Razne gradske vesti, Topic II

[vucko]

STUPIO NA SNAGU NOVI CENOVNIK NAKNADE ZA GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE
Zona određuje cenu legalizacije u Beogradu

Lana Gedošević | 16. 01. 2010. - 08:19h | Foto: S. Đalić | Komentara: 0
U zavisnosti od zone u kojoj se nelegalni objekti nalaze, zavisiće i cena njihove legalizacije. Najviše će novca izdvojiće oni čiji se objekti nalaze u ekstra zoni, poput Kalemegdana, delova Topčidera i Košutnjaka, oko Banjičke i Zvezdarske šume, gde legalizacija košta čak 44.226 dinara po kvadratu. Najmanje para, 708 dinara za kvadrat, plaćaće žitelji osme zone koja obuhvata pojedina naselja po rubnim gradskim opštinama.

Posle skoro 10 godina, gradske vlasti usvojile su krajem 2009. godine Odluku po kojoj je prestonica podeljena u novih 10 zona, koje su jedan od kriterijuma od kojih zavisi visina naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, odnosno cena legalizacije objekata.
Naknada za uređivanje odnosi se na naknadu za magistralnu mrežu, kao i naknadu za primarnu i sekundarnu mrežu. Međutim, ona ne obuhvata troškove za objekte elektrodistribucije, kablovsku mrežu, toplifikaciju ili gasifikaciju. Osim zone, na visinu naknade utiče i vrednost objekata i zemljišta, njegova komunalna opremljenost, namena i površina objekta.

Kliknite na sliku za detaljniji prikaz Zona legalizacije

Prema gradskoj Odluci, objekti su podeljeni u četiri kategorije: za stanovanje, komercijalnu i proizvodnu delatnost, i objekte ostalih namena.
S obzirom na to da legalizacija po kvadratnom metru u pojedinim zonama košta i nekoliko desetina hiljada dinara, kao što je slučaj sa ekstra (44.226 dinara) ili prvom (18.954 dinara) zonom, za one koji žele da “ozakone” svoje objekte predviđene su pojedine pogodnosti i popusti, naročito kada su u pitanju objekti do 100 (60 odsto) i 200 (40 odsto) kvadratnih metara. Osim toga, oni koji iznose budu plaćali u celosti dobijaju dodatni popust od 50 odsto, a postoji i mogućnost plaćanja na rate.

Kliknite na sliku za detaljniji prikaz tabele sa cenama legalizacije

Smanjenje cene?

Gradske vlasti će još jednom preispitati cene legalizacije kako bi one eventualno bile smanjene u onim delovima grada gde ima najviše objekata namenjenih porodičnom stanovanju. Cena naknade po kvadratu najverovatnije će biti manja u svim zonama, osim u ekstra i prvoj zoni. Rok za plaćanje odjednom, na koje se daje popust od 50 odsto, najverovatnije će biti produžen.

Naknada se ne plaća

- Kod legalizacije stambenih objekata do 200 kvadrata, čiji
su vlasnici fizička lica, koji su izgrađeni zaključno sa 1971. godinom
- Za legalizaciju šupa, ambara, koševa, senika, pušnica, garaža za poljoprivredne mašine, staja za stoku i bunare izgrađene za poljoprivredna domaćinstva u sedmoj i osmoj zoni
- Kod rekonstrukcije ili adaptacije unutrašnjosti u okviru postojećih gabarita legalno izgrađenog objekta
- Za stanove i poslovni prostor za raseljavanje
- Za objekte komunalnih delatnosti i objekte koji su deo infrastrukturne mreže i postrojenja
- Za prostore liftova, smeštaj instalacija, ostava za ogrev…

Plaćanje

- Naknada se plaća jednokratno ili u ratama, u roku do 36 meseci
- Kod plaćanja odjednom, naknada se umanjuje za 50 odsto, i to do 1. marta 2010. godine. Posle tog datuma naknada se umanjuje za 30 odsto
- Pravo na umanjenje ima onaj ko preostale rate plati odjednom
- Kod plaćanja u ratama, prva rata u visini od 10 odsto od naknade
plaća se u roku od 15 dana, dok se preostali iznos plaća u mesečnim ili kvartalnim ratama
- Investitor koji plaća nadonkadu za razliku u površini objekta, može to da učini u peridu do šest meseci

Ostale kategorije

- Investitor koji ruši postojeći legalno izgrađeni objekat i gradi novi, plaća naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta za razliku u površini između
starog i novog objekta
- Za poslovni prostor ili prostor druge namene, koji je izgrađen bez građevinske dozvole, obračunava se cela naknada
- U slučaju radova na adaptaciji stana ili pretvaranja zajedničkih prostorija u stambeni prostor (investitor fizičko lice) čija površina ne prelazi 200 kvadrata, plaća se naknada za magistralnu i primarnu mrežu
- Naknada za diplomatsko-konzularna predstavništva plaća se po tarifi za ostale namene

Umanjenje naknade

- Kod stambenih objekata do 100 kvadrata, naknada se umanjuje
za 60 odsto, ako se ugovor o
plaćanju zaključi do kraja godine
- Za stambene objekate do 200 kvadrata, naknada se umanjuje
za 40 odsto, ako se ugovor o
plaćanju zaključi do kraja godine
- Kod pojedinačnih stanova koji su izgrađeni u stambenoj zgradi
do 100 kvadrata
- Za objekte do 200 kvadrata sa najviše dva stana(vlasnik fizičko lice), plaća se naknada za magistralnu i primarnu mrežu
- Za objekte sekundarne komunalne infrastrukture izgrađene iz samodoprinosa (neophodno dostaviti dokaze): voda (20 odsto), kanalizacija (35 odsto), putevi (45 odsto)
- Za objekte državnih organa i organizacija, socijalno stanovanje, prostore crkava i verskih zajednica (40 odsto)
- Za objekte socijalne i dečije zaštite, kulture, umetnosti i sporta (20 odsto)
- Za galerije u zatvorenom prostoru, stanove u podrumskim etažama i magacine u suturenima (25 odsto)
- Za garažna mesta, stanarske ostave u podrumu, suturenu, tavanu, otvorene bazene, nadstrešnice uz komercijalne
i proizvodne objekte (50 odsto)
- Za koševe, ambare, senike
i otvorena skladišta (75 odsto)

Informacije na sajtu

Sve informacije o legalizaciji mogu se naći i na sajtu www.legalizujte.rs Ovde se nalaze podaci o postupcima i dokumentima potrebnim za legalizaciju. Ponuđeni su i odgovori na najčešća pitanja u vezi sa legalizacijom, kao i Info telefon 011/3622-236 za dodatne informacije. Ovo je jedini sajt iza koga stoji Ministarstvo prostornog planiranja, koje upozorava da su se pojavili sajtovi sličnih adresa i sadržaja u kojima se nude usluge pojedinih privatnih firmi.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/172576/Zona-odreduje-cenu-legalizacije-u-Beogradu

Imate i slike tamo,zanimljivo je da je kraj oko Zvezdarske Sume postao cenjen kao Dedinje,ocigledno je sta hoce tu da grade na ustrb sume :bash:

 

[Nikola]

Da, da dobro me podseti na to.

Nikola da li si mislio na ovo?

http://i46.tinypic.com/2rcv4fp.jpg

http://i47.tinypic.com/2zogehz.jpg

Ukoliko je to ono na šta si mislio, a više na sajtu Urbela ili Beolanda ne postoji, mogu da ti okačim negde na net te slike pošto sam ih sačuvao odavno na hardu.

Mislim da jeste to. Treba mi plan zona na osnovu kojih se odreduje cena naknade za uredenje gradevinskog zemljista.
Ranije je bila slika na sajtu, ali sada nema.


Ako mozes, okaci mi negde.

 

[shmeksi]

Evo linka za Nikolu i Vučka, a i sve ostale kojima treba, a neka neko pošalje mejl Beolandu da su im fotke nestale.

Iskreno ne znam koliko su ove fotke što ću da okačim aktuelne sada, jer se upravo ovih dana ili narednih govorilo nešto o pojedinim izmenama tih zona tako da uzmite slike sa rezervom.

http://drop.io/uoptyjt

 

[Nikola]

Hvala.

 

[direktor]

Veceras Mrka gostuje na b92 kod Jugoslava pa ko ima zivaca da zakljucuje sta je istina i raspolozen da gata moze da pogleda :kafa:

 

[vucko]

Botaničkoj bašti preti urušavnje
19. januar 2010. | 17:47 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Upravnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte, Petar Marin, upozorio je da Stakleniku u Botaničkoj bašti "Jevremovac" preti urušavanje.

Marin je podsetio, a saopštila Gradska uprava, da odobrenje za gradnju ističe 21. jula 2010. godine i ukoliko se do tada ne potpiše ugovor sa izvođačem radova, moraće, kako je naveo, ponovo da se pokreće kompletna procedura projektovanja i dobijanja dozvola

Član Gradskog veća, Željko Ožegović, rekao je, prilikom obilaska Botaničke bašte, da je grad "Jevremovcu" pomagao prethodnih godina da vrati stari sjaj.

"Grad je uložio skoro 80 miliona dinara za izradu ograde, dekorativnog osvetljenja, projekta sanacije, jer smo, iako "Jevremovac" nije u našoj nadležnosti, svesni da Bašta ima veliki naučni, obrazovni, istorijski i turistički značaj", objasnio je Ožegović.

"Mislim da je sada pravo vreme, jer je grad uradio projekat sanacije, da nadležni učine potreban napor kako se stvari ne bi vratile na početak", ukazao je Ožegović.

On je naveo da grad trenutno finansira velike infrastrukturne projekte i da zbog toga nije u mogućnosti da pomogne u slučajevima gde je nadležnost na strani republike.

Botanička bašta "Jevremovac" je legat - poklon kralja Milana Obrenovića tadašnjoj Velikoj školi u Beogradu.

Zbog raznovrsnosti biljaka, Botanička bašta je 1995. godine proglašena spomenikom prirode, a 2007. spomenikom kulture, kaže se u saopštenju.


http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=01&dd=19&nav_category=12&nav_id=405201

 

[teshke]

Stakleniku u „Jevremovcu" vratiti stari sjaj

Stakleniku u „Jevremovcu" preti urušavanje ukoliko nadležna ministarstva ne obezbede sredstva za radove Botaničkoj bašti, upozorio je prof. dr Petar Marin, upravnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac".

Jedinu beogradsku baštu ove vrste, koja je inače u nadležnosti republike, obišli su danas Željko Ožegović, član Gradskog veća, i Jelena Knežević-Vukčević, dekan Biološkog fakulteta.

Grad Beograd je prethodnih godina pomagao da se Botaničkoj bašti „Jevremovac" vrati stari sjaj, rekao je Željko Ožegović.

- Grad je uložio skoro 80.000.000 dinara za izradu ograde, dekorativnog osvetljenja, projekta sanacije, jer smo, iako „Jevremovac" nije u našoj nadležnosti, svesni da bašta ima veliki naučni, obrazovni, istorijski i turistički značaj. Mislim da je sada pravo vreme, jer je grad uradio projekat sanacije, da nadležni učine potreban napor kako se stvari ne bi vratile na početak, što bi značilo da Beograd i Srbija mogu ostati bez objekta koji ima veliki kulturno-istorijski značaj i koji je sada privremeno zatvoren - rekao je Ožegović.

On je naglasio da grad trenutno finansira velike infrastrukturne projekte i da zbog toga nije u mogućnosti da još više pomogne u slučajevima gde je nadležnost na strani republike.

Profesor Marin upozorio je da vreme polako ističe i da je neophodna brza reakcija nadležnih.

- Odobrenje za gradnju ističe 21. jula 2010. godine i ukoliko se do tada ne potpiše ugovor sa izvođačem radova, moraćemo ponovo da pokrećemo kompletnu proceduru projektovanja i dobijanja svih dozvola. Ukoliko ne potpišemo ugovor, a pre toga, naravno, obezbedimo i sredstva, postoji velika opasnost da dođe do urušavanja staklenika, što će biti veliki problem ne samo za Biološki fakultet već i za Beograd i Srbiju - kazao je Petar Marin, zahvalivši gradu Beogradu za dosadašnja ulaganja u „Jevremovac".

Botanička bašta „Jevremovac" je legat - poklon kralja Milana Obrenovića tadašnjoj Velikoj školi (današnjem Univerzitetu u Beogradu). O njoj se neposredno stara Biološki fakultet, odnosno Institut za botaniku kao njegov sastavni deo. Zbog raznovrsnosti biljaka, Botanička bašta „Jevremovac" je 1995. proglašena spomenikom prirode. Pored toga, 2007. godine, zbog izuzetnog istorijskog i kulturnog nasleđa, proglašena je i spomenikom kulture.

Grad Beograd je poslednjih godina uložio znatna finansijska sredstava za izvođenje više kapitalnih infrastrukturnih i drugih projekata u Botaničkoj bašti „Jevremovac". Tako je uvedeno dekorativno osvetljenje, daljinsko grejanje u staklenik i Upravnu zgradu, rekonstruisane su ograda i kapija, urađen glavni projekat rekonstrukcije staklenika, idejni i glavni projekat uređenja otvorenih površina i izgrađena hidrantska i protivpožarna mreža, kao i kišna kanalizacija.

izvor: Studio-B


Ista vest malo opsirnije i posebno podvucen jedan zanimljiv detalj...

 

[praguc]

Neće od obnove biti ništa barem još uvek, najbolji drug mi radi tamo pa imam insajderske info.. Čak se svojevremeno bila vukla i priča da je EFG banka donirala neku lovu za obnovu staklenika, pa i od toga ništa nije bilo.... Ako nešto budem čuo, ovako insajderski, javiću vam

 

[shmeksi]

Cene iznajmljivanja najkvalitetnijeg poslovnog prostora u Beogradu na istorijski najnižem nivou

Na osnovu istraživanja Colliers International-a u Srbiji, cene iznajmljivanja modernog poslovnog prostora su dostigle svoj najniži nivo od početka praćenja ovog tržišta u Beogradu 2000-te godine.

Shodno aktuelnoj ekonomskoj krizi na svetskom tržištu, rente poslovnog prostora u Beogradu su očekivano zabeležile najniži istorijski nivo krajem prošle godine. Prosečne tražene zakupnine za novi poslovni prostor u Beogradu beleže nivo od EUR 15.5 po metru kvadratnom mesečno za A klasu prostora i EUR 12.5 po metru kvadratnom mesečno za B klasu prostora. U skladu sa tim, prosečne postignute neto rente za klasu A poslovnog prostora su EUR 14 po metru kvadratnom mesečno, dok su za klasu B prosečne rente na nivou od EUR 11 po metru kvadratnom mesečno.

Ukupna količina modernog poslovnog prostora u Beogradu (klase A i B) trenutno iznosi 732,000 m2, od čega se 73% nalazi u centralnoj poslovnoj zoni, koja obuhvata centar Beograda i Novi Beograd. Među zgradama vrhunskog kvaliteta dostupnim za iznajmljivanje nalaze se Airport City Belgrade, Tri lista duvana, MPC Plaza, ABS zgrada u Bloku 26 i druge. Ove zgrade se izdvajaju kako lokacijski tako i najvišim kvalitetom. Ponuđene po sadašnjim tržišnim cenama, predstavljaju retku priliku za preseljenje zakupaca iz zastarelih i neadekvatnih prostora u modernu radnu sredinu sa svim savremenim pogodnostima.

Izvor. eKapija
Link. http://www.ekapija.com/website/sr/page/287579

Samo jedna napomena, a to je da je brojka od 732.000 m2 za GBA, a ne GLA. Na kraju godine ćemo doći do brojke od 850.000 m2, a cena kvadrata će sigurno biti još niža.

 

[shmeksi]

Градоначелник Ђилас: Коришћење градског грађевинског земљишта мора се поштено платити

Град Београд је за објекте површине од преко 800 квадратних метара прошле године издао укупно 2.623 грађевинске, односно локацијске дозволе. Годину дана раније издато је 1.920 дозвола, па је јасно да је учињен напредак. Од дана доношења новог Закона о планирању и изградњи, тачније у последња четири месеца, издато је преко 500 разних дозвола, рекао је данас градоначелник Београда Драган Ђилас.

Градоначелник је истакао да постоје примедбе једног дела инвеститора да се нови закон не примењују довољно ажурно, али је нагласио да се грађевинске дозволе не могу издавати по систему који је важио у нека ранија времена.

– Сваки велики објекат који се гради у Београду под посебном је лупом јавности и надлежних служби. Ми данас свакодневно трпимо притиске од оних који су у претходном периоду навикли да чудном приватизацијом јефтино долазе до грађевинских земљшита. И данас имамо случај да је једна компанија имала право коришћења на 72 квадрата, а да сада жели да упише право коришћења на читавих 72.000 квадрата! Сви морају да схвате да је у овој земљи прошло време када се „пришивао капут за дугме” и да морају да плате коришћење грађевинског земљишта. Ако им је то скупо нека земљиште понуде граду, ми ћемо га врло радо откупити и понудити тржишту – казао је Драган Ђилас.

Градоначелник је рекао да ће све примедбе на рачун Секретаријата за урбанизам бити размотрене и евентуалне грешке бити исправљене. Он је подсетио да рок за подношење захтева за легализацију истиче 11. марта и додао да ће нови Секретаријат за легализацију почети са радом у фебруару, као и да ће бити смештен на 16. спрату зграде „Инекса” у улици 27. марта.

Министар заштите животне средине и просторног планирања Оливер Дулић рекао је да је његово министарство јуче објавило правилнике о садржају локацијске и грађевинске дозволе и да више не постоји ниједна препрека за правилно тумачење Закона о планирању и изградњи.

– Овај закон је усвојен и он се спроводи. Нећемо одустати од његове примене и нећемо попустити пред онима који хоће јефитно да дођу до грађевинског земљишта. Не допуштамо да тако вредан и редак ресурс као што је земљиште дође у руке оних који су покушали да га се домогну путем приватизације – истакао је министар Дулић.

Izvor: Oficijelni sajt Beograda
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1374644

Povodom boldovanog dela u tekstu, da li da se to nešto nadam da kao Đilas poručuje Mišku da ako ovaj ne vrati pravo korišćenja gradu da će ga grad onda odrati za zemljište?

 

[vucko]

Nadam se da je tako,zvuci too good to be true.

 

[vucko]

Najgori sekretarijat u Beogradu je urbanisticki

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/97037/Opštine+moraju+bolje.html

Izvor: Press

 

[Ambassador]

Ne bih se ja "hvalio" Pressovim "istraživanjem", N=100, "iz svih delova grada", "svih generacija"... Protiv sekretarijata je bolje koristiti neke druge argumente.

 

[vucko]

Gradski sekretar za urbanizam je istovremeno i odbornik DS-a u kraljevu,inace zavrsio je gradjevinski fax u Podgorici,bese se zove Vukovic.Mislim da je sve jasno

 

[shmeksi]

За неколико месеци почиње изградња 10.000 јефтиних станова

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић саопштио је да је Влада Србије данас усвојила уредбе о финансирању изградње јефтиних станова у Србији и регулисању преноса права коришћења земљишта у право својине.

Дулић је на конференцији за новинаре одржаној након седнице Владе рекао да би за неколико месеци требало да почне изградња 10.000 јефтиних станова у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, док ће изградња у осталим градовима у Србији зависити од интересовања грађана.

Он је навео да су Уредбом о мерама подршке грађевинској индустрији кроз субвенционисање камате по кредитима за финансирање стамбене изградње у 2010. години утврђене максималне цене квадрата по зонама.

Министар је прецизирао да ће у Београду у другој зони квадрат коштати 1.595 евра, у трећој зони 1.290 евра, а у четвртој 945 евра, и указао на то да ће у осталим зонама цена квадрата у главном граду износити 895 евра, при чему јефтини станови неће бити грађени у првој и екстра зони.

Према његовим речима, у Новом Саду цена квадрата у првој зони биће 1.100 евра, а у другој 895 евра, док ће у Нишу и Крагујевцу квадрат у првој зони коштати 900 евра, а у другој 695 евра.

Дулић је навео да ће за станове изграђене у објектима на територији осталих градова и општина у Србији цена квадрата бити 695 евра, и изразио очекивање да ће први грађани који буду купили јефтине станове у њих моћи да се уселе наредне године.

Он је саопштио да су за изградњу јефтиних станова обезбеђене две милијарде динара, и објаснио да ће држава субвенционисати део камате која се обрачунава по каматној стопи од седам одсто годишње по одобреном кредиту, док ће просечна камата износити од девет до десет одсто.

Izvor: Oficijelni sajt Vlade Srbije
Link: http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=125137


Neka ministar zajedno sa timom koji je smišljao čitav ovaj projekt obriše usta toalet papirom jer veće sranje iz nečijih usta nisam čuo. Da, da znatno jeftinija gradnja, kako da ne. Još jednom se pokazuje da država sve radi naprečac i bez ozbiljnije analize problema i iznalaženja najboljeg rešenja. Ovo je prosto uvreda zdravorazumskom razmišljanju i potvrda nesposobnosti ljudi koji su ovo osmislili.

 

[direktor]

www.nin.rs ima intervju direktora gradske cistoce kaze da su prvi podzemni kontejner ugradili 28.12.2009. na vozdovcu cini mi se u ulici Veslina Maslese 5 jos kad bi to uradili u bulevaru KA bilo bi super :kk:

 

[zaffa]

bilo bi lepo, mada se po bulevaru motaju svakakvi - u rekordnom roku su uspeli da pokvare većinu kontejnera na nogu koji sad obično stoje zaglavljeni nekim kutijama ili granama da bi bili stalno otvoreni čime se gubi smisao tih novih kontiša (a čistoći očigledno ne pada na pamet da popravi taj nožni mehanizam). meni se čini da su ti podzemni kontejneri dosta potrebni u centru grada. najlepše je kad kreneš uveče u grad a tamo negde oko 20 na ulicama crne kese sa smećem :/

 

[shmeksi]

www.nin.rs ima intervju direktora gradske cistoce kaze da su prvi podzemni kontejner ugradili 28.12.2009. na vozdovcu cini mi se u ulici Veslina Maslese 5 jos kad bi to uradili u bulevaru KA bilo bi super :kk:

Baciću pogled sutra da vidim na šta liči taj kontejner.

 

[sizif]

За неколико месеци почиње изградња 10.000 јефтиних станова


Neka ministar zajedno sa timom koji je smišljao čitav ovaj projekt obriše usta toalet papirom jer veće sranje iz nečijih usta nisam čuo. Da, da znatno jeftinija gradnja, kako da ne. Još jednom se pokazuje da država sve radi naprečac i bez ozbiljnije analize problema i iznalaženja najboljeg rešenja. Ovo je prosto uvreda zdravorazumskom razmišljanju i potvrda nesposobnosti ljudi koji su ovo osmislili.

Цене које је навео Дулић су на нивоу оних које су биле 2003. године (у поменутим зонама) и бар 30% су ниже од сада владајућих. Односе се на плацеве у државној својини које влада има намеру да уступи за стамбену изградњу. Не видим шта те је толико изиритирало. Наравно, имаш право на сопствено мишљење, али ако га већ делиш са нама било би добро да га образложиш. Можда нас и убедиш, али овако...

 

[shmeksi]

Цене које је навео Дулић су на нивоу оних које су биле 2003. године (у поменутим зонама) и бар 30% су ниже од сада владајућих. Односе се на плацеве у државној својини које влада има намеру да уступи за стамбену изградњу. Не видим шта те је толико изиритирало. Наравно, имаш право на сопствено мишљење, али ако га већ делиш са нама било би добро да га образложиш. Можда нас и убедиш, али овако...

Znam da nisam napisao zašto me je iziritiralo, ali beh u žurbi, no da probam da objasnim čitav koncept te izgradnje i kako je mogao biti sproveden da se zaista želelo učini nešto dobro.

Prvo da napomenemo da su cene koje je ministar Dulić dao bez PDV-a (tako je meni preneseno, možda nije tačno, ali sumnjam) tako da građani neće kupovati po ovim cenama već uvećanim za 18% (ili je porez na kupovinu stana 20%).

Druga stvar u kojoj grešiš jeste pitanje zemljišta, naime grad neće ustupati zemljište već su investitori obavezni da ga obezbede (pregledati ranije novinske članke i izjave) upravo zbog toga je i različita cena tih budućih stanova u različitim sredinama u Srbiji.

Ajde sada da uporedimo običnu privatnu gradnju i ovu gradnju:

- Da li investitor plaća zemljište u obe varijante? Da
- Da li investitor plaća naknadu za uređenje građevinskog zemljišta u obe varijante? Da
- Da li investitor plaća sve troškove tehničke dokumentacije u vidu izrade projekata i dobijanja dozvola u oba slučaja? Da
- Da li investitor može slobodno da formira cenu? Ne

Pa gde se ovde tačno država tako svesvrdno uključila u projekat? Pa uključila se u delu subvencionisanja kamate na kredit koji će investitori podići za izgradnju ovih objekata i u delu oko formiranja gornjeg limita cene.


E sad neka moja razmišljanja na ovu temu, koja polaze od premise da je država ovim aktom htela da učini nešto dobro za građevinsku industriju i istovremeno reši stambeno pitanje građana koji nemaju stan.

Krenimo prvo od samih objekata. Američka vlada je nakon II svetskog rata angažovala neke od najboljih arhitekti toga doba čiji je zadatak bio da osmisle modele objekta koji je trebalo da budu efikasni, estetski zanimljivi i jeftini za izgradnju kako bi se udomio veliki broj vojnika koji se vratio iz rata. OK, mi u našem slučaju možda nemamo pare da angažujemo vrsne svetske arhitekte, ali je sigurno moglo da se odvoji određena svota (recimo 200.000 evra) za konkurs sa temom modela budućih objekata (u svim formama: individualni objekti za pun blok, prazan blok, blokovsku izgradnju i slično) gde bi akcenat bio na: energetskoj efikasnosti objekata, arhitektonsko-urbanističkim parametrima, fleksibilnosti unutrašnjeg rasporeda i spoljne plastike, ceni izgradnje, brzini izgradnje. Uveren sam da bi se na takvom konkursu pojavilo mnogo interesantnih i sprovodivih rešenja. Dodeliti nekoliko prvih nagrada u svakoj od kategorija, a normalno, sva nagrađena rešenja postaju vlasništvo raspisivača konkursa.

Idemo dalje. Gde država još može da skreše troškove ove izgradnje? Pošto se kaže da je broj podnetih zahteva za raznim dozvolama u Sekretarijatu za urbanizam i građevinu veoma nizak, logično bi bilo da zaključim da zaposleni imaju višak neiskorišćenog radnog vremena. Da li je tako teško razmisliti o privremenoj reorganizaciji u određenim službama koje bi bile aktivne na tehničkom odobravanju dokumentacija i izdavanja dozvola i preći sa višedecenijskog funkcionalnog organizacionog modela, makar privremeno, na matričnu ili projektnu organizacionu strukturu gde bi se formirali posebni timovi koji bi isključivo radili na ovim poslovima. S obzirom da su u pitanju državni službenici njihove palte su fiksne, ali i dalje postoji trošak izdavanja tih raznih dozvola. Da li je tako teško napraviti uredbu kojom se investitori oslobađaju plaćanja dažbina na te dozvole, a s obzirom da smo već u startu napravili konkurs za projekte objekata, investitoru ostaje samo da odradi neke manje dorade na potrebnim dokumentima (uglavnom vezanim za statiku budućih objekata u zavisnosti od terena na kom se grade) i na taj način je maksimalno smanjen trošak izrade čitavog projekta i pribavljanje dozvola.

Sledeća stavka jeste naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Ovo je glavni kamen spoticanja jer ljudi koji upravljaju Beogradom sigurno ne žele tek tako da se odreknu ove nadoknade koja mnogo znači za budžet Srbije, ali vratimo se na početak. Država mora da odluči šta joj je bitnije, prihod u budžet od ove nadoknade ili pokretanje i opstajanje građevinskog sektora, a tu su i građani sa nerešenim stambenim pitanjem (inače, po meni je akcenat trebalo staviti na njih, a tek onda na građevinsku industriju). Postoje dva rešenja, ali nijedno ne zadovoljava sve strane. Prvo je naravno da država investitoru daje bez naknade za korišćenje i tako se određenog dela budžeta, ali zato može dodatno prisiliti investitora na još nižu cenu. Drugi model je standardno davanje zemljišta u zakup uz plaćanje naknade, ali po malo drugačijem sistemu. Prilikom stavljanja tih loakcija na licitaciju ponuđena cena ne bi bila jedini kriterijum već bi se ponderisala zajedno sa još nekim drugim kategorijama, a između ostalog i broj javnih stanova koje će investior izgraditi i predati gradu (postojala bi neka minimalna suma koja je obavezna sa svaku lokaciju). Normalno ovo bi se prebilo investitoru na taj način što bi se dozvolila veća kvadratura (viša zgrada) za njegov objekat. Na ovim modelima još treba poraditi i sigurno se može naći bolji model.

Ostaje još jedan trošak na koji država može da utiče, ali koji po meni treba da ostane, a to je naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Trenutni Zakon o planiranju i izgradnji poznaje određene olakšice za investitora i prilikom plaćanje ove dažbine tako da se tu ne bih mnogo zamarao.

Sem poslednje naknade investitoru kao poslednji trošak ostaju materijalni i ljudski inputi. I ovde postoji način da se dodatno uštedi (reč je o centralnoj nabavci), ali bi to ipak bilo loše po ceo sistem snabdevača materijalima jer bi opstali samo najveći igrači.

Za kraj ostaje pitanje cena budućih stanova i naplate i meni pada na pamet jedan vrlo radikalan potez, a to je oslobađanje PDV-a prilikom prodaje ovih državnih stanova. Na ovaj način bi veći broj građana mogao da aplicira za ove stanove i rate za vraćanje kredita bankama bi im bile dosta manje. Da, da postavlja se pitanje državnog budžeta, ali se opet moraju pogledati premise koje je država pružila građanima prilikom pokretanja celog projekta, a to je pokretanje građevinske industrije i rešenje stambenog pitanja.

Ovo je samo jedan mali deo cele priče i uveren sam da je moglo dosta toga boljeg da se smisli da je čitav proces bio javniji i otvoreniji za diskusiju, a umesto toga dobili smo projekat koji je smislilo par ljudi iz nadležnih ministarstava bez ikakve želje za jednim sveopštim dijalogom sa stejkholderima ćitavog projekta. Ostaje mnogo otvorenih pitanja, kao što su ko bi bio nosilac kredita za izgradnju objekata, ko bi postajao vlasnik zgrade, vlasništvo/renta/kamata građana za stan, naredne prodaje ovih stanova, itd. Možda nije lepo, ali za takav nedostatak dijaloga krivim Mrkonjića koji je najavljivao ove stanove još od početka prošle godine iako to nije u njegovom resoru i onda je uvalio vruć krompir Duliću koji se poneo vrlo loše i umesto da je lepo rekao, znate država trenutno nema para da finansira pravu jeftinu izgradnju on se napravio mutav i dozvolio da pred građane izađe projekat koji se od privatne gradnje razlikuje samo u jednoj krajnjoj stvari za aspekta kupca, a ukupno u dve sa aspekta države.

Vrlo sam svestan da ovo gore što sam naveo deluje dosta utopistički i socijalistički, ali sam se samo vodio navodnom dobrom voljom države za ovakvom vrstom projekta.

 

[Nikola]

Slazem se shmeksijem.

Drzava je vise gledala ovim planom da pokrene gradnju, a manje da resava stambeno pitanje gradjana. U nekoj bogatoj, liberalnoj i trzisnoj ekonomiji to drzava i ne bi trebala da radi, ali ovde bi trebalo da se pozabavi time u velikoj meri jer je usrala sa izdavanjem dozvola pa imamo zbog male izgradnje neverovatne cene stanova jer investitori jure ogroman profit jer im se moze zbog male ponude.

Osnovi problem po meni je sto se drzava tu nije postavila kao investitor
To jest drzava ima neko svoje zemljiste koje dobije ili prenamenom poljoprivrednog zemljista ili nekom drugom prenamenom zemljista. Moze i da otkupi poljoprivredno zemljiste po ceni od npr 50 eura po kvadratu i onda ga prenameni.
Iskonstruise naselje od 2K i vise ljudi(u zavisnosti gde se gradi), ode kod banke i trazi kredit za finasiranje izgradnje(drzava ce sigurno dobiti povoljinji kredit od bilo kog pojedinacnog investitora) i pita lokalnu upravu koliko je uredenje zemljista.
Sve to lepo sracuna i dobije cenu od 800-1000 eura po kvadratu u Beogradu za komplet izgradjeno naselje(znaci i putevi, skole, vrtici, domovi zdravlja...).
Na kraju drzava nije nista potrosila jer su sve na kraju gradjani platili. Drzava je samo organizovala i ulozila neku svoju lovu na pocetku koju je kroz dve godine vratila.
Ova cena bi mogla da ide jos gore za npr 200 eura i sa tim parama drzava bi mogla da pravi socijalne stanove koji se ne b mogli otkuplivati. Na taj nacin bi se resio jos jedan problem

Evo par lokacija koje su mi uvek delovale zanimljivo:

Ovo ovde deluje kao poljoprivredno zemljiste i ogroooomno je. Moze da stane naselje od 150K bez problema. Ima i onu zel. stanicu i mozda se moze povezati vozom sa centrom grada. Znaci ako je poljoprivredno zemljiste , grad kontaktira vlasnike, da im za zemljiste 50 eura za poljoprivredno zemljiste sto je velikodusno, promeni namenu....

Jos dve lokacije sa slicnom pricom:

 

[shmeksi]

Da, to je druga strana priče vezana za odnose investitora. Glavni problem srpske privrede pa i građevinskog sektora je nelikvidnost, a po ovom programu nikakva gotovina neće priteći investitorima u firmu već će se samo iz trenutnih dugova upustiti u nove, a sa njima i građani koji će kupovati stanove. Znači veoma je izvesno da će porasti prosečna zaduženost kompanija, a sad na mudrijima od mene je da razluče koliko će to biti dobro za dalji razvoj privrede.

Inače, što se tiče prve lokacije koju si naveo na nju je oko bacio Yukapital (koji je ustvari jedna vrsta ispsotave Verana) i sumnjam da će se tamo graditi ovi stanovi, ali zato se može sa određenom sigurnošću reći da će najverovatnije najveće gradilište bitiu na mestu trenutne kasarne 4. juli (veličinu kasarne uzeti sa rezervom jer i sam nisam siguran dokle se tačno od SMT-a prostire, beh tamo samo dva puta). Na toj lokaciji će se graditi i stanovi za vojsku.

desni klik na sliku pa "view image" za punu rezoluciju

 

[jovanovm]

Dva komentara na ovu vrlo interesantnu diskusiju:

a) Postoji povraćaj PDV-a za kupovinu prvog stana, vrlo ga je jednostavno dobiti, i veliki broj ljudi to radi. Pretpostavka je da ljudi koje zanimaju neprofitni stanovi nisu trenutni vlasnici nekretnina... Mislim da je to fer.

b) Postoje dva problema sa "američkim" modelom o kome vi govorite. Kao prvo, zbog veličine projekta, želje za efikasnošću i potrebe postojanja centralizovanog birokratskog procesa da se dotični ostvari, grade se zgrade i okruženja koje potpomažu razvoj socijalnih problema i smanjuju mogućnost za napredovanje građana. Odličan primer ovoga su "the projects" iliti housing projects, neprofitni stanovi u vlasništvu američke države koji su građeni tokom New Deal-a, a posebno posle 2 sv. rata (što je spomenuo shmeksi). Takođe, generalno gledajući našu državu, koliko je efikasna, i posebno koliko je podložna korupciji, da li iskreno mislite da bi u državnoj organizaciji ovaj projekat bio verovatniji i bolji? Što se negativnih posledica korupcije tiče, treba samo pomenuti smrt 17,000 ljudi 1999. u zemljotresu u Izmitu, u Turskoj zbog urušavanja zgrada koje su raznim mahinacijama i "štednjom" izgrađene van standarda za trusna područja.

 

[Nikola]

Nsam siguran da kod nas taj argumet(socijalni problem) moze da vazi. Ovo o cemu mi pricamo bi bila normalna naselja, kao i svako drugo u gradu, standardnog kvaliteta, samo sto bi se dobila prihvatljivija cena zbog ne uzimanja velikog profita od nerazumnih investitora(ili onih sto prodaju placeve investitorima). Stanove u tim naseljima treba ponuditi svima, uz mozda neke male uslove, pa npr. ko moze da iskesira vecu cifru odmah dobija prednost(tako bi u tim naseljima imali uglavnom sve klase stanovnistva pocev od srednje, a najvise srednje). To mozda ne bi bilo skroz fer, ali bi se izgradnjom velikog broja stanova na ovaj nacin smanjila cena stanova i tamo gde drzava ne intervenise. Ako bi se, kao sto sam gore napisao, na tu cenu dodalo 100-200 eura po m2 , moglo bi se u tom naselju napraviti i 10-20% socijalnih stanova. Ti bi stanovi bili isti po kvalitetu samo sto se ne bi mogli otkupljivati(mislim samo na te socijalne). Tako da na kraju u tom fiktivnom naselju bi imali sve strukture stanovnista i to proporcionalno njihovom postojanju u drustvu.
Socijalni problem u ovom smislu moze da postoji i tamo gde drzava nije investitor. To moze biti slucaj u divljim naseljima ili u naseljima koja nisu divlja ali gde urbanisti nisu razmisljali da su sem stambenih objekata(koja se u nesrazmeri sa infrastrukturom) potrebne i lokacije za skole, vrtice, parkove, decija igralista, sportske terene....
Sto se tice sigurnosti gradnje, tu imam manje poverenje u privatnike. Oko moje zgrade se grade vojni stanovi(gradi vojska=drzava) i mogu ti reci da tu ima toliko armiranog betona da nema sanse da se bilo sta srusi. Oni mogu kasnije da isfuserisu zavrsne radove, da uzmu slabiju stolariju i plocice, ali kod same konstrukcije nema zaje*******avanja. Tu sam sklon misljenu da ce pre privatnik stediti na konstrukciji nego na zavrsnoj obradi(jer to kupac vidi kad kupuje stan) , nego drzava.

 

[shmeksi]

Nisam znao ovo za povraćaj PDV-a, ali me zanima kako ide čitava ta procedura na relaciji prodavac stana - kupac stana - poreska uprava?

Što se tiče tačke B i "the projects", mislim da je celokupna nauka uznapredovala, a sa njom i bolja spoznaja izgradnje ovakve vrste projekta. Porediti današnju državnu stanogradnju sa onom koja je nastajala pre nekih 60 godina je nebo i zemlja. Koga zanima neka ukuca u google "social housing" i neka nađe projekte koji su nastali u poslednjih 10 godina. Nebo i zemlja u odnosu na raniju praksu.

p.s. samo časkom da uporedimo najveći ovakav blok u Americi sa našim blokovima. U pitanju je Queeensbridge Houses u kome živi oko 7.000 ljudi. Dovoljno je uzeti bilo koji savski blok i uporediti broj stanovnika koji je itekako na strani NBG-a. Šta znam, verujem u naalze tih studija, ali krivicu ne treba svaljivati generalno na državne blokove već na njihovu koncepciju i realizaciju, koja je negde bila dobra, a negde loša.