„Подсечена” спратност зграда
Студија критеријума и услова за високе објекте одредиће локације на којима ће убудуће бити дозвољена градња објеката изнад 12 спратова
Западна капија Београда, две бетонске куле (стамбена и пословна „Генекс”) архитекте Михајла Митровића у Улици Народних хероја у Новом Београду. Саграђена је 1977. године, има 35 спратова и досеже до 115 метра изнад земље. Фото Л. Адровић
Апетити инвеститора да зидају стамбене и пословне зграде више од 12 спратова нису задовољени одлукама урбаниста. Не само да су креатори последњих измена Генералног плана Београда (ГП) ограничили висину већ нису одредили ни зоне у којима је дозвољена градња солитера од 30 и више спратова. Градитељи ће морати да сачекају студију критеријума и услова за локације намењене градњи високих објеката која ће увести ред у досадашњу неодређену регулативу према којој су поједини инвеститори били у повлашћеном положају у односу на друге.
Хоће ли такве одлуке отерати „крупне зверке” које желе да граде високе куле, а од којих би град имао корист?
Небојша Стефановић, председник Комисије за планове градске скупштине, сматра да то неће одвратити инвеститоре да улажу него ће првенствено спречити импровизацију и корупцију.
– Студију смо иницирали јер је став свих људи у граду који учествују у планирању да су нам неопходна „правила” према којима ћемо убудуће одређивати на којим локацијама је могуће зидати високе зграде. Јер досад је било могуће кроз план детаљне регулације и дозволити и одбацити градњу куће вишу од шест или дванаест спратова и зато желимо да избегнемо паушалне одлуке које не доприносе развоју Београда – објашњава Стефановић.
Израда студије поверена је Урбанистичком заводу, док ће Дирекција за грађевинско земљиште бити финансијер. Када буде уговорена, процене су да ће се на тој студији радити најмање шест месеци пре него што угледа светлост дана, каже Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда.
– У помоћ смо већ позвали пријатељске урбанистичке куће и архитекте из Барселоне, Ротердама, Беча и Токија који су овај изазов већ савладали…Пре него што наша студија буде усвојена и постане смерница отворићемо дискусију са београдским професионалним асоцијацијама и јавношћу – поручује Глигоријевићева.
Одступање од правила ГП досад није било забрањено и захтевало је додатну процедуру за доказивање оправданости приликом пробијања параметара. Али тако да солитер не угрози градске визуре, безбедност, ширину улица, да локација буде инфраструктурно опремљена и обезбеђено довољно паркинг простора...
За полемику да ли се таквом одлуком заустављају пројекти који предвиђају већу спратност од дозвољене, а годинама су најављивани, упућени тврде да није основана, док Небојша Нешовановић из „Кинг стрџа” сматра да ако се студија не заврши ни у следећих пет година неће произвести никакве негативне последице.
– Куле се неће зидати у Београду јер нису финансијски изводљиве. Облакодери се подижу у градовима где су квадрати много скупљи него код нас – истиче Нешовановић.
Као и око многих других, струка је подељена и око овог питања. Једни сматрају да је немогуће прописати универзалне услове који би важили за 77.000 хектара обухваћених ГП-ом и противе се лимитирању висине вишеспратница, у чије предности убрајају чињенице да оне штеде површине за зеленило, игралишта, аерацију... Други подржавају намеру града. Обе стране имају и додирних тачака – приобаље и старо градско језгро од Београдске тврђаве до Савске улице и формиране централне зоне треба заштитити од високих зграда.
У Новом Београду и деловима на левој обали Дунава за Ивана Рашковића, председника Друштва архитеката Београда, нема препрека за зидање високих здања. Он сматра да су разлози за „замрзавање” спратности техничке природе.
– Одржавање стамбених зграда код нас није на завидном нивоу. Кад се поквари лифт у изузетно високом објекту од њега се прави затвор. Али замислите да на потезу од Теразија до Славије немате Палату „Албанија”, Београђанку или хотел „Славија” као архитектонске поенте у простору. Или зашто је Улица краља Петра једна од најлепших у Београду. Зато што је краси шароликост стилова и висина објеката који су поникли у њој – истиче Рашковић.
Лек за корупцију и произвољност у планирању Рашковић види у планској покривености града. Јер за око 40 одсто територије Београда израђена су планска документа.
Д. Мучибабић
-----------------------------------------------------------
Пословни центар „Ушће” (некадашња зграда Централног комитета) у Блоку 16 висок је 134 метра без антене. Грађен је од 1962. до 1964. према пројекту Михајла Јанковића. Погођен је у НАТО бомбардовању 1999. године и обновљен 2005. године. На истој локацији добиће и сестру близнакињу.
(Фото: Д. Јевремовић
Западна капија Београда, две бетонске куле (стамбена и пословна „Генекс”) архитекте Михајла Митровића у Улици Народних хероја у Новом Београду. Саграђена је 1977. године, има 35 спратова и досеже до 115 метра изнад земље.
„Београђанка” у Масариковој улици зидана је према пројекту Бранка Пешића од 1967. до 1974. године. На висини од 101 метра распоређена су 24 спрата.
[објављено: 10/01/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Podsechena-spratnost-zgrada.sr.html
) i izjave o tome su i dalje veoma neozbiljne. Uz metro ide i prica o obalama reka koja se u prevodu na srpski svodi na "jednog lepog dana"....
