Razne gradske vesti, Topic II

[Milance]

Zato sto nema mesta u narodnoj skupstini za sve nase drage radilice.

 

[Влада]

Tone Hemijski fakultet

Zdanje na Studentskom trgu ugroženo, zidovi „pucaju”, zaposleni zabrinuti za bezbednost

Foto Ž. Jovanović

Zgrada Hemijskog fakulteta, na Studentskom trgu 12-14 – tone. Njeno sleganje primetno je duže od decenije. Razdvajanje zidova dogodilo se još u aprilu 2007. godine, a u poslednje vreme studenti i zaposleni strahuju za svoju bezbednost.Sa porastom podzemnih voda fakultet ponire.

Ova četvorospratnica stoji na nagnutom terenu. Sastavljena je od tri bloka čiji su temelji samostalni, ali spojeni gredama, i, kako se to kaže, fundirani u sloju lesa, vrste zemljišta koje kao sunđer upija podzemne vode. Najugroženiji je blok Ce u kome je smešten Fakultet za fizičku hemiju jer ispod njega leži oko šest metara „upijajuće” zemlje.

Posle brojnih dopisa, molbi i žalbi adresiranih na Rektorat, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke i gradske čelnike, nezvanično je obećano da će, posredstvom Ministarstva nauke, sredstva za šestinu radova na sanaciji biti izdvojena iz NIP-a, kaže Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta.

– Pukotine se mogu videti golim okom, a ja iz svog kabineta povremeno čujem i pucanje. Kroz najveće rupe mogla je ruka da prođe. Privremeno smo ih popunili pur-penom, ali to nikako ne rešava problem. Velike i teške ploče sa fasade bloka Ce, zbog narušavanja statike temelja, otpadaju i prete da povrede prolaznike – objasnio je Jovančićević i dodao da je objekat u vlasništvu Republike Srbije, a pravo da trajno koristi 61 odsto njegove površine ima Hemijski fakultet, dok ostatkom upravljaju Biološki, Geografski, Matematički, Fizički i Fakultet za fizičku hemiju, kao i dva naučna instituta.

Građevinska inspekcija Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove, u maju 2007. godine, utvrdila je da su podovi platoa ispred ulaznog stepeništa ulegli, a oni u zgradi procepljeni. Zidovi, plafoni i gazišta, kako u biblioteci, tako i u laboratorijama takođe su pukli. Inspekcija je tada zabranila korišćenje sanitarnog čvora i poprečne pasarele ka biblioteci, jer predstavljaju opasnost po život ljudi.

Rešenje za produžavanje života ovog, jednog od najvećih zdanja fakulteta prirodnih nauka u regionu postoji.

– Građevinski fakultet izradio je projekat sanacije – kaže Jovančićević. – Predviđeno je da se napravi sistem betonskih šipova, odnosno rupa ispod nivoa temelja, u koje će biti sipan beton. Trebalo bi napraviti oko dve stotine šipova, ali se radovi mogu izvoditi u više faza. Vrednost projekta, u martu prošle godine, iznosila je 55.465.830 dinara.

Ako novac uskoro legne na račun Hemijskog fakulteta, ili stigne zvanično rešenje o finansiranju sanacije, raspisaće se konkurs za izvođača, posle čega će radovi moći da počnu.

– Bar neka od najkritičnijih mesta mogla bi da budu obezbeđena do početka sledeće školske godine – nada se Jovančićević.

I. Ješić
[objavljeno: 25/03/2009]

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Tone-Hemijski-fakultet.lt.html

 

[bgexplorer]

muzej primenjenih umetnosti

tamo se održava salon arhitekture a zgrada me sa ovim žutim trakama podseća na Half life

 

[direktor]

Koce da nas obraduje slikama sa salona arhitekture mnogo mi se dopada stanica za autobuse na mjestu buvljaka tacnije idejno rijesenje ima svasta zanimljivog da se vidi ja sam trenutno bez foto aparata

 

[bgexplorer]

I ako ste nekada čuli da u half life-u ima zgrada skupštine srbije evo sada možete i da vidite

super je skroz...

 

[Djordje]

OMG какав злосутан снимак :o

 

[bigvlada]

nisam znao gde ovo da stavim, pa hajde ovde. Šta mislite o ovome? Hoće li pomoći protiv obraza i 1389?

Roze lampama koje ističu bubuljice sprečili bučna okupljanja mladih
Autor: Beta | Foto:Ilustracija | 29.03.2009. - 10:53

Stanovnici jednog engleskog grada dosetili su se originalnog načina da spreče bučna okupljanja mladih - javno osvetljenje roze boje, koje tinejdžerima ističe bubuljice.

Udruženja stanovnika Mensfilda postavilo je na više mesta u gradu, uključujući podzemne prolaze, lampe koje dermatolozi koriste kako bi uočili eventualne bubuljice ili druge probleme na koži, piše lokalna štampa.
Udruženje navodi da takvo osvetljenje smeta mladima, pošto gube svoj "kul" izgled jer im svetlo roze boje ističe bubuljice.
"Suočili smo se sa pravim problemom sa grupama mladih koji su se sastajali i pili u podzemnim prolazima, ali je roze osvetljenje to promenilo", kazala je listu Čad Merijen Daun iz Udruženja stanovnika četvrti Lejton.
"Sada se ređe okupljaju i osećamo se bezbednije kada tuda prolazimo, posebno noću", dodala je.
Stanovnici Mensfilda planiraju da iste lampe postave i u drugim gradskim četvrtima.
"U potpunosti odobravam ovo i čini se da je to dobra ideja. Biće zanimljivo videti da li je efikasna. To je neprijatno (za mlade), ali bi oni tome mogli da doskoče kada bi došli sa maskama na licima", rekao je gradski poslanik Dejvid Braun.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/zanimljivosti.php?id=85429

 

[ivana]

Stranci najviše vole Adu i Kalemegdan

Stranci koji žive u Beogradu najviše posećuju Skadarliju, Adu Ciganliju, Košutnjak i Dvorski kompleks na Dedinju, a najviše im smetaju saobraćajne gužve, pokazuje nedavno istraživanje.
Izvor: Beta

Stranci koji žive u Beogradu najviše posećuju Kalemegdan i obale reka, a najviše im smetaju saobraćajne gužve, pokazuje istraživanje „Strani rezidenti o Beogradu”.
Istraživanje su sproveli Turistička organizacija Beograda i Gradski zavod za informatiku i statistiku, na uzorku od 455 ispitanika, od oko 7.000 stranaca koji žive u Beogradu.
Direkorka TOB-a Jasna Dimitrijević rekla je da će se na osnovu rezultata istraživanja kreirati turistička ponuda Beograda, jer će se svi oni jednom u Beograd vratiti kao turisti.
Direktor Gradskog zavoda za statistiku Slobodan Karanović rekao je da, prema rezlutatima istraživanja, stranci vole da posećuju i Skadarliju, Adu Ciganliju, Košutnjak i Dvorski kompleks na Dedinju.
„Osim saobraćajnih gužvi, smeta im i ponašanje u gradskom prevozu, prljave ulice, zagađen vazduh, agresivni vozači i pušenje na javnim mestima”, reako je Karanović.

Prema njegovim rečima, oko 47 odsto stranaca nikada nije otišla na organizovani obilazak Beograda.
Kako je naveo, stranci u Beogradu najviše idu u galerije, muzeje, bioskope, pozorišta i na koncerte, a TOB planira da napravi jednistvene brošure u kojima će biti predstavljena ponuda u tim institucijama.
„Za pohvalu je da se 82 odsto stranih rezidenata oseća bezbedno u Beogradu”, kazao je Karanović, dodajući da isti procenat stranaca smatra da su Beograđani gostoljubivi.

Kako je kazao, 84 odsto zadovoljno je ponudom restorana, 56 odsto hotelima i 65 odsto voli srpsku kuhinju u kafanama.
Istraživanje je pokazalo i da oko 60 odsto stranaca, među kojima uglavnom mladi, vikendom ostaje u gradu, a oni koji odlaze van Beograda najviše posećuje Novi Sad, Avalu, Zlatibor i Frušku Goru.
Stranci koji žive u Beogradu se o sadržajima u glavnom gradu najčešće informišu od prijatelja i poznanika iz Beograda.
Oko 63 odsto ispitanika je starosti između 31 i 50 godina, 62 odsto je visokobrazovanih, 25 odsto su doktori u magistri. Oko 38 odsto ispitanika u Beogradu živi godinu dana, najviše ih je iz Centralne i severne Evrope, a polovina njih dobro poznaje srpski jezik.

link: http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2009&mm=04&dd=01&nav_id=353150

 

[ivana]

7. april 2009.
Nemci najbrojniji u luci Beograd

Sve veći broj inostranih turista dolazi u Beograd preko reka. Potencijali prestonice za razvoj nautičkog turizma su veliki, čemu u prilog ide i obnovljeno Savsko pristanište, koje je, kako tvrde u Luci Beograd, najbolje je u Evropi.

Autor: K. Živanović
Izvor: Danas
Prošle godine u Savsko pristanište pristao je 401 kruzer

- Turistička organizacija Beograda na svakom međunarodnom sajmu promoviše naš glavni grad ne samo kao kulturni ili sportski centar, veći kao grad koji leži na dve reke. Nautička sezona je svake godine sve duža i duža. Nekada su prvi brodovi pristajali u maju, a poslednji isplovljavali u septembru, dok je ove godine prvi kruzer uplovio početkom marta, a poslednji će pristati sredinom novembra - kaže Vesna Nađiz TOB-a. Tokom prošle nautičke sezone rečnim kruzerima u Beograd je došlo 55.000 turista. Najviše ih je bilo iz Nemačke, oko 16.000, zatim iz Amerike 12.000, a slede ih Skandinavci, Englezi i Francuzi.

- Naši gosti su mahom iz bogatih zapadnih zemalja, jer su i krstarenja prilično skupa. Kruzeri su brodovi-hoteli rangirani zvezdicama, pa njima putuju mahom imućniji ljudi. Uglavnom su to iste ture, nazvane „pet bisera Dunava“ - turisti avionom slete u Beč, odakle krenu brodom ka Bratislavi, zatim Budimpešti, Beogradu i na kraju doplove do Bukurešta, odakle se avionom vrate u svoje zemlje - objašnjava Vesna Nađ. Ona dodaje da pored kruzera kojima dolazi najveći broj turista, u nešto manjem broju uplovljavaju jahte i hidrobusevi. Turisti se u našem gradu u proseku zadržavaju oko tri dana, a njihov prvi utisak je pristanište.

Kompanija Luka Beograd uložila je dva miliona evra u njegovo renoviranje i time doprinela razvoju turizma na rekama.

- Savsko pristanište ima četiri glavna pristana i jedan pomoćni koji se prostiru na površini od 10.000 kvadratnih metara akvatorija i 1.800 kvadratnih metara pod pristanima. U jednom trenutku može da pristane čak šest kruzera, a na ovom području nalaze se i službene prostorije Granične policije, Carine i Luke Beograd, kao i etnošop, prodavnica sa robom široke namene, moderna čekaonica, menjačnica, bankomat, pa čak i ambulanta koji su namenjeni turistima - kaže Tijana Munišić, direktorka sektora PR Luke Beograd.

Prema njenim rečima, u toku prošle godine u Savsko pristanište pristao je 401 kruzer. Ovogodišnja sezona većima zakazana 423 pristana brodova i očekuje se znatno veći broj turista iz svih zemalja sveta.

Pored renoviranog pristaništa, opremljena je i saobraćajna infrastruktura koja omogućava turistima dalja kretanja i boravak u Beogradu.

Link: http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2009&mm=04&dd=07&nav_id=354237

 

[Steva]

Čemu pisati "kruzer"?!?! Rečna krstarica ili slično je mnogo jasnije...

 

[ivana]

Ulaganja ugrozila carstvo najbogatijeg srpskog tajkuna
8. april 2009. | Piše: Krešimir Raguž | Izvor: Lider

Još prošle godine vlasnik Delte Miroslav Mišković bio je među hiljadu najbogatijih ljudi na svetu sa procenjenih 2,8 milijardi dolara imovine. Kriza, unutrašnji problemi i neumerene investicije sve su to dovele u pitanje.

„Bilo bi dobro da u Srbiji postoji Bil Gejts, ali mi takvog nemamo. Takvi smo kakvi smo, ali bolje od nas nemate“, izjava je kojom je Miroslav Mišković, vlasnik najjače privatne kompanije u Srbiji, Delte, 2004. godine poslao vrlo jasnu poruku tadašnjoj vladi u formiranju, ali i građanima te zemlje.

Bez potrebe za čitanjem između redova bilo je jasno šta time poručuje. Njegova kompanija, uz još nekoliko sličnih stvorenih u tajkunskoj privatizaciji i na često sumnjive načine, država je u državi. Mišković vedri i oblači, on odlučuje i usmerava, a požali li se neko, tu je i kontraargument 'boljih od nas nema'.

Prošlo je tačno pet godina od tih Miškovićevih reči. U međuvremenu, njegovo carstvo je toliko naraslo da mu je vrednost 2008. procenjena na skoro tri milijarde evra. Sam ‘veliki gazda’ uvršten je nešto pre toga čak i na Forbsovu listu kao 891. najbogatiji čovek na svetu s imovinom od 2,8 milijardi dolara.

Šta god se tada prodavalo na području bivše Jugoslavije, ali i nešto istočnije, bilo je Miškovićeva potencijalna akvizicija. Ulagao je toliko da je 2009. godina trebalo da predstavlja prekretnicu u smislu ostvarenja veće vrednosti u poslovima izvan Srbije nego u njoj.

A onda se dogodila ekonomska kriza. Samo delom neposredno zbog nje, a verovatno više zbog realnog stanja Miškovićevog carstva, koje je do tada bilo prikriveno, prvi put su obelodanjene brojke koje ovom tajkunu nisu išle u prilog.

Dug od čak 750 miliona evra koji su nagomilale sve njegove kompanije (a svotu je potvrdilo nekoliko srpskih i slovenačkih izvora), odustajanje od velikog posla u Ukrajini i kašnjenje s plaćanjem obaveza za gradnju 242,5 miliona evra vrednog trgovačkog centra u Ljubljani, samo su deo ovog popisa.

Vrtoglavi uspon

Veliki deo javnosti, posebno u Srbiji, ostao je nemalo iznenađen. A Mišković, šta je on učinio? Hazarderski do neba poslao je ponudu za preuzimanje 48,3 posto slovenačkog lanca Merkator od Pivovarne Laško.

Hrvatska ga nije volela

Iako je u Srbiji kupio doslovno sve što mu je palo na um, snovi Miroslava Miškovića o širenju na Hrvatsku i Sloveniju po pravilu su završavali teškim razočaranjima. U Hrvatskoj su mu tako pred nosom zalupili vrata kad je želeo da kupi Vupik i Podravku, odbio ga je i Đuro Gavrilović kad je poželeo Dionu, svoj lanac trgovina nije mogao otvoriti, a konačno mu je zagrebački gradonačelnik rekao ‘ne’ za 100 miliona evra tešku ponudu za zemljište Zagrepčanke.
Da je pritom ozbiljno shvaćen, potvrđeno je i nedugo zatim kad je slovenački premijer, pritisnut glasom naroda, Miškovića lično zamolio da uz Ivicu Todorića ne kupi Merkator, što je bila nekoliko godina stara ideja, nego da formira megalanac od tri kompanije.

Iako mu je beogradska slobodoumna novinarska javnost od uvek bila prilično nesklona, na tom mu je potezu čak i ona čestitala. Na trenutak su tako zaboravljene nedavno izrečene prognoze da će zbog krize Mišković biti prisiljen da proda 20 odsto akcija kompanije, ali i njegov ishitren odgovor da će umesto toga uložiti novih 200 miliona evra u investicije u zemlji i inostranstvu.

Ne zaboravljene, nego tek privremeno prećutane ujedno su bile i njegove pretnje da će početi da otpušta radnike ako mu država ne omogući da poveća kredit.

Monopol u maloprodaji

Pokušavajući da opiše njegovo poslovno carstvo jedan kolega novinar otkrio je jednostavnu formulu prema kojoj je lakše reći čime se Mišković ne bavi nego nabrojati ono čime se bavi. Broj kompanija pod krovom Delte verovatno nije manji od nekoliko desetina.

Njihove sada proširene osnovne delatnosti su maloprodaja, agrarna proizvodnja, proizvodnja hrane, izvoz, uvoz, zastupanje stranih kompanija, distribucija robe široke potrošnje, prodaja automobila, nekretnine, finansijske i usluge iz oblasti osiguranja. U Srbiji kruži vic da sve što je potpisano nekom robnom markom na deklaraciji ujedno ima i naziv neke od Miškovićevih kompanija za uvoz i zastupanje. Raspon je opet velik - od Najka, preko Eskade do Alfa Romea i BMW-a.

Kad je u jednom trenutku počeo agresivno da ulazi i u poslove građevinarstva i aviosaobraćaja, ministar za kapitalne investiciji bivše vlade Velimir Ilić je preko TV ekrana Miškoviću poručio „da malo prikoči“. Da li ga je Mišković poslušao? Naravno da nije.

Širenje carstva nastavilo se i ono je 2008. ostvarilo prihod od 2,4 milijardi evra. Za ovu godinu predviđeni iznos bio je 3,4 milijardi. Broj zaposlenih narastao je na respektabilnih 25 hiljada ljudi. Delta Holding je tako uspeo da se probije i na treće mesto najjačih kompanija u Srbiji, odmah iza Naftne industrije i Elektroprivrede, dakle, čak i ispred Telekoma Srbije.

Treba li uopšte reći da je među prvih deset samo Delta bila privatna kompanija? Deo tog uspeha treba pripisati i pametnim preuzimanjima.

Sve što se u Srbiji poslednjih godina nudilo na prodaju, poput, na primer, giganta Geneksa, po pravilu bi završilo u Miškovićevom vlasništvu. Istovremeno je, istini za volju i prodavao neke kompanije, poput Delta banke italijanskoj Intezi. Uz taj slučaj vezana je afera isplaćivanja kupoprodajne cene od 277,5 miliona evra na račun na Kipru što je bilo u suprotnosti sa zakonom.

Pitanje je koliko je legalno bilo i preuzimanje C marketa, maloprodajnog lanca kog je bivši direktor Radulović, navodno za Miškovićev račun, doveo do bankrota i jeftino prodao. Tom akvizicijom Delta Maloprodaje, uz Maxi supermarkete te kvartovske prodavnice Pekabeta i „cash and carry“ centre Tempo, Mišković je zauzeo najmanje 60 odsto maloprodajne mreže.

Komisija za sprečavanje monopola pozabavila se prozivkama da je Delta upravo na taj način ostvarila monopol, ali uprkos svoj sili traženja očiglednog, komisija nije uspela da nađe ništa nelegalno.

I onda je krenuo u osvajanje inostranih tržišta. Uz ulaganje od 750 miliona evra, Delta je najavila da će do 2009. poslovati na sedam stranih tržišta. Naglasak je bio na trgovačkim lancima. U BiH je za 35 miliona evra kupljena kompanija Tropik. U Bugarskoj udeo u drugom najvećem trgovačkom lancu Pikadili za 80 miliona evra.

Kupi novine koje te napadaju

Kako bi se zaštitio od otrovnih strelica medija, Mišković je na vrlo sumnjiv način kupio i kompaniju Novosti. Ostaće upamćeno kako je besan zbog tekstova o tome da mu je zbog saradnje sa režimom Slobodana Miloševića zabranjen ulazak u SAD, Mišković sa svih svojih polica izbacio nekoliko novina koje su se usudile objaviti tu vest.
Samo u gradnju maloprodajnih objekata u Crnoj Gori uloženo je 43 miliona. U toj zemlji javili su se pak i prvi glasovi o tome kako je Mišković dužan i da ne plaća većinu obaveza. U Ukrajini je bilo isplanirano veliko zajedničko ulaganje od 700 miliona evra s Rusom Olegom Bojkom, ali je ono propalo ili je barem odloženo zbog ekonomske krize.

Kredit u poslednji trenutak

Pričalo se i o Albaniji, Moldaviji i Belorusiji. S druge strane, Slovenija je bila najveći mamac i sanjani zalogaj, ali Merkator, koji je bio ulimativni cilj, uvek je nekako klizio niz Miškovićeve prste. Rezervna varijanta dogodila se kroz pobedu na takmičenju za gradnju trgovačkog centra u Ljubljani vrednog 242,5 miliona evra.

I odatle su glasovi o neplaćanju poslednjih dana postali sve glasniji. Rizik ulaska na ovo tržište EU, pojačan novom ponudom za Merkator, sada se čini da je bio prevelik. Tamo naime nema monopola sličnog srpskom, Delta tamo nema niti vlastitu građevinsku operativu, plate radnika su višestruko veće, a tek zakoni...

Miškovićevi kritičari, zlobnici ili samo realistični analitičari i ekonomisti čini se da su ‘namirisali krv’. Odmah potom iz naftalina su izvukli i jedno poređenje. Pitanje koje ona nudi jednostavno je – „hoće li Mišković završiti kao braća Karić“?

Njihova imperija nestala je preko noći, a protiv trojice od njih četvorice podnete su kaznene prijave. Teško je reći boji li se Mišković takvog raspleta, hoće li se još jače uhvatiti u koštac s nedaćama ili će jednostavno odustati i rasprodati svoje carstvo.

Grupa zainteresovanih državljana Ujedinjenih Arapskih Emirata, prema pisanju beogradskih novina, već je nekoliko puta poslednjih nedelja viđena kako izlazi iz zgrade Delta Holdinga. U Beogradu je odmah, tipično za duh toga grada, smišljena i prigodna šala - to su se u Arape presvukli ministri iz srpske Vlade. Naime, država je u poslednji čas odlučila pomoći Miškoviću sa zajmom za trgovce u visini od 430 miliona evra.

link: http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2009&mm=04&nav_id=354467

 

[GOJE]

Ne znam da li ima neka firma da nije dužna. Delta nije nikakav izuzetak. Situacija je loša za sve, a bilo bi dobro da svi prežive i izvuku se.

 

[bgexplorer]

I pored toga što mesečno više novca dajemo delti nego državi ista je uletela miškoviću sa 430.000.000 evra

 

[GOJE]

I pored toga što mesečno više novca dajemo delti nego državi ista je uletela miškoviću sa 430.000.000 evra

Izvini ali ne razumem ništa.

 

[bigvlada]

dve pozitivne vesti

Od prvog maja sve na jednom šalteru

08. april 2009. | 16:57

Izvor: EMportal

Grad: Beograd

Agencija za privredne registre zvanično od prvog maja počeće da primenjuje sistem jednog šaltera u procesu registracije novog preduzeća, najavio je direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradović.

On je na seminaru za novinare rekao da procedure koje su se dosad obavljale u nekoliko institucija, u Agenciji za privredne registre, Fondu zdravstvenog osiguranja, Fondu PiO i poreskoj upravi, ubuduće odvijati na jednom mestu.

Kako je objasnio, ove institucije će komunicirati eletrkonskim putem a najvažnije je da će Agencija za privredne registre u okviru svog rešenja dodeljivati i poreski identifikacioni broj što je dosad mogla da čini samo poreska uprava.

„To će dovesti do toga da se sadašnji rokovi koji su duži od tri nedelje svedu na jednu radnu nedelju“, kazao je on i dodao da će to povećati efikasnost u započinjanju novih poslova

Izvor: Ekonomist
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/84773.html

 

[bigvlada]

Delegacija Intela sutra u poseti Srbiji

05. mart 2009. | 15:15

Izvor: Beta

Grad: Beograd

Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić i ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić razgovaraće s predstavnicima kompanije Intel o mogućnostima ulaganja u Srbiju, najavilo je Ministarstvo.

Delegaciju najvećeg svetskog proizvođača čipova i kompjuterske opreme predvodiće predsednik Odbora direktora Intela Krejg Baret, najavljeno je iz Američke privredne komore u Srbiji.

Baret će učestvovati i na sutrašnjem poslovnom okupljanju Američke privredne komore u Srbiji. Intel korporacije otvorila je krajem novembra 2007. godine regionalnu kancelariju u Beogradu.

Intel je u prošloj godini imao profit od 5,3 milijarde dolara, što je za 24 odsto manje nego u 2007.

Izvor: Ekonomist
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/81206.html

 

[bigvlada]

„Blic” istraživao gde su sve u Beogradu živeli i stvarali velikani srpske književnosti
Andrić pisao u sobičku, Crnjanski se često selio
Autor: Ana Bokonjić | Foto:m. ilić | 10.04.2009. - 05:00

Beograd ne samo što je ušao u njihove pesme i priče već je najčešće „kupovao“ i duše velikih srpskih pisaca, i od usputne stanice postajao je njihov dom. Od svog prvog honorara Branislav Nušić podigao je kuću u Šekspirovoj, Ivo Andrić živeo je u sobičku u Prizrenskoj ulici, a Branko Ćopić i Desanka Maksimović stanovali su i istoj zgradi u Ulici kralja Milana.

Memorijalni muzeji, spomen-ploče ili biste, najčešće podsećaju na nekadašnje prisustvo i beogradski život velikana pisane reči. Ali, ono što je ostalo manje-više nepoznato, jesu kuće u kojima su umetnici stanovali. Nekada ih je u Beogradu bilo na stotine. Nažalost, na mestu mnogih danas se nalaze banke, poslovne ili stambene zgrade, ambasade... Dom Dositeja Obradovića bio je na uglu ulica Braće Jugovića i Dositejeve, ali stare kuće orijentalnog stila sa velikim dvorištem i vinogradom više nema. Danas se na mestu kuće Jovana Jovanovića Zmaja nalazi Ambasada Turske, a na velikog pesnika seća samo spomen- ploča. Nema ni kuće Vojislava Ilića koja je bila stecište intelektualnog sveta Beograda. Iako je mnoštvo njih propalo, u Beogradu je, ipak, sačuvano nekoliko kuća velikana srpske književnosti.

Andrićevi dani u Prizrenskoj 7
Skromni sobičak u stanu kolege Branka Jovanovića u Prizrenskoj 7 bio je tokom Drugog svetskog rata dom našeg nobelovca Ive Andrića. Pisao je najčešće ogrnut jorganom jer se soba nikad nije grejala.
- Bio je vrlo skroman i tih. Voleo je da izađe na veliku terasu i posmatra Beograd, iako su ga svi upozoravali na opasnost od bombardovanja - sećaju se susedi iz Prizrenske.
U ovom stanu i sobičku nastale su Andrićeve knjige „Na Drini ćuprija”, „Travnička hronika” i „Gospođica“. Nedugo nakon završetka knjige, preselio se na današnji Andrićev venac, a u Prizrenskoj 7 danas se nalazi spomen-ploča nobelovcu, a Memorijalni muzej smešten je na Andrićevom vencu broj 12.

Nušić od honorara podigao kuću
Rođen je kao Alkibijad Nuša, u staroj prizemnoj kući u Saraf- Kostinoj ulici (danas Ulica cara Lazara). Otac, trgovac, je bankrotirao, a na mestu kuće u kojoj se rodio nikla je zgrada Narodne banke. Često se selio, uglavnom u okolini Kalemegdana gde su bile i sve njegove obaveze. Prva Nušina kuća, i njegov jedini dom, jeste u Šekspirovoj 1, tada Ulica Rozalije Morton. Podigao ju je od prvog honorara kada mu je Geca Kon izdao „Sabrana dela“. Kuća je 1967. godine proglašena za spomenik kulture, a ove godine konačno će biti postavljena i spomen-ploča. Nušić je sahranjen na Novom groblju, a na njegovom spomeniku piše „Kuća Branislava Nušića“.

Crnjanski menjao adrese
Život Miloša Crnjanskog protekao je u znaku seoba. U Beogradu, gradu za koji je bio emotivno vezan, živeo je od povratka iz izgnanstva do smrti. Promenio je za to vreme nekoliko adresa, a neke od njih ostale su nepoznate i danas. Sa sigurnošću se zna da je, kada se vratio iz izgnanstva, živeo u tadašnjoj Ulici maršala Tolbuhina, sada Makenzijeva 81. U skromnom stanu na broju 8, u zgradi na drugom spratu, proveo je poslednje dane ovaj veliki pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Danas se na toj zgradi nalazi spomen-ploča poznatom piscu.

U Isidorinoj kući živi Duško Kovačević
U maloj dvorišnoj kući u Ulici Vase Pelagića 70 živela je Isidora Sekulić. Danas tu živi književnik Duško Kovačević, a jedini znak da je ova velika umetnica nekada bila tu jeste spomen-ploča u dvorištu kuće. Čuvene su bile Isidorine čajanke četvrtkom i petkom i tu se redovno okupljala tadašnja intelektualna elita grada - Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Miroslav Belović... Isidorina spomen-soba danas se nalazi u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“.
- Povodom 50 godina od njene smrti, soba je renovirana. Iako se tu nalaze njene lične stvari, zbog potreba biblioteke nije identična kao soba u Vase Pelagića - kaže Danica Filipović iz Isidorine spomen-sobe.

I Kiš se selio
„Došavši u Beograd, ja sam se zagnjurio u taj svet tzv. boemije, u ‘Tri šešira’, u ‘Prešernovu klet’…“, napisao je Danilo Kiš, koji je u prestonicu došao kada je upisao Filozofski fakultet. Stan u Ulici Ranka Pajsića 40 (III ulaz), dobio je 1966. godine, u vreme kada je tadašnja vlast delila stanove mladim umetnicima. U tom stanu živeo je nekoliko godina sa suprugom, a onda se, nakon njihovog razdvajanja, preselio. Njegova poslednja adresa bila u Ulici Miloša Pocerca 30. na prvom spratu.

Branko i Desanka u istoj zgradi
U nekadašnjoj Ulici maršala Tita, sada Kralja Milana 23, u istoj zgradi živeli su savremenici Branko Ćopić i Desanka Maksimović. Branko je bio na četvrtom, a Desanka odmah iznad njega, na petom spratu. Nakon njene smrti, Narodna biblioteka Srbije osnovala je Zadužbinu Desanke Maksimović 19. marta 1993. godine. Zadužbina Branka Ćopića osnovana je voljom dr Bogdanke Ilić-Ćopić, supruge književnika i akademika, 1989. godine. Cilj njenog osnivanja je nagrađivanje pisaca za dela napisana i objavljena na srpskom jeziku.

Skadarlijske zore Đure Jakšića
Đura Jakšić je poslednje godine života proveo u kući u Skadarskoj 34. Ova kuća je 1967. godine proglašena za spomenik kulture.
- Prvo je živeo u jednoj maloj dvorišnoj kućici u Skadarliji, a potom se preselio u današnju Kuću Đure Jakšića - kaže Radivoje Marković, upravnik kuće.
U vreme pesnika, Skadarlija je bila prava boemska četvrt i stecište mnogobrojnih umetnika. On je u kafanama ove čuvene ulice, uglavnom u kafani „Tri šešira“, znao da uz orkestre, dobro vino i drugove dočekuje zore.

Vasko Popa u „književnoj koloniji“
Na Bulevaru kralja Aleksandra 26, na zgradi stoji spomen-ploča Vasku Popi. Ovde se doselio tokom Drugog svetskog rata, a pre toga živeo je u sadašnjoj Ulici 27. marta. Posleratnih, pedesetih godina, ovu zgradu su nazivali književnom kolonijom. Na drugom spratu živeo je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika Vasko Popa, a u stanu preko puta njegovog bio je jedno vreme i Slobodan Marković Markoni. Iznad njih živeo je u to vreme i pesnik Slavko Vukosavljević, a stanovnici zgrade na Bulevaru kralja Aleksandra bili su i Milorad Đurđević i Ivan Ivanjić.

Piscima u pohode
„Književni vodič kroz Beograd“ je projekat koji počinje u prvoj nedelji maja. Prema ideji Jova Anđića, autora, obilaziće se mesta na kojima su stanovali, radili i provodili najviše vremena poznati srpski pisci.
- Ture će biti organizovane jednom nedeljno, i to utorkom. U planu za maj su Dositej Obradović, Branislav Nušić, Ivo Andrić i Danilo Kiš - kaže Anđić koji će biti i vodič u dvosatnim šetnjama kroz živote najvećih srpskih pisaca.
Tokom šetnji, svi zainteresovani će dobiti i mape sa još nekim atraktivnim mestima gde su pisci voleli da rade, šetaju ili „lumpuju“, a koja će naknadno moći sami da posete.

U Šekspirovoj 1, (tada Ulica Rozalije Morton) nalazi se kuća komediografa Branislava Nušića

Na mestu gde je živeo pesnik Jovan Jovanović Zmaj danas se nalazi ambasada Turske

Zgrada u kojoj je živeo Vasko Popa nazivali su književno kolonijom jer su u njoj stanovali mnogi pisci

Kuća u Ulici Vase Pelagića 70 na Senjaku u kojoj je živela i stvarala Isidora Sekulić

Zgrada u Prizrenskoj 7 u kojoj su nastala remek dela našeg nobelovca Ive Andrića Foto: V. Lalić

Kuća u Miloša Pocerca 30 bila je poslednja adresa Danila Kiša Foto: V. Lalić

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/reportaza.php?id=87522

 

[Lucifer]

^^
Jaka stvar

 

[bigvlada]

Velike provizije za podizanje novca sa bankomata

Autor: Miodrag Jokić

Internet portal www.krediti.rs je napravio istraživanje koje za temu ima iznos provizija za podizanje novca sa bankomata banaka koje nisu izdavalac kartice koja se koristi. Veliki broj građana u Srbiji koristi uslugu podizanja novca sa bankomata, jer je to jednostavan i često jeftiniji način da se dođe do gotovog novca. Ovoj konstataciji u prilog idu i podaci o prometu transakcija na bankomatima u Srbiji u toku 2008. godine. Naime, ukupan promet transakcija u Srbiji prošle godine je iznosio preko 207 milijardi dinara, dok je prosečan broj transakcija na jednom bankomatu bio preko 16 hiljada. Čak 89 odsto od ukupnog broja transakcija je načinjeno debitnim karticama banaka u Srbiji. U istraživanje internet portala www.krediti.rs su uključene debitne kartice Visa Electron, Maestro i nacionalna DINA debitna kartica, kao najkorišćenije kartice u Srbiji.

Istraživanje je pokazalo da većina banaka ima definisanu proviziju za podizanje gotovog novca sa bankomata drugih banaka. Provizije za podizanje gotovine sa bankomata drugih banaka Visa Electron karticom se kreću od 0,25% do 3%, DINA debitnom karticom u rasponu od 1% do 2%, dok su za Maestro kartice provizije od 0,3% do 3%. Međutim, realni troškovi koji nastaju pri podizanju novca sa bankomata mogu biti mnogo veći, ukoliko se podižu manji iznosi. Razlog za ovo su minimalni iznosi transakcija koje su banke propisale, a koji se kreću od 45 do 150 dinara za Visa Electron kartice, od 20 do 100 dinara za DINA debitne kartice, odnosno od 60 do 150 dinara za Maestro kartice.

Pa tako, ukoliko podižete 2.000 dinara Visa electron karticom iznos naknade se kreće od 50 do čak 150 dinara (što predstavlja 7,5% od podignutog iznosa). Za isti iznos podignut DINA debitnom karticom platićete od 20 do 100 dinara (što je 5% od podignutog iznosa) u zavisnosti od banke na čijem bankomatu podižete gotovinu. Troškovi podizanja 2.000 dinara Maestro karticom sa bankomata drugih banaka se kreće od 60 do 150 dinara.

Iz gore navedenih podataka nameće se zaključak da su najniži troškovi provizija pri korišćenju nacionalne DINA debitne kartice.

Troškove naknada je moguće izbeći podizanjem novca sa bankomata banke koja je izdala debitnu karticu. Banke u Srbiji ne naplaćuju naknade za podizanje novca debitnim karticama čiji su izdavalac, ukoliko se podiže novac sa bankomata sa obeležjem te banke.

Saveti građanima pri korišćenju kartica
Podižite novac isključivo sa bankomata Vaše banke
Podižite novac debitnim karticama, jer banke naplaćuju naknade za podizanje gotovine kreditnim karticama, čak i na svojim bankomatima
Ukoliko koristite kreditne kartice pri kupovini ne podižite gotovinu sa bankomata, već koristite kreditne kartice za plaćanje, jer banke ne naplaćuju provizije za korišćenje kreditne kartice za plaćanje, dok za podizanje novca kreditnom karticom sa bankomata naplaćuju provizije
Ukoliko koristite debitne kartice za kupovinu, podignite novac sa bankomata svoje banke, jer na taj način nećete platiti proviziju za provlačenje kartice na POS terminalu druge banke
Ukoliko već morate da koristite usluge Banke koja nije izdavalac Vaše kartice, koristite bankomat, jer su naknade za podizanje novca na šalteru druge banke veće nego na bankomatima

Tabela 1 - Iznosi provizija pri podizanju novca sa bankomata banke koja nije izdavalac

Izvor: www.krediti.rs
http://www.krediti.rs/clanci/velike-provizije-za-podizanje-novca-sa-bankomata/97/

 

[Felix55]

na taj način nećete platiti proviziju za provlačenje kartice na POS terminalu druge banke

U mom slučaju ta provizija ne postoji (koristim VISA Electron karticu Unicredit banke), a verovatno je isti slučaj i kod mnogih drugih banaka.

 

[Lucifer]

Vlada Srbije odlucna je u svojoj nameri da se porez na nepokretnosti izracunava prema trzisnoj vrednosti nepokretnosti. To je naravno u redu, ali Vlada nije predvidela nikakve posebne rezime kojima bi bilo spreceno iseljavanje autohtonog stanovnistva gradskih jezgara koje tu nije zato sto ne zna sta ce sa parama, vec zato sto su tu i preci ziveli.

Za Beograd to znaci populaciono devastiranje gornjeg Dorcola. Gornji Dorcol, a posebno gospodar Jevremova ulica je rezervat najstarijeg stanovnistva Beograda - ne cak ni onog koje se oznacava kao "predratno", vec najstarijeg beogradskog sloja stanovnistva iz 19. veka. Njegovi najstariji stanovnici imaju poseban govor, kojim se nije govorilo u ostalim delovima predratnog Beograda, lako se prepoznaju po vitkom stasu i recimo jevrejskom vaspitanju.

Mnogi od tih ljudi materijalno ni priblizno nisu dobro situirani i ne mogu sebi da priuste placanje poreza obracunatog prema trzisnoj vrendoti nepokretnosti od koje se inace nikada ne bi odrekli. U ozbiljnim drzavama i gradovima, razlicto se obracunava porez u zavisnosti koliko je godina neko/porodica u vlasnistvu nepokretnosti. Da nije takvih mera mnogi stari gradovi vise ne bi imali nijednog autohtonog stanovnika.

iz Dorcolske kuce : http://www.youtube.com/watch?v=ZgLbaw8cINc

 

[Goldstein]

Izložba Logor Banjica u Istorijskom arhivu Beograda

Izložba "Logor Banjica/Logoraši 1941-1944" biće otvorena u četvrtak, 16.4. u Istorijskom arhivu Beograda, u sklopu manifestacije "Dani Beograda".

Izložbom će biti najavljeno objavljivanje originalnih knjiga građe Banjičkog logora, čija se promocija očekuje 9. maja, saopšteno je iz Istorijskog arhiva Beograda.

Kroz logor Banjica od 10. jula 1941. do 3. oktobra 1944. prošlo je 23.637 zatočenika zvanično ubeleženih u osam knjiga o evidenciji pritvorenika, koje je uredno vodila logorska uprava, s detaljnim podacima o datumu streljanja, puštanja na slobodu ili odvođenja u druge logore širom Evrope, navodi se u saopštenju.

U logor su dovođeni predratni opozicionari državnog režima, intelektualci, patriote i demokrate, zarobljeni partizani, ilegalci, komunisti i levičarski opredeljeni građani, pripadnici četničkog pokreta, građani zahvaćeni policijskim racijama, taoci, zemljoradnici.

Zatočenici su bili razne starosne dobi, starci, majke s decom, muškarci i žene raznih nacionalnosti. Najviše zatočenika je bilo u mladalačkom dobu od 20 do 30 godina.

S namerom da se građani podsete na žrtve u Drugom svetskom ratu, na izložbi će biti prikazani skenovi knjiga i fotografije pritvorenika raspoređenih u prostoru.

Na monitorima će biti prikazan izgled koncentracionog logora Banjica, fotografije predstavnika nemačkih i srpskih kvislinških vlasti, streljanje poslednje grupe zatočenika u logoru, asanacija terena strelišta u Jajincima, ekshumacija, identifikacija i sahrana žrtava logora Banjica.

Vizuelni efekat prati iščitavanje imena streljanih zatočenika. Izložbu će u 19 časova otvoriti direktorka Istorijskog arhiva Beograda Branka Prpa.

Izvor: Studio B

 

[Lucifer]

U poslednjoj Jatovoj reviji predstaavljen je projekat pesackog mosta na Uscu izmedju Kalemegdana i Novog Beograda. Clanak je u stilu: sve je sredjeno, samo da se jos zavrse neke formalnosti. Autori su neki nas tip i jedan Englez. :kafa:

 

[Goldstein]

U poslednjoj Jatovoj reviji predstaavljen je projekat pesackog mosta na Uscu izmedju Kalemegdana i Novog Beograda. Clanak je u stilu: sve je sredjeno, samo da se jos zavrse neke formalnosti. Autori su neki nas tip i jedan Englez. :kafa:

Da, video sam ovu vest na temi o Kalemegdanu. Autori su naš vajar Mrđan Bajić i britanski vajar Ričard Dikon. Bila je vest i u medijima ali nigde nisam čuo da je tako blizu realizacije.
http://www.blic.rs/beograd.php?id=87813

 

[shmeksi]

Evo, okačio sam fotke te staze na temi o Kalemegdanu tako da pravac tamo :kafa:

http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=46323#p46323