Šta je novo?
Od:
Filteri

Razne gradske vesti, Topic II

Осмолетка „Свети Сава” уводи учење по методама Менсе
Од септембра ова школа прва ће у престоници учити ђаке како да не „бубају” лекције напамет . – Општина Врачар обезбедила новац за комплетно уређење санитарне мреже
1zx6a9.jpg

Најстарија врачарска осмолетка и једна од највећих у граду „Свети Сава” вапи за комплетном обновом јер би сређена могла да прими и два и по пута више ђака него што сада образује. Због тога што је смештена у мирном крају надомак истоименог храма, недалеко од Славије, успутне станице многих запослених родитеља, једна је од привлачнијих. Уз то ради само пре подне, прихват деце почиње у 6.30, а продужени боравак траје до 18 сати.

Будућим основцима из свих делова престонице примамљиво је то што ће од септембра школа званично постати прва у Београду у којој се учи по специфичним методама Менсе. Стручњаци подучавају просветаре како да подстичу развој интелигенције и надарености малишана, такозваним загонетним причама. Суштина овакве наставе је да ђаци не „бубају” лекције напамет, него да размишљају на часу, повезују градиво и стекну функционално знање, како је објаснио Ранко Рајовић, директор Менсе. И то је допринело да на јесен ОШ „Свети Сава” очекује три, уместо два одељења првака, колико их је уписивала последњих шест година. Тренутно образује 500, а капацитет школе је 1300 ђака.

Решавању проблема малог броја ученика испречило се оронуло здање у које су 1972. године спојене некадашње засебне школе „Ђуро Салај” и „Свети Сава”. Најкритичнија места су мокри чворови, у којима због обрушавања плафона ни спремачице не складиште „алат”, и школско двориште где је безбедност угрожена комадима фасаде који се непрекидно одваљују и падају са висине од неколико метара. Ни огромна стабла испред зграде нису мање „опасна”.

– Зимус се под снегом срушило дрво посред игралишта, пањеви још вире, преостале крошње зреле су за орезивање, а због далекосежног корења пукао је и подигао се под у дворишту, али и у фискултурној сали – жали се Дејан Станковић, директор осмолетке.

Горући проблем су и дотрајале електроинсталације. Запослени се највише плаше да се школа не запали јер су таванице од блата и трске, грађе која је, кажу, некада словила за добру изолацију, а по данашњим стандардима је „погодна” за ширење пожара.

Страхују и од заразе. Санитарна инспекција, тврде, више пута је проценила да је обнављање тоалета ургентно. Од 1995. године више од половине мокрих чворова није у функцији и тренутно је закључано шест тоалета.

– Општина Врачар обезбедила је средства и ускоро ћемо комплетно обновити санитарне чворове и обезбедити деци основне услове – прича Станковић и додаје да ће уз то локална самоуправа помоћи увођење видео надзора у ову школу и умрежавање свих врачарских осмолетки са општином.

Више од деценије школа није окречена. У учионицама старијих разреда наводно ради лакшег одржавања, како је објаснио директор, постављене су плочице као у купатилу. Сада је на зидовима више голог малтера. Керамика отпада на додир и може да озледи ђаке. Зуб времена нагризао је и паркет. Само се у једној учионици гази по некој врсти пластичног пода – нехигијенског, како директор каже.

За последњих десет година, осим што је 2002. град финансирао замену спољних прозора и врата, једино су рађене ситне поправке и то у сарадњи са родитељима школараца.

– Маме и тате би да доведу децу у чист, пријатан амбијент са што више зеленила. Зато су неки од њих окречили учионице, донели завесе, саксије са цвећем и најбоље што су могли опремили и оплеменили простор у ком основци бораве и уче. Школа нема новца за комплетну обнову, али је пракса да најуспешније одељење са највишом оценом из владања добије ново учило, било да је то бела табла, или савремена техника за мултимедијалну наставу – каже Станковић.

Понос школе су два рачунарска кабинета, док учионице за ликовно, хемију, биологију и физику још немају одговарајући намештај, опрему и учила, али то не спречава основце да освајају запажена места на такмичењима из ових предмета.

Надареним ученицима свакодневно су у поподневним сатима бесплатно на располагању бројне секције од којих су шаховска, аикидо и ликовна најпосећеније.

-----------------------------------------------------------

Рачунари на поклон

Осмолетка „Свети Сава” добиће нове рачунаре, најавио је Владимир Тодић, градски секретар за образовање. Секретаријат ће, каже он, за овај поклон издвојити 600.000 динара, а у плану је и израда пројекта за комплетну обнову здања и дворишта школе.

М. Симић

[објављено: 21/04/2009]
Kliknite za proširenje...
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Osmoletka-Sveti-Sava-uvodi-uchenje-po-metodama-Mense.sr.html
 
"Neki nas tip" je Mrdjan Bajic, covek koji nas je pre dve-tri godine vrlo kvalitetno predstavljao na Venecijanskom bijenalu.
 
Fudbalski klub BSK sprema se za Super ligu
Prvi stadion na levoj obali
Autor: Boris Vuković | 21.04.2009. - 12:28

BSK iz Borče ubedljivo vodi na tabeli Prve Telekom lige i ima gotovo zagarantovan plasman u najkvalitetnije fudbalsko takmičenje u Srbiji. Zbog toga, čelnici kluba ne gube vreme i razmatraju na koji bi način sakupili sredstva i izgradili tribinu sa 3.000 sedećih mesta, što je kriterijum Fudbalskog saveza Srbije.

stadion-x.jpg


Da bi to ostvarili, potrebno je da klub sakupi 300.000 evra, što se smatra minimalnom investicijom potrebnom za ovaj poduhvat.
- Izgradnja novog stadiona bila je planirana još pre tri godine, kad je stadion u Borči bio na listi objekata za Univerzijadu. Kad se zbog manjka sredstava odustalo od izgradnje, mi smo shvatili da je potrebno da se sami organizujemo, kako bismo sakupili novac i omogućili da naš BSK igra na svom stadionu. Ipak, za svaki slučaj, kao rezervnu soluciju imamo na raspolaganju stadion OFK Beograda - priča Lazar Đurović, generalni sekretar fudbalskog kluba BSK - Borča.
Planirano je da sredstva za izgradnju novog stadiona klub sakupi u vidu donacija i sponzorskih ugovora, ali će u izgradnji moći da učestvuju i svi stanovnici Borče, odnosno svi koji pošalju SMS na određeni broj.
- Krajem maja organizovaćemo donatorsku večeru za privrednike, što će biti početni priliv sredstava za izgradnju. Od sponzorskih ugovora očekujemo određena sredstva, ali mislim da će jako dobar odziv biti i građana, koji će u izgradnji učestvovati slanjem poruka. Takođe, napravićemo paletu proizvoda suvenira i sportske opreme sa obeležjima kluba, od čega ćemo zaraditi dodatna sredstva. Plan je da iz više izvora prikupimo manje sume i mislim da ćemo samo na taj način uspeti - objašnjava Đurović.
U sklopu prve faze, čija će izgradnja uskoro početi, biće izgrađena zapadna tribina sa 1.600 sedećih mesta, zatim bi počela izgradnja istočne tribine koja bi imala oko 2.300 stolica, čime bi na stadionu u Borči bilo oko 4.000 sedećih mesta. Nakon toga, plan je da budu izgrađena i severna i južna tribina, čime bi stadion dobio finalni izgled, sa 8.000 sedećih mesta.
- Ispod istočne tribine nameravamo da napravimo magacinski prostor, koji ćemo izdavati, što bi takođe bio jedan od prihoda kluba. U delu zapadne tribine bile bi svlačionice, ambulanta, klupske prostorije, a jedan deo bila bi VIP loža. Sve što bude izgrađeno biće po najvišim standardima, jer planiramo da u nekoj budućnosti ugostimo mlađe selekcije reprezentacije Srbije, dodaje Đurović.
U sklopu kompleksa stadiona, koji se prostire na 12 hektara, nalazi se restoran sa 300 mesta i sportska hala rukometnih dimenzija, oba objekta se iznajmljuju i to su dodatni prihodi kluba. Osim glavnog terena, klub raspolaže sa još tri pomoćna terena, a u planu je postavljanje još jednog terena sa veštačkom travom.
Najvažniji rad sa mladim igračima
U BSK – Borča igra nekoliko fudbalera koji su u mlađim selekcijama reprezentacije Srbije, BiH i Crne Gore.
- Ideja nam je da iz baze, koju čine mlađe selekcije stvorimo sledeće provotimce i zbog toga se toliko posvećujemo stvaranju odličnih uslova, to je jedini siguran put za vrhunske rezultate - objašnjava Lazar Đurović.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=89162

Za razliku od Zvezde i Partizana, ovi znaju kako treba da se razvija fudbalski klub. Tako je počeo i Hofenhajm a znamo gde su sada. :)
 
^^Izvini samo moram jednu cinjenicu da konstatujem sada u vezi sa Hofenhajmom. Iza njih stoji gigant SAP tako da njima nije problem da obezbede igrace, stadion itd. itd. Lepa vest za BSK u svakom slucaju samo jos da nabave negde 300 000.
 
Potpuno si u pravu, ali stadion su gradili tek prošle godine, a nisu ni kupovali igrače kao npr. Mančester siti. Hofenhajm desetak godina jako lepo napreduje i naši mali klubovi bi trebalo da se ugledaju na njih. Bitna je zdrava ekonomska logika i vizija razvoja kluba. BSK izgleda to ima i zato im skidam kapu.
 
Ova prica oko BSK Borce deluje lepo i ohrabrujuce, samo se nadam da nece zavrsiti kao mnoge slicne. Dosta je primera.
A i render stadiona izgleda fino... Za nase uslove pun pogodak.
 
I jedna lepa gradska vest za forumase koji slabo posecuju prvu stranu sajta a ima i takvih :) :grand:
www.beobuild.rs posetite ga :gobb: :gobb: :gobb:
 
Na mestu nekadašnjeg restorana ''Beli grad'' na Zelenom vencu završeno renoviranje prostora u kome će od sutra biti jedna od prodavnica iz lanca DM.
 
1343672_kombank_s.jpg
Уклањање кровне конструкције Комерцијалне банке


Грађевински инспектор Одељења за грађевинску инспекцију општине Стари град данас је констатовао бесправно изведене грађевинске радове на згради Комерцијалне банке у Светогорској 42-44.

– На равном крову зграде изграђена је метална конструкција од 50 квадратних метара. У кратком року донеће се решење о њеном уклањању – рекао је Ђорђе Вујчић, руководилац Одељења за грађевинску инспекцију општине Стари град.
img]
Kliknite za proširenje...
i sad cu kao oni face sto ce tu pristojnu i primerenu konstrukciju sruisti, a kakve nakaze ne samo da ne ruse, vec cak i odobravaju!
 
Dubravka Stojanović, istoričarka, o opstrukciji razvoja Beograda
Političke elite su uvek kočile razvoj grada
Autor: Aleksandar Nikolić | Foto:J. Vučetić | 03.05.2009. - 01:03

Zakon o gradu Beogradu nikada nije donet. U istoriji našeg glavnog grada političke elite su se uglavnom trudile da opstruiraju njegovu modernizaciju. Od poboljšanja konkretnih uslova stanovanja u prestonici, kao što je gradnja kanalizacione mreže, uvek su bila preča neka „nacionalna pitanja” – kaže za „Blic nedelje“ Dubravka Stojanović, istoričarka i autorka knjige „Kaldrma i asfalt“, koja se bavi urbanizacijom i evropeizacijom Beograda od 1890. do 1910. godine.

Najbolji simbolički primer za arhitektonski nemar beogradskih vlasti u protekloj deceniji je Ulica kneza Miloša u kojoj se zapatilo divlje rastinje u ruinama nekadašnjeg kompleksa zgrada Generalštaba, porušenih u NATO bombardovanju 1999. godine.
– Na beogradskim ulicama 1955. godine niko nije mogao da primeti da su deset godina ranije gotovo sravnjene u nizu bombardovanja tokom Drugog svetskog rata. Nekada reprezentativnu beogradsku ulicu u kojoj su građena diplomatska predstavništva, ministarstva i zgrada Vlade, turističke agencije su danas samoinicijativno promovisale u vizuelnu atrakciju. Kada strani turisti obilaze Beograd i kada se nađu u Ulici kneza Miloša, njima se nameće dilema šta simbolizuju ruine koje vide – NATO agresiju ili nepromišljenost katastrofalne politike koja je do nje dovela – kaže profesorka Stojanović, i dodaje da je opstrukcija modernizacije Beograda bila ogledni primer za modernu istoriju Srbije jer su političke elite tokom 19. i 20. veka propustile niz prilika za društvenu, privrednu i političku transformaciju i evropeizaciju Srbije.
– U velikom broju slučajeva razvoj je bio žrtvovan rešenju nacionalnog pitanja koje je predstavljano kao „pitanje svih pitanja“, na čije rešenje moraju sačekati sva druga pitanja. Tako su postavljeni prioriteti, ili drukčije rečeno: „srpsko društvo“ je podređeno „srpskom narodu“. Nismo ni danas daleko od toga – pa pre neki dan je Vladina kancelarija za evropske integracije objavila da je Srbija usvojila samo oko 25 odsto propisa neophodnih da bi se pregovori sa Evropom uopšte vodili! Za to nisu krive prepreke koje pred našom integracijom drži Evropa - nego naša politička elita! To je suština problema o kome govorimo, a Beograd je samo simbol Srbije, samo njen najrazvijeniji, najupadljiviji deo, zbog čega je opstrukcija tu najvidljivija – objašnjava profesorka Stojanović.
Ogromna energija i novac trošili su se da bi se ispravljale greške koje su neprestano nastajale jer do dvadesetog veka nije usvojen urbanistički plan. Takav način rada dovodio je do umnožavanja „privremenih objekata“, što i danas opterećuje i najuži centar grada.
Privremena rešenja su vremenom postajala trajna, ali nikada definitivna. Često su „privremena rešenja“ zamenjivana, posle dugih, skupštinskih debata, novim, ili čak još starijim “privremenim rešenjem”. Tako se stvara utisak stalne zaposlenosti, ali se, zapravo, sve stalno vrti u krug. Skandalozno je koliko se decenija gradi autoput Beograd – Novi Sad! I to na idealnom terenu ravnice – kaže profesorka Stojanović.
Kako kaže, i danas se uvek iznova se prekopavaju iste ulice i otvaraju nove i nerešive dileme.
– Upečatljiv primer je odluka da se napravi moderna kanalizacija u Beogradu, koja je doneta 1885. godine, ali je kanalizacija napravljena tek 1911. godine. Za to vreme stalno je bila otvorena dilema; da li prvo asfaltirati ulice kojima se gotovo više nije moglo hodati od pohabanosti turske kaldrme, pa ih prokopati kad na red dođe postavljanje kanalizacije, ili čekati s ulicama dok se ne postave kanalizacione cevi. Ta dilema kočila je razvoj i kanalizacije i ulica 35 godina. Zbog nastalog čaršijskog prepiranja padale su vlade, lomile se političke stranke, raspuštale posvađane gradske skupštine. Na kraju se sve veže u čvor i čini se da je to pitanje života i smrti, pa samim tim i nerešivo. Meni se čini da je to simbolička slika našeg ukupnog razvoja, pa i današnjeg stanja, završava profesorka Stojanović.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=90739

Ako treba da selite post, selite ga.

Ovde ništa nije moglo da prođe bez višedecenijske rasprave.
 
Pobegli sa punim džepovima

RUKOVODSTVO "Inter mosta" zatražilo je da se proglasi stečaj ovog preduzeća jer ne mogu dobro da posluju, pošto im država duguje novac. "Inter most", firma koje je radila nekoliko kapitalnih projekata u Beogradu, ćerka je firma francuskog konzorcijuma "Vinči", pa se postavlja pitanje da li je ovo naznaka odlaska stranih kompanija. Ipak, bivši direktor "Inter mosta" Rene Milošević, u razgovoru za "Novosti", kaže da je ovo preduzeće ugašeno, jer je "Vinči" izvukao zaradu i više nema interesa da u Srbiji ima građevinsku firmu.
- Država im duguje šest miliona evra, ali i da je uplatila taj novac "Inter most" ne bi mogao da opstane - objašnjava Milošević. - "Vinči" je trebalo da dokapitalizuje "Inter most", ali to nikada nije učinjeno. Za pet godina napravili smo oko 80 miliona evra prometa, a od toga nam je država platila više od 90 odsto. Sadašnja dugovanja su toliko mala da se ne može reći da je država ugrozila "Inter most".
Milošević kaže da "Vinči" nije podržao svoju kompaniju koju je osnovao i da je po istom principu zatvorena firma u Mađarskoj, koja je godišnje pravila promet od 400 miliona evra. I u Češkoj je u toku gašenje tamošnjeg "Vinčijevog" preduzeća.
- "Vinči" je za direktora "Inter mosta" u januaru postavio Filipa Rosinjola, koji je odmah zaustavio sva gradilišta, pod izgovorom da im država duguje novac. Ona jeste stalno dugovala, ali je plaćala sa zakašnjenjem. Dug je tada bio osam miliona evra i to najviše za most u Adi, sada je šest miliona evra. Ti dugovi su nastali zbog administrativnih problema u odnosima Vojvodine i Republike. Neki dugovi države bili su kraći od 60 dana, a Filip Rosinjol je za samo tri meseca u "Inter mostu", koji nije radio, napravio 300 miliona dinara troškova.
Milošević objašnjava da je "Vinči" u proteklom periodu, pre gašenja firme izvukao i više novca, nego što je uložio. Naplaćivao je i tehničku pomoć koju nije davao, jer su sve radili domaći stručnjaci.
- Poslove
za koncesije koje smo radili za centralu, a koja je kasnije konkurisala, "Vinči" nam nikada nije platio. Morali smo da kupujemo elemente, koje koristimo u prednapregnutim betonima od naših filijala u Francuskoj, kao što je "Frešine" na koje su se oni nadograđivali 40 do 50 odsto, i koji su bili ubedljivo skuplji nego u Srbiji. Tako su izvlačili novac. Naša procena obnove "Gazele" bila je nešto više od 60 miliona evra, na šta se "Vinči" kao zvaničan ponuđač nadogradio 37 odsto, pa je ponuda bila ogromna i izgubili smo posao. Uvek smo prvo morali da isplatimo sve francuske firme sa kojima smo sarađivali, pa tek onda domaće podizvođače.
Milošević navodi i da su im za poslove garancije davale banke Sosiete ženeral i Kredit agrikol, ali oni ogranci koji posluju sa novcem iz Srbije. Nijednu garanciju nikada nije dala neka francuska banka.
- "Inter most" duguje 7,5 miliona evra podizvođačima u Srbiji - laže Milošević. - Od Nove godine do sada uzimao je avans za neke poslove, a gradilišta su zaustavili i novac potrošili u druge namene. Država bi zato morala da namiri račune. "Vinči" u ovoj zemlji ima imovinu, vlasnik je 70 odsto firme "Nou kol", čija oprema dosta vredi.

OSTAVKA
RENE Milošević je raskinuo prošle nedelje ugovor sa "Vinčijem". Kaže da nije prihvatio predlog njihove nadležne filijale iz frankfurta, da firmu koju je stvarao sada ugasi. Smatra da je nepravedno što je "Inter most" uništen, a zaposleni poslati kući.

GRADILIŠTA
MILOŠEVIĆ navodi da je sada zatvoreno 15 aktivnih gradilišta, a među najvećim je most u Adi i obilaznica oko Novog Sada. U proteklih pet godina izgradili su 30 objekata, od kojih su i rekonstrukcija Nemanjine ulice i Starog savskog mosta.
- Pre dve godine profit je bio oko dva miliona evra, a promet 27 miliona evra. Nikakvih dugovanja nismo imali. Ali, "Inter most" nije mogao dalje da radi bez podrške osnivača, koji je trebalo da uloži u obrtna sredstva.
Kliknite za proširenje...
Izvor: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=144718
 
Набавка нових надстрешница за стајалишта градског превоза
Дирекција за јавни превоз покренуће поступак јавне набавке за куповину и постављање нових надстрешница на стајалиштима јавног превоза. Нове надстрешнице поставиће се у ширем делу града на стајалиштима која до сада, нису била опремљена на одговарајући начин.

– У овом тренутку на стајалиштима града постоје два типа надстрешница, тзв. „печурке” и оне које су постављене у сарадњи са фирмом „Алма кватро”. Како је уговором са фирмом „Алма кватро” постигнут договор да се надстрешнице у центру града постављају о њиховом трошку, а да их она користи за рекламирање, појавила се потреба за типом надстрешница које би биле постављене у ширем делу града. Оне би замениле постојеће „печурке”, које би се уклониле, поправиле и поставиле на стајалишта у удаљеније делове града, где такође постоји потреба за њиховим постављањем – рекао је Милан Јанковић, помоћник директора Дирекције за јавни превоз.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Grad Beograd
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1344389
 
Neće valjda da budu različite ponovo?

Ove najnovije što su postavili su super po izgledu, mislim da ih ne treba menjati.
Osim što bi možda klupice mogle biti drvene da ne bi bile hladne zimi ili vrele leti...
 
Radmila Hrustanović na skupu u Čikagu
Beograd će biti lider na Balkanu
Autor: J. Ilić | 06.05.2009. - 07:50

balkan-v.jpg


Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika, predstavljala je Beograd na Globalnom gradskom forumu koji se krajem aprila održavao u Čikagu. Učesnike foruma pozdravio je potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden koji je ukazao na veliku odgovornost gradova u trenucima globalne krize i pozvao gradske vlasti da vode socijalno odgovoru politiku prema lokalnom stanovništvu.

Na Forumu kome su prisustvovali predstavnici tridesetak gradova, Beograd je predstavljen kao jedan od najstarijih gradova u Evropi, sa dugom istorijom, tradicijom i kulturom. Organizatori su prikazali neke znamenite građevine poput Hrama svetog Save, ušće Save u Dunav i neke stare i impozantne zgrade. Spomenuli su i da je ugledni „Fajnenšl tajms” našu prestonicu 2005. godine proglasio „Gradom budućnosti Jugoistočne Evrope”.

- Moram priznati da sam se iskreno obradovala, pa sam u svom obraćanju skrenula pažnju da je Beograd nekada bio lider na Balkanu i da je naš cilj da ponovo zauzmemo to mesto. Spomenula sam da u Čikagu živi oko 200.000 Srba i da je to najveći srpski grad van Srbije i pridružila se generalnom zaključku da se mora ulagati u obrazovanje. Sa žaljenjem sam morala da konstatujem da su nam poznati problemi u vezi sa stvaranjem povoljnog ambijenta za razvoj mladih, kojih je iz Srbije i Beograda otišlo oko 200.000 - kaže za „Blic“ Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika Beograda.
Globalni forum, na kome su bili predstavnici Moskve, Praga, Pekinga, Helsinkija, Pariza i drugih gradova, bio je organizovan u nekoliko tematskih celina. Prvi dan bio je posvećen globalnim ekonomskim događajima i gradovima kao vođama na putu prevazilaženja problema. Sutradan, glavna tema bila je urbano planiranje i izgradnja gradova budućnosti, a poslednjeg dana učesnici su raspravljali o ljudskom kapitalu i ulaganju u lokalno stanovništvo.
- Govorili smo o problemima saobraćaja, infrastrukture i savladavanju ekonomske krize. Ipak, svi razgovori upućivali su na potrebu ulaganja u obrazovanje, mlade i budućnost. Velika pažnja posvećena je bila održivom razvoju i zaštiti životne sredine. Glavno pitanje je bilo šta možemo uraditi i kakav ćemo svet ostaviti našoj deci - ističe pomoćnica gradonačelnika i dodaje da je Beograd kroz „sestrinski odnos“ sa Čikagom razvio saradnju u obrazovanju i zdravstvu i da su čikaške vlasti spremne da ulažu u edukaciju zaposlenih u lokalnoj upravi, doškolovavanju mladih i zdravstvenih radnika.

Pariz vraća tramvaje
Na pitanje „Šta dalje?“ predstavnici vlasti u Parizu rekli su da su razvili projekat ekološki održivog alternativnog prevoza. Pariz je, u tu svrhu, kupio oko 20.000 bicikala koje rentira građanima, a ujedno i infrastrukturu prilagođava ovom prevoznom sredstvu. Takođe, građani koji koriste električne automobile ne plaćaju parking. U cilju zaštite životne sredine u Parizu u gradski prevoz vraćaju i tramvaje. Predstavnici Hamburga su ovaj projekat preuzeli od Pariza i na ulice grada vraćaju bicikle.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=91212

Ideju o biciklima smo pominjali par puta. Besplatan parking za električna vozila je lep dodatak. A ne košta ništa.
 
Gradu neophodno sedam milijardi dinara
Započeti projekti mogli bi da stanu
Autor: Dragana Krstić | Foto:FoNet | 06.05.2009. - 07:52

djilas-v.jpg


Započeti projekti će stati, gradski prevoz bi mogao da poskupi, a neizvesne će biti i postojeće mere socijalne zaštite ukoliko se transfer novca iz republičkog budžeta Beogradu, smanji za više od sedam milijardi, upozorio je juče gradonačelnik Dragan Đilas.

Iako se očekivalo da Komisija za finansiranje lokalnih samouprava, koja će odrediti koliko će koji grad ili opština dobiti novca iz republičkog budžeta zaseda juče, to se nije dogodilo. Kako „Blic“ saznaje kao mogući datum sastanka pominje se idući utorak.

- Beograd je stajao decenijama i godinama. Mi smo ga pokrenuli. Ove mere vratile bi grad u stanje mirovanja, a započeti projekti ne bi mogli da se završe - rekao je Đilas.
Prema njegovim rečima, od ukupnih sredstava u budžet Srbije iz Beograda slije se od 45 do 50 odsto, a Beogradu se vrati 27 odsto sredstava.
- Spremni smo da pomognemo Srbiji, ali sadašnja ideja da se Beogradu skine više od sedam milijardi dinara znači da bi Beograd dobio 16 odsto para koje se (u njemu) naprave, što je nerealno - ocenio je Đilas.
On je objasnio, da je predlog Beograda da se poštuje zakon koji postoji, odnosno da umanjenje troškova ide linearno. Tako bi se Beogradu suma iz republičkog budžeta smanjila za 4,1 milijardu, pa bi prestonica dobila 7 milijardi, što je za gradske vlasti jedino prihvatljivo. Zatim bi, rekao je Đilas, Beograd izdvojio 500 miliona dinara za najsiromašnije opštine u Srbiji, kao što su Crna trava i Bojnik. On je naglasio, da nije nikakav problem da Beograd izdvoji novac za najsiromašnije ali da Beograđani moraju da znaju koliko iz njihovog džepa ide tamo gde, kako je naveo, zaista nema dovoljno.
- Nemojte da imamo situaciju da u Leskovcu sa 200.000 stanovnika ima 700 zaposlenih u administraciji, a Novi Beograd koji ima duplo više stanovnika ima 200 zaposlenih - rekao je Đilas.
Povodom smanjenja transfera novca lokalnim samoupravama Đilas je pre dva dana razgovarao i sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović, a juče je trebalo da se sastane i sa predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Rebalansom budžeta, ukupan godišnji iznos nenamenskog transfera koji se raspoređuje lokalnim samoupravama, smanjen je za 15 milijardi, pa će gradovi i opštine umesto 40,7 od države dobiti 25,7 milijardi dinara. Pre umanjenja bilo je predviđeno da Beograd dobije 11,1 milijardu dinara.

Zaustaviti privatizaciju poljoprivrednih preduzeća
Gradonačelnik Beograda obećao je juče prilikom obilaska Poljoprivrednog kombinata Beograd u Padinskoj skeli da će učiniti sve da ovaj kombinat i druga poljoprivredna preduzeća stanu na noge i postanu profitabilna. Kao prvi korak na tom putu naveo je zaustavljanje privatizacije. On je kazao da je juče uputio dopis Agenciji za privatizaciju uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede s predlogom da se PIK Zemun, kao veliki subjekt koji koristi više od 3.000 hektara, pripoji PKB - u i da se na osnovu toga zaustavi privatizacija. Đilas je ocenio da bi većina odnih, koji bi danas kupili to zemljište želela od njega da naprave građevinsko zemljište.
- Grad ne može da stane sa razvojem ali možemo da se borimo za svaki hektar zemljišta u Luci „Beograd“ i da sprečimo da kroz PIK Zemun opet dobijemo novu Luku „Beograd“ za godinu-dve dana i zahtev da se menja urbanistički plan - rekao je Đilas i dodao da će sledeće nedelje inicirati sastanak sa predstavnicima resornih ministarstava kako bi se uradilo nešto konkretno za PKB, PIK Zemun, plantaže u Grockoj i kombinat „Dragan Marković”.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=91213
 
Pismo gradonačelnika Dragana Đilasa redakciji „Blica“
Očistićemo rugla do Univerzijade
Autor: E. B. | Foto:s. maričić | 13.05.2009. - 10:08

Nakon pisanja „Blica“ o najvećim ruglima u gradu koja bi se uz malo truda mogla srediti do Univerzijade, gradonačelnik Dragan Đilas poslao je pismo redakciji našeg lista u kojem se zahvaljuje na dobronamernim savetima i kaže da je zahtevao brzu reakciju nadležnih.

Đilas je obećao da će sva rugla koja je „Blic“ naveo biti sređena i objasnio šta će se konkretno raditi na ovim mestima.

ČUMIĆEVO SOKAČE
- Najpre će „Gradska čistoća“ vanredno očistiti čitav pasaž, a onda će rad komunalnih inspektora na terenu biti pojačan ne bi li nesavesne vlasnike lokala još jednom upozorili na njihove obaveze pre nego što inspektori počnu sa kažnjavanjem, navodi gradonačelnik Đilas u pismu „Blicu“.

ZELENI VENAC
- Ovaj prolaz će takođe biti „na meti“ inspektora i „Gradske čistoće“, a narednih dana kako sam zatražio, biće i vanredno okrečen kako bi lepše izgledao. Isto važi i za prolaz između Terazija i Balkanske ulice, kaže gradonačelnik.

TERAZIJSKA TERASA
- Direktor „Zelenila“ me je obavestio, a to je izjavio i za Vaš list, da će do Univerzijade biti popravljene sve staze, zasađeno cveće i sređeno drveće i klupe. Temeljna rekonstrukcija planirana je za jesen.

PLAC KOD NARODNE BANKE
- Radnici „Gradske čistoće narednih dana očistiće ovo smetlište, a „Zelenilo“ pokositi travu. Kao Gradonačelnika Beograda, ne zanima me ko je vlasnik. Ta površina najpre mora biti dovedena u red, a onda će za nju odgovarati oni u čijem je vlasništvu i imaće zadatak da je drže čistom. U suprotnom, inspekcija će uraditi svoj deo posla, zapretio je gradonačelnik.

DEPONIJA KOD „MARAKANE“
- Takođe će pod hitno biti očišćena. Baš kao i navedeni nered u Bulevaru oslobođenja i oko Tašmajdana.

PLATO ISPRED DOMA NARODNE SKUPŠTINE
- Potpuno ste u pravu da je i ovo ružna slika koju na žalost šalju naši poslanici. Za njih je planirano parkiranje u garaži u Masarikovoj ulici, ali je pojedincima očigledno nezamislivo da prošetaju 500 metara. Mi ćemo preko našeg preduzeća „Parking servis“ pokušati da rešimo navedeni problem, a nadam se da ćemo naići na saradnju saobraćajne policije. Odgovor koji ste dobili da to nije prekršaj (i pored priznanja da je to površina na kojoj je zabranjeno parkiranje) me je šokirao. Narodni poslanici bi morali da daju dobar primer, a ovo mi ne izgleda tako, kaže Đilas.

PLATO U SREMSKOJ
- Ovaj prostor će biti očišćen, a da bi izbegli parkiranje narednih dana biće postavljeni stubići koji će sprečiti naše nesavesne sugrađane u toj nameri - navodi na kraju pisma „Blicu“ gradonačelnik Dragan Đilas.
Zahvaljujemo se gradonačelniku na brzom odgovoru i pozitivnoj reakciji na naš tekst. Pratićemo uređenje navedenih površina kako bi Beograd lepši dočekao goste iz sveta.

Poslanici o parkiranju
Parkiranjem ispred Doma Narodne skupštine bavio se juče i Administrativni odbor republičkog parlamenta mada nije jasno da li će nakon njihove odluke biti više reda ili više haosa. Odbor je utvrdio spisak od 211 poslanika koji će vozila moći da parkiraju na platou ispred zgrade Doma Narodne skupštine Srbije kao i spisak od šest imenovanih i postavljenih lica u parlamentu. Utvrdio je i spisak 157 zaposlenih koji će takođe imati to pravo. Na platou ispred zgrade ima oko 130 mesta za parkiranje.
Kliknite za proširenje...
извор Блиц
линк http://www.blic.rs/beograd.php?id=92342
 
Da nema Univerzijade, ne bi nikad pocistili....dakle ljudi kakva nam manifestacija treba sledece godine, da bi nastavili da ciste... :/
 
čistili bi, ali ne tom dinamikom :laugh:
biće jako dobro tih dana u gradu
 
Ne bi da pravim paniku ali nešto gori opasno kod autobuske stanice

2je8igl.jpg


3448inc.jpg


sad su javili na železničkoj gori vagon.
 
hazard":tpz05q0h je napisao(la):
Da nema Univerzijade, ne bi nikad pocistili....dakle ljudi kakva nam manifestacija treba sledece godine, da bi nastavili da ciste... :/
Kliknite za proširenje...
Prošle godine Evrovizija, ove godine Univerzijada... Stići će nešto i za sledeću godinu... Valjda. :)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh