Razne gradske vesti, Topic II

[praguc]

ja bio ubedjen da je u Kralja Milana, tamo preko puta beogradjanke a ne u Kneza Mihajla

 

[Nenad]

Pa zato sam i pitao. Prema informacijama na wesajtu Zekstre, u pitanje je K. Milana 23. Mozda se Ivana malo... zbunila

 

[ivana]

Jao sorry, da da kralja milana... Jutros sam procitala tu vest u novinama ali nije bilo koji je broj ulice(mada i da jeste ne bih znala gde je to tacno)..i onda sam se pitala gde bi to moglo da bude posto je sve puno u kralja milana. I kad sam dosla ovde da napisem vest, mozak je automatski prebacio knez mih.zato sto mi je tamo logicnije da smeste prodavnicu zbog prostora od 150kvadrata. Eto sta je ljudski mozak..Lepo mi pise ulica ali glava nece da prihvati, i prebacis se na nesto gde ti mislis da je logicnije da bude a ne ono sto jeste..haha ..KM KM slicno je to

 

[ivana]

Cekajte, ja sam danas prosla pored Beogradjanke, na uglu Resavske i kr.milana ..i pitam se je li tu prodavnica HM (zekstra)??Prosto nemoguce da je to to! za tu prodavnicu treba ogroman prostor kao u Zari,,tu se prodaje na veliko, ima svakojake robe od cipela,vesa, nakita pa do odece..Ako je to to, onda je to smesno. Mislim cak ni ne pise H&M na izlogu..ne kapiram. To me podseca kad nasi ljudi kupe od Gap-a par stvari pa prodaju u City Passage gap robu ali nije to gap prodavnica..(jesu stvari prave ali oni dali ime prodavnici Gap a ima sve i svasta osim te robe..)
Isto tako, sta vi mislite o onoj prodavnici DM na uglu kr.milana i kneza milos, preko puta londona?? Meni uopste ne ide ta vrsta robe kao sto je DM ili Lilly u tu zgradu, taj prostor...ta zgrada je za nesto lepse, prefinjenije...pogledajte izloge kako se ne uklapaju sa robom koja je izlozena tamo... Meni stalno bode ochi i molim boga da se isele odatle..bre svugde buvljak sa tom dm i lilly radnjom po centru grada umesto lepih prodavnica da bude..tu treba ili prodavnica neke druge robe ili npr.neki kulturni centar ili knjizara-to bi bilo najbolje...

 

[shmeksi]

Ljudi, ova blamaza sa H&M je strasna. Ne gubite vreme da idete tamo, jer od muske kolekcije ne znam da li postoje dve stvari, a sam izgled radnje i ostalo da ne komentarisem. Ovo sto je Zekstra uradila je blago receno skandalozno i prosto ne mogu da verujem da im je H&M dozvolio da se tako obrukaju.

Zara je i dalje pojam sto se tice odece kod nas i to ce izgleda tako biti jos sigurno godinu ili dve dok ovde ne budu pocele ozbiljno da dolaze poznate i priznate marke.

 

[Влада]

Ево даме и господо колики је буџет наше "касабе" те вас молим да при разним коментарима имате и то у виду.


U budžetu manje para za komunalce, skuplje usluge

Vladajuća koalicija ističe da će sa manje dotacija javnim preduzećima ostati više za kapitalne investicije. – Opozicija zamera na netransparentnosti izveštaja

Gradonačelnik na sednici Skupštine grada (Foto L. Adrović)

Beogradski budžet će sledeće godine biti 71,4 milijarde dinara, što je prema jučerašnjem kursu oko 830 miliona evra, usvojeno je na sednici Skupštine grada glasovima odbornika vladajuće koalicije. Predstavnici opozicionih stranaka u parlamentu bili su protiv načina na koji će u 2009. godini biti raspoređen novac iz prestoničke kase, uz opasku da je budžet antisocijalan i netransparentan.

Najavljenu restrikciju, zbog popriličnog smanjenja subvencija prema javnim preduzećima, na svojoj koži će najpre osetiti građani. Uprkos tome što će kasa prestonice biti za oko četiri milijarde „teža” nego u 2008. godini, dotacije prema javnim preduzećima smanjene su za trećinu. Zbog toga se realno može očekivati da će karte za vožnju, a izvesno je i grejanje, poskupeti već od januara. Obrazlažući odluku da se kreira ovakav, po njegovom mišljenju štedljivi budžet, Nikola Pavić, član Gradskog veća istakao je da su uvažene preporuke memoranduma Vlade Srbije.

– Lokalnim samoupravama memorandumom je dato nekoliko smernica. Recimo, da se smanje rashodi za robu i usluge, kao i da rast plata ne bude veći od osam odsto, koliko je planiran rast cena na malo, što znači da realnog povećanja zarada u javnom sektoru i neće biti. Preporuka je bila i da se umanje izdaci za socijalna davanja – objasnio je Pavić.

Za plate zaposlenih u gradskoj upravi izdvojeno je oko 7,5 milijardi dinara, ali realno stabilnijem stanju na bankovnom računu mogu da se nadaju samo zaposleni u predškolskim ustanovama i ustanovama kulture koji će sledeće godine dobiti povišicu. Prema Pavićevim rečima, veća sredstva za plate planirana su zbog značajnijih povećanja zarada za oko 6.500 zaposlenih u predškolskim ustanovama, kako bi njihove plate bile usklađene sa ostalima koji se finansiraju iz budžeta.

Subvencije javnim preduzećima iznose blizu 7,9 milijardi dinara (oko 12,6 procenata udela u ukupnom budžetu) što je znatno manje nego u 2008. kada je za dotacije izdvajano oko 19 odsto novca iz gradske kase. GSP će na ime dotacija dobiti oko 3,9 milijardi dinara, privatni prevoznici i „Lasta” dve milijarde, dok će gradska železnica „Beovoz” moći da računa na oko 300 miliona dinara.

Predstavnici vladajuće većine tvrde da će na ovaj način više para preostati za kapitalne investicije.

– Od preduzeća se zahteva da smanje troškove poslovanja, reše problem viška zaposlenih, kao i da preduzmu mere koje će obezbediti veći stepen naplate usluga– rekao je Pavić.

Jučerašnja sednica Skupštine grada protekla je uglavnom u raspravi o manjkavosti predloga budžeta. Iako je vreme obraćanja odbornika skraćeno sa deset na pet minuta, predstavnici Srpske radikalne stranke satima su se smenjivali za govornicom. Opozicija inače zvanično nije uložili nijedan amandman na predlog budžeta, bojkotujući vlast.

Nemanja Šarović, šef odborničke grupe SRS-a, istakao je da je budžet restriktivan prema socijalno ugroženom stanovništvu, dok je vlast bila široke ruke prema nekim drugim korisnicima.

– Oko tri odsto budžeta, ili 1,8 milijardi dinara, izdvajate za usluge po ugovoru. Poznato je da je takve ugovore nemoguće pratiti, ne zna se ko obavlja poslove niti da li se oni uopšte izvršavaju– rekao je Šarović.

On je istakao i da posebno zabrinjava što će kamate ka stranim bankama biti za 82 procenta veće nego u 2008., a da pri tom nije precizirano od kojih banaka i na osnovu čega su podizane te pozajmice.

Odgovarajući na ove kritike, Pavić je rekao da se sredstva namenjena za sve vrste usluga po ugovoru izdvajaju jer pri sekretarijatima ne postoji dovoljan broj zaposlenih stručnjaka, pa ih je neophodno angažovati na ovaj način.

Glavna primedba Dragana Tomića, šefa odborničke grupe Demokratske stranke Srbije je da budžet nije dovoljno transparentan.

Liberalno-demokratska partija podržala je budžet jer je oko 40 odsto sredstava iz kase usmereno na investicije.

– Ako se nastavi praksa slabe realizacije, biće to još jedna propuštena šansa. Očekujemo da će gradska uprava i gradonačelnik pratiti pomno tempo radova kako nam rebalans ne bi služio da preusmeravamo sredstva od nesposobnih ka sposobnima– istakao je Dejan Ranđić, šef odborničke grupe LDP.

D. Spalović - I. Albunović

----------------------------------------------------

Dve milijarde od privatizacije

Za 2009. godinu predviđen je tekući priliv od 62.149.511.000, izdaci od 61.679.511.000 i suficit od 470.000.000 dinara koji će biti iskorišćen za otplatu glavnice duga prema EBRD.

Ukupna sredstva budžeta Beograda su 71.431.911.000 dinara i veća su od tekućih prihoda za planirana sredstva od inostranih zaduživanja (oko 4,9 milijardi), novca od privatizacije (dve milijarde), sopstvenih prihoda korisnika budžeta (oko 2,2 milijarde), kao i sredstava od prodaje stanova (oko 150 miliona dinara) i donacija (60 miliona dinara).

--------------------------------------------------

Najviše para za izgradnju

Za izgradnju zgrada i građevinskih objekata naredne godine biće izdvojeno oko 36,7 procenata sredstava ukupnog budžeta, odnosno oko 22,7 milijardi dinara.

Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda namenjeno je 13,6 milijardi, dok će za kapitalno održavanje ulica i puteva Sekretarijat za saobraćaj dobiti oko 4,3 milijarde dinara. Ukupna sredstva za ovaj sekretarijat ipak su smanjena za gotovo 11 procenata.

Za adaptaciju Doma omladine, kao i rekonstrukciju Malog pozorišta „Duško Radović” i obnovu bioskopa „Jugoslavija”, Sekretarijatu za kulturu namenjeno je 312 miliona dinara.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu moći će da računa na 561,5 miliona dinara – za izgradnju objekta za smeštaj dece i omladine ometene u razvoju u Šekspirovoj ulici i objekata za socijalno stanovanje u Ovči.

Za izgradnju i rekonstrukciju objekata predškolskih ustanova, Sekretarijatu za dečju zaštitu odvojeno je oko 816 miliona dinara, dok će Sekretarijat za zdravstvo moći da računa na oko 377 miliona dinara. To je namenjeno za izgradnju domova zdravlja u Mirijevu, Kamendinu i Kaluđerici, kao i za gradnju porodilišta u DZ „Lazarevac” i rekonstrukciju DZ „Rakovica” i Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Sredstva namenjena Sekretarijatu za obrazovanje iznose 819 miliona dinara. Njima će, između ostalog, biti finansirana i izgradnja škola u Borči, Kaluđerici i Zemun Polju, dok će Sekretarijat za sport i omladinu moći da računa na oko 50 procenata više para nego prošle godine zbog troškova organizacije „Univerzijade 2009”. Za te namene planirano je oko 800 miliona dinara.

-----------------------------------------------

Antić: Čeka se republički budžet

Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada, ocenio je da je za Beograđane važno što je usvojen budžet. On je dodao da je jedan od uslova da bi počeo da se primenjuje da to isto učini i Skupština Srbije.

– Budžet je dobro ukomponovan i obezbeđuje mere štednje u administraciji, omogućava nastavak investicija u infrastrukturi i komunalnom sistemu– istakao je Antić.

[objavljeno: 24/12/2008]

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/U-budzetu-manje-para-za-komunalce-skuplje-usluge.lt.html

 

[Влада]

Клизање и на „Олимпу”

Љубитељи клизања са Звездаре добили су јуче ледену површину на којој ће моћи да уживају. У спортском центру „Олимп” Милан Поповић, председник општине Звездара, отворио је клизалиште и позвао клинце из ове градске општине да доведу другаре из других делова града на забаву.

На леду се прва опробала Зона Апостоловић, девојчица из клизачког клуба К07, а затим су на ледену плочу ступили аниматори за децу и мали хокејаши Црвене звезде.

За школарце који нису вешти на леду у току зимског распуста биће организована бесплатна школа клизања, а улаз ће уз ђачку књижицу до краја децембра бити бесплатан, сваког дана од 16 до 17.30 часова.

Клизалиште ће радним данима радити од 16 до 21.30 часова, а викендом ће Звездарци и њихови гости моћи да се опробају на леду од 10 часова.

Цена улаза је 200 динара, а суграђани који немају клизаљке, моћи ће да их изнајме за 150 динара. Организатори кажу да ће клизалиште радити све док то временски услови буду дозвољавали.

Осим клизања, за ђаке ће се у току зимског распуста организовати и турнир у малом фудбалу, а младим фудбалерима тренери ће давати стручне савете и показати им како да побољшају технике игре.

С. Д.
[објављено: 27/12/2008]

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Klizanje-i-na-Olimpu.sr.html

 

[Goldstein]

Zanimljiva izložba fotografija i dokumenata u Muzeju istorije Jugoslavije od 26. do 31. januara
Sve Titove nove godine

Sve one koje interesuje kako je drug Tito, tokom godina svoje vladavine, dočekivao i proslavljao nove godine, to će moći da vide od 26. do 31. decembra u Muzeju istorije Jugoslavije, na izložbi pod nazivom „Titove nove godine“. Autor ove zanimljive izložbe je kustos ovog muzeja Ana Panić.

Na izložbi biće predstavljeni dokumenti iz Arhiva Josipa Broza Tita koji govore o protokolu i vrlo detaljnoj organizaciji i planiranju dočeka Nove godine predsednika SFRJ, programi, pozivnice, liste gostiju sa rasporedom sedenja i nastupanja te večeri, kao i novinski članci i arhivski video i audio snimci.

Okosnicu izložbe čine arhivske fotografije iz privatne fototeke Josipa Broza sa dočeka u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Brionima, brodu „Galeb“, ali i Indoneziji i Egiptu. Te fotografije biće prvi put javno prikazane.

Pored otkrivanja trenutaka iz privatnog života doživotnog predsednika SFRJ, ova mala priča nenametljivo otvara pitanje odnosa države i crkve, odnosa verskih poglavara prema Titu i ukidanju i zabrani verskih praznika koje smišljeno zamenjuje proslava Nove godine.

Proslava Nove godine poseban značaj dobija tek posle Drugog svetskog rata sa namerom vlasti da u javnom životu SFRJ zameni dotadašnje obeležavanje Božića. Pažnja je sve više usmeravana na, do tada, manje proslavljanu Novu godinu, kako bi se vešto izbegla podvojenost stanovništva različitih veroispovesti i stvorio osećaj pripadnosti jednoj zajednici.

Izložba će biti otvorena do 31. januara, svakog dana sem ponedeljka i praznika, od 10 do 16 sati. Podsećamo da su i ostali objekti Muzeja istorije Jugoslavije - Kuća cveća i Stari muzej - za posetu otvoreni u isto vreme. Cena pojedinačnih ulaznica za ceo kompleks je 200, a za grupe 100 dinara.

Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/sve_titove_nove_godine.39.html?news_id=149056

 

[Goldstein]

Престоница обећава сигурност у пословању

Престоница ће убудуће уместо пет процената добијати 50 одсто од приватизације предузећа која послују на њеној територији, а којима је главни ресурс земљиште. – Следеће године смањење броја запослених у градској администрацији уз могућност добровољног одласка са посла

У предстојећу 2009. годину и поред најаве рестрикција и резања трошкова Драган Ђилас, градоначелник Београда улази са уверењем да ће престоница бити најсигурнија фирма са којом ће инвеститори пословати.

Део великих инвестиција он планира да реализује из фонда од приватизације предузећа који ће у наредној години, по пројекцији, достићи рекордне две милијарде динара. Београду ће убудуће уместо пет процената припадати 50 одсто од приватизације предузећа која послују на његовој територији, а којима је главни ресурс земљиште. Прво предузеће које ће се продавати по овом принципу биће Београдски сајам, а како је градоначелник потврдио у интервју за „Политику” овакав договор постигнут је пре неколико недеља са Агенцијом за приватизацију уз сагласност Министарства финансија.

Очекујете ли због тога негативна реаговања из других градова Србије која немају ту привилегију?

Када се буду продавале фирме без земљишта и Београд ће, као и други, добијати пет одсто од приватизације. Али јасно је да, рецимо, за ИМТ и друга предузећа тог типа више интересовања постоји због земље него због бизниса. Овакав принцип је коректнији јер како би било да ми сада тражимо да се одвоји парче земљишта код Београдског сајма и да га посебно продамо. То би само успоравало процес, а то никоме није циљ. Зато је и дозвољено да се повећа износ средстава од приватизације.

Шта ће актуелна власт урадити да привуче стране инвеститоре?

Како Београд захвата и 70 километара од центра, а наставља се и изградња обилазнице од Добановаца до загребачког аутопута, идеја је да се формира неколико индустријских зона. Биће формиран и посебан сектор који ће се бавити тим великим компанијама које намеравају да запосле већи број људи.

Има ли интересената?

Водимо преговоре са „Икеом”. Покушавамо да учинимо све што је у нашој моћи да они направе тај објекат јер ће то бити велика добит за целу Србију. Осим што ће продавати свој намештај и запослити људе, у једном тренутку ће имати потребу да ангажују наше фирме за производњу робе за ово тржиште али и за извоз.

За усвојени буџет града каже се да је рестриктиван као и републички?

Буџет је можда рестриктиван на нивоу републике јер она има превелику администрацију. Београд нема проблем са дефицитом, а то добро наслеђе реално пројектованог буџета преузели смо од бившег градоначелника Ненада Богдановића.

Већи проблем је реализација пројеката за које се резервише новац у каси.

То је истина. Често се погрешно истиче да Београд има суфицит, што није тачно. Протекла година била је изборна и много тога предвиђеног није урађено на време, али тај новац неће пропасти и моћи ће да се користи после усвајања завршног рачуна. Следеће године секретари ће морати да имају стриктан динамички план за сваки пројекат, јер до сада се доста тога радило стихијски.

Хоћете ли кажњавати оне који не поштују рокове?

Због тога смо и направили агенције за јавне набавке и инвестиције, да би надлежни у сваком тренутку знали како напредују радови. Нови Закон о јавним набавкама нам омогућава да фирми која се лоше показала више не дајемо посао, без обзира какву понуду да.

Најављено је и смањење броја запослених у градској управи од наредне године?

Морамо то да урадимо. Следеће године ће постојати могућност добровољног одласка, али ће бити донет и закон који ће прописати тачан број запослених у локалним управама од 2010. године. То значи да се од тада ми нећемо ништа питати и неће бити добровољности и бољих отпремнина. Очекујемо да се исто деси и са републичком администрацијом јер она, по мом мишљењу, има вишак неколико десетина процената радника од 28.000 укупно запослених.

А у Београду?

У београдској администрацији ради мање од 5.000 људи, а како је Република реално четири пута већа од престонице број запослених у републичкој управи не би смео да пређе 20.000.

Обећали сте изградњу шест обданишта у следећој години. У буџету су, међутим, обезбеђена средства за три нове школе, реконструкцију пет вртића и припрему документације за обданиште у Миријеву?

Крајем маја биће ребаланс буџета. Дотле ће се видети шта је са имовинско-правним односима, шта може да буде саграђено и колико је пара потребно да би остварили то што смо најавили. Изградња вртића ће бити завршена у току следеће или најкасније почетком 2010. године.

Да ли ће 1.000 социјално непрофитних станова бити завршено до краја 2009. године. Када ће бити расписан нови конкурс и колика ће бити цена квадрата?

Коначна ранг-листа за ове станове биће објављена сутра. Један број станова биће усељив у другој половини следеће године, када ћемо расписати конкурс за преосталих 1.000 станова који би требало да буду завршени 2010. године. Цена квадрата биће онолика колика буде у изградњи.

После тридесет година чекања почела је изградња новог моста код Аде Циганлије. Како сте задовољни темпом радова?

До сада иде све како је планирано, али је ипак прерано о томе говорити.

У Словенији је било озбиљних проблема са фирмом СЦТ која је један од градитеља моста преко Саве?

За Београд је аустријска компанија „Пор” главни извођач радова јер је носилац тендера и дала је гаранције да ће посао бити завршен у року. Свака фаза у изградњи покривена је њиховом банкарском гаранцијом.

Помињали сте да ће Београд добити не један, него три моста у наредних шест, седам година. Да ли се планира следећа локација?

Радимо Обреновачки мост преко Саве, други преко Аде Циганлије и за три године ће почети изградња моста који ће спојити Борчу и Земун. Ако се прихвати траса метроа која би полазила из Немањине улице могућа је изградња још једног моста.

Покренули сте причу о метроу. Какав је план града с обзиром на то да се говори да је то стратешки национални пројекат?

То је пројекат који не треба да се реализује без Националног савета за инфраструктуру и републичке владе. Као градоначелник нећу ући у тај посао док не буде затворена цела финансијска конструкција и јасна траса. Због тога сам, како би смањио утицај политике, позвао стручњаке из Минхена, Беча и Шпаније да процене шта је за нас најбоље решење. После препоруке стручњака о томе ће одлуку донети одборници Скупштине града.

Ко је од странаца озбиљно заинтересован да уђе у овај посао? Да ли у обзир долази концесија или партнерски однос?

Покушаћемо да се са Русијом и Кином на међудржавном нивоу договоримо око изградње. Идеја је да они дају повољне кредите, а да њиховим провереним компанијама поверимо изградњу.

По повратку из Москве најавили сте куповину тролејбуса иако се недавно спекулисало да ће они бити укинути?

Искрено, сматрао сам да овај вид превоза прави велику саобраћајну гужву у центру града, али стручњаци су ме разуверили. Тврде да ће са искакањем трола бити завршено када обновимо електричну мрежу. Проблем је што имамо стара возила, чак и она која су купљена пре три године почела су да се распадају. Следеће године ћемо расписати тендер за куповину четрдесетак тролејбуса.

Хоћете ли град купити и нове трамваје или ремонтовати старе?

Ремонтоваћемо старе али купићемо и нове. Одвојићемо 40.000.000 евра, али тражићемо такву компанију која ће моћи да нам прода возила са отплатом на пет година. Сматрам да ће фирме имати интереса да склопе такав уговор са нама јер тврдим да ће Београд бити „једина фирма” у Србији са којом ће компаније имати сигурност у пословању следеће године. С обзиром на кризу то се тешко може рећи за остатак привреде, али и државу. То сви који са нама желе да раде морају да имају у виду.

---

Мера између економске цене и реалних могућности

Опозиција замера власти што су субвенције јавним предузећима смањене, док су рецимо издвајања за невладине организације остала иста као прошле године.

Што се невладиних организација тиче, новац иде Савезу слепих, Фонду за младе таленте и сличним организацијама од којих корист имају искључиво Београђани. ММФ је тражио да се дотације потпуно укину, што нисмо могли да прихватимо. Покушали смо да нађемо неку меру између економске цене и онога колико Београђани реално могу да плате. Појединачна карта у превозу једноставно не може да кошта 32 динара, то је неиздрживо.

Колико ће коштати карта за ГСП, постоји ли сада нека процена када се зна да су субвенције смањене за трећину?

Не зна се још јер покушавамо да направимо рачуницу а да цене маркица за ђаке, студенте, пензионере и социјално угрожене грађане подигнемо минимално. Али није реално да маркица за запослене кошта 20 евра, за минимум 44 вожње градским превозом. Ја могу да се бавим социјалном демагогијом, и тако трошим паре из буџета да бих условно одржао некакав социјални мир да ме нико не би критиковао. Али то нећу да радим. Мој посао је да Београђанима кажем истину, ма каква она била, али и да решавам проблеме града.

Најављено је и поскупљење грејања. Удружење Електрана Србије проценило је недавно да ова услуга треба да кошта од 60 до 65 динара по квадрату.

Према калкулацијама „Београдских електрана” њихова економска цена је око 80 динара, или један евро по квадрату. Толико сигурно неће бити, али ускоро ћемо знати колико ће грејање плаћати они који се греју из топлана. Знам да су поскупљења непопуларна и да грађани то тешко прихватају али раст цена је неминовност.

------------------------------------------------------

Повећање плата васпитачицама

Укупан фонд за плате запослених у градској управи у 2009. години увећан је за износ пројектоване инфлација, а у Дирекцији за изградњу града 20 процената јер ће због нових надлежности преузети из општина један број запослених. Постоји могућност да зараде свих буду повећане за тих осам одсто, али планирана је другачија расподела ради усклађивања зарада, рекао је Драган Ђилас, мислећи пре свега на васпитачице.

----------------------------------------------------

Брига за пензионере

Обећали сте субвенције за најугроженије пензионере?

Како смо и најавили, у последњем кварталу ове године почели смо да помажемо најстаријим суграђанима који имају месечна примања мања од 13.000 динара. Једнократну новчану помоћ наставићемо да дајемо и у 2009. години и сви они добиће квартално 16.000 динара.

И убудуће важиће попусти на плаћање комуналних услуга. Наши суграђани старији од 70 година имаће и даље бесплатан јавни превоз. Наставићемо да развијамо и програм неге у кући ширећи мрежу геронтодомаћица како би им и на тај начин олакшали функционисање.

---

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Prestonica-obecava-sigurnost-u-poslovanju.sr.html

 

[Goldstein]

Prema kojem satu treba započeti odbrojavanje do početka 2009.
Nova godina stiže u različito vreme

Kad u novogodišnjoj noći na Trgu Republike i kod Biblioteke grada bude ponoć, sat na zgradi Glavne pošte će pokazivati minut više, a na Železničkoj stanici minut manje. Otprilike na isti način je „usklađeno” i vreme na televizijskim kanalima, tako da će poslednjih deset sekundi 2008. godine u Beogradu, po svemu sudeći, trajati najmanje dva minuta.

Bez obzira na to, oni koji Novu godinu budu čekali ispred Skupštine neće morati da brinu. Organizatori su i o tome vodili računa pa su odbrojavanje vezali za sat u Švajcarskoj.


- Kompjuterski smo direktno povezani sa Centralnim atomskim satom koji se nalazi u Švajcarskoj, u blizini Ženeve i na osnovu njega ćemo se orijentisati u novogodišnjoj noći - kaže Ljiljana Šović iz tima za organizaciju jedine gradske novogodišnje žurke.
Tako će oni koji u novogodišnjoj noći ponoć dočekaju na gradskoj proslavi, makar u odbrojavanju, ići u korak sa većim delom Evrope. Kad je o ostalima reč, 2009. godina će stizati u različito vreme u zavisnosti od toga kojem mediju će ukazati poverenje. U nju će prvo ući oni koji budu pratili program televizija FOX, B92, Avale i Studia B, dok će publika RTS-a kaskati za njima skoro dva minuta.
- Na RTS-u se oduvek insistiralo na tome da vreme koje emitujemo bude tačno. Vreme se podešava prema takozvanom “master kloku”. To je GPS satelistski prijemnik koji prima informacije sa tri satelita i bez njih neće da radi. Tačnijeg vremena nema - tvrdi Milena Vučetić, tehnički direktor RTS-a, a isti odgovor daju i njene kolega sa drugih TV kanala.
Od svih satova po kojima može da se počne odbrojavanje, najmanje su precizni oni postavljeni po zgradama, časovničarskim radnjama i trgovima. Ima ih 30-tak, a brigu o njima treba da vode sami vlasnici. Iako bi, prema gradskim propisima, svi stalno morali da budu tačni, većina pokazuje pogrešno vreme. Sudeći prema satu u Ulici Starine Novaka na kojem je vreme zaustavljeno u četiri minuta posle 12 sati, ispred Pravnog fakulteta će celu noć grliti i ljubiti kao da je odbrojavanje upravo završeno. S druge strane, po satu na Domu armije Nova godina neće ni doći, jer je zaustavljen oko pola tri. Dok zaposleni u Glavnoj pošti u Takovskoj 2 ne znaju ko je zadužen za podešavanje sata na njihovoj zgradi (koji žuri minut), u Domu armije su se začudili da na toj zgradi uopšte postoji sat. A slično je reagovala i većina komunalnih inspektori, od kojih su neki u matičom sekretarijatu, kad su juče shvatili da je briga o položaju kazaljki na javnim satovima u opisu njihovih radnih zadataka.

---

Tačni samo na Trgu i u Knezu
Najviše verujem vremenu servisa 95 i svake godine sat navijam prema njemu - kaže sugrađanin Milan Raičević.
Automat 95 iščitava vreme sa servera koji prima signal od globalnog sistema za tačno vreme (GPS). Kako kažu u Telekomu, taj sistem je tačan u mikrosekundu za šta ima i potvrdu Direkcije za mere i dragocene metale. Jedini javni satovi, koje smo juče uspeli da nađemo, a da se vreme na njima pokalapa sa govornim automatom 95, nalaze se na Trgu Republike i na kraju Knez Mihailove ulice.

---

Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=72433

 

[Milance]

Pre neki dan sam opazio rasvetu u ulici Ivana Milutinovica kod bulevara i bas mi se svidela. To su izgleda nove bandere i pokusacu da ih slikam uskoro pa da nabacim slike ovde.

 

[Goldstein]

Ćatići žive u memljivoj kući u centru i s njom ne mogu ništa da urade
Ostarili čekajući uslove urbanista

Bojana (70) i Petar (70) Ćatić bukvalno su ostarili čekajući da im iz Sekretarijata za urbanizam pošalju izvod iz urbanističkog plana za parcelu u ulici Jug Bogdanovoj broj 20, na kojoj se nalazi njihova kuća.

Iako je u principu reč o javnom dokumentu, koji se u iole uređenoj državi dobija elektronskim putem, Ćatići već dve decenije bezuspešno pokušavaju da dođu do informacije o tome šta može da se gradi na njihovoj adresi!
Za to vreme, umesto traženog dokumenta, iz Sekretarijata dolaze kontradiktorni odgovori, a urbanistički plan se menja. Tako se 1997. parcela Ćatića vezuje za urbanističku celinu 1, oivičenu ulicama Brankovom, Narodnog fronta, Kameničkom i Gavrila Principa; 2005. za celinu 7 (Savski amfiteatar, Prokop), a 2007. za celinu 4 (Terazije, Slavija, Svetosavski plato).
– Nije mi jasno kakve veze ima Zeleni venac sa Svetosavskim platoom. Ovu kuću kupila je 1843. moja prababa. U međuvremenu, objekat je strašno propao zbog vlage. Živeći u takvim uslovima, ćerka nam je obolela od astme, a sada brinemo i za petogodišnju unuku. Supruga, koja je, kao i ja, srčani bolesnik, prošle godine je jedva preživela upalu pluća, koju je dobila upravo zbog vlage. Ovo je atraktivna lokacija, za koju su zainteresovani investitori, ali niko neće da uđe u posao jer ne možemo da dobijemo urbanističke uslove. Kao da smo još u 1945, kada je država oduzimala imovinu. Nama je još nisu oduzeli, ali nam Grad ne dozvoljava da njome raspolažemo, što je isto kao da su nam je i uzeli – kaže Petar Ćatić, i napominje da se kuća ne nalazi pod zaštitom.
Kada je reč o kontradiktornim odgovorima Sekretarijata za urbanizam, Ćatić nam je pokazao dopis Sekretarijata iz 1997. u kome stoji da se zgrada u Jug Bogdanovoj 20 kao takva zadržava, dok u drugom pasusu piše da se ruši, pri čemu je i u grafičkom delu dopisa šrafirana za rušenje!? Takođe, u primedbi ovog dopisa piše da se na lokalitetima u Jug Bogdanovoj broj 6 i 20 obustavlja sprovođenje detaljnog plana, „dok se ne utvrdi pravilan i jednak status pomenutih objekata“, te da u pomenutim slučajevima nije utvrđena regulaciona linija.
– Pošto je taj plan poništen, u dopisu Sekretarijata iz 2005. navodi se da se naša parcela nalazi u zatvorenom bloku za koji nije urađen plan detaljne razrade, a zatim sledi rečenica da ta ista parcela pripada izgrađenom području. Samo neznalica može da da takav odgovor i da pominje regulacionu liniju. Pri tom, ako je već reč o zatvorenom bloku, u kome ne može ništa da se menja, i za koji navodno ne postoji ni DUP ni regulaciona linija, kako su onda na objektu u Jug Bogdanovoj 6 nazidana dva sprata, kao i u Brankovoj 19? Kada smo to pitali gradskog sekretara, odgovorio nam je da je to nelegalno urađeno. Inače, zgrada u Jug Bogdanovoj 6 nalazi se pod zaštitom države kao spomenik kulture – pričaju Ćatići, koji sumnjaju da je neko iz gradske uprave bacio oko na parcelu na kojoj se nalazi njihova kuća, pošto su više puta bezuspešno tražili od Komisije za neposrednu primenu Generalnog plana da pošalju ljude na teren.
– Ne znamo šta da radimo. Kuća se čas zadržava, čas je predviđena za rušenje. Čas postoji detaljni plan, čas ne postoji. Jedne godine ovo je blok planiran za poslovanje i javne površine, a druge komercijalna zona. Sekretarica pokojnog gradonačelnika Bogdanovića savetovala nas je da idemo na sud, ali znamo da pred našim sudovima možete da se beskonačno sudite, a kada i dobijete presudu, da može, ali i ne mora da se sprovede – kaže Petar Ćatić.
Povodom ovog slučaja, Ćatići su se obraćali Urbanističkom zavodu, gradonačelniku Draganu Đilasu i gradskom sekretaru za urbanizam Milanu Vukoviću, od koga su pre dvadesetak dana tražili izvod iz Generalnog plana sa potvrdom Komisije za neposrednu primenu Generalnog plana u zoni gde je potrebna izrada planova detaljne regulacije.
Sagovornici iz Urbanističkog zavoda i gradonačelnikovog kabineta uputili su ih na gradskog sekretara, čiji odgovor još čekaju.

---

Imaš kuću, ne može i kredit
Bojana (70) i Petar (70) Ćatić, penzionisani inženjeri drvne industrije, proveli su radni vek u „Komgrapu“. Pošto su bili vlasnici kuće u Jug Bogdanovoj 20, ni oni, a ni njihova ćerka, zaposlena u NIS-u, nikada nisu mogli da konkurišu za kredit ili stan, uprkos tome što im se porodična kuća na Zelenom vencu godinama raspada od vlage.

---

Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=72905

 

[shmeksi]

Nažalost, ovo nije jedina loakcija u gradu gde ljudi ne znaju šta da rade. Navešću samo primer UMP-a gde ljudima stoje objekti i ne mogu ništa na njima da rade (ni najmanju sanaciju krova) jer je grad zabranio bilo kakve radove na tim objektima. Nemam ništa protiv da preko moje kuće prođe UMP, ali neka mi onda lepo otkupe nekretninu, a ne da čekam 40 godina kao zatvorenik i da ne mogu ništa da uradim.

Moj deda je neke početkom 70-tih hteo da sanira krov na kući koji je stajao tu od kada je kuća sazidana 1908. i otišao je u opštinu/grad da traži dozvolu da bi mu oni objasnili da tuda treba kroz par meseci da prođe vrlo važan put i da je svaka građevinska radnja zabranjena. Normalno, prošlo je evo skoro 40 godina i od tog puta/magistrale nema ništa. Ne može grad da drži mene i moje vlasništvo u takvoj neizvesnoj situaciji toliki vremenski period. Na vrhuncu svog poslovanja Genex je hteo da otkupi čitav taj kvart da bi onda ovi iz grada rekli da oni počinju te radove kroz par meseci, normalno od toga još ništa. Ova priča se stalno ponavlja i meni je više muka od nje.

 

[bigvlada]

Beograd

Najbolji internet sajtovi posvećeni Beogradu
Oni su oči i uši prestonice
Autor: Dušan Milićević | Foto:g. sivački | 05.01.2009. - 09:29

Tri sajta na kojima se mogu naći gotove sve informacije o događajima iz raznih oblasti u glavnom gradu su www.beobuild.rs , www.beograd.rs i www.bgdnovine.com . Timove ljudi koji stoje iza ovih veb stranica predvode direktor gradske službe za informisanje Dejan Protić (beograd.rs), Silvana Jašić (bgdnovine) i Andrej Vasiljević (beobuild).

Beobuild je svoju pažnju usmerio na investicije, odnosno ko i šta gradi u prestonici, beograd.rs na neku vrstu prezentacije Beograda i interakciju sa građanima, a bgdnovine na što brže plasiranje novih informacija.

BEOGRAD.org
Beograd.rs postoji punih deset godina, međutim ozbiljnije je počeo sa radom 20001., a od redizajniranja 2003. godine dobio je sadašnji izgled i obim. Kako kaže Dejan Protić, sajt se po potrebi ažurira nekoliko puta dnevno, a prosečna dnevna posećenost je oko 55.000.
- Mislim da je jedan od razloga velike posećenosti sajta i taj što poseban akcenat stavljamo na interakciju sa građanima. Oni nam putem mejla iznose svoje probleme, a mi posle obaveštavamo nadležnu javnu službu i pokušavamo da poguramo rešavanje problema. Takođe, organizujemo i ankete, recimo, da li su i koliko ljudi zadovoljni radom gradske vlade – iznosi Protić, navodeći da građani znaju i da hvale i da kude, ali da je ipak zadovoljstvo raditi sa njima.
Arhiva im je, kako kaže Protić, jedna od najvećih u zemlji pošto se podaci čuvaju još od 2000. godine. Zadovoljni su kako trenutno funkcionišu, međutim nadaju se da će sledeće godine još malo napredovati.
- Plan je da se interaktivni deo još malo pojača, ali i da se napravi zvučna signalizacija za slepe osobe kako bi i oni mogli da da posećuju sajt. Takođe, želeli bi da napravimo i neku vrstu vodiča za investitotore – otkriva novogodišnje želje Dejan Protić.

BEOBUILD
Beobuild je krenuo kao projekat mladih entuzijasta i forumaša, koje je zanimalo ko i šta planira da gradi u njihovom gradu. Sada, tri godine kasnije, došli su do toga da ih investitori kontaktiraju i obaveštavaju o svojim planovima.
- Početna ideja je bila da na jednom mestu okupimo sve ljude koje zanima šta bi sve moglo da se izgradi u Beogradu. Forum je prvo privukao stručne kadrove, urbaniste, planere, arhitekte, a zatim i običan svet. Nepunih godinu kasnije već smo ušli u ozbiljniju priču – objašnjava Andrej Vasiljević, PR i novinar Beobulida.
Beobuild, kako kaže Vasiljević, trenutno prati samo veće projekte koju su bitni za ceo grad.
- Želja je da privučemo inostrane investitore, ali i da informišemo sve koje zanima šta i gde se gradi ili će se izgraditi. Svaki projekat pratimo iz dva ugla. U stalnom kontaktu smo sa investitorom i idemo na lice mesta i slikamo kako teku radovi, da li je do određenog roka urađeno ono što je i zamišljeno – kaže Vasiljević.
Iako se za sada bave samo većim investicijama, Vasiljević obećava da će u narednoj godini posvetiti pažnju i drugim problemima, kao što je pitanje parkinga.

BGDNOVINE
Bgdnovine, najmlađa od ove tri veb adrese, osnovana je 2006. godine. Za to vreme prešla je put od početne ideje da bude nedeljnik, pa do toga da se ažurira preko 20 puta dnevno, čak i toku noći.
- Plan je da plasiramo kratke i jasne informacije i to što brže. Imamo saradnike na terenu, koji telefonskim putem ili preko lap topa mogu javiti vesti odmah pošto ih saznaju i one će svega nekoliko trenutaka kasnije biti okačene na sajt - priča Silvana Jašić, glavni i odgovorni urednik bgdnovina.
Redakcija bgdnovina broji oko 20 ljudi, što stalno zaposlenih, što honorarnih saradnika. U svoj program planiraju da tokom 2009. godine uvedu i nekoliko noviteta.
- Početkom sledeće godine ćemo krenuti i sa onlajn intervjuima. Gosti bi bili čelnici gradskih službi, a građani bi mogli da postavljaju pitanja i za vreme samog razgovora, ali i nekoliko dana ranije. Takođe, organizovali bi glasanje za najbolje i najgore čelnike grada, a pobednicima kao i „pobednicima” bi uručivali plakete. Dobijemo često pritužbe građana na određene probleme, pa kad oni koji su nadležni vide kako su nekoliko puta ocenjeni „jedinicom” za svoj rad, možda se zamisle – poručuje Silvana Jašić.

Kriva adresa
Zaposlenima u redakciji beobulida se nekoliko puta desilo i da im se građani žale na zaista neobične stvari.
- Jedan stranac nas je zvao i pitao šta da radi pošto su mu ukrali pare na bezinskoj pumpi. Neki posetioci sajta su pomislili da, osim što izveštavamo o projektima, i gradimo objekte. Tako se desilo da nam stigne mejl u kome nas obaveštavaju da smo sagradili „ružnu zgradu” ili da nikada nećemo završiti neke stvari koje gradimo– kaže Andrej Vasiljević.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=73023

 

[ivana]

:kk: :kk: :kk:
idemo dalje! jos jache u 2009!! sa jos vise izvestaja i slika.. nadam se )

 

[dziggy]

homere, lepa kosulja

 

[mitadigimon]

Nema sta, Beobuild je jedna od retkih lepih (i korisnih naravno) stvari koje su nam se dogodile u posl. par godina...

 

[Влада]

Четвртак, 15. jануар 2009.
Скадарлији вратити стари сјај

Жељко Ожеговић, члан Градског већа, разговарао је данас са Мирјаном Божидаревић, председницом општине Стари град, и Јасном Димитријевић, директорком Туристичке организације Београда, о ревитализацији Скадарлије, једне од кључних туристичких дестинација Београда.

Учесници састанка договорили су се о задацима које је неопходно предузети да би се Скадарлији повратио имиџ и статус који је некад имала. На томе ће у наредном периоду заједнички радити град, Туристичка организација Београда и општина Стари град, како би се спремно дочекао велики број гостију за време Универзијаде, прворазредног туристичког догађаја за Београд и Србију.

– Договорили смо се да, уз помоћ и учешће Привредне коморе Београда, одржимо састанак са свим угоститељима у Скадарлији, да са Белеф центром осмислимо програмске активности, као и да се предузму све неопходне мере комуналног уређења ове најпознатије боемске улице у Београду – рекао је Жељко Ожеговић.

Договорено је и да први састанак са представницима Привредне коморе Београда буде одржан 19. јануара, када ће се усагласити даљи кораци за ревитализацију простора Скадарлије.

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1334796

 

[shmeksi]

Sad me ovaj tekst podseti, zbog Zeljka, ko je na kraju izabran za menadzera grada?

 

[shabanajzer]

mislim da nije niko, tj. nije do sada. ali imamo glavnog kandidata :lool:

Gradski menadžer će biti Saša Vlaisavljević, generalni direktor JAT-a, ali ne pre nego što ovo preduzeće bude postavljeno na „stabilne noge“, odnosno dok Vlada ne prihvati predloge o restruktuiranju JAT-a, da novac da se smanji broj zaposlenih, i dok se ne uđe u priču nove flote. Rešenje za gradskog arhitektu još nemam. Želim da to bude neko ko jeste ime u arhitekturi, ali nije u toj komercijalnoj priči. Meni bi bilo lakše da imam nekog ko bi me savetovao kada je u pitanju izgled grada. Ukoliko ne nađem takvu osobu, ni ideja o nekim inostranim stručnjacima koji bi bili savetnici ne bi bila loša.

iz djilasovog intervjua za 'blic', 30.12.2008, ceo tekst na http://www.blic.rs/beograd.php?id=72572

 

[shmeksi]

Iskreno nemam pojma ko je taj gospodin. Nekako mi se najvise nametao kao logican izbor menadzera Ozegovic zbog svog rada na NBG. Verovatno postoji dosta stvari koje je lose uradio kao predsednik opstine, ali mislim da su one mizerno male u odnosu na sve dobre stvari koje je uradio.

 

[Milance]

^^Nek uzme onda Podreku! Ne bi nam bilo lose.

 

[Влада]

Đilas: Dozvola za "Vero" data po proceduri

22. Januar. 2009 | 08:40, Izvor : Tanjug, Komentari: 0 komentari

Formalno-pravna procedura za dobijanje dozvole za izgradnju supermarketa "Vero" u ulici Vojvode Stepe je ispoštovana, rekao je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas stanarima, koji skoro godinu dana protestuju zbog izgradnje tog objekta.

Kako se navodi u saopštenju Gradske uprave, gradonačelnik je objasnio da je problem u načinu na koji su kompanije i preduzeća, pre svega stambena zadruga "Prostor", ostvarile pravo na korišćenje tog zemljišta.

Đilas je precizirao da su tako oštećeni stanari koji su imali potpisane ugovore za obezbeđenje parking mesta i izgradnju parkića.

"Radovi na toj lokaciji trenutno su obustavljeni, a ukoliko se pokaže tačna informacija da su oni nastavljeni, protiv odgovornih će biti podnete krivične prijave", rekao je on.

Prema njegovim rečima, razgovori sa stanarima i "Veropulosom" će biti nastavljeni, a grad će i finanasijskim sredstvima pomoći kako bi se pronašlo rešenje za građane koji tu žive i omogućilo im se da ostvare prava koja su imali pre 20 godina.

"Očekujem od investitora, s obzirom na to šta su partneri, za koje naravno "Veropulos" ne snosi odgovornost, uradili u prethodnom periodu, da pokaže razumevanje i izađe u susret građanima" dodao je Đilas.

Stanari tri solitera Vojvode Stepe 251 i Kostolačke 60, koji protestuju zbog izgradnje supermarketa "Vero", obratili su se nadležnim državnim organima sa molbom da preispitaju, kako navode, sve nezakonite radnje prilikom izgradnje tog objekta.

извор Студио Б
линк http://www.studio-b.rs/info/vest.php?id=33854

Четвртак, 22. jануар 2009.
Кривична пријава против „Веропулоса”

Поводом тврдњи представника „Веропулоса” као инвеститора изградње супермаркета „Веро 5” у улици Војводе Степе да нису добили званичан документ о обустави радова, а које су изнете у појединим средствима јавног информисања, Градска управа обавештава јавност да је 22. децембра 2008. године, под бројем 354.1-392/07, донето решење грађевинског инспектора о обустави даљег извођења радова у року од једног дана од дана пријема решења. Инвеститору и извођачу радова наложено је и да овере пројекат заштите ископа темељне јаме. Истог дана, решење о обустави радова достављено је инвеститору и извођачу радова, сходно Закону о планирању и изградњи.

С обзиром на то да инвеститор и извођач радова нису поступили по донетом решењу и да су наставили са извођењем радова, Градско јавно правобранилаштво поднеће током сутрашњег дана кривичну пријаву против одговорних лица. Такође, у току је и доношење решења о рушењу темељне плоче.

Градска управа апелује на надлежне правосудне органе да све кривичне пријаве против несавесних инвеститора, а тренутно их је 80, у што скоријем року процесуира и тако учини све да се онемогући даље угрожавање безбедности Београђана.

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1335286

 

[bigvlada]

O zdravlju dece na Savskom vencu
Podaci za opštu uzbunu
Autor: Ivan Mišković | Foto:d. goll | 22.01.2009. - 10:51

Čak 96 odsto predškolske dece na teritoriji opštine Savski venac ima neki od deformiteta kičme ili stopala, dok 82 odsto osnovaca u trećem, petom ili sedmom razredu ima neku od dijagnoza koja se odnosi na poremećaje u kičmenom stubu ili stopalima.

Sistematske preglede tokom 2007. i 2008. godine, koji su obuhvatili 1.092 dece predškolskog uzrasta i 841 dete u osnovnim školama, uradila je i statistički obradila prim. dr Svetlana Matijašević, fizijatar reumatolog u Domu zdravlja „Savski venac“.
Od ukupnog broja pregledanih predškolaca samo kod njih 98 nalaz je uredan, što znači da nemaju nikakvih deformiteta. Deformitete stopala ima oko 83 odsto mališana, a kičme 14 odsto pregledane dece.
Bolje stanje nije među osnovcima, jer 36 odsto njih ima deformitet kičme, a skoliozu, odnosno teži oblik poremećaja kičme, ima oko osam odsto osnovaca u opštini Savski venac. Deformiteti stopala nađeni su kod 320 učenika.
Dr Svetlana Matijašević kaže da većina dece ima ovako ozbiljne probleme zbog urbanog načina života, višesatnog sedenja ispred televizora i monitora računara, ali i zbog „otaljavanja“ časova fizičkog vaspitanja.
- Deci u školama i vrtićima nedostaje fizička aktivnost. Časovi fizičkog najčešće se odrađuju bez ikakvog plana ili ih učitelji preskaču. Znam primere da se i u gimnazijama ti časovi preskaču. Poenta je u preventivi, ali to u školama ne shvataju. Kad dođe do deformiteta to je dodatno opterećenje i za nas lekare i za roditelje - kaže dr Matijašević za „Blic“.
Problem nije samo neaktivnost nego i odnos stolice i školske klupe, čija visina treba da bude primerena uzrastu dece. Doktorka tu dodaje i pretešku đačku torbu koja je preglomazna za mala dečja pleća.
Ovi poremećaji mogu da se isprave dok se ne završi period rasta, najčešće tokom 18. ili 19. godine.
- O ovome treba razmišljati na vreme, jer ako ostanu deformiteti u kasnijem dobu dolazi do spondiloze i degenerativnih promena kičme i zglobova. Usled brzog načina života roditelji nemaju vremena da decu vode na korektivne vežbe koje traju mesecima i zato je na školama i vrtićima velika uloga da do poremećaja ne dođe - upozorava doktorka.
Ona savetuje da decu treba usmeravati na fizičke aktivnosti već od četvrte ili pete godine i to devojčice na ritmičku gimnastiku ili balet, a dečake na fudbal ili plivanje.

Ne vode decu na korektivne vežbe
Nakon sistematskih pregleda pisane informacije o zdravlju dece dobijaju i roditelji i to preko razrednih starešina ili vaspitača u vrtićima. Nakon upozorenja o deformitetima mali broj roditelja ipak dovede dete na korektivne vežbe, iako ovi problemi ako se ne leče izazivaju ozbiljna degenerativna oboljenja posle 30. godine.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=75400

Dva meseca plivanja i nema problema. Obnovite bazene. Dajte onom nesrećniku kredit da završi akva park i zatvorene bazene, ima 90.000 potencijalnih posetilaca u krugu od 1000 metara.

 

[Goldstein]

Палилула очекује нови мост и школу
Данило Башић, председник општине за ову годину, најављује многе пројекте, а нарочито улагања у насеља са леве обале Дунава

Палилула, територијално највећа градска општина, у протеклој години је после избора задржала исту власт, а њени челници најављују значајне инвестиције и пројекте. Данило Башић, председник општине, у разговору за „Политику” истиче да има још много ствари које треба да се ураде, поготово кад је реч о територији на левој обали Дунава.

– Вероватно највећи успех у 2008. години је то што смо после три године борбе успели да зграду Народног универзитета „Браћа Стаменковић”, поред Хале „Пионир”, укњижимо као општински објекат. Здање има око 5.000 квадрата и планирамо да га у наредном периоду надзидамо или срушимо, па направимо нову зграду која би евентуално постала ново седиште општинске управе. За ову годину планирамо подизање амбуланти у Вишњичкој бањи и Вишњици, као и отварање неколико нових шалтера поште у различитим месним заједницама. Циљ је, такође, сређивање кеја на Ади Хуји, отварање неколико зелених површина у граду, као и трга на старој Карабурми – истиче Башић.

Од целе општинске територије, део који се налази са леве обале Дунава је, свакако, најкритичнији. Шта је у протеклој години урађено да се такво стање поправи и шта планирате у овој години?

Често се у јавности провлачи прича да се у овај део Палилуле недовољно улаже. Међутим, кад се направи пресек, највећи део општинских средстава иде, управо, на ту територију, мада, наравно, увек може више. У 2008. години обновили смо Дом културе у Овчи, који је раније изгорео у пожару. За скорију будућност планирамо изградњу још једне основне школе у Борчи, будући да две постојеће раде у три смене. У Борчи је, такође, у плану изградња обданишта на 800 квадрата, које би било погодно за отприлике 250 малишана, а Падинска Скела ће, највероватније, добити спортску халу.

Протеклу годину обележила је дебата око пресељења Рома из насеља поред „Газеле” у Овчу. Да ли се назире коначно решење ове ситуације?

Апсолутно схватамо приоритет сређивања „Газеле”, која је значајна за функционисање целог града. Ми, као општина, нисмо директно у могућности да утичемо на решавање ситуације, али смо изнели своју идеју. Предлог који су прихватили у Скупштини града је да један део људи који ће се населити у Овчи буду Роми. Станови ће највероватније бити распоређени тако што ће једна четвртина припасти Ромима, а три четвртине осталим социјално угроженим групама.

Становници Вишњичке бање већ неко време се споре са предузећем „Екозона”, које оптужују за недомаћински однос према Ади Хуји. То предузеће је својевремено основала општина Палилула. Какав је сада ваш став према њима?

Општина има исти став као грађани и сматра да „Екозона”не треба више да постоји као предузеће. Они су узурпирали општинско земљиште на Ади Хуји и дају га у закуп и тако остварују лични профит. Основани су као друштвено предузеће, а рок за решавање статуса таквих предузећа истиче. Једна од могућности је да буду приватизована, а друга је да буду ликвидирана. Залагаћемо се да на „Екозону” буде примењена друга алтернатива и ускоро планирамо да предамо званичан захтев за ликвидацију овог предузећа. Због тога што на тај начин штитимо градско земљиште, очекујемо подршку градоначелника.

Градоначелник је као један од највећих пројеката за наредни период најавио изградњу моста Земун – Борча. Шта знате о томе и кад је могуће очекивати почетак радова?

То је неопходни мост који би направио саобраћајни круг око Београда, што би растеретило Панчевачки мост али и цео град. Уз сву брзину и лепе жеље, мост не може почети да се гради за најмање четири године, јер је неопходна велика документација и израда пројеката. Дирекција за грађевинско земљиште ће финансирати пројекат, а ако мост буде саграђен, за Палилулу онда неће постојати граница потенцијала.

Д. В. В.
[објављено: 29/01/2009]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Palilula-ochekuje-novi-most-i-shkolu.sr.html