Šta je novo?

Razne gradske vesti, Topic II

On je rekao da će most koštati sa PDV-om 140 miliona evra, kao i da je "grad do sada uzeo za izgradnju mosta 69,6 miliona evra i 70 miliona evra prvi deo kredita za pristupne saobraćajnice". Đilas je naveo da izgradnja pristupnih saobraćajnica obično košta koliko i sam most.
Crni Dragane, pa što sada spominješ PDV, onomad si se kleo da to sve "fiktivno"?

Doduše, sa mostom koji se "mora da se gleda" odvojeno od pristupnih saobraćajnica, "jer su to odvojene stvari", koji ima ukrasni šiljak na vrhu pilona, je sve moguće....
 
relja":32wwlb9d je napisao(la):
shmeksi":32wwlb9d je napisao(la):
Nešto ove godine i nisam specijalno zalazio dole, ali čini mi se da su sadržaji više nego pristojni, još samo malo šetalište ispred da se sredi i biće sve ok. Neka me neko ispravi šta se sve dole nalazi:

- klub
- restoran/jazz klub
- fitnes centar
- prodavnica nameštaja
- budući muzej

da li sam propustio nešto ili sam nešto stavio kao višak.
nekoliko skladišta...
Mogli bi malo da regulišu parkiranje ispred, kao i da malo srede asfalt na šetalištu...
čini mi se da bi pored muzeja sporta tu trebalo da bude i muzej naivne umetnosti ili nešto slično
 
Pronađen eksploziv u muzeju

23. decembar 2009. | 17:36 | Izvor: Tanjug

Beograd -- Muzej grada Beograda saopštio je da su prilikom rekonstrukcije pronađena 3 pakovanja eksploziva težine od 600 grama,tri inicijalne kapisle i sporogoreći štapin.


Radnik, angažovan na pripremi prostorije za krečenje, prilikom rekonstrukcije jednog dela zida koji deli prostor Muzeja od objekta koji koristi ugostiteljski objekat "Klub čitalaca", urušio je stalaže koje se nalaze iza pregrade.

U obrušenom materijalu pronađnjen je eksploziv, a radnik je odmah obavestio službu obezbeđenja Muzeja koja je preduzela sve potrebne mere predviđene zakonom, navodi se u saopštenju.

Ni u jednom trenutku nije postojala opasnost za zaposlene u zgradi ni za kulturna dobra, a istraga povodom je još u toku, navodi se u saopštenju i dodaje da zgradu u Ulici Zmaj Jovinoj broj 1 koriste Biblioteka grada Beograda i Muzej grada Beograda.

Dodaje se i da ta prostorija dugo godina nije bila u upotrebi, a u prethiodnom periodu korišćena je kao stolarska radionica.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=23&nav_category=16&nav_id=400075
 
Саобраћајни хаос неизбежан на крају године
Jедан од разлога великог броја возила жеља житеља престонице да искористе лепо време после ледених дана. – Због великог броја возила на улицама ниjeбило могуће одржати предвиђени ред вожње у јавном превозу

На „Газели” се милело у колони Фото Л. Адровић
Претпразнична грозница, лепо време и строги прописи о безбедности у саобраћају главни су разлози јучерашњег хаоса на престоничким улицама. На „Газели”, Бранковом и Панчевачком мосту, у Булевару војводе Мишића, Таковској, Радничкој, Јурија Гагарина и Тошином бунару од јутарњих сати се образовала колона аутомобила.
Мића Даутовић, дежурни диспечер Градско саобраћајног предузећа, каже да су сваког сата добијали извештаје у којима су их обавештавали возачи да имају проблема у превозу путника.
– Због великог броја возила на улицама нисмо успели да одржимо предвиђени ред вожње, осим на Бранковом мосту. Ту су возачи поштовали правило да не иду жутим тракама, па су аутобуси брзо успевали да пређу – каже Даутовић.
У такси удружењима су изненађени бројем возила на улицама. Теодор Гаћеша, власник „Пинк таксија”, каже да су мостови били саобраћајна „уска грла”.
– Сигуран сам да је један од разлога великог броја возила жеља житеља престонице да искористе лепо време после ледених дана. Мислио сам да је разлог гужве на „Газели” саобраћајна незгода, али сам брзо утврдио да се ништа није догодило – рекао је Гаћеша.
Он сматра да је један од разлога и појачана патрола саобраћајне полиције па су возачи у страху од казни били принуђени да воде рачуна да не прекрше прописе. Готово ни једно возило није прекорачило дозвољену брзину, додаје Гаћеша.
Да би се превезли путници с једног на други крај престонице, таксисти су морали да искористе бројне пречице. Возачи су муштеријама предлагали да их превезу до тражене дестинације дужим и скупљим путем, али за краће време.
– Наше муштерије су пристајале да их возимо пречицама. На тај начин смо скратили време доласка до одређене дестинације. До краја децембра биће исти хаос на улицама – очекује Гаћеша.
Свакодневна саобраћајна гужва у престоници Србије вероватно је један од највећих проблема који мучи како стручњаке, тако и саме Београђане. Према подацима Министарства унутрашњих послова, у нашем граду тренутно је регистровано око пола милиона возила, а тај би број у наредној деценији, са повећањем стандарда, могао да досегне чак 750 000. Из тог разлога и због радова на инфраструктури, која није обнављана неколико деценија, велике колоне аутомобила споро се крећу не само у центру, већ и на прилазима градском језгру. Проблем је могуће потпуно решити тек изградњом капиталних грађевинских пројеката.
Најбоље решење за саобраћајне гужве у Београду било би измештање већег дела јавног саобраћаја са површине под земљу или изнад ње. Једини начин да се то омогући је метро, било надземни или класични, под земљом. Ипак, на метро ће Београђани морати да сачекају.
Д. Спаловић

[објављено: 24/12/2009]
 
Sto kreteni ne rasire zute trake i na druge ulice gdje je to potrebno i izvodljivo :bash:
 
direktor":1xrjgwgz je napisao(la):
Sto kreteni ne rasire zute trake i na druge ulice gdje je to potrebno i izvodljivo :bash:
Molio bih za predloge.

Koliko sam ja razmišljao, tamo gde je izvodljivo i nije baš preko potrebno, a tamo gde je potrebno, nije izvodljivo.
 
Evo prosire Mekenzijevu tako sto ce porusiti one divlje male napustene lokale i onda stave zutu traku za pocetak
 
Prosirenje Mekenzijeve ce kad tad doci na red, prosirenje je otkazano zbog nedostatka sredstava.
 
Бранкова, дец 09

DSC_8628.jpg

DSC_8635.jpg
 
U lepa ova druga bas bas!! Malo da se iskropuje mozda ovo drvece levo i taman!
 
Образована радна група за статус објеката на Београдској тврђави

Решењем градоначелника образована је Радна група за утврђивање постојећег стања објеката и статуса корисника на комплексу Београдске тврђаве и парка Калемегдан. Председник групе је Дејан Васовић, главни градски архитекта, а њен задатак је да до 1. фебруара идуће године предложи мере градоначелнику Београда.

– Радна група ће направити пресек стања постојећих објеката и њиховог статуса на парцелама које су дате на управљање ЈП „Београдска тврђава”, па је потребно направити нови попис и дефинисати односе. На простору Београдске тврђаве постоји 20 различитих корисника непокретности, са различитим статусом. До 1. фебруара, до када је рок, градоначелнику ће бити поднет предлог мера. Тим који чини радну групу веома је квалификован, у њему су сви који се иначе баве Београдском тврђавом, као и представници Јавног правобранилаштва града. Овај поступак је битан и због израде плана детаљне регулације, који мора да садржи све елементе највећег степена заштите, што ће бити постигнуто и радом ове групе – рекао је Дејан Васовић, главни градски архитекта.

Поред Васовића, у радној групи су Даријан Михајловић, заменик председника радне групе и члан Градског већа, мр Ивана Лучић-Тодосић, директорка ЈП „Београдска тврђава”, мр Милица Грозданић, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда, Александар Пековић, заменик секретара за културу, Мирослав Миловановић, помоћник секретара за имовинско-правне послове и грађевинску инспекцију, Снежана Петронијевић из Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове, Милован Баљак, заменик градског правобраниоца, и Милица Јоксић, директорка Сектора за стратешко планирање Урбанистичког завода Београда.
 
Akcija za očuvanje novogodišnjih jelki
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan podelili su danas građanima nekoliko jelki s busenom i uputili apel da se tokom novogodišnjih praznika ne seku jelke.
– Svest o zaštiti životne sredine neophodno je podići na viši nivo, jer čak 40 odsto „mape puta” za punopravno članstvo naše zemlje u Evropskoj uniji čine projekti iz oblasti ekologije. Grad veliku pažnju posvećuje ovoj problematici, posebno očuvanju postojećih i sadnji novih stabala u Beogradu. Urbanističke planove koji podstiču razvoj grada usklađujemo tako da ne dođe do seče šuma. Šokiran sam podatkom da se u vreme novogodišnjih praznika samo u Beogradu poseče čak milion jelki. Zato pozivam sve Beograđane da ne kupuju nelegalno isečena stabla, odnosno da kupe jelku sa busenom i da ih nakon praznika vratimo u parkove i šume. S druge strane, gradska inspekcija, kao i prethodne godine, sankcioniše ilegalnu prodaju jelki – kazao je Antić.
Goran Trivan pozvao je sve Beograđane da kupuju jelke s busenom i to na prodajnim mestima koja su za to ovlašćena. Sekretarijat za zaštitu životne sredine i JP „Srbijašume” podržavaju nekoliko akcija koje realizuju nevladine organizacije sa ciljem da se građani upoznaju sa tim koliko štete prouzrokuje seča jelki i kako treba postupati u pripremama za predstojeće novogodišnje praznike. Na gradskom konkursu za finansiranje projekata nevladinih organizacija u 2009. godini Udruženje građana „Vratimo lepotu rekama” dobilo je sredstva za realizaciju projekta „Spasimo novogodišnje jelke”. U ovoj akciji, sa sloganom „Deco, vaspitavajte vaše roditelje!”, organizatori pozivaju decu da kupuju jelke sa busenom i da ih posle novogodišnjih praznika donesu na određeno mesto i zajedno zasade, uz poseban program i koncert. Akcija ima karakter internacionalne manifestacije „Save christmas trees”. Ove godine će se održati 3. januara, sa početkom u 12 časova, na Dunavskom keju – kod teniskih terena SC „Milan Gale Muškatirović”.
Udruženje vaspitača Beograda, u okviru projekta „Da Beograd diše”, podržanog od Sekretarijata za dečju zaštitu, u čijoj realizaciji učestvuju sve predškolske ustanove Beograda, ove godine uz podršku JP „Srbijašume” poziva građane da 15. januara svoje jelke donesu u najbliži vrtić kako bi bile zasađene i na taj način ulepšale dvorišta beogradskih vrtića. „Studentska unija Šumarskog fakulteta” od prošle godine realizuje projekat „10 godina života, za 10 dana sjaja!” i time skreće pažnju javnosti na ovaj problem i istovremeno apeluje na građane da ne kupuju četinare iz bespravnih seča.
 
Недеља, 27. децембар 2009.

Бројне иницијативе грађана реализоване током протекле године

Члан Градског већа Мирослав Чучковић сумирао је данас резултате иницијатива грађана, у оквиру акције која је током ове године недељом одржавана у згради Градске управе на Тргу Николе Пашића. Истичући да је веома задовољан контактима с грађанима, њиховим предлозима и идејама, које су се у доста наврата поклопиле са плановима града, Чучковић је казао да је овај вид рада од обостраног значаја.

– Основна идеја је била да дамо прилику да нам се обрате грађани и то не само они који имају проблем већ и они који имају конкретан предлог од значаја за функционисање и развој града. На наше велико задовољство, више од 250 суграђана дало је конкретан и ваљан предлог, бројни су реализовани, а за 2010. остали су поједини за које у прошлој години није било довољно новца. Било је и занимљивих предлога који захтевају много више средстава, па је њихова реализација остала за нека будућа времана. Један од њих јесте ревитализација Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, која је срушена у Другом светском рату. Наш суграђанин донео је читав пројекат где би под бибилотеке био у стаклу с могућношћу да се разгледају ископине из доба Рима, а сама библиотека добила би аутентичан изглед из тридесетих година прошлог века. Такође, део овог пројекта била и посебна сензорска јавна расвета, која би разгледање омогућавала и ноћу. Кад је реч о реалним предлозима, који ће бити реализовани или ће почети да се реализују у 2010, издвојио бих отварање Хитне помоћи у Калуђерици, која ће по завршетку изградње новог дома здравља у овом насељу бити његов саставни део, затим систем мониторинга и тикетинга у јавном градском превозу, који би омогућавао да се путем дисплеја на аутобуским стајалиштима добије информација о томе када наилази жељено возило, као и увођење еко таксе од педесет динара за возила од чега ће новац бити употребљен за куповину бицикала за сваког првака – рекао је Чучковић.

Током ове године на иницијативу грађана реализовано је доста пројеката. Међу значајнијима су опремање пешачког прелаза у улици 27. марта семафорима са детекторима за слепе, аласка пијаца у Земуну, постављање пет двогледа за панорамско разгледање града на Београдској тврђави, увођење бежичног интернета у четири парка, бициклистичка стаза на Ади Циганлији, ограда на почетној станици у Устаничкој, информативни центар у Беоизлогу, уређивање и измена низ аутобуских стајалишта и линија јавног превоза, а веома је значајно и финансирање другог покушаја вантелесне оплодне за парове из Београда.

Бројни предлози, иако квалитетни, сачекаће можда нека будућа времена, а поред ревитализације библиотеке на Косанчићевом венцу, то су и преуређивање касарни у стамбене јединице, хеликоптерска јединица за ванредне ситуације и пасарела до Ратног острва.

Da to je bas ideja gradjana,da prave zgrade umesto kasarni i preopterete infrastrukturu jos dodatno,gradjani prosto ne mogu bez toga :bash:
 
Интервју: Дејан Васовић, градски архитекта
Београд мора да изађе на обе реке
Изазов је бити део тима који помаже да престоница после 30 година добије два моста, обилазницу… – Волео бих да град буде уређенији, а да се приликом реконструкције свих зграда обавезно уради и енергетска обнова. – Одлука о метроу следеће године

Дејан Васовић (Фото Т. Јањић)
Студенти тврде да је асистент какав се може само пожелети, a колеге га описују као вредног и педантног стручњака и „личност без каријеса”. Неверне Томе сматрају да има „мршаве” референце за посао новог градског архитекте, који тражи и стручно и политичко умеће, али Дејан Васовић, један од пет помоћника градоначелника Београда, верује да је његов досадашњи рад у професији довољна препорука, којом је задобио поверење Драгана Ђиласа. Може се похвалити деветнаестогодишњим стажом на Архитектонском факултету, ангажовањем у Министарству урбанизма и грађевина, директорском фотељом у Грађевинској дирекцији Србије, оснивањем Фонда за уштеду енергије...
Железнички чвор Прокоп и ефикасније функционисање градске железнице, изградња моста Земун–Борча, израда планске документације, реконструкција Булевара краља Александра задужења су којима ће се најпре позабавити.
– Изазов је бити део тима који помаже да Београд после 30 година добије два моста, обилазницу. Београдском железницом до краја следеће године нећемо само брже стизати од Батајнице до Панчева него ћемо тако смањити и загађење. Са великим задовољством ћу помагати да се унапреде водовод и канализација, усвоје планови регулације у наредних 18 месеци – каже Дејан Васовић.
Шта су урбанистички проблеми чије решавање више не сме да чека?
Најважније је што пре се позабавити инфраструктуром и планским документима који ће омогућити развој Београда у следећих двадесетак година. Потребно је створити услове и донети процедуре за поштовање законских рокова за издавање дозвола. Оне као и информације о плановима треба да буду доступне преко Интернета, тако да сваки грађанин има увид у то шта је планирано у његовом крају, као и ко и шта гради у његовом комшилуку. Овај процес је већ почео, и наш задатак је да га спроведемо доследно до краја.
Око 40 одсто територије града покривено је плановима детаљне регулације, а њихов недостатак један је од узрока масовне нелегалне градње. Како ћете убрзати њихову израду и усвајање?
Убрзање је могуће ако се интензивно ради. Најбоља потврда да може ефикасније, мада не све одједном, јесте израда планова за приоритетне градске пројекте попут саобраћајница. Проблем нелегалне градње није настао само због мањка планова, већ због недостатка избора. Инвеститори породичних и мањих стамбених зграда нису имали могућност да прибаве легално уређено земљиште за изградњу, па су прибегли изградњи на неопремљеним локацијама. Зато је важно да се легализација оконча и да се створе услови да се убудуће може само легално градити.
Да ли је за масовну легализацију, као што је градоначелник најавио, неопходно оформити нови секретаријат и значи ли то повећање администрације?
Што брже решење тог проблема није једноставно ако на једном месту немате људе којима ће то бити једини задатак. Секретаријат ће се највероватније формирати прерасподелом постојећих капацитета а, ако буде нужно, привремено ћемо ангажовати додатне сараднике.
Хоће ли новац бити једини критеријум када се буде одлучивало који је тип метроа, класични или лаки, прикладнији Београду?
Град је ангажовао две међународне експертске групе и следеће године ће донети одлуку који тип метроа ће градити. Она увек зависи од количине новца са којом располажете. Осамдесетих година требало је да се гради такозвани класични метро али бојим се да сада за то немамо могућности. Од изградње метроа је, кажу Американци, скупљи само рат, и чини ми се да смо добар део нашег метроа већ потрошили. Чињеница је да је највећи број градова који га последњих година граде одабрао „лакши” тип који омогућава мању инвестицију, веће нагибе колосека, комбиновање подземних и надземних деоница.
Кинески мост ће коштати 170 милиона евра, мост на Ади са прилазима више од 200 милиона евра. Око њега се водила полемика – да ли да градимо архитектонски симбол Београда, макар то било скупље, или мост који ће бити мање атрактиван али јефтинији. Ако будете у позицији да одлучујете о градњи још једног моста преко Дунава, да ли ћете гласати за јефтиније или атрактивније решење?
Дилема „јефтиније или атрактивније” је лажна. Увек можете да радите са мање пара, питање је да ли смо могли да добијемо мост тог капацитета за мање пара а то је тешко. Мост на Ади није скуп зато што је атрактиван већ зато што је сложен грађевински подухват. Приступне саобраћајнице ће коштати више од самог моста. Кад не бисмо потрошили паре на овај мост, свеједно бисмо платили изградњу других саобраћајница које би морале да обаве његову функцију.
Где је реалније да се Београд сусретне са реком, у Савском или Дунавском амфитеатру?
Чувени светски архитекта почетком прошлог века је рекао да је Београд најружнији град на најлепшем месту у Европи. Београд мора да изађе на обе реке. Као што кажу наши Црнотравци не зидају људи већ паре, градиће се тамо где буде највећи интерес инвеститора и где се најпре стекну имовинско-правни основи и техничке могућности. Сигурно је да ће се због светске кризе радити пажљивије и рационалније него у претходној деценији.
Вратили сте се из Копенхагена где сте учествовали на самиту градоначелника који су се договорили да смање емисију угљен-диоксида за 20 одсто. Колико је Београд далеко од таквог идеала и шта може да предузме да би смањио број аутомобила?
То није недостижно. У Копенхагену су нам позавидели када сам рекао да је 50 одсто наших зграда прикључено на систем даљинског грејања. Град домаћин има 97 одсто објеката који користе централно грејање, а Њујорк тек планира да 20 одсто зграда повеже на такав систем. Ми имамо добре основе, а планирамо да енергетски унапредимо наше зграде бољом изолацијом, побољшањем система даљинског грејања и применом ефикасне расвете. Када обезбедимо удобну и ефикасну градску железницу која ће повећати проточност саобраћаја од Панчева до Батајнице, подигнемо паркинге изван града где би суграђани остављали аутомобиле и користили јавни превоз тада ћемо имати мање возила у центру.
Када одете са ове функције какав бисте Београд волели да оставите у аманет свом наследнику?
Радоваћу се ако му предам град са бројним завршеним и доста започетих пројеката са прецизним роковима реализације. Волео бих да Београд буде уређенији, а да се приликом реконструкције свих зграда обавезно уради и енергетска обнова. Потрудићу се да му оставим програм уштеде енергије без којег нам нема финансијског, а ни еколошког напретка.

Далиборка Мучибабић
[објављено: 28/12/2009]

1.Laki metro uvaljuju
2.Ekologija im je samo smanjenje emisije ugljen dioksida,a nigde ni pominjanja zelenila i ekologije
 
Blago nama kad nam staticara izabrase za gradskog arhitektu!!!
Nikada, ali apsolutno nikada necu prihvatiti da neko ko se bavi statikom bude gradski arhitekta.
Mogli su da uzmu i kafe kuvaricu sa arhitektonskog fakulteta da bude gradska arhitektica!!! :notok:
Edit: bilo bi sjajno kad bi neko mogao da nabavi i okaci njegove reference, ja sam bio na jednoj njegovoj izlozbi - sramota me bila da gledam takvu katastrofu!
 
Hajde prvo ovako za one koji nisu sa Arhitektonskog da kažem da ne treba imati predrasude o onim ljudima koji su na katedri (sada departmanu) za tehnologije, a bave se urbanizmom, na primer. Mnogi konstruktivci su me tokom studija više puta iznenadili koliko poznaju urbanističke probleme jer naravno – i oni su to studirali i čak se bave tim.

Primer koji mi je otvorio oči, a pomenuo sam ga na forumu: jedan asistent na konstrukcijama mi je ukazao na planske (urbanističke) propuste stanice "Vukov spomenik" i prolaska tramvaja preko njega jer tramvaji vrše velike vibracije i "Vukov spomenik" je zbog toga koštao skoro duplo! Da su to urbanisti znali, predvideli bi tramvaje ili stanicu na drugom mestu...

Uvek se setim ovog primera o ovoj temi jer nam govori da je najbolje kada se radi zajedno, timski, sa što više stručnjaka...

Slažem se sa izjavama studenata i nevernim Tomama iz teksta o Dejanu Vasoviću ali ne mogu da verujem da pored toliko iskusnijih i većih stručnjaka na našem fakultetu nisu izabrali nekog drugog?!
 
Funkcija gradskog arhitekte prakticno vise ne postoji u onom smislu kao za Djoletovog mandata. Dejan Vasovic je formalno savetnik gradonacelnika kojem je prisivena etiketa "gradskog arhitekte", buduci na profesiju i oblast u vezi sa kojom ce saradjivati sa Djilasom.
 
Moguće i nemoguće BG ideje
M. Joksimović - 28.12.2009. - 03:58
Blizu 80 projekata već je realizovano...
Akcija „Nedeljom u veće sa idejom“, na kojoj je Miroslav Čučković, član gradskog veća, primao građane koji bi svojim idejama učestvovali u unapređenju života u Beogradu, juče je završena. Do sada je realizovano oko 30 odsto predloga, dok je jedan deo ostavljen za narednu godinu.

PREDLOG - Beograđani su davali i predloge koji su prava nemoguća misija. Takva je na primer ideja da se ulica Strahinjića Bana pretvori u pešačku zonu, gde bi se umesto kafića nalazile – galerije. Ništa manje neverovatna nije inicijativa da se napravi pasarela od Hotela „Jugoslavija“ do Velikog ratnog ostrva, na kome bi se nalazile „diskoteke nalik na Ibicu“.
Akcija je počela 31. avgusta, a do juče su Beograđani dali ukupno 250 predloga.
- Na moje veliko zadovoljstvo Beograđani su bili veoma inovativni i pristiglo je puno pametnih i korisnih predloga - kaže za „24 sata“ Čučković.
Blizu 80 projekata već je realizovano, dok su pojedini ostavljeni za 2010. godinu zbog nedostatka novca.
- Studenti arheologije su prilikom rekonstrukcije Velikog barutnog magacina pronašli i lagume ispod Karađorđeve ulice. Jedan od predloga građana bio je da se u tim lagumima napravi muzej vina - kaže Čučković.
Među predlozima Beograđana bilo je onih koji će zbog nedostatka novca ipak sačekati neko bolje vreme.
- Jedan građanin predložio je revitalizaciju Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu tako što bi pod biblioteke bio u staklu, tako da oni koji dođu mogu da razgledaju iskopine iz doba Rima, a sama biblioteka dobila bi autentičan izgled tridesetih godina prošlog veka. Deo projekta bila bi i senzorska javna rasveta koja bi razgledanje omogućavala i noću, i to tako da se tamo gde građani ugaze, upali svetlo i samo taj deo bude osvetljen - objašnjava Čučković.
Kako kaže, bilo je i građana koji su kritikovali već postojeće objekte, kao što je pametna zgrada u Balkanskoj ulici i Stari železnički most kojeg, „s obzirom da je ružan, treba srušiti“.

Urađeno u 2009.
Pešački prelaz za slepe u 27. marta
Alaska pijaca u Zemunu
Dvogledi na Beogradskoj tvrđavi
Niz autobuskih stajališta i linija GSP-a
Drugi pokušaj veštačke oplodnje
Internet parkovi
Biciklistička staza na Adi
Ograda na početnoj autobuskoj stanici u Ustaničkoj
Info centar TOB-a u Beoizlogu

Planirano za 2010.
Muzej vina
Benzinska pumpa za čamce
Hitna pomoć u Kaluđerici
Podzemni prolazi u Beogradskoj i Makenzijevoj ulici
Helikopterska jedinica
Uvođenje takse od 50 dinara za vozila, a od prikupljenog novca kupiće se bicikli za đake prvake

„Nemoguća misija“ Ski-lift od Beogradske tvrđave do Zemunskog keja
Pasarela od Hotela „Jugoslavija" do Velikog ratnog ostrva, koje bi bilo iskrčeno, a na njemu smeštene diskoteke
Ulica Strahinjića Bana kao pešačka zona u kojoj bi umesto kafića bile galerije
Restauracija Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu
Biciklistička staza duž Bulevara Despota Stevana

Spomenik „Pobedniku“ - robijaš
„Jedan engleski arhitekta napravio je projekat pasarele i lifta koji bi vodio od Sava centra do spomenika 'Pobednik', a jedan građanin je došao i rekao da je predlog Engleza negativan i neprihvatljiv. Naime, s obzirom da je lift u obliku lopte, kada dođe do spomenika, izgleda kao da je 'Pobedniku’ privezana bukagija“, priča kroz osmeh Čučković.
Izvor: 24 sata

Ovo je juce objavljeno u 24 sata. Tekst manje vise nezanimljiv, ali mi je zapalo za oci ovo crveno, boldovano...
Navodno planiraju za narednu godinu podzemne prolaze na Slaviji...pa je li to moguce?? :) Ja prosto ne verujem, ali stvarno bih to voleo i mislim da bi to prepolovilo guzve. Godinu dana sam svaki dan ujutru prolazio pesaka preko Slavije i video kakav se haos stvara samo zbog pesaka, koji konstantno prelaze pesacki prelaz, dok automobili cekaju.
Bilo bi sjajno kada bi u nekoj daljoj perspektivi ceo prostor ispod Slavije bio ogroman podzemni prolaz, tj nesto nalik onim ogromnim metro stanicama po svetu.

Bas jedva cekam da vidim da li ce poceti sa tim :)
 
Još sjajnije bi bilo kada bi umesto pešaka u podzemlje gurnuli automobile :kafa:
 
Zivim za taj dan da naprave podzemne na Slaviji :kk:

E,da ove sto pretrcavaju terazije treba shoot on sight tehniku koristiti/
 
Meni je funkcija gradskog arhitekte dokaz loše organizacije grada. Da li postoji Urbanistički zavod grada Beograda? Da li taj isti zavod ima svog predsednika? Molim lepo, kakvo sada izmišljanje gradskog arhitekte.
 
Vrh