :kafa:

 

[vucko]

Naravno,nego to mora da je pogresna interpretacija.Bila je vest pre neki dan da je neki lik pregradio jednu sobu u kupatilo pa je ljudima bila iznad glave pa je dolazilo do komplikacija po njih godinama.Verovatno sluzi da spreci takve idiote da u zgradama rade sta hoce.

 

[Ambassador]

Ali to je sasvim normalno za zajedničke zgrade i dvorišta - ne možeš ti u stanu da radiš baš šta hoćeš. U nekim zemljama (npr Kanada, komšiluk ti maltene propisuje kome smeš, a kome ne smeš da prodaš svoj stan/kuću). Opet, postoji razlika između propisivanja zakonom, i toga da ti npr. kućni savet zabrani da od čitavog stana napraviš kupatilo. Sad, što su kućni saveti kod nas lako potkupljivi - za tričavih 100-200e po osobi, to je zaseban problem, ali svaka zgrada treba da predstavlja mikrozajednicu.