Razne gradske vesti, Topic II
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Ovaj, khm, to je čovek iz privatne kompanije. Ništa on nije zabranio, nego samo daje realnu sliku, a to je da u narednih 5 godina ne očekujemo izgradnju nekog oblakodera jer jednostavno ne postoji tolika tražnja na tržištu.jovanovm":1xjb9m39 je napisao(la):
Danas je vacancy rate u Beogradu preko 20% (možda i preko 30%), ako pogledamo koja će količina novih objekata/kvadrata (Bluehouse, B23, WIG, 3LD, itd.) izaći u ovoj godini taj procenat će sigurno još da poraste, a automatski će se srozati i cena rente na ispod 15 evra po kvadratu, ako ne i niže. Zbog svega toga je njegova procena vrlo realna i treba pročitati deo teksta koji se odnosi na njegovu izjavu još jednom i mislim da ćete bolje razumeti njegovu poentu sa kojom se u globalu slažem.
Da probam da ga interpretiram.
Ambassador
Advanced
MIslim da je problem što investitori neće da plate normalne arhitekte i projektante da im projektuju i urade stambenu zgradu od 20-30 spratova, a zatim i da pošteno plate izgradnju te zgrade, jer im je omogućeno da po raznoraznim vračarima zidaju "ekskluzivne" stanove koji su šit i koje prodaju po nerealno visokim cenama i imaju stravično visoke profite, i povrh svega najčešće ili nemaju pola dozvola ili je gomila priključaka (struja/voda) urađena tako što su se gurnuli pare (javna je tajna koja je to osoba u EDB-u), a većina propisa (mali broj parking mesta po stanu, npr.) im omogućava da zidaju sa nekim minimalnim ili nikakvim investicijama za nešto što je potrebno (u početku su svi gradili bez parkinga i garaža, dok ih nisu malo pritisli).
Druga stvar je što te zgradice niču za jednu sezonu, a za soliter ti treba ipak malo duža priprema i izgradnja.
edit: Odnosno ako bi se uvela jača kontrola u stanogradnji, pre svega malih zgrada, i ako bi se tražilo da se pod obavezno ispunjavaju različiti zahtevi (br. parking mesta = broj stanova + 10% ili više), itsl. Odnosno, ako bi im značajno opali profiti u takvoj vrsti stanogradnje, svakako bi se orijentisali i na višespratnice.
Druga stvar je što te zgradice niču za jednu sezonu, a za soliter ti treba ipak malo duža priprema i izgradnja.
edit: Odnosno ako bi se uvela jača kontrola u stanogradnji, pre svega malih zgrada, i ako bi se tražilo da se pod obavezno ispunjavaju različiti zahtevi (br. parking mesta = broj stanova + 10% ili više), itsl. Odnosno, ako bi im značajno opali profiti u takvoj vrsti stanogradnje, svakako bi se orijentisali i na višespratnice.
jovanovm
Advanced
Pogrešno sam pročitao tekst, bio sam pod utiskom da je u pitanju čovek iz Komisije za planove (kako spomenu vučko)...
Izvinjavam se g. Nešovanoviću i forumašima. Izraz je bio neprikladan i (sada shvatam) potpuno pogrešno usmeren.
:blam:
Izvinjavam se g. Nešovanoviću i forumašima. Izraz je bio neprikladan i (sada shvatam) potpuno pogrešno usmeren.
:blam:
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.452
- Pohvaljen
- 41.041
Koliko god mi zeleli da vidimo kule, realnost je ipak bliza ovome sto Nesovanovic kaze. Sve je stvar potreba trzista i zahteva za kvalitetnijim poslovnim prostorom. Kriza je najvise i pogodila segment izgradnje poslovnog prostora pa tek onda stanogradnje i soping centara. Ono sto grad po meni mora da uradi je da spremi adekvatne razvojne i ponavljam i na ovoj temi vizionarske planove koje ce investitori na pravi nacin i u potpunosti iskoristiti jel kriza nece trajati vecno (pa ni kod nas)
Archangel
Higher intermediate
Ja se i dalje smejem definiciji B23 "Četiri kule povezane mostovima" :lol:
Na koj nacin?
Ne vidim gde je tu bio problem?
A ovo nije pausalana odluka?
Kada ce poceti?
... a samo soliteri ugrozavaju vizure i nemaju parking prostor? Pitam se da li je iko od njih ikad prosetao po gradu? Dimitrija Tucovica, vojvode Stepe, crveni krst? Ima hiljade primera...
A;
Da li su finansijski isplative treba da odluci investitor, valjda? Predpostavljam da niko u svetu nece graditi zgradu od 160 spratova, ako zna da ce prodati samo prva tri.
B;
Ako niko u Beogradu nema interes da zida visoke zgrade, cemu onda odluka kojom se zidanje visokih zgrada sprecava?!
Mozda sam ja glup, ali voleo bih da mi ipak neko da odgovore na ova pitanja.
Pa pazi, danas je na snazi jedno vrlo loše i neangažovano urbanističko vođenje grada. Pravi se PDR sa određenom spratnošću, a onda investitor koji je kupio to zemljište traži izmenu PDR-a zbog povećanja spratnosti jer je trenutna njemu neekonomska. U tom vakuumu se stvara prostor za korupciju gde investitor može da proba da podmaže nekoga u Urbanističkom zavodu kako bi mu povećali dozvoljenu spratnost. Izradom ove studije bi u teoriji takva situacija trebalo da se izbegne, ali ako mene pitaš biće i pokušaja promene te studije i nakon što se ona usvoji kako bi se nekome izašlo u susret.kole":34cp3338 je napisao(la):
Ima i druga strana priče, a to je da gradski urbanisti nekada daju totalno nebulozna spratna ograničenja gde nikakv alogika za tako nešto ne postoji, a najbolji primer za to ti je ulica Jurija Gagarina u bloku 58 gde je prodat najskuplji ar u gradu, ali je po PDR-u dozvoljena izgradnja objekata sa spratnošću P+3, što meni nikako ne ide u glavu. Normalno, investitor da bi povratio svoju investiciju u nekom prosečnom roku (uglavnom 5-7 godina) mora da izgradi zgradu od P+6 i sada traži izmenu tog PDR-a, a ukoliko je ne dobije verovatno će preprodati nekome drugom tu lokaciju i to verovatno uz gubitak, ali sve dok se ne dozvoli viša gradnja na toj lokaciji skoro svaki investitor će biti na gubitku tj. ne može u nekom doglednom roku da vrati svoju investiciju.
Glavni problem od 2001. godina pa na ovamo je upravo taj što se grad razvijao mahom po želji investitora, a ne po planovima urbanista.kole":34cp3338 je napisao(la):
Zbog cele ove priče otvaram novu temu u Radionici pod nazivom "Pravila i smernice novogradnje u Beogradu", koja treba da da neka ideja i rešenje o tome kako pomiriti urbanizam i želje investitora, a sve to uz održiv razvoj grada.
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=1191
Đilas: Prioritet infrastruktura »
10. Januar. 2010 | (14:20 -> 15:56), Izvor : Studio B, Komentari: 0
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ponovio da će infrastrukturni projekti u Beogradu ostati prioritet i u ovoj godini, kao i ulaganja u poljoprivredu, turizam i navodnjavanje pojedinih područja.
"Infrastruktura će ostati prioritet, ali ćemo ulagati u poljoprivredu, od PKB-a hoćemo da napravimo jaku firmu. Krenućemo u navodnjavanje Grocke, jer tamo ljudi mogu sjajno da žive od stočarstva", kazao je Đilas u intervjuu listu "Pres".
Gradonačelnik je najavio i ulaganja u turizam, koji može da razvije čitavu privredu Srbije, jer strani gost u Beogradu dnevno potroši 107 evra.
Na pitanje šta hoće da napravi od Beograda, Đilas je odgovorio da želi da glavni grad bude "ono što je uvek i bio - velegrad, metropola" i naglasio da Beograd "ide napred" i da je "bolje svake godine".
http://studiob.rs/info/vest.php?id=46620
10. Januar. 2010 | (14:20 -> 15:56), Izvor : Studio B, Komentari: 0
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ponovio da će infrastrukturni projekti u Beogradu ostati prioritet i u ovoj godini, kao i ulaganja u poljoprivredu, turizam i navodnjavanje pojedinih područja.
"Infrastruktura će ostati prioritet, ali ćemo ulagati u poljoprivredu, od PKB-a hoćemo da napravimo jaku firmu. Krenućemo u navodnjavanje Grocke, jer tamo ljudi mogu sjajno da žive od stočarstva", kazao je Đilas u intervjuu listu "Pres".
Gradonačelnik je najavio i ulaganja u turizam, koji može da razvije čitavu privredu Srbije, jer strani gost u Beogradu dnevno potroši 107 evra.
Na pitanje šta hoće da napravi od Beograda, Đilas je odgovorio da želi da glavni grad bude "ono što je uvek i bio - velegrad, metropola" i naglasio da Beograd "ide napred" i da je "bolje svake godine".
http://studiob.rs/info/vest.php?id=46620
Plan za jeftin stan
NOVA stambena naselja mogla bi uskoro da niknu u delovima Mirijeva i Železnika, kao i na prostoru oko novog mosta, koji će spajati Zemun i Borču. Grad je, tako, poslednjim izmenama generalnog urbanističkog plana počeo da stvara uslove za gradnju povoljnih i socijalnih stanova, gde bi moglo da se udomi i nekoliko desetina hiljada Beograđana.
U Urbanističkom zavodu Beograda kažu da je zidanje novih naselja planirano i u nekadašnjim industrijskim zonama u strogom centru.
- Nova stambena izgradnja predviđena je ovim planom u centralnom gradskom području samo tamo gde su ranije bile industrijske zone, a ponekad na lokacijama za koje su vlasnici zemljišta tražili prenamenu iz zelenih, poljoprivrednih ili privrednih zona u stambene - objašnjava Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda. - Stanogradnja će početi i na lokacijama gde se utvrdi državno ili gradsko zemljište za neprofitnu ili javnu stambenu izgradnju.
Sudeći po novom planu, investitori će imati prilike da sagrade domove za veliki broj porodica. Član gradskog veća zadužen za urbanizam Oliver Glišić kaže da je organizovana stambena izgradnja predviđena u delovima Mirijeva i Železnika, kao i na prostoru oko novog mosta preko Dunava.
- Želimo zone za socijalno i pristupačno stanovanje - kaže Glišić. - Lokacije u centru Beograda su iscrpene gradnjom, pa nema mnogo prostora za promenu njegove lične karte. Ovako će se grad razvijati i na levoj obali Dunava. Izmenama urbanističkih planova proizvodimo građevinsko zemljište kako bi gradnja bila jeftinija i pristupačnija običnom čoveku.
INFRASTRUKTURA
U URBANISTIČKOM zavodu Beograda kažu da je prema gradskim propisima obavezno predvideti i adekvatnu socijalnu infrastrukturu uz stambene zone. Tako bi u Mirijevu, Železniku i na potezu oko novog mosta Zemun - Borča trebalo da budu sazidane škole, obdaništa, zdravstvene stanice i javni prostor, ali i da budu obezbeđena radna mesta.
http://www.novosti.rs/code/navigate...&kword_add=jeftini stanovi, izgradnja stanova
NOVA stambena naselja mogla bi uskoro da niknu u delovima Mirijeva i Železnika, kao i na prostoru oko novog mosta, koji će spajati Zemun i Borču. Grad je, tako, poslednjim izmenama generalnog urbanističkog plana počeo da stvara uslove za gradnju povoljnih i socijalnih stanova, gde bi moglo da se udomi i nekoliko desetina hiljada Beograđana.
U Urbanističkom zavodu Beograda kažu da je zidanje novih naselja planirano i u nekadašnjim industrijskim zonama u strogom centru.
- Nova stambena izgradnja predviđena je ovim planom u centralnom gradskom području samo tamo gde su ranije bile industrijske zone, a ponekad na lokacijama za koje su vlasnici zemljišta tražili prenamenu iz zelenih, poljoprivrednih ili privrednih zona u stambene - objašnjava Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda. - Stanogradnja će početi i na lokacijama gde se utvrdi državno ili gradsko zemljište za neprofitnu ili javnu stambenu izgradnju.
Sudeći po novom planu, investitori će imati prilike da sagrade domove za veliki broj porodica. Član gradskog veća zadužen za urbanizam Oliver Glišić kaže da je organizovana stambena izgradnja predviđena u delovima Mirijeva i Železnika, kao i na prostoru oko novog mosta preko Dunava.
- Želimo zone za socijalno i pristupačno stanovanje - kaže Glišić. - Lokacije u centru Beograda su iscrpene gradnjom, pa nema mnogo prostora za promenu njegove lične karte. Ovako će se grad razvijati i na levoj obali Dunava. Izmenama urbanističkih planova proizvodimo građevinsko zemljište kako bi gradnja bila jeftinija i pristupačnija običnom čoveku.
INFRASTRUKTURA
U URBANISTIČKOM zavodu Beograda kažu da je prema gradskim propisima obavezno predvideti i adekvatnu socijalnu infrastrukturu uz stambene zone. Tako bi u Mirijevu, Železniku i na potezu oko novog mosta Zemun - Borča trebalo da budu sazidane škole, obdaništa, zdravstvene stanice i javni prostor, ali i da budu obezbeđena radna mesta.
http://www.novosti.rs/code/navigate...&kword_add=jeftini stanovi, izgradnja stanova
c.s.i.
Higher intermediate
Da struja ne ode u vetar
MAJA KERANOVIĆ | 11. 01. 2010. - 09:01h | Komentara: 0
Tokom ove godine u Beogradu će se vršiti istraživanja potencijala vetra za podizanje vetrogeneratora ili elektrana na vetar. Četiri najmodernija anemometra, uređaja za merenje brzine vetra, biće postavljena na stubove uz Dunav, od buduće trafostanice Beograd 20, kod administrativne linije opština Palilula i Zvezdara. Ukoliko istraživanja pokažu da je prosečna brzina vetra tokom godine veća od šest metara u sekundi biće raspisan javni poziv za izgradnju vetrogeneratora u prestonici.
Vetrogenerator proizvodi energiju koristeći snagu vetra, a rentabilan je ako je na mestu na kom je postavljen prosečna brzina vetra tokom godine veća od šest metara u sekundi.
Gradska Uprava za energetiku sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu slopila je ugovor u julu prošle godine u vrednosti od četiri miliona dinara za studije o izgradnji vetrogeneratora u Beogradu. Dve trećine od te sume biće izdvojeno za kupovinu četiri anemometra koji će se postavljati na stubove „Telenora“, „Vipa“ i „Telekoma Srbija“, a jedna trećina tog novca biće izdvojena za honorare profesora i asistenata ETF-a koji će raditi istraživanja. Od Ministarstva unutrašnjih poslova, Agencije za kontrolu letenja i drugih institucija već su pribavljene sve saglasnosti za postavljanje uređaja za merenje brzine vetra.
- Anemometri bi uskoro trebalo da budu uvezeni iz Evropske unije. Biće postavljeni na lokacijama za koje stručnjaci Hidrometeorološkog zavoda, na osnovu dosadašnjih merenja, pretpostavljaju da je tu veća brzina vetra, nego na drugim lokacijama u gradu. Ukoliko istraživanja pokažu da će vetrogeneratori biti rentabilni, to će biti veoma važno za energetski bilans Beograda, jer ćemo na taj način rasteretiti neke termokapacitete. Tako ćemo dobiti i kvalitetniju električnu energiju i zdraviju životnu sredinu - kaže za “Blic” Miroslav Čučković, član Gradskog veća.
On navodi da je Ugovorom predviđeno postavljanje četiri anemometra na razdaljini od kilometer, dva. Ukoliko se ustanovi da je brzina vetra na tim lokacijama iznad šest metara u sekundi, jedan anemometer je dovoljan da se na tom celom području može postavi “ruža vetrenjača”, odnosno tri vetrenjače odjednom.
- Prve preliminarne rezultate imaćemo već za prvih šest meseci, početkom jula. Ukoliko se pokaže da će vetrogeneratori na određenim lokacijama biti isplativi Grad će definisati posebne urbanističke uslove za postavljanje ovakvih objekata imajući u vidu postojeću infrastrukturu. Nakon toga biće raspisan međunarodni tender za izgradnju vetrogeneratora - navodi Čučković.
Tri petine za Beograd
JP „Elektromreža Srbije” dobilo je 50 miliona dinara iz pretpristupnih fondova Evropske unije za studiju o izgradnji vetrogeneratora na teritoriji čitave Srbije, od čega će 30 miliona biti iskorišćeno za Beograd. Ova sredstva uglavnom će se koristiti za postavljanje anemometara.
- Grad se obavezao da će pribaviti sve potrebne dozvole, kao i u slučaju projekta koji će voditi i raditi ETF - kaže Čučković.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/171879/Da-struja-ne-ode-u-vetar
MAJA KERANOVIĆ | 11. 01. 2010. - 09:01h | Komentara: 0
Tokom ove godine u Beogradu će se vršiti istraživanja potencijala vetra za podizanje vetrogeneratora ili elektrana na vetar. Četiri najmodernija anemometra, uređaja za merenje brzine vetra, biće postavljena na stubove uz Dunav, od buduće trafostanice Beograd 20, kod administrativne linije opština Palilula i Zvezdara. Ukoliko istraživanja pokažu da je prosečna brzina vetra tokom godine veća od šest metara u sekundi biće raspisan javni poziv za izgradnju vetrogeneratora u prestonici.
Vetrogenerator proizvodi energiju koristeći snagu vetra, a rentabilan je ako je na mestu na kom je postavljen prosečna brzina vetra tokom godine veća od šest metara u sekundi.
Gradska Uprava za energetiku sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu slopila je ugovor u julu prošle godine u vrednosti od četiri miliona dinara za studije o izgradnji vetrogeneratora u Beogradu. Dve trećine od te sume biće izdvojeno za kupovinu četiri anemometra koji će se postavljati na stubove „Telenora“, „Vipa“ i „Telekoma Srbija“, a jedna trećina tog novca biće izdvojena za honorare profesora i asistenata ETF-a koji će raditi istraživanja. Od Ministarstva unutrašnjih poslova, Agencije za kontrolu letenja i drugih institucija već su pribavljene sve saglasnosti za postavljanje uređaja za merenje brzine vetra.
- Anemometri bi uskoro trebalo da budu uvezeni iz Evropske unije. Biće postavljeni na lokacijama za koje stručnjaci Hidrometeorološkog zavoda, na osnovu dosadašnjih merenja, pretpostavljaju da je tu veća brzina vetra, nego na drugim lokacijama u gradu. Ukoliko istraživanja pokažu da će vetrogeneratori biti rentabilni, to će biti veoma važno za energetski bilans Beograda, jer ćemo na taj način rasteretiti neke termokapacitete. Tako ćemo dobiti i kvalitetniju električnu energiju i zdraviju životnu sredinu - kaže za “Blic” Miroslav Čučković, član Gradskog veća.
On navodi da je Ugovorom predviđeno postavljanje četiri anemometra na razdaljini od kilometer, dva. Ukoliko se ustanovi da je brzina vetra na tim lokacijama iznad šest metara u sekundi, jedan anemometer je dovoljan da se na tom celom području može postavi “ruža vetrenjača”, odnosno tri vetrenjače odjednom.
- Prve preliminarne rezultate imaćemo već za prvih šest meseci, početkom jula. Ukoliko se pokaže da će vetrogeneratori na određenim lokacijama biti isplativi Grad će definisati posebne urbanističke uslove za postavljanje ovakvih objekata imajući u vidu postojeću infrastrukturu. Nakon toga biće raspisan međunarodni tender za izgradnju vetrogeneratora - navodi Čučković.
Tri petine za Beograd
JP „Elektromreža Srbije” dobilo je 50 miliona dinara iz pretpristupnih fondova Evropske unije za studiju o izgradnji vetrogeneratora na teritoriji čitave Srbije, od čega će 30 miliona biti iskorišćeno za Beograd. Ova sredstva uglavnom će se koristiti za postavljanje anemometara.
- Grad se obavezao da će pribaviti sve potrebne dozvole, kao i u slučaju projekta koji će voditi i raditi ETF - kaže Čučković.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/171879/Da-struja-ne-ode-u-vetar
c.s.i.
Higher intermediate
Бројачки дисплеји за пешачке сигнале на 50 пешачких прелаза
По завршеном јавном позиву, Секретаријат за саобраћај закључиће уговор са предузећем „Теликс д.о.о Нови Сад”, које је дало најповољнију понуду за куповину и уградњу бројачких дисплеја за пешачке сигнале на 50 семафоризованих пешачких прелаза у Београду.
Троцифрени бројачи биће постављени на 50 пешачких прелаза у граду, и то у зонама школа или где је велика фреквенција пешака. Дисплеји ће одбројавати преостало време на пешачким сигналима, а захваљујући овим уређајима, пешаци ће имати прецизну информацију о томе колико им је времена преостало да пређу улицу.
Основна намена ових елемената јесте пласирање информације о преосталом времену на сигналима, за сваки од важних сигналних периода.
Кад су пешачки сигнали у питању, ти периоди су: црвено за пешаке, зелено за пешаке и заштитно време за пешаке. У важећим прописима не постоји трећи сигнални појам за пешаке којим би се јасно издвојио период заштитног времена од класичног црвеног периода. Увођењем дисплеја за одбројавање преосталог времена могуће је пешацима пласирати информацију о томе колико ће сваки од наведених периода на пешачким сигналима трајати. Како се периоди заштитног времена за пешаке и период црвеног светла приказују на исти начин, црвеним светлом, у начину приказивања времена на дисплејима уведен је посебан начин приказивања заштитног времена за пешаке (цифрама жуте боје). То пешаку који је започео прелажење коловоза у последњој секунди зеленог омогућава да безбедно заврши прелажење коловоза ходом брзине 1 до 1,5 метара у секунди.
Период забране прелазака за пешаке приказиваће се цифрама црвене боје, а протицање времена у току периода кад је пешацима дозвољен прелаз преко пешачког прелаза цифрама зелене боје. На овај начин пешаци имају врло јасну представу о расположивом времену за своје кретање. Због неразумевања начина на који семафорска сигнализација функционише, поједине категорије пешака, као што су деца нижег школског узраста и особе које се из било ког разлога спорије крећу (старост, инвалидитет и слично) имају проблем при прелажењу коловоза на сигналисаном пешачком прелазу, нарочито у ситуацијама када је због потреба сигналног плана период чистог зеленог за пешаке релативно кратак, односно не омогућава да пешак у току зеленог пређе већи део коловоза и стекне сигурност да ће прелазак окончати а да га возила на било који начин угрозе. У таквим ситуацијама обезбеђење довољно дугог заштитног периода није од значаја за наведене категорије пешака, јер многи од њих и не знају да такав период постоји.
Из наведених разлога, Секретаријат за саобраћај иницирао је куповину овог сасвим новог производа, јединственог на тржишту саобраћајне опреме, који ће бити уграђиван на критичним прелазима у граду. Бројачке дисплеје требало би да добију, између осталих, раскрснице 27. марта – Старине Новака, Булевар краља Александра – Београдска, Старине Новака – Кнез Данилова, Булевар краља Александра – Рузвелтова, Војводе Степе – Адмирала Вуковића, Булевар ослобођења – школа Бањица, Булевар ослобођења – Пастерова, Савски трг – Железничка станица, Булевар краља Александра – Господара Вучића, Булевар краља Александра – Устаничка, Устаничка – Гламочка, Кнеза Милоша – Краља Милана, Париска – Калемегдан, Македонска – Дечанска, Француска – Народно позориште, Пожешка – ОШ „Јосип Панчић” и још неке раскрснице.
Вредност ове набавке је око 4,5 милиона динара, а рок за уградњу дисплеја 60 дана по потписивању уговора.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1374163
По завршеном јавном позиву, Секретаријат за саобраћај закључиће уговор са предузећем „Теликс д.о.о Нови Сад”, које је дало најповољнију понуду за куповину и уградњу бројачких дисплеја за пешачке сигнале на 50 семафоризованих пешачких прелаза у Београду.
Троцифрени бројачи биће постављени на 50 пешачких прелаза у граду, и то у зонама школа или где је велика фреквенција пешака. Дисплеји ће одбројавати преостало време на пешачким сигналима, а захваљујући овим уређајима, пешаци ће имати прецизну информацију о томе колико им је времена преостало да пређу улицу.
Основна намена ових елемената јесте пласирање информације о преосталом времену на сигналима, за сваки од важних сигналних периода.
Кад су пешачки сигнали у питању, ти периоди су: црвено за пешаке, зелено за пешаке и заштитно време за пешаке. У важећим прописима не постоји трећи сигнални појам за пешаке којим би се јасно издвојио период заштитног времена од класичног црвеног периода. Увођењем дисплеја за одбројавање преосталог времена могуће је пешацима пласирати информацију о томе колико ће сваки од наведених периода на пешачким сигналима трајати. Како се периоди заштитног времена за пешаке и период црвеног светла приказују на исти начин, црвеним светлом, у начину приказивања времена на дисплејима уведен је посебан начин приказивања заштитног времена за пешаке (цифрама жуте боје). То пешаку који је започео прелажење коловоза у последњој секунди зеленог омогућава да безбедно заврши прелажење коловоза ходом брзине 1 до 1,5 метара у секунди.
Период забране прелазака за пешаке приказиваће се цифрама црвене боје, а протицање времена у току периода кад је пешацима дозвољен прелаз преко пешачког прелаза цифрама зелене боје. На овај начин пешаци имају врло јасну представу о расположивом времену за своје кретање. Због неразумевања начина на који семафорска сигнализација функционише, поједине категорије пешака, као што су деца нижег школског узраста и особе које се из било ког разлога спорије крећу (старост, инвалидитет и слично) имају проблем при прелажењу коловоза на сигналисаном пешачком прелазу, нарочито у ситуацијама када је због потреба сигналног плана период чистог зеленог за пешаке релативно кратак, односно не омогућава да пешак у току зеленог пређе већи део коловоза и стекне сигурност да ће прелазак окончати а да га возила на било који начин угрозе. У таквим ситуацијама обезбеђење довољно дугог заштитног периода није од значаја за наведене категорије пешака, јер многи од њих и не знају да такав период постоји.
Из наведених разлога, Секретаријат за саобраћај иницирао је куповину овог сасвим новог производа, јединственог на тржишту саобраћајне опреме, који ће бити уграђиван на критичним прелазима у граду. Бројачке дисплеје требало би да добију, између осталих, раскрснице 27. марта – Старине Новака, Булевар краља Александра – Београдска, Старине Новака – Кнез Данилова, Булевар краља Александра – Рузвелтова, Војводе Степе – Адмирала Вуковића, Булевар ослобођења – школа Бањица, Булевар ослобођења – Пастерова, Савски трг – Железничка станица, Булевар краља Александра – Господара Вучића, Булевар краља Александра – Устаничка, Устаничка – Гламочка, Кнеза Милоша – Краља Милана, Париска – Калемегдан, Македонска – Дечанска, Француска – Народно позориште, Пожешка – ОШ „Јосип Панчић” и још неке раскрснице.
Вредност ове набавке је око 4,5 милиона динара, а рок за уградњу дисплеја 60 дана по потписивању уговора.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1374163
Ovde imas generalni urbnaisticki plan http://www.urbel.com/default.aspx?ID=uzb_Beograd2021&LN=SRL
A ovde posebni planovi
http://www.beoland.com/zemljiste/gup2021.asp
Ako na to mislis.
A ovde posebni planovi
http://www.beoland.com/zemljiste/gup2021.asp
Ako na to mislis.
Jedan od najpoznatijih i najvećih trgova građani doživljavaju kao mesto bez duše i sadržaja
Slavija je gradski antitrg
AUTOR: B. R.
Za uređenje Trga Dimitrija Tucovića, poznatijeg kao Trg Slavija, raspisano je minulih godina mnoštvo konkursa, a svako malo, biraju se „najbolja rešenja“. Beograđani Slaviju nazivaju trgom, a zvanično je to Trg Dimitrija Tucovića, sa nepristupačnim zelenim krugom na sredini, oko koga svakodnevno kruži desetine hiljada automobila.
Prostor je zaista veliki, a iz njega su vidljive vizure prema Hramu, Terazijama ili železničkoj stanici. Čežnja građana za trgom razumljiva je, ali u ovom slučaju ostaće neuslišena - kaže poznati beogradski arhitekta Đorđe Bobić.
On dodaje da gradski trg treba biti mesto komunikacije građana, u direktnom kontaktu. Bar je tako bilo odvajkada, još iz stare Atine. Ali na Slaviji komunikacija se uspostavlja samo putem sirena među vozačima. Slavija u Beogradu je antitrg, koji se razlio po ivicama raskrsnice i čini pešački prsten, istina isprekidan pešačkim prelazima preko ulica, oko saobraćajnog čvorišta. Umesto pristupa trgu i njegovom centru, građani obilaze okolo, i mogu tek sa daljine da osmotre bistu Dimitrija Tucovića u sredini trga.
- Urbana slika sadašnjeg krša na središnjoj tački Beogradskog grebena, između Kalemegdana i Vračara, oduvek je bila predmet planiranja i traženja poželjne slike i forme koju ovo mesto treba da ima, i uvek se razmišljalo o trgu. Problem je bio u nemogućnosti da se dve činjenice usklade i pomire kao relevantan okvir za moguće rešenje - kaže Bobić.
Prema njegovim rečima svi dosadašnji urbanistički i arhitektonski konkursi za traženje forme Slavije imali su saobraćajnu raskrsnicu kao središte.
-Pešaci su se motali okolo ili povremeno u podzemnim prolazima. Većina arhitekata bavila se okruženjem, arhitektonskim okvirom za saobraćajnu raskrsnicu. Definitivno, Slavija nije trg koji bi klasičari voleli, nije njihov tip, niti se može, i uz napor i verbalnu gimnastiku, podvesti pod naziv trga. Ali saobraćajne raskrsnice ovog tipa mogu se videti po Evropi, Trafalgar skver u Londonu ili Plas Etoal u Parizu, u samom središtu grada, stvaraju veoma jasnu sliku tih gradova i obeležavaju njihov identitet. Nema razloga da tako ne bude i sa Slavijom - napominje e Bobić.
Sedam ulica koje se ulivaju u kružni tok Slavije, nude daleke vizure kroz gradsku matricu. Kroz njih sedam uspostavlja se komunikacija sa Čuburom, železničkom stanicom, Pravnim fakultetom i dalje sve do periferije Palilule, Kalemegdanom i najzad sa Dedinjem i Senjakom. Sve ostalo, oko spoljne ivice ulica i saobraćajnog kruga, mogući je prostor za gradnju velikih zgrada koje će formirati gradsku dimenziju prostora i lice nečega što bi se uslovno moglo nazvati trgom. Ali, pitanje je da li Beograd poseduje moć da odgovori na takav izazov.
Grobno mesto
Pošto Trg Slavija za svaku Novu godinu bude kompletno ukrašen i ove godine iz Zavoda za zaštitu spomenika skrenuli su pažnju nadležnim službama da ne ukrašavaju spomenik Dimitriju Tucoviću, jer je to grobno mesto. U prilog tome ide i Zakon o grobljima i sahranjivanju, koji ne dozvoljava da se ljudi sahranjuju na gradskim trgovima i ulicama. Svake godine iznova se pokreće pitanje premeštanja ostataka Dimitrija Tucovića na neko drugo, prikladnije mesto. Predloga je bilo raznih, od Aleje velikana do Kalemegdana. Svi se slažu da bi bilo koje rešenje, osim Slavije, bilo adekvatno. Spomenik se nalazi u okviru zaštićene celine „Stari Beograd“, ali ništa ne sprečava da spomenik i grobno mesto bude izmešteno - rečeno je u Zavodu za zaštitu spomenika Beograda.
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/slavija_je_gradski_antitrg.39.html?news_id=181350
Slavija je gradski antitrg
AUTOR: B. R.
Za uređenje Trga Dimitrija Tucovića, poznatijeg kao Trg Slavija, raspisano je minulih godina mnoštvo konkursa, a svako malo, biraju se „najbolja rešenja“. Beograđani Slaviju nazivaju trgom, a zvanično je to Trg Dimitrija Tucovića, sa nepristupačnim zelenim krugom na sredini, oko koga svakodnevno kruži desetine hiljada automobila.
Prostor je zaista veliki, a iz njega su vidljive vizure prema Hramu, Terazijama ili železničkoj stanici. Čežnja građana za trgom razumljiva je, ali u ovom slučaju ostaće neuslišena - kaže poznati beogradski arhitekta Đorđe Bobić.
On dodaje da gradski trg treba biti mesto komunikacije građana, u direktnom kontaktu. Bar je tako bilo odvajkada, još iz stare Atine. Ali na Slaviji komunikacija se uspostavlja samo putem sirena među vozačima. Slavija u Beogradu je antitrg, koji se razlio po ivicama raskrsnice i čini pešački prsten, istina isprekidan pešačkim prelazima preko ulica, oko saobraćajnog čvorišta. Umesto pristupa trgu i njegovom centru, građani obilaze okolo, i mogu tek sa daljine da osmotre bistu Dimitrija Tucovića u sredini trga.
- Urbana slika sadašnjeg krša na središnjoj tački Beogradskog grebena, između Kalemegdana i Vračara, oduvek je bila predmet planiranja i traženja poželjne slike i forme koju ovo mesto treba da ima, i uvek se razmišljalo o trgu. Problem je bio u nemogućnosti da se dve činjenice usklade i pomire kao relevantan okvir za moguće rešenje - kaže Bobić.
Prema njegovim rečima svi dosadašnji urbanistički i arhitektonski konkursi za traženje forme Slavije imali su saobraćajnu raskrsnicu kao središte.
-Pešaci su se motali okolo ili povremeno u podzemnim prolazima. Većina arhitekata bavila se okruženjem, arhitektonskim okvirom za saobraćajnu raskrsnicu. Definitivno, Slavija nije trg koji bi klasičari voleli, nije njihov tip, niti se može, i uz napor i verbalnu gimnastiku, podvesti pod naziv trga. Ali saobraćajne raskrsnice ovog tipa mogu se videti po Evropi, Trafalgar skver u Londonu ili Plas Etoal u Parizu, u samom središtu grada, stvaraju veoma jasnu sliku tih gradova i obeležavaju njihov identitet. Nema razloga da tako ne bude i sa Slavijom - napominje e Bobić.
Sedam ulica koje se ulivaju u kružni tok Slavije, nude daleke vizure kroz gradsku matricu. Kroz njih sedam uspostavlja se komunikacija sa Čuburom, železničkom stanicom, Pravnim fakultetom i dalje sve do periferije Palilule, Kalemegdanom i najzad sa Dedinjem i Senjakom. Sve ostalo, oko spoljne ivice ulica i saobraćajnog kruga, mogući je prostor za gradnju velikih zgrada koje će formirati gradsku dimenziju prostora i lice nečega što bi se uslovno moglo nazvati trgom. Ali, pitanje je da li Beograd poseduje moć da odgovori na takav izazov.
Grobno mesto
Pošto Trg Slavija za svaku Novu godinu bude kompletno ukrašen i ove godine iz Zavoda za zaštitu spomenika skrenuli su pažnju nadležnim službama da ne ukrašavaju spomenik Dimitriju Tucoviću, jer je to grobno mesto. U prilog tome ide i Zakon o grobljima i sahranjivanju, koji ne dozvoljava da se ljudi sahranjuju na gradskim trgovima i ulicama. Svake godine iznova se pokreće pitanje premeštanja ostataka Dimitrija Tucovića na neko drugo, prikladnije mesto. Predloga je bilo raznih, od Aleje velikana do Kalemegdana. Svi se slažu da bi bilo koje rešenje, osim Slavije, bilo adekvatno. Spomenik se nalazi u okviru zaštićene celine „Stari Beograd“, ali ništa ne sprečava da spomenik i grobno mesto bude izmešteno - rečeno je u Zavodu za zaštitu spomenika Beograda.
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/slavija_je_gradski_antitrg.39.html?news_id=181350
Fuck yeah, Đorđe Bobić poznati beogradski arhitekta. Đole FTW.
Plače mi se.
Jedina varijanta Slavije koju mogu da podržim jeste izmeštanje saobraćaja ispod samog trga, a taj prostor totalno preurediti i ostaviti pešacima. Jeste vrlo komplikovano za izvesti, ali mislim da nije neostvarivo samo treba da krene u tom pravcu da se razmišlja, trg pešacima
c.s.i.
Higher intermediate
@ mastercat
Bas sam prolazio juce tamo, ono je ODVRATNO ! 80% rasvete ni ne radi. Nadajmo se da je proba
Bas sam prolazio juce tamo, ono je ODVRATNO ! 80% rasvete ni ne radi. Nadajmo se da je proba