Razne gradske vesti, Topic II
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
lukpot
Intermediate
Субота, 13. фебруар 2010.
Позив Београђанима да се укључе у акцију чишћења снега
Позив Београђанима да се укључе у акцију чишћења снега
www.beograd.rs
Градски штаб за ванредне ситуације позвао је младе Београђане који желе да помогну граду Београду у чишћењу снега да се сутра између 7 и 8 сати јаве на пријавницу Скупштине града Београда у улици Драгослава Јовановића број 2. Ово ангажовање биће им плаћено.
– Сви који желе да нам помогну да наш град што пре очистимо од снега, а уједно хоће и да зараде дневницу могу нам се сутра прикључити. Сутра ћемо имати велики број радника комуналних предузећа на терену, али је свака нова лопата добродошла – рекао је Живорад Анђековић, помоћник градоначелника Београда.
Све додатне информације заитересовани грађани могу добити на телефон 985 у Градском центру за обавештавање.
Beograd u proseku ostario četiri godine od popisa 2002.
M. Joksimović - 15.02.2010. - 02:12
Prema podacima iz 2002, Beograd je imao 1.576.543 stanovnika, a, prema procenama, broj stanovnika u prestonici 2008. godine bio je 1.735.100...
http://24sata.rs/vesti.php?id=68355
Znaci oko 190 000 ljudi za 6 godina.Znaci dve milke 2014 ili ranije
http://24sata.rs/vesti.php?id=68355
M. Joksimović - 15.02.2010. - 02:12
Prema podacima iz 2002, Beograd je imao 1.576.543 stanovnika, a, prema procenama, broj stanovnika u prestonici 2008. godine bio je 1.735.100...
http://24sata.rs/vesti.php?id=68355
Znaci oko 190 000 ljudi za 6 godina.Znaci dve milke 2014 ili ranije
http://24sata.rs/vesti.php?id=68355
Zgrada privredne banke koja se rekonstruiše na Slaviji tj. u Bulevaru oslobođenja će izgleda postati neka institucija Švajcarske pošto piše da je investitor ambasada Švajcarske. Pošto sumnjam da će ambasadu da prebace tu, pre verujem da će biti neka njihova organizacija tu smeštena tipa kulturni centar ili neko privredno telo.
Ambassador
Advanced
Da li je tačno da Gradski štab za vanredne situacije nije dozvoljavao mlađima od 16 godina (ajde kao u redu) ali i ŽENAMA?!?!?! Da čiste sneg?!!!
Ambassador
Advanced
To je kao ono sranje i diskriminacija žena i za to bi neko trebalo da odgovara. Doduše, ako tako besdušno seku platane, zar se može očekivati nešto više.shmeksi":3n31jufd je napisao(la):
Postovani,
U slucaju da niste stigli da pogledate topic "Lokacijska dozvola", obracam vam se i ovde u nadi da mi mozda neko od vas moze pomoci.
U decembru 2008 sam dobio urbanisticki akt kojim mi se dozvoljava probijanje badze iz mog, uknjizenog, stana. Zbog medjuljudskih odnosa u samoj zgradi, proizvoda nasih mentaliteta, zahtev za odobrenje za gradnju predao sam tek 10. oktobra 2009., do kada sam skupljao potpise (da, potrebno mi je bilo preko 9 meseci za 7 potrebnih potpisa...), kada sam zbog novog zakona vracen na urbanizam da trazim lokacijsku dozvolu. Zakasnih nekih mesec dana zbog zavidnih idiota. Kao sto rekoh, radi se o probijanju badze na poslednjem spratu cetvorospratnice na vracaru.
Od sredine novembra 2009. do danas moj slucaj stoji na stolu, necijem. Znam i cijem, ali o tome bih neki drugi put. Nekoliko puta su pokusavali u urbanizmu da me vrate na opstinu ne bi li u opstini proslo kao adaptacija ili sanacija, odn. po clanu 145 novog zakona o planiranju i gradnji...obican ping-pong sa mnom i mojim vremenom, i pokusaj skidanja odgovornosti i neizdavanja lokacijske dozvole za tako malu adaptaciju.
Tako nesto, naravno, po istom tom novom zakonu, bilo je nemoguce uraditi po clanu 145 novog zakona "jer se menja spoljni izgled objekta, ima gradjeviskih radova" i samim tim mora se slati na lokacijsku dozvolu, jer clan 145 je jasno definisan. Cak je i nacelnici jednog odelenja opstine vracar toliko puko film da je licno napisala pismo kojim me upucuje na upodobljavanje vazeceg akta u lokacijsku dozvolu, navodeci u dokumentu pod znacima navoda gore navedene razloge.
Kad god sam se interesovao za predmet bilo je cekanje nekakvih podakata, trazeno je strpljenje, pa jos malo istog tog strpljenja, i tako dva puta nedeljno od oktobra do danas, samo u urbanizmu. Inace cela prica traje mnogo duze.
Pitanje: moze li bilo ko od prisutnih da mi da koristan savet sta mi je pametno ciniti? Ili uopste, da se ne radi o meni, kako dalje, do cilja?
Hvala unapred,
Miki
U slucaju da niste stigli da pogledate topic "Lokacijska dozvola", obracam vam se i ovde u nadi da mi mozda neko od vas moze pomoci.
U decembru 2008 sam dobio urbanisticki akt kojim mi se dozvoljava probijanje badze iz mog, uknjizenog, stana. Zbog medjuljudskih odnosa u samoj zgradi, proizvoda nasih mentaliteta, zahtev za odobrenje za gradnju predao sam tek 10. oktobra 2009., do kada sam skupljao potpise (da, potrebno mi je bilo preko 9 meseci za 7 potrebnih potpisa...), kada sam zbog novog zakona vracen na urbanizam da trazim lokacijsku dozvolu. Zakasnih nekih mesec dana zbog zavidnih idiota. Kao sto rekoh, radi se o probijanju badze na poslednjem spratu cetvorospratnice na vracaru.
Od sredine novembra 2009. do danas moj slucaj stoji na stolu, necijem. Znam i cijem, ali o tome bih neki drugi put. Nekoliko puta su pokusavali u urbanizmu da me vrate na opstinu ne bi li u opstini proslo kao adaptacija ili sanacija, odn. po clanu 145 novog zakona o planiranju i gradnji...obican ping-pong sa mnom i mojim vremenom, i pokusaj skidanja odgovornosti i neizdavanja lokacijske dozvole za tako malu adaptaciju.
Tako nesto, naravno, po istom tom novom zakonu, bilo je nemoguce uraditi po clanu 145 novog zakona "jer se menja spoljni izgled objekta, ima gradjeviskih radova" i samim tim mora se slati na lokacijsku dozvolu, jer clan 145 je jasno definisan. Cak je i nacelnici jednog odelenja opstine vracar toliko puko film da je licno napisala pismo kojim me upucuje na upodobljavanje vazeceg akta u lokacijsku dozvolu, navodeci u dokumentu pod znacima navoda gore navedene razloge.
Kad god sam se interesovao za predmet bilo je cekanje nekakvih podakata, trazeno je strpljenje, pa jos malo istog tog strpljenja, i tako dva puta nedeljno od oktobra do danas, samo u urbanizmu. Inace cela prica traje mnogo duze.
Pitanje: moze li bilo ko od prisutnih da mi da koristan savet sta mi je pametno ciniti? Ili uopste, da se ne radi o meni, kako dalje, do cilja?
Hvala unapred,
Miki
Loši temelji ruše bolnicu!
Popucali zidovi i plafoni Gradskog zavoda za plućne bolesti. Odeljenja se zatvaraju zbog opasnosti, ali grad za ovu godinu nije planirao investiranje u ovaj objekat
Zgrada Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, jedine ustanove zadužene za praćenje i lečenje ove bolesti, preti da se uruši zbog loših temelja. Iako se stanje u poslednjih godinu dana pogoršava iz dana u dan, planom gradske uprave nije predviđeno da se problem reši do kraja ove godine.
Popucali zidovi i plafoni, nakrivljeni podovi i ordinacije, raseljena odeljenja zbog opasnosti, svakodnevna su slika u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu. Zavod je izgrađen 1963. godine, a glavni razlog propadanja su loši temelji koji više ne mogu da izdrže težinu zgrade.
UOBIČAJEN BROJ OBOLELIH
Prema rečima direktorke Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu dr Dragane Mandić u prestonici se 300 do 400 ljudi godišnje razboli od tuberkuloze.
- To nije alarmantan podatak. Najbitnije je da Zavod, koji ima obavezu i prema zakonu, prati stanje i registruje svaki novi slučaj. Takođe, dobro je i što među obolelima nema mnogo dece, za šta je zaslužan dobar rad medicinskih radnika u poslednjih 20 godina - navodi doktorka Mandić.
Direktorka Zavoda za plućne bolesti prim. dr Dragana Mandić kaže za Press da već godinu i po dana bolnica pokušava da dobije pomoć i reši problem.
- Prvo nismo znali šta je u pitanju. Zatražili smo da institut CIP uradi analizu stanja. Njihovi stručnjaci utvrdili su da su temelji loše urađeni još tokom izgradnje i da će propadanje da se nastavi. Jedino rešenje za ovaj problem je rekonstrukcija, ali od temelja - objašnjava doktorka Mandić.
Prema njenim rečima, kompletna obnova zgrade koštala bi oko 280 miliona dinara.
- Naravno, postoji mogućnost i da se izgradi nov objekat i da se bolnica preseli. To bi nam odgovaralo, jer bi zgrada bila namenski građena i odgovarala bi svim savremenim standardima. Pored naše bolnice, postoji i plac koji je u vlasništvu grada, tako da imovinsko-pravni odnosi nisu problem - navodi dr Mandić.
Kako ističe uprava Zavoda, najbitnije je da se nađe trajno rešenje.
- Ništa nam ne znači da se sada iselimo u neku napuštenu zgradu, pa da za par godina ponovo moramo da tražimo odgovarajući objekat. Privremena selidba je jako skupa, jer naša bolnica ima mnogo aparata i mašina koje se teško i komplikovano premeštaju - navode u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Do sada je jedan deo zgrade već iseljen zbog sleganja zemljišta. U toku su pripreme i za iseljenje dijagnostike, koja se trenutno nalaze u najugroženijem delu objekta.
- Inspekcija redovno dolazi i kontroliše stanje zgrade. Kad nam nalože, iselimo i zatvorimo taj deo. Kada bi nam rekli da će da počnu radovi, izmestili bi sve službe i organizovali rad. Samo da već neko odluči da nam pomogne! - apeluju na gradske vlasti u Zavodu za plućne bolesti.
BROJKE
280 miliona dinara koštala bi kompletna rekonstrukcija Zavoda
40 miliona dinara moralo bi da se uloži u sanaciju naugroženijeg dela bolnice
4 službe rade u Gradskom zavodu za plućne bolesti
2 ogranka ima Zavod, u Zemunu i Obrenovcu
Inače, ova bolnica, jedina te vrste u gradu, zadužena je za prevenciju, dijagnostiku i lečenje tuberkuloze. Lekari Zavoda vode računa o svim pacijentima koji su oboleli od te bolesti na teritoriji grada. U opisu njihovog posla je i kontrola porodica i svih kontakata pacijenata, kako bi se sprečilo širenje ove zarazne bolesti.
Iako je tuberkuloza bolest za koju, zajedno sa sidom i malarijom, Svetska zdravstvena organizacija traži ozbiljne kontrole na globalnom nivou, gradska uprava nije planirala da reši problem jedine bolnice u prestonici.
U Agenciji za investicije, koja sprovodi najvažnija ulaganja, tvrde da u okviru planiranih radova u ovoj godini nema izdvajanja za Gradski zavod za plućne bolesti.
- Agencija realizuje programe koje donose resorni sekretarijati - projektovanje i izvođenje, u konkretnom slučaju nadležan je Gradski sekretarijat za zdravstvo. U finansijskom planu realizacije za 2010. godinu, koji je ova Agencija napravila na osnovu dostavljenih planova svih resornih sekretarijata, nisu predviđeni nikakvi radovi na pomenutom objektu - rekli su u Agenciji.
I pored insistiranja Pressa, niko u Sekretarijatu za zdravstvo juče nam nije odgovorio kada će i kako biti rešen problem u Zavodu za plućne bolesti.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/102621/Loši+temelji+ruše+bolnicu!.html
Ovo je sve u sklopu sece sume,ispada da im je lakse da iseku deo sume i da prave novu zgradu nego da renoviraju staru,a zasto?Zato jer ce dobiti nekoliko hektara zemljista za investitore u presevskoj ulici odmah izmedju seste gimnazije i dimitrija tucovica :bash:
Popucali zidovi i plafoni Gradskog zavoda za plućne bolesti. Odeljenja se zatvaraju zbog opasnosti, ali grad za ovu godinu nije planirao investiranje u ovaj objekat
Zgrada Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, jedine ustanove zadužene za praćenje i lečenje ove bolesti, preti da se uruši zbog loših temelja. Iako se stanje u poslednjih godinu dana pogoršava iz dana u dan, planom gradske uprave nije predviđeno da se problem reši do kraja ove godine.
Popucali zidovi i plafoni, nakrivljeni podovi i ordinacije, raseljena odeljenja zbog opasnosti, svakodnevna su slika u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu. Zavod je izgrađen 1963. godine, a glavni razlog propadanja su loši temelji koji više ne mogu da izdrže težinu zgrade.
UOBIČAJEN BROJ OBOLELIH
Prema rečima direktorke Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu dr Dragane Mandić u prestonici se 300 do 400 ljudi godišnje razboli od tuberkuloze.
- To nije alarmantan podatak. Najbitnije je da Zavod, koji ima obavezu i prema zakonu, prati stanje i registruje svaki novi slučaj. Takođe, dobro je i što među obolelima nema mnogo dece, za šta je zaslužan dobar rad medicinskih radnika u poslednjih 20 godina - navodi doktorka Mandić.
Direktorka Zavoda za plućne bolesti prim. dr Dragana Mandić kaže za Press da već godinu i po dana bolnica pokušava da dobije pomoć i reši problem.
- Prvo nismo znali šta je u pitanju. Zatražili smo da institut CIP uradi analizu stanja. Njihovi stručnjaci utvrdili su da su temelji loše urađeni još tokom izgradnje i da će propadanje da se nastavi. Jedino rešenje za ovaj problem je rekonstrukcija, ali od temelja - objašnjava doktorka Mandić.
Prema njenim rečima, kompletna obnova zgrade koštala bi oko 280 miliona dinara.
- Naravno, postoji mogućnost i da se izgradi nov objekat i da se bolnica preseli. To bi nam odgovaralo, jer bi zgrada bila namenski građena i odgovarala bi svim savremenim standardima. Pored naše bolnice, postoji i plac koji je u vlasništvu grada, tako da imovinsko-pravni odnosi nisu problem - navodi dr Mandić.
Kako ističe uprava Zavoda, najbitnije je da se nađe trajno rešenje.
- Ništa nam ne znači da se sada iselimo u neku napuštenu zgradu, pa da za par godina ponovo moramo da tražimo odgovarajući objekat. Privremena selidba je jako skupa, jer naša bolnica ima mnogo aparata i mašina koje se teško i komplikovano premeštaju - navode u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Do sada je jedan deo zgrade već iseljen zbog sleganja zemljišta. U toku su pripreme i za iseljenje dijagnostike, koja se trenutno nalaze u najugroženijem delu objekta.
- Inspekcija redovno dolazi i kontroliše stanje zgrade. Kad nam nalože, iselimo i zatvorimo taj deo. Kada bi nam rekli da će da počnu radovi, izmestili bi sve službe i organizovali rad. Samo da već neko odluči da nam pomogne! - apeluju na gradske vlasti u Zavodu za plućne bolesti.
BROJKE
280 miliona dinara koštala bi kompletna rekonstrukcija Zavoda
40 miliona dinara moralo bi da se uloži u sanaciju naugroženijeg dela bolnice
4 službe rade u Gradskom zavodu za plućne bolesti
2 ogranka ima Zavod, u Zemunu i Obrenovcu
Inače, ova bolnica, jedina te vrste u gradu, zadužena je za prevenciju, dijagnostiku i lečenje tuberkuloze. Lekari Zavoda vode računa o svim pacijentima koji su oboleli od te bolesti na teritoriji grada. U opisu njihovog posla je i kontrola porodica i svih kontakata pacijenata, kako bi se sprečilo širenje ove zarazne bolesti.
Iako je tuberkuloza bolest za koju, zajedno sa sidom i malarijom, Svetska zdravstvena organizacija traži ozbiljne kontrole na globalnom nivou, gradska uprava nije planirala da reši problem jedine bolnice u prestonici.
U Agenciji za investicije, koja sprovodi najvažnija ulaganja, tvrde da u okviru planiranih radova u ovoj godini nema izdvajanja za Gradski zavod za plućne bolesti.
- Agencija realizuje programe koje donose resorni sekretarijati - projektovanje i izvođenje, u konkretnom slučaju nadležan je Gradski sekretarijat za zdravstvo. U finansijskom planu realizacije za 2010. godinu, koji je ova Agencija napravila na osnovu dostavljenih planova svih resornih sekretarijata, nisu predviđeni nikakvi radovi na pomenutom objektu - rekli su u Agenciji.
I pored insistiranja Pressa, niko u Sekretarijatu za zdravstvo juče nam nije odgovorio kada će i kako biti rešen problem u Zavodu za plućne bolesti.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/102621/Loši+temelji+ruše+bolnicu!.html
Ovo je sve u sklopu sece sume,ispada da im je lakse da iseku deo sume i da prave novu zgradu nego da renoviraju staru,a zasto?Zato jer ce dobiti nekoliko hektara zemljista za investitore u presevskoj ulici odmah izmedju seste gimnazije i dimitrija tucovica :bash:
ovi bi da prekopaju pola grada 
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/178762/Na-Adi-pocinje--iskopavanje-Drazinog-groba
Ambassador
Advanced
Jeeee! A jel sledeće prekopavanje i traženje Geringovog groba?
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.565
- Pohvaljen
- 17.769
Što bi rekao naš narod "dokon pop i jariće krsti" (mislim na društvo iz SPO-a). Njima je stalo da naprave medijski cirkus, a ne do Draže.
Mada, ako će rezultat da bude da se mrtav četnik preseli iz gradskog parka u porodičnu grobnicu u Ivanjici, onda nemam ništa protiv.
Mada, ako će rezultat da bude da se mrtav četnik preseli iz gradskog parka u porodičnu grobnicu u Ivanjici, onda nemam ništa protiv.
Кровни планови над Београдом
Дигитална база података биће доступна инвеститорима и грађанима, док ће покривеност планском документацијом убрзати издавање грађевинских дозвола
Фото Л. Адровић
Шта је дозвољено градити на одређеној локацији, колико спратова објекат сме да има и који коефицијент изграђености је прописан – инвеститори и градске институције моћи ће од септембра идуће године да сазнају посредством Интернета, ако завире у дигиталну базу података о урбанистичким плановима. Тада истиче законски рок за израду и усвајање просторног и планова генералне регулације (ПГР) тако да ће цела територија града, око 330.000 хектара, бити покривена планском документацијом, што ће између осталог убрзати и издавање грађевинских дозвола.
Израда регионалног просторног плана за целу административну територију са свих 17 општина и седам просторних планова за општине ван територије садашњег Генералног плана, поверен је Урбанистичком заводу Београда. Директорка те куће, Жаклина Глигоријевић, каже да посебан изазов представља израда ПГР-а за 55.000 хектара грађевинског земљишта централног дела Београда, што је нешто мања површина од територије покривене Генералним планом.
– Основни циљ је да усагласимо важећу планску документацију из седамдесетих година прошлог века до недавно усвојених планова детаљне регулације (ПДР) према истом стандарду и у складу са законом. Таквих важећих планова је више од 400. Тако ће планска документа бити међусобно усаглашена, применљива и усклађена са Генералним планом који се истовремено ради – каже Глигоријевићева.
За већину локација које буду обухваћене плановима генералне регулације инвеститори неће морати да раде ПДР на који се досад чекало најмање три године, што је успоравало инвестиције и градњу. Детаљна регулација биће потребна само за изузетно важне заштићене културне и природне целине или за реконструкцију зона, попут детаљније разраде делова подручја „Луке Београд”.
– Планови генералне регулације пружиће јасне услове за изградњу и уређење, али то не значи да ће до септембра 2011. године свих 17 општина моћи истовремено да их добију. Генерални план остаће стратешки документ из кога се неће добијати услови за изградњу, док ће просторни планови имати и неке елементе за директно спровођење – објашњава Глигоријевићева.
Највећи проблем у овом сложеном урбанистичком задатку биће 30 одсто територије грађевинског подручја за које не постоје ажуриране топографске, геолошке и катастарске подлоге, које су основ да урбанисти дефинишу саобраћајнице, инфраструктуру и одреде намену тих локација.
– За те површине искористићемо све претходне студије, старе планове, пројекте, све податке у архиви завода како бисмо и за та подручја утврдили најбоља урбанистичка и техничка решења. Она неће бити тако детаљна јер ће те територије бити предмет разраде кроз друге планске документе, какав је ПДР – истиче Глигоријевићева.
Уколико Београд, али и друге локалне самоуправе, не усвоје просторне планове за 18 месеци и планове генералне регулације за две године, Министарство животне средине и просторног планирања предложило је санкцију – распуштање скупштина.
Д. Мучибабић
[објављено: 04/03/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Krovni-planovi-nad-Beogradom.sr.html
Дигитална база података биће доступна инвеститорима и грађанима, док ће покривеност планском документацијом убрзати издавање грађевинских дозвола
Фото Л. Адровић
Шта је дозвољено градити на одређеној локацији, колико спратова објекат сме да има и који коефицијент изграђености је прописан – инвеститори и градске институције моћи ће од септембра идуће године да сазнају посредством Интернета, ако завире у дигиталну базу података о урбанистичким плановима. Тада истиче законски рок за израду и усвајање просторног и планова генералне регулације (ПГР) тако да ће цела територија града, око 330.000 хектара, бити покривена планском документацијом, што ће између осталог убрзати и издавање грађевинских дозвола.
Израда регионалног просторног плана за целу административну територију са свих 17 општина и седам просторних планова за општине ван територије садашњег Генералног плана, поверен је Урбанистичком заводу Београда. Директорка те куће, Жаклина Глигоријевић, каже да посебан изазов представља израда ПГР-а за 55.000 хектара грађевинског земљишта централног дела Београда, што је нешто мања површина од територије покривене Генералним планом.
– Основни циљ је да усагласимо важећу планску документацију из седамдесетих година прошлог века до недавно усвојених планова детаљне регулације (ПДР) према истом стандарду и у складу са законом. Таквих важећих планова је више од 400. Тако ће планска документа бити међусобно усаглашена, применљива и усклађена са Генералним планом који се истовремено ради – каже Глигоријевићева.
За већину локација које буду обухваћене плановима генералне регулације инвеститори неће морати да раде ПДР на који се досад чекало најмање три године, што је успоравало инвестиције и градњу. Детаљна регулација биће потребна само за изузетно важне заштићене културне и природне целине или за реконструкцију зона, попут детаљније разраде делова подручја „Луке Београд”.
– Планови генералне регулације пружиће јасне услове за изградњу и уређење, али то не значи да ће до септембра 2011. године свих 17 општина моћи истовремено да их добију. Генерални план остаће стратешки документ из кога се неће добијати услови за изградњу, док ће просторни планови имати и неке елементе за директно спровођење – објашњава Глигоријевићева.
Највећи проблем у овом сложеном урбанистичком задатку биће 30 одсто територије грађевинског подручја за које не постоје ажуриране топографске, геолошке и катастарске подлоге, које су основ да урбанисти дефинишу саобраћајнице, инфраструктуру и одреде намену тих локација.
– За те површине искористићемо све претходне студије, старе планове, пројекте, све податке у архиви завода како бисмо и за та подручја утврдили најбоља урбанистичка и техничка решења. Она неће бити тако детаљна јер ће те територије бити предмет разраде кроз друге планске документе, какав је ПДР – истиче Глигоријевићева.
Уколико Београд, али и друге локалне самоуправе, не усвоје просторне планове за 18 месеци и планове генералне регулације за две године, Министарство животне средине и просторног планирања предложило је санкцију – распуштање скупштина.
Д. Мучибабић
[објављено: 04/03/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Krovni-planovi-nad-Beogradom.sr.html
Обавештење о предлогу акта о проглашењу заштићеног подручја и студији заштите подручја "Миљаковачка шума"
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1380155
Znaci zastice sumu,najzad nesto dobro :kk:
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1380155
Znaci zastice sumu,najzad nesto dobro :kk:
