Razne gradske vesti, Topic II

[Nenad]

Zbog teške finansijske situacije i tri neuspele aukcije
Zvezda film sutra zatvara bioskope

Autor: R. Balać

Kolektiv Zvezda filma odlučio je da od sutra do daljnjeg zatvori vrata bioskopa Arena i Jadran pošto je ovo još uvek društveno preduzeće pritisla besparica.

- Oni koji su ovih dana bili u našim bioskopima, nisu se osećali prijatno pošto su sale bile hladne. Vrlo je verovatno da uskoro nećemo imati vodu, struju, na vidiku su i blokade računa od mnogih poverilaca. Nemoguće je u ovakvim uslovima da radimo i zato smo primorani da od četvrtka, 20. novembra, zatvorimo vrata bioskopa Jadran i Arena do daljnjeg - ističe se u saopštenju Zvezda filma.

Iz ovog preduzeća napominju da je 99,99 odsto imovine Zvezda filma u društvenoj svojini, ali da nijedan dinar ne stiže do te društvene zajednice. Činjenica je da je bioskop Arena izgrađen novcem radnika Zvezda filma, ali je po zakonu društvena svojina i rešenjem Vlade pravo korišćenja preneto na Grad Novi Sad, čiji predstavnici smatraju da se to može učiniti bez naknade. Nerešen status Arene doprineo je i nezinteresovanosti kupaca, tako da su tri aukcije za Zvezda film propale i sledi stečaj posle Nove godine.

Zaposleni u Zvezda filmu ističu da i sami snose deo odgovornosti za sopstvenu agoniju, ali da su osnovni razlozi ipak u zanemarivanju i nezainteresovanosti države za bioskope, kao bitni deo kinematografije i kulture uopšte.

Nije nikakva uteha što je cela bioskopska mreža u Srbiji propala, navodi se u saopštenju i dodaje da je apsurdno da država daje velike pare, ponekad i milione evra za pojedine filmove, a da istovremeno bioskopi ne dobijaju nijedan dinar. Kada se filmovi snime oni vrate mali procenat para, a bioskope producenti vrlo često ucenjuju većom najamninom. Ako se smatra da je film umetnost, neizbežno je da ga vidi publika u bioskopu, tako da je nelogično da se pomaže samo proizvodnja, a ne i distribucija i prikazivanje filmova.

- Novi Sad je imao i ima šansu da spase bioskope. Mnogi kažu da sve zavisi od političke volje - do sada je ona bila na nivou izjava. Poštovani gledaoci ova naša odluka iako je jedina moguća u ovim okolnostima, doneta je teška srca i u nadi da ćemo ponovo uživati u čarima filmskih projekcija - poručuju zaposleni u Zvezda filmu.

Izvor: Danas
Link: danas.rs

 

[Nenad]

Skupljači smeća u centru grada

18. Novembar 2008 | 20: 47
Izvor : Studio B
U samom centru grada, u Balkanskoj 45 živi osamdesetogodišnja baka koja u svom stanu i dvorištu skuplja đubre.

Život u Beogradu donosi mnogobrojne prednosti, ali i komlikovane probleme. U metropoli koja sve više raste, i u kojoj se živi brzo, otuđeno i često, veoma usamljeno, postoje ljudi koji biraju da žive neuobičajenim načinom života, koji ugrožava njihovo, ali i zdravlje komšija.

U samom centru grada, u Balkanskoj 45 živi osamdesetogodišnja baka koja u svom stanu i dvorištu skuplja đubre.

Između ulica Admirala Geprata i Balkanske, nalazi se stan u kome samdesetogodišnja Slavica Hazard, već godinama unazad, sakuplja djubre. Osim u stanu od oko 60 kavadrata, koji je pun smeća, zbog kojeg se ulazi kroz prozor, tuđe odbačene stvari, ali i hranu, Slavica brižno čuva po celom dvorištu i tako ugrožava zdravlje i kvalitet života celog komšiluka.

Posle peticije stanara, u februaru ove godine, intervenisala je komunalna inspekcija opštine Savski venac, a odvoženje smeća platila su Slavičina deca.

Iako sitna i bolešljiva, Slavica je posle nekoliko meseci, ponovo je prikupila obimnu kolekciju đubreta.

priče o ljudima koji žive u urbanim sredinama i u svojim stanovima skupljaju smaća, ugrožavajući sopstveno, ali i zdravlje suseda, nažalost, nisu retke. Ovi ljudi obično žive sami, pate od opsesivno kompulsivnog poremećaja, i, neophodna im je pomoć stručnjaka i šire zajednice, pošto su porodica i komšiluk, kako se ispostavlja, nemoćni u rešavanju ovog problema.

U centru za socijalni rad kažu da komunalna inspekcija ne može da reši problem tih ljudi, kojih ima na svim gradskim opštinama i navode da je ministrastvo nedavno tražilo statistiku o broju lica koji žive bizarnim načinom života.

U inostranstvu postoje specijalne službe koje sarađuju sa centrom za socijani rad i koje imaju ingerencije, da kada na terenu uoče sličan problem, osobu privremeno smeste u bolnicu ili prihvatilište, a u međuvremenu čiste i uređuju ugroženi životni prostor.

Izvor: STB
Link: http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=31760

 

[Lucifer]

@Lucifer

Stavljanje tabli je veoma kontraproduktivno, ustvari, ali nema veze... Moj stav je sledeci:
a) ako si pocinio zlocin, moras da platis kaznu, i bolje je da ta kazna nekom pomogne

b) nijedan posao ne bi trebao da se smatra ponizavajucim, a posebno ne rad u javnom interesu. sta, onda su ljudi koji rade u gradskom zelenilu na socijalno nizoj lestvici? to je malogradjansko razmisljanje.

c) to "u Evropi" je veoma interesantan koncept - znas li koliko razlicitih pravosudnih sistema postoji na Evropskom kontinentu i koliko razlicitih istorijskih korena ima za razvoj istih? Sto je najvaznije, Srbija kao drzava ne deli nijedan od tih korena osim Justinijanovog koda (tj. Dusanovog zakonika), posle toga nas drustveni sistem ima mnogo vise zajednickog sa formiranjem obicajnog prava u Nemackoj/Britaniji/Americi nego sa Rimskim pravom koje smo nasledili regulativno...

oko c se moze debatovati, ali bez a i b mislim da ne mozemo imati odrziv sistem drustvenih vrednosti...

Za evropsko pravno shvatanje karakteristicno je i diferencijalno (ako se stavi po strani da postoji ogroman broj identicnih odredbi u propisima): striktno razlikovanja pozitivnog prava od ispravnog pravo kao prirodnog prava; resavanje pojeidniacnih slucajeva prema opstim nacelima i pravilima (a ne prema ekonomskim efektima odluke npr.); kanonska metodologija prihvacena u celoj kontinentalnoj Evropi koju je utemeljio Savinji; kompletno gradjansko pravo utemeljleno na rimskom pravu; izdvajanje opsteg dela gradjanskog prava; forsiranje zakona kao osnovnog izvora prava; postojanje pisanog ustava; utemeljenje osnovnih kao subjektivnih prava; monisticko shvatanje medjunarodnog prava.

Vrlo dobro znam koliko je pravnih poredaka u Evropi, bas kao i sto znam da je nas Krivicni zakonik napravljen po nemackom uzoru, Zakon o krivicnom postupku takodje po austr.-nemackom uzoru, Zakon o opstem upravnom postupku po austrijskom uzoru, Zakon o obligacionim odnosima po svajcarskom uzoru... a to po uzoru znaci prihvatenje osnovne koncepcije u celini uz manja prilagodjavanja i drugaciju numeraciju clanova uz mnostvo samo prevedenih odrebi. Prema tome, to sa digestama je totalna glupost, da ni ne pominjem da Dusanov zakonik nije napravljen po uzoru na Digeste, vec vizantijske pravne izvore koji su samo u naznakama nastavljale justinijanovu kodifikaciju rimskog prava koja je mahom posvecena privatnom pravu, dok dusanov zakonik uredjuje pre svega drzavno pravo. Citavo nase pravo je deo centralnoevropske pravne kulture cije su stozeri Nemacka i Austrija. Mi smo odavno u tom kulturnom krugu - nas prvi gradjanski zakonik iy 1844. bio je prepis sa izmenama austrijskog gradjanskog zakonika. Danas je medjutim nemacka pravna misao apsolutni broj 1 ne samo u Evropi, vec i drugde u nekolonijalnom svetu (Kina, Japan, Juzna Amerika) i itekako se moze pricati o "evropskom", bez da se taj pojam gubi u hiljadama razlikama koje postoje. To "u Evropi" njije neodredjen pojam, zato sto se kompletna evropska krivicnopravna misao (osim engleske i delom francuske) oslanja na nemacku koncepciju krivicnog prava, a to je koncepcija koju je oko prelaza u 20. vek utemeljio Franc List. U nju je danas, kao u ostalom i u sva dokumenta Evropskih zajednica i evropske unije ugradjen princip postovanja ljudskog dostojanstva, i to je ono sto je sustinski drugacije u Evropi od Amerike. To sto si ti rekao da svako "zasluzuje" svoju kaznu i da treba da ispasta je u savremenom evropskom krivicnom pravu potrpuno prevazidjena koncepcija. Nase krivicno pravo je vec 50 (!) godina koncipirano iskljucivo kao preventivno krivicno pravo, a to znaci da kazna moze da bude izrecena samo kao mera specijalne prevenicje i samo onda kada je specijalna prevecnija potrebna. Tako na primer ako vozis kola i pored tebe kao suvozac sedi tvoja zena, a iza dvoje dece... i zatim se skucas u banderu zato sto si podesavao radio - dakle iz nehata -, i cela tvoja porodica pogine, a ti prezives, sud cete osloboditi od kazne, zato sto ne postoji potreba za uticanjem na tebe da vise ne cinih krivicna dela. Opametice te cinjenica sto ti je poginula porodica. Prema tome, drugacije nego u Americi, i drugacije nego sto zamislja americki ambasador povodom slucaja Kovacevic, krivicni postupak u Evropi ne sluzi za "ostvarivanje i dostizanje pravde", vec je prakticna procedura za neutralizaciju kriminogenog u zlocincu.

I hajde da se dogovorimo da u diskusijama vise ne koristimo taj slabouman argument americke nauke formulisan kao retoricko pitanje - sta znaci "normalno", sta znaci "evropsko", sta znaci "zensko", sta znaci "Jugoslavija", sta znaci "umrezen", sta znaci "prikladan"... Znaci ono i onoliko koliko i sve ljudske reci i zato barem mene manite tih pozitvistickihi gluposti.

Povodom prava zakljucno: postoji vrlo intenzivna naucna razmena ideja u Evropi usled koje je pravo svih evropskih zemalja danas utemeljeno na identicnom shvatanju norme, pravnog akta, sankcije, pravne metodologije, uloge vrednosti... Usled toga u Evropi postoje isti inistituti u svim zemljama iako su u pojedinostima drugacije uredjeni. Ali sa druge strane ne postoje mnogi inistituti anglo-americkog prava kao sto je npr. trust.

Dakle jos jednom po poslednji put te molim da procitas sta sam ja napisao. Ti Ambasadore takodje. Ne delim ja poslove na po sebi ponizavajuce i na po sebi neponizavajuce, vec izricanje odredjene vrste rada moze biti u zavisnosti od ostalih prilika da bude ponizavajuce ili ne. Potpuno je drugacija stvar da li te neko posalje da operes WC zato sto je prljav i zato sto je na tebe red da ga operes ili pak zato sto si razbio teglu ili se potukao sa drugom. Potpuno je drugacija stvar kada neko sakuplja koriscene igle po parkovima zato sto mu je to posao i kada neko to radi zato sto mu je sud izrekao takvu meru zato sto je proneverio pare. Svidelo se to vama decki ili ne, zakon je jasan - ponizne mere su u nasem pravu nedozvoljene. Ja isto smatram da sakupljanje lisca sa dotrajalom opremom i krecenje nije ponizno, no ipak mi deluje da je u clanku koji si ti Jovanovm preneo da postoji neki prizvuk degradiranja. Ja se potpuno slazem da i degradiranje moze da bude itekako efikasna kazna, ali takve mere nisu dozvoljene, a ja drzim i da su na duze staze kontraproduktivne. I jos jednom: efikasnost nije merilo dopustenosti. Efikasna je i smrtna kazna i to vrlo.

Kazna rada u javnom interesu je jako dobra kazna, ako se ispravno shvati. Ali kazna u krivicnom pravu nije vaspitna mera. Kod maloletnika postoje vaspitne mere, kod punoletnih lica kazne. Kazna rada u javnom interesu dakle ne treba da stvori radne navike kod osudjenog (to je i nemoguce jer se radi o kvantitativno vrlo kratkom radu), kako vi prezeljkujete, jer nije vaspitna mera, vec kazna. Kazne su mere koje se sastoje iz nanosenja odredjene neprijatnosti kojom se nastoji izazvati promena kod ucinioca. E, i sad dolazimo do sustine - kako ta neprijatnost ne sme da se sastoji iz ponizavanja, ne preostaje nista drugo nego da se neprijatnost vidi u oduzimanju slobodnog vremena i "prisilnom" organizovanju istog. No, i tu dolazi najveci apsurd postojeceg resenja, u nasem pravu je za izricanja kazne rada u javnom interesu potreban pristanak osudjenog, iako to nije kazna prinudnog (teskog) rada koji je zabranjen. Mislim da je time ova kazna dobrim delom obesmisljena.

Kada se sve to sabere, dolazi se do sledeceg: rad odredjen kao kazna ne sme biti ponizan a ne sme biti ni tezak rad jer su takve kazne zabranjene medjunarodnim konvencijama, pa prema tome da bi bio kazna potrebno je da bude revnostan i aktivan (tesko zamislivo ako za izvrsenje bude nadlzena gradska cistoca ili gradsko zelenilo), jer je kazneno onda samo oduzimanje slobodnog vremena. Ako ima pameti, bice odredjivani takvi poslovi koji prevazilaze kaznene efekte oduzimanja slobodnog vremena i izlaganja minimalnom naporu (veliki fizicki napor kao teski rad je zabranjen) i daju priliku ucionocu/osudjenom licu ne samo da pod pritiskom neprijatnosti koja mu se u vidu prisilnog rada namece porazmisli o svojim proslim i buducim postupcima, vec i da se socijalizuje, a za SOCIJALIZACIJU je skupljanje lisca i krecenje potruno nepodobno; rad sa oblelom decom, starim licima, organizovanje proslave jeste.

 

[Milance]

Grad planira velike projekte

Beograd -- Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je da grad počinje pripremu budžeta za 2009. godinu i da će biti planirani veliki infrastrukturni projekti.

"Hoćemo da uđemo u ozbiljne investicije sledeće godine", kazao je Đilas u Starom dvoru na neformalnom sastanku sa novinarima koji prate rad gradske skupštine i naveo da "nikakvi budžeti ne mogu da spreče" grad da uđe u "projekte koji su neophodni Beograđanima".

Đilas je rekao da se za sledeću godinu planira početak gradnje nekoliko škola i deset novih vrtića u Beogradu.

"Most koji čekamo 35 godina će u decembru početi polako da se pojavljuje i sledeće godine će to biti veliko gradilište", najavio je gradonačelnik Beograda.

Prema njegovim rečima, postoji mnogo stvari koje Beograd plaća, a koje nisu njegova nadležnost.

"U sledećoj godini bićemo malo restriktivniji prema republičkim projektima pošto moramo da sačuvamo pare za ono što su naše osnovne nadležnosti - škole, obdaništa, vodovod i kanalizacija, asfaltiranje ulica", rekao je Đilas.

Govoreći o cenama komunalnih usluga u glavnom gradu, Đilas je naveo da potpuno ukidanje subvencija nije moguće, kao i da Beograd čeka odluku vlade na osnovu dogovora sa MMF-om od koje će zavisiti da li će grejanje poskupeti i koliko.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=19&nav_category=9&nav_id=329643

Ne vidim iz teksta koji su to veliki projekti. Most? Da ok, sta je sa ostalim projektima?

 

[Lucifer]

°°°

Pa 10 vrtica pretpostavljam... a mozda ako nam se posreci ponovo raskopaju Savsku.

 

[Lucifer]

Ovako ce ljudima biti dato da skupljaju lisce i da krece, a to je idealna prilika da se upoznaju sa ostalim prestupnicima koji skupljaju lisce i krece i da razmene svoja kriminalna iskustva.

Mislim, daj, a šta to se ne dešava u zatvorima?

Naravno da se desava. Kazna rada u javnom interesu NIJE supstitut za kaznu zatvora, vec samostalna kazna sa svojim mehanizmima delovanja. Sudija treba uvek da izrekne za konkretan slucaj najpogodniju, a ne da gleda po svaku cenu da ne izrekne kaznu zatvora. Jer ako izrekne kaznu rada u javnom interesu kada moze zakonski a zbog konkretnih prilika ne bi trebalo, izvrsenje je besmisleno - povrat je zagarantovan.

Samo sam hteo da kazem da treba birati one poslove kod kojih je mala sansa da dodje do negativne socijalizacije. To svakako nisu nekomunikativni poslovi kao sto je krecenje. Zamisli da osudjeni diler droger i osudjeni konzumenti treba zajedno da krece. Treba birati poslove sa naglasenim licnim angazmanom.

 

[Ambassador]

Daj bre Luciferu, Nemačka ti pomutila maštu. Naravno da osuđeni diler droge neće biti poslat na komjuniti vrk.

Uostalom, vidi se da nikada nisi krečio nešto, a naročito nešto za druge. Krečenje (npr. školskih dvorišta) je savršen primer društveno korisnog rada jer se u roku od nekoliko sati vidi napredak, odnosno apsolutnu promenu ambijenta. To je vrlo vrlo važno...

 

[jovanovm]

@Lucifer

Interesantan post. Mislim da idemo previse u off, tj. od komentarisanja jedne vesti prelazimo u debatu oko necega sto nije direktno vezano za temu...takodje mislim da si se ti vec odlucio, ali

That said, secam se da su Dusanov zakonik i Justinijanov kod prilicno dobro povezani, secam se rada Milijana Popovica na tu temu... ali nisam pravnik, samo istoricar:

http://facta.junis.ni.ac.yu/lap/lap99/lap99-03.pdf

Ali kao gradjanin, mogu da ti kazem da mislim da je nas celi penalni kod (krivicni zakon) potpuno pogresno koncipiran, i da apsolutno nema veze sa nasim kulturno-istorijskim nasledjem kao prostorne celine. Mislim da je takav pristup, usvajanje austrijsko-nemackog pristupa kazni upravo ono sto je i dovelo do opsteg bezakonja... Ali hajde, priznajem da se u to ne razumem dovoljno dobro, tako da bih voleo da mi ti to objasnis sledeci put uzivo, s obzirom da ovako se mozemo kuckati do sutra...

 

[Nenad]

Beograd očekuju poskupljenja

19. novembar 2008. | 13:35 -> 14:24 |
Beograd -- Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da će Grad i dalje davati subvencije za gradski prevoz, vrtiće i vodu, da ne bi poskupeli, ali to ne važi za grejanje.

On je ocenio da potpuno ukidanje subvencija za komunalne usluge u gradu nije moguće jer bi to bio šok za pojedine kategorije stanovnika. Upitan o mogućnosti da poskupe komunalne usluge, Đilas je naglasio da Grad čeka da vidi šta je konkretan dogovor Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnom fondom.

Skuplji gradski prevoz i uvećane račune za grejanje Beograđani mogu da očekuju već početkom sledeće godine. Nove cene komunalnih usluga se još ne znaju.

Kako kaže gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, odluku o tome kada će i šta poskupeti doneće Vlada Srbije na osnovu dogovora koji je napravljen sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Iako MMF traži da se subvencije maksimalno smanje ili ukinu, to se u Beogradu, bar kada je reč o gradskom prevozu i vodovodu, neće desiti.

Govoreći o subvencijama za grejanje, Đilas je napomenuo da "nije pošteno" da u subvencijama za 45 odsto populacije, koliko koristi daljiinsko grejanje, učestvuju svi građani Beograda.

Đilas objašnjava da bi bez subvencija cene u tim sektorima bile tri puta veće od postojećih. "Cena energenata jeste dve trećine cene koju vi dobijete na listiću kao cenu koju vi platite", kaže on.

"Hoćemo da imamo formu da svaki građanin zna, kada pada cene mazuta ili gasa pada, onda padaju i računi i obrnuto", kaže on. Za građane Beograda, međutim, nijedno opravdanje za poskupljenja koja ih čekaju nije dovoljno dobro jer je, kako kažu, sve već poskupelo.

Zatvaranje gradilišta

Još jedan od problema koji muče Beograđane jesu nebezbedna gradilišta. Posle slučaja u Dubljanskoj ulici, Grad je rešio da se obračuna sa investitorima koji ne poštuju propise.

"Zatvaraju se gradilišta koja nemaju prijavu o radu, odobrenje za gradnju, posebno oni koji kopaju temeljne jame, a koje mogu da ugroze stabilnost okolnih objekata", kaže Đilas.

"Tako će svako biti zatvoreno, a što se tiče ostalih, tamo gde nedostaje poneki papir, kada se dopuni, onda će se nastaviti sa gradnjom", rekao je on.

Samo u poslednjoj nedelji zatvorena su četiri gradilišta, među kojma je i objekat u Kruševačkoj ulici. Građevinska inspekcija obustavila je radove i objekat zapečatila žutom trakom.

Grad je proteklih mesec dana podneo preko 44 krivične prijave protiv investitora u gradilišta koja su potencijalno opasna za okolinu.

Infrastruktura

Đilas je najavio da Grad počinje pripremu budžeta za 2009. godinu i da će biti planirani veliki infrastrukturni projekti.

"Hoćemo da uđemo u ozbiljne investicije sledeće godine", kazao je Đilas i naveo da "nikakvi budžeti ne mogu da spreče" Grad da uđe u "projekte koji su neophodni Beograđanima".

Đilas je rekao da se za sledeću godinu planira početak gradnje nekoliko škola i deset novih vrtića u Beogradu.

"Most koji čekamo 35 godina će u decembru početi polako da se pojavljuje i sledeće godine će to biti veliko gradilište", najavio je gradonačelnik Beograda.

Prema njegovim rečima, postoji mnogo stvari koje Beograd plaća, a koje nisu njegova nadležnost.

"U sledećoj godini bićemo malo restriktivniji prema republičkim projektima, pošto moramo da sačuvamo pare za ono što su naše osnovne nadležnosti - škole, obdaništa, vodovod i kanalizacija, asfaltiranje ulica", rekao je Đilas.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=19&nav_category=9&nav_id=329643

 

[shabanajzer]

^^ ne, ja hocu prvo da mi se garantuje da javna preduzeca umeju/mogu/smeju da mojim novcem raspolazu pametno.

javna preduzeca u beogradu (sva redom) su veoma neefikasna.

sada se rasipa novac grada (koji je takodje novac svih nas), a posle ukidanja/smanjenja subvencija rasipace se direktno novac koji mi placamo. takodje, hocu kvalitativno bolju uslugu, i ne zanima me objasnjenje 'raspasce se ako ne poskupi'.

zapravo, najmanje sto ocekujem je da svakog sekunda mogu da saznam tacno za sta je potrosen novac. preko neta, lifletom u sanduce, svejedno. svakog meseca ili cesce hocu da znam tacno na sta odlaze pare, tacno koliko je kostao 1 kubik gasa ili 1 litar benzina ili 1 rezervna guma, kojom procedurom se doslo do te cene i ko je odgovoran za tu nabavku.

u protivnom imam osnova da sumnjam da taj novac ide da se podmiri jos jedna garnitura korumpiranih cinovnika.

sto se investicija koje gradonacelnik obecava tice, imam samo jednu stvar da kazem: poverovacu da je stvarno kad bude sagradjeno. ne kad obeca, ne kad iskopa prvu rupu, nego kad bude pusteno u rad i bude radilo mesec dana bez prestanka.

 

[boris73]

"Most koji čekamo 35 godina će u decembru početi polako da se pojavljuje i sledeće godine će to biti veliko gradilište", najavio je gradonačelnik Beograda.

ај да видимо и то чудо, није далеко децембар.

 

[Lucifer]

Ali kao gradjanin, mogu da ti kazem da mislim da je nas celi penalni kod (krivicni zakon) potpuno pogresno koncipiran, i da apsolutno nema veze sa nasim kulturno-istorijskim nasledjem kao prostorne celine. Mislim da je takav pristup, usvajanje austrijsko-nemackog pristupa kazni upravo ono sto je i dovelo do opsteg bezakonja... Ali hajde, priznajem da se u to ne razumem dovoljno dobro, tako da bih voleo da mi ti to objasnis sledeci put uzivo, s obzirom da ovako se mozemo kuckati do sutra...

Ima jedna relativno nova knjiga. David Garland "The culture of Controle. Crime and Social Order in Contemporary Society". Dve stvari bih voleo da podelim sa tobom, pa ti ako ne verujes raspitaj se dalje:

1. Stope kriminala u Srbiji su medju najnizima na svetu, klasicni ulicni kriminal gotovo da ne postoji, stopa ubistava je i do 12x manja nego u SAD. Sa druge strane izrazenija je korupcija na primer. Ono sto je medjutim primeceno i kod nas, a i u Americi i zapadnoj evropi, to je da je strah kod ljudi ok kriminala veci nego pre 15 godina i to cak i u onim zemljama u kojima je kriminal znatno opao, kao sto je npr. Nemacka.

2. Krivicni zakonik iz 2005. je vrlo dobar zakonik. On usvaja nemacku koncepciju kao sto je to cinio i krivicni zakonik Kraljevine Jugoslavije i skoro svi krivicni zakoni u socijalistickooj Jugoslaviji (osim sovjetskog iz 1948.), a i Kaznitelni zakonik za knjazevstvo Srbiju iz 19. veka. Nemacku koncepciju usvaja i citava kontinentalna Evropa, cela srednja i latinska amerika, Kina, Japan, dobar deo Afrike. Konacno, nemacku koncepciju je delom usvojio i Haski tribunal, uvidevsi da odredjena pitanja ne moze da resi koristeci se pristupom relativno primitvne anglo-americke krivicnopravne nauke.

Poenta je sledeca: Krivicni zakonik je vrlo dobar; intenzivirani osecaj nesigurnosti i rastuca mrznja prema zlocinu nema nikakve veze sa krivicnim zakonikom, vec pre svega sa opstom drustvenom klimom u 21. veku, ali i sa primenom prava i to ne sudksim postupkom kako bi se moglo pomisliti, vec izvrsenjem kazni. Tako na primer nasim zatvorenicima je dozvoljeno da u celiji drze televizor, sony PS... i gde je tu nanosenje neprijatnosti koje je pojmovno za kaznu? E, to mora da se menja, ali je problem sto je i Zakon o izvrsenju krivnicih sankcija dobar, ali jednostavno praksa odurna.

Postoje brojne prakticne i eticke premise zbog kojih jedino prevencija moze da bude svrha kazne. Mi treba da budemo ponosni sto je ta ideja utemeljena u nasim zakonima gotovo 50 godina. U knjizi koju sam na pocetku naveo mozes da procitas u kakav se horor izvitoperio americki pravosudni sistem od kada je 90-ih uvedena ideja o "pravicnoj kazni". To je jedan totalni uzas koji izgleda od prilike ovako: najveci broj slucajeva se resava mimo sudnice; jedan vrlo mali broj slucajeva se resava u sudnici slicno kako bi se resio i bilo drugde u svetu; i konacno jedan mali broj slucajeva (sta ti vredi sto je mali, ako si ti jedan od nesrecnika) se resava na televiziji i u lokalnim novinama, sudija izrice astronomske kazne i pretvara ucinioca u puko sredstvo, objekat izivljavanja za ucvrscivanje pravne svesti u stanovnistvu... Medjutim ni tu nije kraj price... nakon odredjenog relativno kratkog boravka u zatvoru u kome ne postoji nijedan resocijalizacijski program, kada nastupi senilnost u stanovnistvu, osudjenik biva pusten kuci - bez dakle da je pokusano da bude pripremljen za zivot na slobodi. I onda prodje mesec dana i zatvorenik postaje povratnik, a onda buka i halabuka i hop... smrtna kazna. Sa druge strane, ni oni koji su se dogovorili sa tuzilastvom i priznali krivicu a zauzvrat dobili npr. uslovnu kaznu ili je cak postupak obustavljen isto ne mogu mirno da sanjaju, jer je stanovnistvo indoktrinirano idejom "pravicnog kaznjavanja". I onda u Americi na pocetku 21. veka se pojavljuju osvetnici, lovci na blago kaznjenje prestupnike i slicne zaboravljene pojave. I sta je rezultat - visestruka visa stopa kriminala nego u bilo kojoj drugoj razvijenoj ili srednje razvijenoj zemlji na svetu.

 

[Lucifer]

Daj bre Luciferu, Nemačka ti pomutila maštu. Naravno da osuđeni diler droge neće biti poslat na komjuniti vrk.

Uostalom, vidi se da nikada nisi krečio nešto, a naročito nešto za druge. Krečenje (npr. školskih dvorišta) je savršen primer društveno korisnog rada jer se u roku od nekoliko sati vidi napredak, odnosno apsolutnu promenu ambijenta. To je vrlo vrlo važno...

upravo si ambasadore, ali nije poenta da se oni medjusobno socijalizuju, i uostalom oni nisu u fazi razvoja pa da na njih prosto stavljanje u grupu tako utice. Po meni u toku izvrsenja kazne rada u javnom interesu kontakti izmedju osudjenika treba da budu svedeni na minimum. Najbolkje je da svako "odsluzi" kaznu kao da je jedini osudjeni. Mnogo je bitnije za te ljude da ostvare kontakte sa ljudima koji nisu delikventi.

Sasvim je druga stvar kreciti svoje skolsko dvoriste, svoju sobu i komsijin haustor.

 

[Ambassador]

Nisam ni rekao da se međusobno socijalizuju, već da uvide kako mogu biti korisni za društvo i kakve to posledice ima, odnosno jel im lepše da budu dobri ili zli. Potcenjuješ mogućnosti da se čoveka i uticaj grupe.. No dobro, ti si samo budući pravnik..
Ja nisam ni mislio na svoje školsko dvorište, već na bilo koje. Eto, ja sam na primer krečio u nekom siromašnom predgrađu Istanbula, i osećaj je mnooogooo dobar.

 

[Goldstein]

Jedna skica beogradske noći:

Svaka noć nova priča

- STANI, ruke iznad glave i okreni se prema zidu - odjeknulo je u pustoj ulici, kod Prirodno-matematičkog fakulteta, u trenutku kada je mladić sa kapuljačom pokušao da otvori vrata "golfa". Ovog puta mu nije uspelo!
Ako radite uveče, onda vam sati mogu teći kao godine, ali ako ste policajac u patrolim kolima, onda nemate tih "problema". Ekipa "Novosti" provela je jedno dežurstvo "od sumraka do svitanja" sa Željkom Pavlovim i Đorđem Petrovićem, pripadnicima policijske stanice "Stari grad".
- Svako veče donosi neke nove priče - kaže vođa patrole Željko Pavlov. - Nikada nisi siguran gde će te prst sudbine odvesti na radni zadatak. U večernjim časovima najveću glavobolju nam zadaju porodične svađe, dileri narkotika, kradljivci automobila i oni koji pokušavaju sebi da oduzmu život sa mosta ili obala reka.

TIHO PRED BURU

"ČUVANJE ulica" počelo je mirno sa bezazlenom dečjom svađom u parku kod Kopitareve gradine. Grupa školaraca iz "Skadarlije" i "Vuka Karadžića" pokušali su da "objasne" jedni drugima ko polaže pravo na parkić. Sa decom je išlo lako. Pavlov i Petrović uzeli su izjave i razdvojili ih. Ali, kada su se umešali roditelji, onda je nastao pravi cirkus. U sav glas, njih desetak, nastavilo je tamo gde su mališani stali. Jedva smo se iščupali iz "roditeljskih zagrljaja".
- Krtični su nam vikendi, između dva i tri časa, kada se ljudi opuste i popiju koju čašicu više - objašnjava Pavlov. - Tada "pravdu" dele pesnicama i svim onim što im je pri ruci. Probleme nam zadaju i maloletnici u stambenom delu Dorćola. Shodno godinama, uz malo alkohola, oni veruju da mogu da "isprave krive Drine" i da su samo oni u pravu.

PREBIO ŽENU

OGLASILA se motorola: "Muž tuče ženu!" Uz rotaciju, "punto" je krenuo u Knez-Miletinu ulicu. Ispred zgrade zatičemo krvavu i bosu ženu, sa detetom u naručiju. Crnoputa G. P. (25) plačnim glasom molila je policajce da joj dovedu još troje mališana, koji su ostali kod pijanog oca.
Iz razgovora sa patrolom, razumemo da joj je muž jako ljubomoran i da je "argument" za razgovor našao u batini. Zbog preljube, koju je ona negirala, pretio joj je da će je ubiti pištoljem i bombom. U tom trenutku stižu ambulantna kola, koja nesrećnicu odvode u Urgentni centar, a mi nastavljamo ka ulici Braće Baruh, gde se nalazi naoružani "ljubomorko". Pri pomisli na oružije, tenzija i adrenalin u kolima naglo su porasli.
Scenografi Kusturičinih filmova iz osamdesetih godina, pozavideli bi na sceni koju smo tamo zatekli. Tik preko puta Zavoda za dragocenosti, nalazi se dugačka trošna zgrada, oko koje se nalazila gomila smeća, starih stvari, garderobe, novina, hrane, građevinskog materijala, bele tehnike i čega sve ne. Dok smo se probijali kroz ovaj improvizovani "butik", iz razvaljenih vrata izronila je glava starog, oronulog preprodavca. Vidno je bio "pod gasom". Na pitanja policajaca samo je širio ruke. Svoju "pedagošku metodu" pravdao je time što je 30 godina mlađu ženu zatekao "na delu" sa drugim i da je onda morao da joj "objasni" neke stvari. Nakon dvočasovnog pregleda po mračnim budžacima i đubretu, Petrović je od "arsenala" našao samo plastičnu "kašikaru" i dečji pištolj.

PIJANI VOZAČ

KAZALJKA na satu odavno je prebacila ponoć. Kao i što nam je najavljeno, "žurka" je počela. Pesnice su sevale u dva lokala, zbog povišenih decibela usijala se linija od poziva, a ulicama su "jurili" pijani vozači. Patrolni "punto" se nije "gasio", a mi smo "leteli" sa jednoga na drugi kraj centra grada.

PUNE RUKE POSLA
- STARI grad je veoma specifična opština, u kojoj tokom dana prođe i četiri puta više ljudi nego što u njoj živi - kaže Željko Perošević, komandir policijske stanice Stari grad. – Ako neko hoće da skrene pažnju na sebe, to onda radi u centru grada. Zbog toga, svakog trenutka na terenu imamo četiri auto-patrole. U slučaju demonstracija ili nekih većih krivičnih dela, u pomoć nam priskaču i kolege iz susednih stanica.

NEMA ODMORA
- PORED standardnog patroliranja, kolega i ja svake večeri više puta moramo da obiđemo i tridesetak objekata od značaja. - objašnjava Pavlov. - Pažnju posvećujemo i verskim objektima, poput Bajrakli džamije, sinagoge u Jevrejskoj opštini, oko Patrijaršije i katoličke katedrale. Akcenat se stavlja i na Dom Narodne skupštine, Predsedništvo, Stari dvor, mnogobrojna ministarstva i ambasade.

Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=132507&datum=2008-11-19

 

[Nenad]

Velika tema za buducnost:

Objavljen "Vodič kroz municipalne obveznice"

20. 11. 2008. | 10:19
Internet portal http://www.krediti.rs/, specijalizovan za bankarstvo i finansije, objavio je "Vodič kroz municipalne obveznice", u saradnji sa Brokerskom kućom "I2R Broker" iz Novog Sada.

- Vodič smo osmislili kako bismo širu javnost upoznali sa problematikom municipalnih obveznica, koje se u razvijenim državama, a od skora i u regionu, koriste kao zamena za klasično kreditno finansiranje lokalnih samouprava - izjavio je autor vodiča Milan Trajković.

Prema njegovim rečima, novčana sredstva prikupljena emisijom municipalnih obveznica gradovi i opštine koriste za izgradnju komunalne infrastrukture, sportskih objekata, puteva, kao i za pokriće tekućeg budžetskog deficita.

Ovaj elektronski edukativni materijal može se preuzeti na adresi: http://www.krediti.rs/downloads2/vodic-kroz-municipalne-obveznice.pdf

Municipalne obveznice su dužničke hartije od vrednosti koje emituju lokalne vlasti, odnosno gradovi, opštine i druge lokalne zajednice i pomoću njih prikupljaju neophodna sredstva za projekte ili za pokrivanje tekućeg budžetskog deficita.

Izdavanjem obveznica, vlast pozajmljuje novac od kupaca municipalnih obveznica i obećava im vraćanje glavnice i pripadajuće kamate u određenom vremenskom periodu.

"Ove dužničke hartije obezbeđuju lokalnim samoupravama veći izbor pri traženju sredstava za realizaciju projekata unutar lokalnih samouprava, i mogu postati zamajac ravnomernog regionalnog razvoja u Srbiji", navedeno je na internet portalu www.krediti.rs.

Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/205224

 

[shabanajzer]

kod obveznica je veliki (i, mislim, nepremostiv) problem cinjenica da opstine nemaju svoju imovinu, odnosno to sto je sve drzavno, pa i ne mogu da garantuju obveznice.

takodje mislim da je skroz pogresno i pokusavati emisiju ovakvih hartija u sadasnjim uslovima gde ni najbolje kotirane akcije na najrazvijenijim trzistima nisu sigurne. tek nase trziste je smesno plitko, mislim, belex sad ima dnevno 300 transakcija i promet manji od milion eura. sad, muni bonds mogu samo da pomognu razvoj trzista, ali ih ne treba pustati sada jer ih niko nece kupovati, odnosno hoce ali po nikakvoj ceni, sto nikom ne treba.

treba sacekati da svetska kriza prodje pa onda polako. dotle ce se mozda naci neko ko ce bolje umeti da iskoristi novac koji se tako dobije

 

[Nenad]

Ova vest dotice naravno i opstine Grada Beograda:

Počinje kontrola korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta - kazne za opštine koje nemaju programe zaštite, uređenja i korišćenja državne zemlje

20. 11. 2008. | 17:47
Ministarstvo poljoprivrede Srbije najavilo je 20. novembra da će početi da kontroliše da li su opštine napravile godišnje planove korišćenja, zaštite i uređenja državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako je navedeno u saopštenju, protiv odgovornih osoba u opštinama koje nisu donele te programe, Ministarstvo poljoprivrede će primeniti odgovarajuće zakonske mere.

Ministarstvo više neće zaključivati vansudska poravnanja sa građanima i firmama koje su bespravno koristile državno poljoprivredno zemljište, istaknuto je u saopštenju.

Ubuduće će Ministarstvo poljoprivrede preduzimati sve mere da se zakupcima državnog poljoprivrednog zemljišta omogući nesmetano korišćenje, a oni koji budu uzurpirali državno zemljište neće moći da učestvuju na licitaciji za zakup.

Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/205404

 

[Влада]

Петак, 21. новембар 2008.
Уређено блоковско зеленило на Канаревом брду

У блоковском насељу на Канаревом брду радници ЈП „Зеленило – Београд” завршили су радове на реконструкцији зеленила. Радови који су финансирани из градског буџета вредни су 24 милиона динара. Обновљене су све стазе, дечја игралишта, степеништа, платои и ивичњаци, постављени нови и поправљени постојећи дечји и спортски реквизити, парковски мобилијар, обновљен постојећи и формирани нови травњаци. Изграђена су четири дечја игралишта, површине 530 и 300 квадратних метара, као и стазе у дужини од два километра и степеништа са рукохватима. Дуж стаза постављени су бетонски ивичњаци у дужини од 700 метара.

На дечјим игралиштима постављене су потпуно нове клацкалице, љуљашке, тобогани и други реквизити, а на постојећем кошаркашком терену поправљени су кошеви и обележен цео терен. Постојећи зидићи при врху поправљени су каменим плочама и монтиране храстове талпе за седење, а цео простор опремљен је потребним бројем клупа и корпи за отпатке.

Због претходно великог броја засађених стабала високих лишћара спроведене су хигијенско-санитарне мере, орезивање и издизање крошњи, а на површини од 800 квадратних метара потпуно је обновљен травњак.

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1330910

 

[Nenad]

Predstavnici Holcima i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu obišli gradilište u Bistričkoj ulici
Ignorisanje propisa uzrok povreda

21/11/2008 22:22
Autor: N. Velebit

U okviru kampanje „Bezbednost i zdravlje na radu na gradilištima“ juče su predstavnici Holcim Srbija i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad i socijalnu politiku, obišli gradilište u Bistričkoj ulici na Paliluli. Ocenjeno je da je bezbednost na ovom gradilištu, čiji je izvođačradova firma Đjoto, na zavidnom nivou. Međutim, stanje na mnogim drugim gradilištima je drugačije.
Oglasite se na www.danas.rs

- Nezadovoljna sam stanjem na terenu, jer kod nas se mere zaštite na radu još uvek ne primenjuju kako treba - rekla je za Danas Vera Božić-Trefalt, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Ona je dodala da bi sve nužne mere od pravilnog postavljanja skela, nošenja zaštitne opreme i sličnog, trebalo da se primenjuju da ne bi došlo do povreda radnika na gradilištima.

- Samo u toku ove godine na gradilištima u Srbiji se dogodilo 13 nesreća sa smrtnim ishodom, dok je još 17 teže povređenih građevinskih radnika podleglo povredama zadobijenim na radnom mestu - kazala je Božićeva. Zbog nepoštovanja bezbedonosnih propisa rada na gradilištima dosad se teže povredilo 159 radnika, dok je ukupan broj povređenih na radu u Srbiji u 2008. godini 724.

- Mere zaštite na radu moraju se podići na viši nivo. Na gradilištima ne sme biti improvizacije, jer je ovo jedno od najrizičnijih zanimanja. Mora se dosta raditi na edukaciji i promociji, a ove godine smo imali dosta sličnih kampanja koje za cilj imaju podizanje bezbednosti na gradilištima - istakla je Božićeva.

Ona je dodala da će uskoro biti promenjeni propisi koji će biti u skladu sa standardima EU, ali da ove mere neće značiti ništa ako se ne poštuju na terenu.

Više od 85.000 građevinara, 15.000 firmi, tri hiljade preduzetnika, ali i dosta radnika na crno radi širom Srbije. Velik je broj nestručne radne snage što je uzrok velikog broja povreda na radu.

Aleksandar Obrenov, OH&S menadžer Holcim Srbija, rekao je da je cilj ove firme da se vodi računa o svim radnicima da se nepovređeni vrate kući bez obzira na kom mestu rade. Kampanja „Bezbednost i zdravlje na radu na gradilištima“ usmerena je na podizanje pažnje građevinara i njihovih poslodavaca o okolnostima koje mogu dovesti do povrede na radu i primeni zaštitnih mera pomoću kojih one mogu biti sprečene.

Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/ignorisanje_propisa_uzrok_povreda.39.html?news_id=146120

 

[Goldstein]

Велике зграде чекају инвеститоре

Судбина две робне куће „Беко” у Кнез Михаиловој улици, на бројевима 39 и 44, биће решена тек када ово предузеће изађе из стечаја. – Комплекс Старе шећеране заштићен је као споменик културе. – Планира се продаја зграде у Булевару краља Александра, у којој се већ годинама налази тржни центар „Депо”

После пропасти некадашњих привредних гиганата остала су велелепна здања, која су они градили на најатрактивнијим локацијама, а у недостатку пословног и стамбеног простора њихов потенцијал није искоришћен. Слична судбина задесила је и здања неких јавних предузећа. Тако су, на пример, пропала по два покушаја аукцијске продаје шећеране „Димитрије Туцовић” преко пута Аде Циганлије, као и „Инексове” вишеспратнице у Улици краљице Марије. Атрактивни простор Градског саобраћајног предузећа у Булевару краља Александра, у коме се налази тржни центар „Депо”, могао би, кажу упућени, да дочека пренамену и боље дане.

Судбина две робне куће „Беко” у Кнез Михаиловој улици, на бројевима 39 и 44, биће решена тек када ово предузеће изађе из стечаја што би могло потрајати још пола године. Док се кључеви ових објеката не нађу у рукама нових власника, бројни закупци боравиће на овим адресама.

Шећерана „Димитрије Туцовић”

Два покушаја Агенције за приватизацију, у јуну и септембру, да на јавном надметању по почетној цени од 5,9 милијарди динара, око 74 милиона евра, прода најстарију српску шећерану „Димитрије Туцовић” у Београду, као и њен део – фабрику шећера у Падинској Скели, нису уродила плодом. На обе лицитације нико се није појавио. Ништа није било ни од најава, пред септембарску аукцију, да је неколико великих играча заинтересовано за 18.000 квадрата пословног простора у Радничкој улици на Чукарици и за 102 хектара са 68 објеката у Падинској Скели.

Комплекс Старе шећеране градили су Немци од 1899. до 1901. године и заштићен је као споменик културе. То значи да ће нови газда имати обавезу да за све радове добије одобрење градског Завода за заштиту споменика културе.

Без обзира на потешкоће, будући да се земљиште налази на атрактивној локацији преко пута Аде Циганлије и у близини Хиподрома, купац може да очекује да ће му се улагање вишеструко исплатити. Шећерана се налази у пословно-комерцијалној зони, која није предвиђена за градњу станова, а према Генералном урбанистичком плану простор је намењен за изградњу пословних објеката. Тек када се уради план детаљне регулације за цео комплекс, можда ће бити дозвољено и подизање станова.

Тржни центар „Депо”

Драган Пушара, нови директор „Градских пијаца”, недавно је за „Политику” изјавио да Градско саобраћајно предузеће планира продају зграде у Булевару краља Александра, у којој се већ годинама налази тржни центар „Депо”, а у закупу је предузећа на чијем је он челу. И Драгољуб Ђаконовић, градски секретар за саобраћај, ових дана је потврдио да су у присуству градоначелника Драгана Ђиласа недавно организовани незванични преговори о пренамени здања у коме се налазе две хале ТЦ „Депо”, на које се наслања гаража ГСП-а.

– Ништа званично није одлучено, само смо разговарали о томе и колико ми је познато досад се нико није распитивао за куповину или преуређење ГСП-овог простора преко пута општине Звездара. Иницијатор идеје је нови директор ГСП-а Радослав Николић – објаснио је секретар Ђаконовић.

Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз, такође је сигуран да тај простор неће заувек остати тржни центар. Издат је на неко време „Градским пијацама” али би, како каже, било нелогично да тако и остане јер, према Генералном урбанистичком плану, на тој локацији је дозвољена градња здања до 10.000 квадратних метара.

– Апсурдно би било да се такав простор троши на издавање тезги, а највероватније ће градска управа да распише конкурс за идеје шта би ту могло да буде и изабере најбоље решења, док би новац који се добије могао да се искористи за обнову возног парка ГСП-а. Све је за сада само предлог, али ова управа је веома ефикасна и мислим да ће ускоро нешто бити од целе приче – истакао је Ђукановић.

„Инексова” вишеспратница


(Фото Д. Јелен)
„Инексова” вишеспратница у Улици краљице Марије по цени од 3.000 евра за квадрат није била примамљива купцима на две аукције, у септембру и прошле недеље. Осим зграде у центру града од 12.900 квадрата, у понуди су стан на Бановом брду, аутомобил „југо” и пословни простор од 190 квадрата у Ватину за 3,2 милијарде динара или око 40 милиона евра. Пословни простор од 165 квадрата (улаз из Улице Старине Новака) продаје се посебно за 6.000 евра по квадрату.

Да ли због улагања која су неопходна у зграду од 22 спрата коју је пројектовао Урош Мартиновић, или због недостатка паркинг места, овај објекат још чека новог власника.

„Инекс систем”, југословенски спољнотрговински гигант, основан је 1948. године. У златно доба имао је педесетак фирми и представништава у свету. Осим спољне и унутрашње трговине, бавио се туризмом и угоститељством, имао је рентакар фирме и авиокомпанију.

Робне куће „Беко”


(Фото Б. Педовић)
Од велелепних здања некадашњих привредних гиганата инвеститорима посебно за око западају две атрактивне зграде предузећа „Беко” у Кнез Михаиловој улици на бројевима 39 и 44. Судбина ових здања остаће неизвесна све док „Беко” не изађе из стечаја, што би могло да потраје још око пола године.

Жељко Пешут, стечајни управник овог предузећа, за око седам дана најављује нацрт завршне деобе која би требало да утврди шта је после намирења дугова остало од некадашњег привредног моћника.

– Ове две зграде на елитној локацији представљају најзначајнији део „Бекове” имовине, а у њима се као и раније продају текстилни производи, док је приземље робне куће на броју 44 издато трговцима спортском опремом. После завршне деобе коначно ће се утврдити шта ће се десити са овим здањима – истиче Пешут.

„Беко” је 2. фебруара 2003. године отишао у стечај, а дуг је био око 23 пута мањи од вредности имовине предузећа. Тада је ова вест многе изненадила, поготово када се зна да је овај гигант, са продајном мрежом од 39 продавница, могао да подмири целокупан дуг продајом само једне робне куће у центру престонице.

Златко Кунштек, председник УО Удружења акционара „Бека”, сматра да би завршна деоба могла да се оконча доста касније него што то тврди стечајни управник.

– У „Беку” је власништво распоређено тако да 40 посто припада држави, а 60 посто деоничарима. Због гломазности система, реално је очекивати да се завршна деоба приведе крају најраније за пола године. Деоничари су заинтересовани да све продају и на тај начин уновче акције, а због државног удела то мора да се обави заједно са Министарством за економију и регионални развој – каже Кунштек.

Е. Б. Х.
[објављено: 23/11/2008]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Velike-zgrade-chekaju-investitore.sr.html

 

[bigvlada]

Koliko su opravdana poskupljenja komunalnih usluga
„Kvotu“ za 2008. svi već iskoristili
Autor: Lana Gedošević | Foto:n. kostić | 28.11.2008. - 09:47

Tokom 2008. godine skoro sve komunalne usluge u prestonici su poskupele. To je slučaj sa vodom, grejanjem, gradskim prevozom, odnošenjem smeća i čišćenjem zrada. Taksi prevoz je ove godine poskupeo već dva puta, a cene parkiranja od 1. decembra biće veće za oko 9,5 odsto. Prema najavama, cene svih ovih usluga bi već od Nove godine mogle ponovo da budu korigovane, ovog puta i za nekoliko desetina odsto.

Poskupljenje u ovolikom procentu u prvom redu moglo bi da se odnosi na grejanje i gradski prevoz, koji se najvećim delom dotira iz gradskog budžeta. Korekciju su pre više od mesec dana najavili i gradski čelnici rekavši da Grad ne može u tolikoj meri da pomaže preduzeća, za koja se na ime subvencija iz gradskog budžeta trenutno izdvaja oko 20 odsto novca. Grejanje, gradski prevoz, voda i vrtići će nastaviti da se subvencionišu, ali ne u tolikoj meri kao i do sada.
Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su sredinom novembra sa Vladom Srbije postigli dogovor o stend-baj aranžmanu vrednom 520 miliona dolara, tražili su da cene komunalnih usluga poskupe za čak 50 odsto, kao i da se komunalnim preduzećima ukinu subvencije.
Tim povodom je i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao da je „sa paketom MMF-a prihvaćeno i poskupljenje grejanja i gradskog prevoza u Beogradu“, ali da će Vlada Srbije reći šta će, za koliko i kada da poskupi.

PARKIRANJE: Usluge JKP „Parking servis“ poskupljuju od 1. decembra u proseku za 9,5 odsto. Cena za sat vremena parkiranja u prvoj (crvenoj) zoni umesto dosadašnjih 37,5 biće 40 dinara kada se karta kupi kod kontrolora, odnosno 41 dinar za plaćanje SMS-om, na parkomatu ili kupovinom karte u trafici. U drugoj (žutoj) zoni, sat će koštati 30, odnosno 29 dinara, umesto dosadašnjih 26,5. Cena po satu u trećoj (zelenoj) zoni je 25, odnosno 23 dinara umesto dosadašnjih 21. Parkiranje u zoni bez vremenskog ograničenja košta kao u trećoj zoni. Kazna za neplaćanje parkiranja će ubuduće umesto 1.550 koštati 1.700 dinara. Mesečna pretplatna karta parking-mesta za stanare u svim zonama koštaće 416 umesto 380 dinara a za firme 6.640 (prva zona), 4.492 (druga zona) i 2.987 dinara (treća zona). Parkiranje u javnim garažama koštaće 35 dinara za prvi započeti sat, i 40 dinara za svaki naredni. Prenos vozila „paukom“ po nalogu Saobraćajne policije, u zavisnosti od kategorije prekršaja, plaćaće se od 4.710 dinara do 7.065 dinara, a prenos vozila koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi 5.300 dinara.

GRADSKI PREVOZ: Cena karte za jednu vožnju u vozilima gradskog prevoza, kao i cena markice za zaposlene, poslednji put je korigovana 1. avgusta ove godine, a povećanje je bilo u proseku za osam odsto. Trenutno, pojedinačna karta košta 32 (za jednu zonu), odnosno 65 dinara (za dve zone). Karta kupljena kod vozača (prva zona) košta 45 dinara. U isto vreme korigovana je i cena mesečnih markica za prevoz tako da one za zaposlene trenutno koštaju 1.620 (prva zona) i 1.945 (druga zona) dinara. Markice za učenike osnovnih škola staju 440 (prva zona) i 595 dinara (dve zone). Srednjoškolci, studenti, penzioneri, invalidi i nezaposleni markicu plaćaju 840 (jedna zona) i 1.100 dinara (dve zone). Prema najavama, gradski prevoz će poskupeti posle Nove godine i, prema nezvaničnim informacijama, moguće je da će korekcija biti za minimum 25 odsto. Prema toj računici, karta kupljena na kiosku koštaće najmanje 40, a kod vozača oko 60 dinara. Prevoz za đake, studente i penzionere mogao bi da poskupi tek za nekoliko procenata. Ekonomska cena karte za jednu vožnju je oko 74 dinara.

MINIBUS: Dozvolu da podignu cene svojih usluga očekuju i preduzeća koja se bave prevozom minibusima, koja inače Grad ne subvencioniše. Ukoliko njihov zahtev bude bio prihvaćen, karta će koštati 100 dinara za jednu vožnju. Cena karte u minibusima poslednji put je korigovana 1. jula ove godine kada je sa 70 poskupela na 80 dinara.

GREJANJE: Koliko će plaćati grejanje, Beograđani će saznati kada se odredi način po kome će cene za ovu uslugu biti određivane. Pre nepunih mesec dana čelnici JKP „Beogradskih elektrana“ su rekli da bi poskupljenje moglo da bude „za nekoliko desetina procenata“. Gradske vlasti imaju nameru da cenu grejanja usklade sa cenom gasa na svetskom tržištu tako da se, ukoliko njegova cena padne, snizi i cena grejanja, i obrnuto. Grejanje u prestonici trenutno se naplaćuje po kvadratnom metru stana i košta 47,33 dinara (uračunat PDV). Poslednja korekcija cena grejanja, koja je iznosila 7,3 odsto, bila je 23. septembra, a pre toga u februaru 2007. godine.

VODA: Povećanje cena svojih usluga očekuje i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, koje su poslednji put, za oko osam odsto, poskupele 23. septembra ove godine. Kubni metar vode (uračunato odvođenje otpadnih voda i PDV) sada košta 38 dinara. U 2009. godini „Beogradski vodovod“ očekuje poskupljenje za najviše osam odsto, što je oko 41 dinar. Ekonomska cena vode je oko jedan evro po kubiku.

TAKSI PREVOZ: Beogradska taksi udruženja podnela su zahtev za poskupljenje njihovih usluga u proseku za 7,5 odsto. Taksisti traže povećanje zato što su im mesečne rate za kupljene automobile skočile i do 40 evra, a povećani su im i taksista. Ukoliko ovaj zahtev bude odobren, start će umesto 119 koštati 129 dinara, vožnja u prvoj tarifi poskupeće sa 46 na 49 dinara, dok će kilometar u drugoj (noćnoj) tarifi koštati 64, umesto dosadašnjih 58 dinara. Taksi prevoz je ove godine već dva puta poskupeo, jednom u martu, i jednom u junu. Tada su cene povećane za 8,1 odsto iako su taksisti tražili povećanje od 10,3 odsto.

Održavanje zgrada po starim cenama
Iznošenje smeća i održavanje stambenih zgrada poskupelo je u septembru ove godine za oko osam odsto, i za sada nema najava da će ove uslugeponovo poskupeti. Beograđani za čišćenje zgrada sada plaćaju 139 dinara po stanu, za održavanje zgrada 4,7 (bez lifta) i 7,2 dinara (sa liftom) po kvadratnom mestu stana, i za odnošenje smeća 4,2 dinara. Tada su cene podigli i dimičari sa 1,04 na 1,12 dinara. Pre septembarske korekcije, ove usluge su poslednji put poskupele 1. februara 2007. godine.

Bez najave povećanja cena vrtića
Trenutno nema najava da ćeboravak dece u beogradskim vrtićima poskupeti. Poslednja korekcija cena bila je 2007. godine.


Ove godine poskupelo

USLUGA
STARA CENA
NOVA CENA
NAJAVA

Grejanje (kvadrat)
43,80
47,33
**

Parkiranje (prva zona)
37,50
40,00
bez najava

Voda (kubik)
35,19
38,00
41,00

Taksi (start)
98,00
119,00
129,00

Gradski prevoz (jedna zona)
29,00
32,00
40,00

Minibus (karta)
70,00
80,00
100,00

Smeće
3,93
4,24
bez najava

Čišćenje zgrada
123,00
139,00
bez najava

Održavanje zgrada (sa liftom)
6,70
7,20
bez najava

Dimničarske usluge
1,04
1,12
bez najava

SVI IZNOSI SU U DINARIMA.

**Traži se model po kome će se grejanje ubuduće naplaćivati.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=67588

Ono što ne govore je da bi svaka normalna revizorska institucija koja bi vršila kontrolu mogla za nedelju dana da ustanovi da svako javno preduzeće ima 66% više zaposlenih nego što je potrebno, dok je produktivnost niska. Zašto mi moramo da plaćamo za tuđe greške? Da li po zakonu moraju da objavljuju rezultate svog poslovanja, ne samo gradu već i svakome ko je zainteresovan?

 

[Nenad]

Na tržištu nekretnina najbrže se prodaju stanovi koji se greju iz toplana
Kupci traže centralno grejanje

Autor: B. R.

Građani koji su namerili da ovih dana kupuju stanove, najpre žele da se uvere da li će u njihovom budućem domu biti toplo. Većina misli da je centralno grejanje najbolje rešenje, jer je temperatura u svim prostorijama ravnomerna, ali je, bar za sada, i najjeftinije.

Najtraženiji su stanovi sa centralnim grejanjem. Iako se računi plaćaju cele godine, a stanovi su topli samo dok traje sezona, kupci još uvek nemaju dilemu. Naravno, stanovi koji se greju iz toplana skuplji su, ali kupcima to ne smeta. Čak se i nekretnine koje trenutno imaju TA grejanje, ali se očekuje priključenje na centralno, brže i lakše prodaju.

U agencijama koje se bave nekretninama kažu da čak 90 odsto potencijalnih kupaca želi stan sa centralnim grejanjem. Građani su još uvek nepoverljivi prema nekim novim načinima grejanja. Na primer, kod nas se u modernijim stanovima uvodi podno grejanje koje se, ipak, nedovoljno koristi, dok je u svetu veoma primenljivo.

Iako se u Srbiji u poslednje vreme sve češće govori o grejanju na gas, čini se da većina građana nije blagonaklona prema ovom energentu. Za mnoge je to još uvek „bomba u kući“.

U agencijama skreću pažnju da centralno grejanje nije uvek i najbolje rešenje, jer stan nije topao uvek kada je hladno, većsamo tokom grejne sezone. Takođe, većini zaposlenih ne odgovara što se isključuje oko 22 časa. Etažno grejanje je bolje jer nema ograničenja. Koristi se kad je potrebno, a plaća koliko je potrošeno. Tačno je da je trenutno centralno grejanje najjeftinije, ali je pitanje do kada. Biće drugačije kada se elektrane budu privatizovale.

U nekim agencijama kažu da se kupci opredeljuju za stan i za način grejanja u zavisnosti od novca kojim raspolažu.

Oni koji imaju novca da plate stan sa centralnim grejanjem, odmah ga kupuju, naravno ako im odgovara i lokacija, kvadratura ili raspored. Oni koji nemaju dovoljno para, odlučuju se za onaj životni prostor i način grejanja koji mogu da plate. Događa se da stanovi sa centralnim grejanjem iz nekih razloga nisu dovoljno topli. Nekad su u pitanju neispravni radijatori koji treba da se zamene, nekad kvar u podstanici, ali kupci smatraju da to ipak može lako da se reši.

Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/kupci_traze_centralno_grejanje.39.html?news_id=146958

 

[Goldstein]

Interesantna paralela:

Дуговања „Инфостану” као мост преко Саве

Уколико би сва београдска домаћинства платила заостале комуналне уплатнице у каси Скупштине града било би довољно новца за обнову трамвајске мреже и куповину шинских возила

Десет одсто домаћинстава у Београду не плаћа комуналије већ деценију и по због чега је главница дуга према „Инфостану” 7,5 милијарди динара. Од тог износа готово половина „отпада” на неизмирене обавезе за даљинско грејање. Рачунајући и камате несавесни грађани од 1994. године до сада дугују више од баснословних 11 милијарди динара.

Уколико би сва домаћинства исплатила дуговања према комуналним предузећима, у каси Скупштине Београда, без узимања кредита,било би довољно новца за изградњу прекјуче започетог моста преко Саве. Према првим прорачунима, изградња ћуприје на Ади Циганлији стајала би око 118,64 милиона евра, што је по јучерашњем средњем курсу евра око 10,5 милијарди динара.

Или би, рецимо, од овог новца могла да буде потпуно обновљена трамвајска мрежа и купљена нова шинска возила за шта је Београд узео кредит од 90 милиона евра. Остало би још новца и за завршетак фабрике воде „Макиш 2” за коју је од банака позајмљено 20 милиона евра.

Преко уплатнице „Инфостана” грејање плаћа 263.000 домаћинстава, воду – 458.000, а „Чистоћу” – 573.000 суграђана. Београдскапородица у просеку дугује око 16.800 динара за комуналије са трошковима суда и просечном каматом.

Надлежни из Скупштине града подсећају да се ниједан дуг не заборавља и да се затезна камата обрачунава за сваки дан. Нередовне платише имају рок од осам дана по утужењу да плате неизмирени рачун. Уколико за то време плате дуг, тужба се повлачи. Ако у датом периоду тужена домаћинства не плате заостале рачуне, камата им се поново обрачунава, а самим тим и дуг увећава.

У главном граду има људи који пуних 14 година користе воду, греју се из топлана и смеће им се односи испред зграде, а да нису ниједном платили рачун „Инфостана”. Ово јавно предузеће је поднело чак 14 тужби против њих. Највећи број тих суграђана живи у ободним општинама, али неки станују и у „кругу двојке”. Станари у појединим зградама у Новом Београду и на Вождовцу толико су солидарни да одавно не плаћају комуналије због чега би комуналци могли да одлуче да им ускрате услуге.

Да би стимулисао плаћање дуга, републички парламент је усвојио закон на основу кога су привредници ослобођени плаћања камате уколико до 31. децембра ове године плате главницу пореског дуга. Уколико своју обавезу према држави измире до 31. марта 2009. године биће им отписано 75 одсто, а ако то ураде до 30. јуна следеће године платиће и 50 одсто од укупно обрачунате камате.

Дејан Спаловић
[објављено: 03/12/2008]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Dugovanja-Infostanu-kao-most-preko-Save.sr.html

 

[shmeksi]

^Izgradnja cuprije na Adi

no comment