Razne gradske vesti, Topic II

[Homer Jay]

evo kako izlog i izgleda (MONDO)

 

[Nenad]

Za dve do tri godine Novi Beograd dobiće novo mesto za sahrane površine 60 hektara
Groblja postala tesna

Već više od godinu dana žitelji Novog Beograda, opštine sa bezmalo 350.000 stanovnika, praktično nemaju svoje groblje. Novo Bežanijsko je zatvoreno, pa svoje namilije (sem onih koji imaju porodične grobnice) moraju sahranjivati na Lešću, Orlovači, Zbegu... Dakle, na grobljima koja su i po tridesetak kiklometara udaljena od Novog Beograda.
Kako bi ovaj problem bar donekle bio ublažen, Direkcija za građevinsko zamljište planira da pretrpano groblje povremeno proširuje za hiljadu ili više grobnih mesta. Jedino praktično rešenje, razume se, bila bi izgradnja potpuno novog groblja na kojem sledećih 20 godina neće biti problema sa sahranama. Ideja je pretvorena u nacrt, a nacrt u plan pod pokroviteljstvom Direkcije za građevisko zamljište i u saradnji sa JKP "Pogrebne usluge". Zapravo, novo groblje biće prošireni deo postojećeg Novog Bežanijskog , ali po obimu i načinu projektovanja predstavljaće zasebnu celinu. Ako sve bude teklo po planu, Beograd će za dve do tri godine biti širi za još jedno groblje.
- Plan za izgradnju novog groblja, površine 60 hektara, još je u fazi izrade. Ono će se nalaziti sa druge strane saobraćajnice sa šest traka, koja još nije izrađena. Po završetku posla, saobraćajnica će spajati Surčinsku ulicu i autoput. Kako će novo groblje tačno izgledati još se ne može sa sigurnošću reći, jer je plan detaljne regulacije još u toku. Posle toga dolazi i komplikovan posao rešavanja imovinsko pravnih odnosa, dobijanja dozvola, pa tek onda počinju radovi - kaže Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju.
Niko od nadležnih još nije potvrdio informaciju da će organizacija sahrana na novom groblju biti uređena po sistemu "četiri strane sveta" kako bi pripadnici svih veroispovesti mogli da obavljaju pogrebne ceremonije u skladu sa verskim ubeđenjima pokojnika. Sigurno je da će do novoizgrađenog groblja saobraćati posebno uvedena autobuska linija, ili čak više njih, kao i da će uz groblje biti izgrađen adekvatan broj parking mesta.
Nacrtom je predviđeno je da groblje bude isprepletano stazicama pored čijih ukrštanja će se nalaziti kapele, fontane, česme ili memorijali. Trg ispraćaja i kapela nalaziće se na sredini, što je inovacija u odnosu na ostala groblja u gradu, gde se kapele nalaze odmah do ulaza na groblje. Prema rečima Ivane Milenković, glavnog arhitekte opštine Novi Beograd, krajem juna građani će dobiti na uvid nacrt plana novog groblja, i tom prilikom svako će biti slobodan da iznese svoje sugestije i primedbe, koje će kasnije biti uzimane u obzir. Nakon toga, radovi će početi, ali ne pre nego što Planska komisija Beograda usvoji plan i projekat.
U gradu veličine Beograda proširivanje grobalja normalna je stvar, jer se broj umrlih meri u hiljadama svake godine. Do kraja ove godine groblja u gradu biće uvećana za 7.000 mesta, a radovi su u toku. P. Soha

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Влада]

Na Beogradskom sajmu otvorena turistička berza "Siti brejk"
Turistička ponuda od 500 miliona evra

Pod kupolama Beogradskog sajma juče je otvorena turistička berza odmora u gradu "Siti brejk" (City break), koja je okupila više od 174 izlagača iz 30 država i 120 velikih turoperatora. Organizacija ovakve manifestacije omogućava domaćinu da gostima predstavi svoje turističke potencijale.

- U Beogradu je predstavljena turistička ponuda 70 evropskih gradova, a prisustvuju kupci turističkih usluga čija je kupovna moć 500 miliona evra - kazao je na otvaranju predstavnik organizatora Mark Volš, direktor u "Rid travel egzibišn". Volš je dodao da je "siti brejk" - kratak odmor u gradovima, veoma popularan i da beleži konstantan porast u svetu, pa su tako agencije u ovoj godini zabeležile porast rezervacija (buking) za takvu vrstu odmora od 17 do 20 odsto.

Predsednik "Juropian sitis marketing" Frank Megi istakao je da je odmor u gradovima popularan iz nekoliko razloga, a najvažniji su njihovo kratko trajanje i jeftine avionske karte. Turistima su privlačni kratki odmori zbog poslovnih obaveza, a prisutan je i trend korišćenja većeg broja kraćih odmora tokom godine.

Olivera Lazović, direktorka Turističke organizacije Beograda, kazala je da će gosti imati priliku da se upoznaju sa bogatom turističkom ponudom prestonice.

- TOB je u ponudu uvrstila obilaske dvorskog kompleksa na Dedinju, Beogradske tvrđave, Ade Ciganlije i Skadarlije kako bi turistima približila atmosferu grada, gastronomiju, muziku, kulturu, istoriju i tradiciju ovih prostora. Beograd je postao atraktivna i poželjna "siti brejk" destinacija, naročito za evropske turiste - istakla je Lazovićeva.

"Siti brejk" organizovan je na taj način što će organizatori putovanja, prevoznici, hotelijeri, organizatori kongresa tokom prethodno ugovorenih petnaestominutnih sastanaka imati priliku da se sretnu sa predstavnicima kompanija ovlašćenih za pregovaranje i potpisivanje ugovora na licu mesta.

Učešće na skupu uzeo je veliki broj evropski gradova, između ostalih - Atina, Amsterdam, Berlin, Bratislava, Cirih, a novi izlagači ove godine su Rimini, Podgorica, Budva, Toledo, Maribor...

Pokrovitelji i organizatori skupa su "Rid travel egzibišns", ECM, Skupština grada, TOB, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Novi Sad.

извор Глас јавности
линк http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-10-06-2008/turisticka-ponuda-od-500-miliona-evra

 

[Nenad]

Sve veći broj turističkih brodova pristiže u gradsko pristanište
Evropa plovi Dunavom

U odnosu na neke predhodne godine, kada su turisti koji su rekom stizali u naš glavni grad, bili ne baš česta i masovna pojava, poslednjih godina Beograd je postao nezaobilazna stanica za veliki broj inostranih putničkih brodova koji krstare evropskim rekama. Beograd je prošle godine ugostio više od 50.000 ovih turista.
Zvanično, otvaranje nautičke sezone počinje 15. marta i traje osam meseci, sve do 15. novembra. Kako ističu u Turističkoj organizaciji Beograda, ovogodišnja sezona počela je prvih dana marta, a biće zatvorena tek koncem novembra.

Prošle godine najbrojniji posetioci grada na ušću dveju reka bili su Nemci. Za njima, sada već tradicionalno, slede Amerikanci, željni plovidbe istorijskom evropskom rekom, a posle njih, u Beogradsko pristanište najčešće uplovljavaju gosti iz skandinavskih zemalja.
- Svake godine sezona počinje sve ranije, a završava kasnije. Pored već dobro poznatih putničkih brodova koji bacaju sidra kraj Beograda, ove godine očekujemo i neke nove brodove, koji prvi put posećuju Beograd. To su moderni brodovi, pravi ploveći hoteli čija se klasa i kvalitet izražavaju u zvezdicama - kaže Vesna Nađ iz Turističke organizacije Beograda.
Ona dodaje da se već tradicionalno radi o starijim gostima, najčešće bračnim parovima, koji su posle višedecenijskog napornog rada odlučili da penzionerske dane provedu putujući po Evropi i svetu. Beograd je usputna i nezaobilazna stanica na rečnoj liniji Beč - delta Dunava u Rumuniji. Budući da je prestonica Srbije zadnjih godina uspešno reklamirala svoju sve bogatiju turističku ponudu, grad je postao rečna luka u kojoj svaki turista obavezno poželi da provede dva ili više dana.
- Prošle godine u Beograd je uplovilo 396 turističkih brodova sa 50.880 putnika i 16.660 članova posade. Ove godine očekujemo 410 brodova sa 55.000 turista, a reč je ovoga puta o brodovima koji su strukturno veći i primaju više putnika. Takođe, biće povećano i vreme njihovog zadržavanja u Beogradu koje ove godine iznosi 15 sati sa čestim noćenjem, zbog večernjih gradskih turističkih atrakcija - kaže Ana Sekulić Privićević, PR Luke "Beograd".
Sudeći prema podacima TOB planirana brojka biće verovatno i premašena, jer je od početka sezone u Beogradu pristalo 88 brodova sa više od 10.000 turista. Taj broj bi sigurno bio i veći da nije bilo februarskih i martovskih dešavanja zbog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Dakako, i Grad i Luka Beograd imaju značajnu korist od povećanog dolaska turista koji stižu brodovima. Putnička taksa, odnosno "naknada za korišćenje pristaništa", iznosti 3,5 evra, bez obzira koliko dugo brod ostaje na vezu.
Gostima iz inostranstva ceo aranžman organizuju njihove turističke agencije, ali po dolasku u Beograd, preuzimaju ih domaći vodiči. Prevoz se organizuje autobusima iz Beograda, a najčešće odredišta za obilazak su Knez Mihailova ulica, Kalemegdanska tvrđava, hram Svetog Save, Topčiderski park, Beogradska arena,Varoš kapija i, naravno Skadarlija, u kojoj se obično organizuju i ručkovi sa specijalitetima domaće kuhinje.
Ankete pokazuju da je Beograd privlačna destinacija. Kako posetioci kažu, jako je lep, takse i cene su značajno niže nego u inostranstvu, narod je gostoljubiv, a kuhinja izvrsna.
- Pristanište u Beogradu je bescarinska zona, a nedavno je njegov izgled znatno poboljšan nakon rekonstrukcije, tako da sada naše pristanište može stati uz bok pristaništima u gradovima Slovačke, Austrije, Mađarske i Rumunije, kroz koje prolazi rečna linja Dunavom - ističe Vesna Nađ.
Dovoljno je reći, kada je kvalitet sezone u pitanju, da kada bi 410 brodova, koji su ove godine najavili posetu Beogradu, poređali jedan iza drugog,bila bi formirana kolona od 40 kilometara. P. Soha

Funkcionalno pristanište

U Luci "Beograd" kažu da je beogradsko pristanište trenutno jedno od najfunkcionalnijih i najlepših na Dunavu. Konceptualno se razlikuje od pojednačnih pristaništa ili pontona na ovoj reci, koji su obično manjih dimenzija, sa manje kvalitetnom infrastrukturom, ili se radi o adaptiranim teretnim plovilima.
Izuzetak je bečko pristanište koje se nalazi na regulisanom toku Dunava, sa vezovima i zgradama na samoj obali.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Ambassador]

Sad kako je lep vreme, redovno viđam raznorazne kapetane i oficire lađi kako se šetaju gradom..

A, da, ono što bi me zanimalo je koji procenat turističkih brodova koji prođu Dunavom stanu u Beograd.

 

[Putnik metroom]

Sprečena katastrofa na Pančevačkom mostu
Otkačena barža stala kilometar od mosta

Autor: N. Korlat - S. Tasić- B. Vuković | 11.06.2008 - 09:52

Barža teška oko hiljadu tona otkačila se juče oko 13 sati sa broda kod SC“Milan Gale Muškatirović“ i nekoliko kilometara nekontrolisano plovila Dunavom prema Pančevačkom mostu. Iako se strahovalo da će ga ozbiljno oštetiti, katastrofa je sprečena nakon dva sata, kad je barža zaustavljena u Luci Beograd.

- Nadajmo se da će je zaustaviti, jer ako udari u most, gotov je - u strahu kaže policijac, pre nego što je barža zaustavljena na kilometru razdaljine od Pančevačkog mosta.
Drama na mostu trajala je skoro dva sata, na koliko je i saobraćaj bio obustavljen. Na obe strane Dunava napravile su se kilometarske kolone, a nervozni vozači i putnici nadali su se da naselje sa druge strane reke, ipak, neće biti odsečeno od centra grada.
- Pa, dokle više?! Isto ovo desilo se i nedavno, a ovakvih slučajeva bilo je i pre godinu dana. Pitam se da li odgovoran za moguću katastrofu ikada bude kažnjen. Čisto sumnjam - priča Mirjana B. iz Borče.
Saobraćajna policija je po primljenoj informaciji munjevito reagovala i zaustavila saobraćaj za vozače i pešake, dok su rečni policajci upomoć pozvali prvi slobodni tegljač.
- Iskoristili smo najbliži brod, koji je mogao da odvuče baržu. Akcija je trajala svega nekoliko minuta i sve je, na sreću, završeno bez problema - kažu u Rečnoj policiji.
Kako „Blic“ saznaje, otkačena barža, u kojoj je samo šljunak bio težak oko 650 tona, pripada preduzeću „Inetereksport“ iz Šapca. Prema prvim nalazima, barža nije bila dobro prikačena za brod, a pretpostavlja se ovo preduzeće nije imalo odgovarajuće uređaje za ovu vrstu tereta i da bi upravo to moglo biti uzrok incidenta koji se juče dogodio. Ipak, to će morati da potvrdi istražni postupak i u tom slučaju protiv „Intereksporta“ biće podneta prijava za ugrožavanje plovidbe.
- Pitam se dokle ćemo više imati sreće. Ovo je treći ovakav incident u poslednja dva meseca, u kome je moglo biti mnogo ljudskih žrtava, a mogla se dogoditi i ekološka katastrofa - kažu u Lučkoj kapetaniji.
Milutin Ignjatović, direktor CIP-a, međutim, kaže da nije bilo ozbiljnih razloga za brigu.
- Nije prvi put. Barže su i ranije udarale u mostove. Pančevački most je u očajnom stanju, ali su njegovi stubovi stabilni, široki i toliko dobro fundirani. Mislim da barža nije mogla da ih sruši. I ranije su u njega udarale barže, pa nije pao - kaže Ignjatović.

„Intereksport“
Šabački „Intereksport“ je moćna kompanija, koja je drugi većinski vlasnik Luke „Dunav“ u Pančevu, ali i nekoliko benzinskih pumpi u Srbiji. Na Savi i Dunavu ima više punktova za vađenje peska i šljunka, a vlasnik je i brojnih plovnih objekata. Njen vlasnik Slaviša Purić, bio je osumnjičen da je prilikom dokapitalizacije Luke „Dunav“ počinio veliku prevaru. „Blic“ je pokušao da stupi u kontakt sa njim, ali bez uspeha.

http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=45108

 

[shmeksi]

Zemlja u Dobanovcima kao od zlata

Beograd -- Vlasnici zemlje u Dobanovcima, posebno one pored autoputa Beograd - Zagreb, jedan hektar prodavali su i po ceni od 500.000 evra.

Najskuplji ar sada se prodaje za 10.000 evra. Prema proceni zaposlenih u mesnoj zajednici, Dobanovci su selo u koje je poslednjih nekoliko godina na ovaj način ušlo oko 100 miliona evra. U Dobanovcima se rado priča o velikim parama, ali retko i o kupcima i prodavcima. Imena se ne spominju, ali šetnjom kroz ulice tog sela moguće je zaključiti ko je prodao zemlju.

Zidaju se nove kuće i voze skupi automobili. Iako gradi veliku kuću, taksista Mile Živankov kaže da nije sada prodao zemlju. To je uradio mnogo ranije, a sada bi od prodaje bio milioner.

"Bio bih da, ma mogu i sad da budem, ali nije to to. A, evo komšija traži 7.000 evra, pet je dobijao za ovo do mene ", kaže Živankov.

Prodaja zemlje u Dobanovcima pre dve tri godine proslavljala se u seoskoj kafani. Danas to nije slučaj. Meštani objašnjavaju da novopečeni bogataši ne žele javno da se eksponiraju.

Predsednik Mesne zajednice Dobanovci Darko Mrkobrad objašnjava da je, osim najatraktivnijeg dela zemlje uz autoput Beograd-Zagreb, malo toga ostalo za prodaju.

Tu zemlju kupili su Austrijanci, Grci, Slovenci ali i drugi, čija imena niko ne zna....

izvor B92
ceo tekst http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=06&dd=12&nav_category=9&nav_id=303287

 

[Nenad]

I naravno, svi cekaju izgradnju obilaznice!

 

[Homer Jay]

Otvoren je Mek na Slaviji veceras, evo sad gledam na TV-u i moram odmah da izrazim svoje odusevljenje na forumu
Uradjen je u fazonu onog na Terazijama, ali za nijansu vise classy... Jes da je i dalje obican fast food restoran (ima sada doduse i Mac Caffe, odgovor klovnove imperije na Starbucks i slicne lance), ali makar nam daje za pravo da se pretvaramo da smo u nekom fensi restoranu

 

[Влада]

Stop kamionima kroz centar grada
Saobraćajni institut CIP uradio studiju o kretanju teških vozila po Beogradu

Ubuduće će morati da paze na maršrutu (Foto D. Jevremović) Kamioni i vozila težine od tri i po do devet tona prevoziće građevinski materijal i namirnice od 7 do 23 časa samo u pojedinim ulicama u Beogradu. To znači da će se „teškaši” bez problema kretati autoputevima koji prolaze kroz Beograd, ulicama Stevana Prvovenčanog, Višnjičkom, Jurija Gagarina, Tošin bunar, Prvomajskom, Goce Delčevom, bulevarima Mihajla Pupina, Franše d’ Eperea i Arsenija Čarnojevića, Batajničkim drumom, Ratarskim putem, Ibarskom magistralom, Zrenjaninskim, Pančevačkim, Obrenovačkim, Kragujevačkim i Smederevskim putem. To je, između ostalog, zapisano u Studiji za unapređenje kretanja vozila za snabdevanje koji su uradili stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP, a prihvatili je u gradskom Sekretarijatu za saobraćaj.

Ukoliko studiju prihvati novi saziv Skupštine grada kamioni za snabdevanje iz unutrašnjosti moraće da imaju posebne dozvole za ulazak u grad. Grad je 2005. godine zabranio kretanje kamiona u toku dana, ali ovaj propis vozači često ne poštuju. Ako ne budu imali ove dokumente, a saobraćajna policija ih zaustavi, platiće kaznu od 10.000 do pola miliona dinara.

Zbog gužve na gradskom asfaltu vozila se sve sporije kreću kroz grad. Završetak izgradnje obilaznice nekoliko puta je odlagan, dok mostovi preko Dunava i Save postoje samo u planovima zbog čega teretnjaci prave saobraćajne gužve u centru. To je jedan od razloga što se u prestonici svakodnevno dogodi od 60 do 110 saobraćajnih nezgoda.

Branko Smiljanić, zamenik sekretara za saobraćaj, kaže da je osnova za izradu studije snabdevanje prodavnica i dovoženje građevinskog materijala za gradilišta. On dodaje da je izgradnja studije bitna, jer će smanjiti zagađenje, ubrzati saobraćaj i smanjiti oštećenje kolovoza.

– Studija između ostalog predviđa da će vozila za snabdevanje koja u Beograd dolaze iz unutrašnjosti morati da imaju dozvolu koju će izdavati Sekretarijat za saobraćaj. Dozvola će odrediti kada će kamioni moći da prolaze kroz grad i dostave namirnice prodavnicama – kaže Smiljanić.

Tomislav Mihajlović, rukovodilac izrade studije, kaže da studija ima tri poglavlja, ali dodaje da je za kompletno rešenje ovog problema potrebna izgradnja infrastrukture.

– Studija ima tri poglavlja. Prvo se odnosi na „mere bez investicija” gde propisuje u kojim ulicama će moći da se kreću „teškaši”, ali će to biti moguće samo ako ulica u gradu nije tranzitna. Druga varijanta je sa delimičnim ulaganjem gde CIP predlaže da se ulica koja će biti obnovljena za potrebe radova na Pančevačkom mostu kod Vilinih voda ili u smeru ka Višnjici. Planiramo posle kompletnog završetka Mirijevskog bulevara i korišćenjem saobraćajnica na obodnom delu u naselju Mirijevo 6 da olakšamo prolaz vozila koja više ne bi išla kroz stambenu zonu u Ulici Vojislava Ilića već bi direktno izlazila na Smederevki put – kaže Mihajlović.

D. Spalović
[objavljeno: 17/06/2008]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Stop-kamionima-kroz-centar-grada.lt.html

 

[vrachar]

9.06.2008 , BEOGRAD
Izvor: PRESS

MAJSTORE, A MALO PO ŠINAMA?!

Još jedan tramvaj "izleteo" iz šina u Nemanjinoj i završio u traci za automobile, nema povređenih

Tramvaj na liniji 12 iskočio je iz šina juče u 7.40 na raskrsnici Nemanjine i Resavske ulice, po ko zna koji put na potezu od Železničke stanice do Slavije. U ovoj nezgodi samo pukom srećom nije bilo povređenih putnika, jer je tramvaj završio pet metara dalje, u traci za automobile!

Tramvaj je na šine vraćen tek posle dva i po sata, a za to vreme nastao je potpuni kolaps u saobraćaju u ovom delu grada.

Ovo nije prvi slučaj da tramvaji iskaču iz šina u sveže renoviranoj Nemanjinoj ulici. Od postavljanja novih šina 2006. godine to se dogodilo desetak puta!

Ipak, generalni direktor GSP-a "Beograd" Slaven Tica isključuje mogućnost tehničke neispravnosti šina.

- Moguća su dva uzroka iskakanja tramvaja. Prvi je da je u tramvaj udarilo vozilo i da je on zbog toga iskočio, a drugi je ljudski faktor. Kroz Nemanjinu ulicu dnevno prođe oko 100.000 vozila i nije tačno da se na ovoj saobraćajnici često dešavaju nezgode. U saobraćaju se dešavaju nesreće, i to je normalna stvar - smatra Tica.

Međutim, vozači tramvaja s kojima smo juče razgovarali kažu da oni voze po propisima i da poštuju signalizaciju, i tvrde da šine u Nemanjinoj nisu dobro urađene.

- Skretnica je ostala u pravcu kretanja tramvaja, a vozilo je ipak iskočilo iz šina. Neverovatno je da svaki put kad komisija izađe na teren ustanovi da je na šinama u Nemanjinoj ulici sve u najboljem redu, a mi imamo mnogo problema prilikom vožnje.

Moje kolege i ja poštujemo znakove i vozimo predviđenom brzinom. Ne treba uvek tražiti krivicu u vozaču, treba već jednom preispitati ovu deonicu, jer se često dešava da baš tu tramvaji iskaču. Ukoliko je kriv izvođač radova, treba ga kazniti - ogorčeni su vozači.

Tokom rekonstrukcije Nemanjine ulice, u koju su uložena 584 miliona dinara, popravljen je kompletan šinski sistem, a omogućeno je i automatsko pokretanje skretnica iz tramvaja. U svim dosadašnjim slučajevima iskakanja tramvaja tehnička služba GSP-a utvrdila je da su vozila bila tehnički ispravna.

Nadležni u GSP-u "Beograd", kao i u Skupštini grada, isticali su, uprkos mnogim kritikama, da su šine i skretnice u Nemanjinoj tehnički besprekorno urađene.

Brojni saobraćajni stručnjaci upozoravali su da su šine i stubovi loše postavljeni i da će biti problema prilikom mimoilaženja tramvaja kod Savske ulice.

fakti:

- Prosečna starost beogradskih tramvaja je 21,15 godina, a prikolica 46 godina

- Većina tramvaja je češke proizvodnje

- Tramvaji svakog dana prevezu oko 300.000 putnika, prosečnom brzinom od 14 kilometara na čas

CRNO NA BELO

Da šine u Nemanjinoj ulici nisu u potpunosti ispravne već je utvrđeno, i to u februaru prošle godine. U izveštaju komisije GSP-a, posle jedne od nezgoda, pisalo je da je na uglu Nemanjine i Resavske tramvaj iskočio iz šina zbog neispravne skretnice!

"Dana 12. februara na tramvajskim motornim kolima, garažni broj 509, koja su vukla prikolicu broj 1339, došlo je do iskliznuća zadnjeg obrtnog postolja na skretnici koja pravac iz Resavske ulice odvaja ka Glavnoj železničkoj stanici, odnosno Slaviji. Do iskliznuća je došlo usled mehaničke neispravnosti skretnice, što je prouzrokovalo da...", stoji, između ostalog, u izveštaju GSP-a.

GRAD BEZ MENADŽERA

Komentar o jučerašnjem iskakanju tramvaja u Nemanjinoj pokušali smo da dobijemo i od gradskog menadžera Bojana Stanojevića, ali nas je sekretarica obavestila da "gospodin Stanojević više ne radi u Skupštini grada". V. d. gradonačelnika Beograda objasnio nam je da je "Stanojeviću istekao ugovor" i da je mesto gradskog menadžera trenutno upražnjeno.

Stanojević je svojevremeno javno govorio da će podneti ostavku ukoliko se utvrdi "da je bilo šta u Nemanjinoj urađeno mimo propisa". On, međutim, nije održao reč, jer je tehnička služba GSP-a utvrdila 12. februara prošle godine da jedna skretnica nije bila ispravna i da je jedan tramvaj zbog toga iskočio iz šina.

D. STANIMIROVIĆ

Prosto da ne poverujes kakva kreatura vodi GSP :bash:

 

[nezanimeme]

hehe!! kakva slucajnost da se nesrece desavaju samo u toj ulici!! Verovatno je toliko lepo uradjena ulica da vozacima odaje osecanje sigurnosti,pa mahinalno pritisnu jace papucicu gasa. HEHE Samo me zanima ko je tu stavio pare u dzep?? Sto me je bog kaznio pa sam rodjen u Srbiji? hehe

 

[Milance]

Naslucujem da se opet nista nece preduzeti i cekacemo dok neko ne nastrada da bi se trazili krivci za ovu sramotu.

 

[Nenad]

Radovi na hramu Svetog Save još najmanje osam godina
Mozaik će raditi 90 umetnika

Puštanjem u rad dekorativnog osvetljenja na hramu Svetog Save kompletiran je spoljašnji izgled najvećeg pravoslavnog hrama na svetu. Do kraja godine planiran je završetak radova u unutrašnjosti hrama čime bi se otvorila mogućnost za izradu mozaika na površini od 15 hiljada kvadratnih metara. Nakon osam godina, koliko je predviđeno za izradu mozaika, radovi na ovoj monumentalnoj građevini biće završeni.
- Do kraja ove, eventualno do početka sledeće godine, biće završeni svi radovi za koje je planirano da budu gotovi pre početka izrade mozaika. To se odnosi na radove u kamenu. Posle toga sledi težak i odgovoran posao izrade mozaika. Sigurno će biti raspisana neka vrsta konkursa za odabir umetnika koji će biti zadužen za taj posao. Problem je u tome što mozaičari najčešće ne učestvuju na konkursima, a sa druge strane, nema dovoljno kvalitetnih umetnika koji su dorasli ovakvom zadatku. Danas u svetu postoji veliki broj izuzetnih slikara, kako na istoku tako i na zapadu, ali malo njih se bavi Vizantijskim slikarstvom.Međutim, ja sam optimista, jer upravo hram Svetog Save može da bude mesto gde će se pojavuiti neki novi Mikelanđelo - kaže za Danas dr Vojislav Milovanović, protoneimar hrama.
Po nacrtu Komisije za enterijer, urađen je raspored i sadržaj kompozicija odnosno kompletan izgled unutrašnjosti hrama. Na izradi mozaika površine 15 hiljada kvadratnih metara radiće oko 90 akademskih slikara. Milovanović kaže da je teško utvrditi koliko je koštala izgradnja hrama, jer ona traje više od 70 godina, kao i da se ne može sa preciznošću odrediti koliko će do kraja radovi koštati.Dinamika izvođenja radova prilagođavana je dinamici priliva sredstava, ali pretpostavka je da će radovi na mozaiku biti gotovi za osam godina. U planu je i druga faza na izradi Svetosavskog platoa koja podrazumeva rad iza oltara ka ulici Bore Stankovića. Taj deo do sada nije urađen zbog neregulisanih imovinsko pravnih odnosa, ali se očekuje da će i taj projekat uskoro biti završen. Izgrađeni hram biće najveća aktivna pravoslavna crkva na svetu u koju može da stane više od deset hiljada vernika i koja se vidi iz gotovo svakog dela Beograda. K. Živanović

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[jovanovm]

Bila je na TV negde vizuelizacija buduceg unutrasnjeg izgleda - znate li da li ima to negde online?

 

[Nenad]

^^

 

[Lucifer]

Aутобуси уместо трамваја у Булевару краља Александра


Због радова на реконструкцији исправљачке станице „Смедеревски пут” које ће изводити предузеће „Сименс”, у Булевару краља Александра ће наредних 45 дана уместо трамваја 5, 6, 7 и 14 саобраћати аутобуси.

Привремене аутобуске линије радиће од 7. јула и носиће назив: 7Л1( Блок 45 – Омладински стадион); линија 6А (Вуков споменик – Устаничка). Траса линије: Устаничка /трамвајска окретница/ – Булевар краља Александра – Рузвелтова – Краљице Марије /Вуков споменик/ – Булевар краља Александра и даље ка Устаничкој улици. Аутобуси ће користити постојећа стајалишта јавног превоза. Излазно – полазно стајалиште за ову линију код Вуковог споменика биће у улици Краљице Марије, заједно са линијама 27Л и 32.

www.beograd.org.yu

Zamislite da na primer u Minhenu ili Milanu Tramvaji ne radi 45 dana zbog radova na trafo-stanici. Ovo je stvarno smesno i jadno.

 

[Lucifer]

^^
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/_img/ser/Content/Foto/56_kompjuterski-projekat.jpg

Super, ikonostas bas odgovora velicini hrama. Ne sumnjam da ce biti kic, otprilike tavanica nekog tajkunskog kupatila, kada je vec i fasada oblozena kao kada.

 

[ada huja]

Спрема се рушење зграде у Добрачиној 8.Ваљда зграда Србоштампе.Не би било лоше да неко услика зграду пре него што оде у историју.

 

[Ambassador]

Promene urbanističkog plana Novog Beograda
Razgovor novinara Republike sa Željkom Ožegovićem, predsednikom novobeogradske opštine

Predsednik Skupštine opštine Novi Beograd Željko Ožegović i odgovorni za informisanje u Opštini, sociolog Darko Mišić, posetili su redakciju našeg lista 24. juna ove godine i u razgovoru s našim novinarima tretirane su teme za koje imamo zajedničko interesovanje. Najpre je odgovorni urednik Republike Nebojša Popov obavestio goste o razvoju Republike i o planovima i projektima kojima će se naš list baviti u predstojećem periodu, a zatim je u spontanom razgovoru komentarisan niz problema od značaja za lokalnu samoupravu.
U centru pažnje bila je tema promene urbanističkog plana Novog Beograda od 1945. godine do naših dana i koji su sve faktori ekonomski, društveni, zakonski i ideološki uticali na razvoj ove opštine. Sem toga, bilo je dosta reči, a na tome je naročito insistirao Željko Ožegović, kako da se osnaži lokalna samouprava u Srbiji, regionalno povezivanje, a naročito pitanje zašto je lokalna zajednica stalno u inferiornom položaju prema centralnoj vlasti u Srbiji. Zajednička je ocena da bi jača autonomija opština, zasnovana na savremenijoj zakonskoj regulativi, oslobodila znatne društvene potencijale za bolji ekonomski prosperitet, a obezbedila bi i udobniju poziciju građana u korišćenju usluga zdravstva, prosvete i drugih javnih službi.
Dogovorili smo se da na jesen ove godine opština Novi Beograd i list Republika zajednički organizuju skup na kojem bismo, uz učešće stručnjaka, razmotrili temu o promenama urbanističkog plana Opštine od 1945. do sada.
D. I.

Izvor: Republika
Link: http://www.republika.co.yu/432-433/35.html

Ova tribina bi mogla da bude zanimljiva, šteta što neću biti tu..

 

[Влада]

Спрема се рушење зграде у Добрачиној 8.Ваљда зграда Србоштампе.Не би било лоше да неко услика зграду пре него што оде у историју.

 

[bigvlada]

Arheolog Miljana Radivojević za otkrića u Belovodama dobija priznanja
Prvi evropski kovači bili su iz Srbije
Autor: Branislava Gigović | 13.07.2008 - 06:56

Miljana Radivojević, mladi arheolog, na nedavno održanom skupu arheologa u Vankuveru, svojom tezom da metal nije stigao sa Bliskog istoka već sa Balkana, privukla je pažnju 4.000 stručnjaka ovog skupa. Ne samo da su prihvatili njenu tezu, već je od vlade Velike Britanije dobila 45.000 funti za dalja istraživanja. Ostatak novca očekuje od nadležnih ministarstava i sponzora u Srbiji.

Miljana je bila najbolji student arheologije Filozofskog fakulteta u Beogradu i student prorektor Univerziteta u Beogradu, ali je prošle godine završila i master kurs Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) kao jedna od troje najboljih studenata.
- Objavljivanjem ovih rezultata na svetskom skupu arheologa u Vankuveru dobili smo nekoliko ponuda za saradnju na istraživanju, kao na primer, od Britanskog muzeja, Univerziteta u Pensilvaniji, ali i stalnih partnera - Centra za arheometriju u Manhajmu i londonskog Instituta za arheologiju - priča Miljana Radivojević.
Naša sagovornica kaže da na pravi način treba da se iskoristi ova prilika posebno nakon rezultata istraživanja koji su rađena u Britaniji i Nemačkoj, a koji omogućavaju da se ovaj lokalitet plasira kao svetska atrakcija, kao mesto za eksperimentalno topljenje bakra, ali i rekonstrukciju života prvih kovača Evrope.
- Naravno, za ovakvu aktivnost potrebna su veća ulaganja u istraživanja, u ljude i opremu, kako bismo jedno ovakvo nacionalno blago sačuvali od propadanja - kaže Miljana Radivojević i dodaje da se na lokalitetu Belovode iskopavanja obavljaju već 15 godina, ali da do pre nekoliko meseci nije bila dokazana metalurška aktivnost, iako su istraživači Duško Šljivar i Dragan Jacanović naslućivali važnost ovog otkrića za dokazivanje metalurške aktivnosti u vinčanskoj kulturi.
Prema rečima Miljane Radivojević, u istraživanjima vinčanske metalurgije postoji i novina, a to je primena analitički najsavremenijih metoda, kao što su hemijske, fizičke i izotopske, kako bi se utvrdio karakter materijala i međusobna veza, kao što je na primer, geološko poreklo rude koja je topljena i čiji su ostaci u vidu zgure pronađeni na Belovodama.
- Cilj ovih istraživanja je da se rekonstruiše celokupan tehnološki proces ekstrakcije metala na Belovodama, utvrdi prostorna veza između svih vrsta nalaza i da se prezentuje nivo tehnoloških znanja sa kraja šestog milenijuma pre nove ere - kaže naša sagovornica i dodaje da joj je ideja za doktorska istraživanja da ovakav vid rekonstrukcije proba na svim lokalitetima vinčanske kulture za koje postoji indicija za metaluršku aktivnost.
Miljana ističe da je za našu zemlju ovo veliko priznanje u domenu arheološke baštine koja je izuzetna u svim periodima i u svakom pogledu unikatna na kontinentu. Kao zemlja posedujemo veliki potencijal u kulturnom nasleđu, ali potrebna su i izvesna ulaganja, koja bi se mogla brzo vratiti od posete turista ili neke organizovanja tura pod nazivom, recimo: „Putevima prvih metalurga Evrope“.
- Moguće indicije o primarnom rudarstvu i metalurgiji tako rano na ovom području privukle su pažnju nekoliko eminentnih akademskim stručnjaka u svetu. Tako je profesor Tilo Reren, sa Instituta za arheologiju Univerzitetskog koledža London, došao povodom mog predloga za master istraživanje u Narodni muzej, kod istraživača Belovoda Duška Šljivara i pregledao postojeći materijal. Izdvojili smo nekoliko primeraka zgure, za koju se pokazalo da ima sve materijalne karakteristike primarnog procesa topljenja, koji datira iz 5.400-5.300 pre nove ere i sasvim smo sigurni da se radi o najstarijem procesu te vrste u Evropi, a i šire - objašnjava Miljana Radivojević.

Naselje pravih metalaca
Na lokalitetima u Belovodama za sada se nalaze velike količine pokretnog keramičkog materijala, koštanog i kamenog alata. Mogu da se vide osnove kuća, koje, nažalost, kakao kaže Miljana Radivojević, uz dodatna ulaganja moraju da se pripreme za izlaganje.
- Život na ovom lokalitetu se verovatno odvijao zahvaljujući tadašnjim zanatlijama, odnosno, najveći deo istraženog lokaliteta ukazuje na specijalizaciju u metalurškom zanatu na lokalitetu, što uz obližnji potok, ležišta prirodnog uglja i rudnik u blizini upotpunjuje sliku o naselju zanatlija - metalurga. Otkrili smo da su se zanatlije bavile pečenjem keramike, izuzetne izrade sa raznobojnim prelivima i takozvanim vinčanskim simbolima. Sav materijal čuva se u depou Narodnog muzeja Beograda - kaže Miljana.

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=49099

Čisto da se zna, pored vinčanskog pisma koje je starije od sumerskog klinastog, mi smo pre njih počeli i da se bavimo metalurgijom.

Beograđani wise men discover the secret of the wheel.

 

[Ambassador]

Takođe, ja ga znam kao "Dudu", ali je to verovatno arheolog Duško Šljivar, ima teoriju da to nije bila vinčanska kultura, već civilizacija, sad, da ne ulazim u pojedinosti koje ne znam, ali to je zbog toga što je postojala jaka trgovina solju, odn. so se gore negde iz Bosne (Tuzla?) u ćupovima Savom prevozila do južnih naselja.. Davno sam slušao to predavanje, i bio sam mrtav umoran, ali bottom line je - prva civilizacija, I guess.

Ihhh.. Kako je ovaj Balkan bio napredan, i onda dođođše Sloveni i sje*******aše ga...

 

[shmeksi]

Japan zaslužuje i mnogo više

Strogo, do detalja precizirano i u tačno predviđenom roku! Ovim su rečima predstavnici gradskih vlasti i beogradskih preduzeća opisali dugogodišnju saradnju sa japanskom ambasadom, koja u ciframa iznosi preko 37 miliona evra. Svi oni su, bez razmišljanja, podržali inicijativu „Blica“ da se jedna od pet javnih česmi, koje će uskoro biti otvorene u Beogradu, trajno obeleži kao znak zahvalnosti Beograđana narodu Japana.

Gotovo da nema ni jedne gradske institucije ili preduzeća, koje ne duguje zahvalnost Japanu, pa je podizanje jedne javne česme, koja bi bila posvećena njegovom narodu, najmanje što Beograd može da učini. U tome su se složili, bez izuzetka, sagovornici „Blica“ uz obaveznu napomenu da „nema onog čoveka koji ne bi podržao ovakvu akciju“.
„Japanska česma“
Na usluzi „Blicu“ za realizaciju ove ideje stoji JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, u čiju modernizaciju je japanska vlada uložila preko 17 miliona evra. Kako kaže Vladimir Taušanović, generalni direktor ovog preduzeća, izvanredna saradnja sa „Zemljom izlazećeg sunca“ postoji već pet godina. Samo je priprema projekata trajala tri godine, a njihova realizacija počela je 2006.
- Apsolutno prihvatamo vašu inicijativu. Obezbedićemo sve što je potrebno da se ona sprovede, osim dizajna za koji bi trebalo da se pobrine japanska strana. Mi predlažemo da se ta česma nazove „Japanskom česmom“, da ima atraktivan dizajn i da bude obogaćena japanskim cvećem i drvećem. Na gradskim urbanistima je da odrede njenu lokaciju. Možda bi bilo dobro da buduća japanska česma bude otvorena u nekom parku, u kome bi bilo moguće napraviti predloženi enterijer - priča Vladimir Taušanović i napominje da je u svim pogonima, u koje su Japanci ulagali, naznačena zahvalnost Beograda.
Grad je već pokušao da iskaže zahvalnost narodu Japana i to simbolično, na Istočnoj kapiji Beograda, gde je na jednom platou napravljen „japanski ambijent“. Ipak, kako kaže Gorica Mojović, pomoćnik v.d. gradonačelnika, sve je to skromno obzirom na to koliko je narod Japana zadužio Beograd.
- Saradnja sa japanskom ambasadom je savršena. Zadivljena sam njihovim nastupom i ponašanjem u Beogradu. Oni ne biraju resor kome će pomoći, već ulažu i u kulturu, umetnost, saobraćaj, vodovod... Mogu samo da kažem da apsolutno podržavam ovu inicijativu i na kojoj god funkciji se budem nalazila, učiniću sve da se ideja „Blica“ realizuje - obećava Mojović.
Japanci kao uzor Srbiji
Veliku ulogu i doprinos Japana razvoju klasične muzike ne poriču ni u „Beogradskoj filharmoniji“. Zahvaljujući sredstvima pristiglim od japanske vlade, pre šest godina, kupljena su dva koncertna klavira i brojni gudački, duvački i udarački instrumenti i to od japanskih proizvođača.
- Voleo bih da naša zemlja funkcioniše kao što je funkcionisala saradnja „Filharmonije“ sa Japanom. Imali smo sjajan odnos sa ambasadorom Tadaši Nagaiom. On je veliki ljubitelj muzike i flautista amater, pa ga ne posmatramo samo kao uvaženog predstavnika diplomatskog kora, već i kao našeg kolegu - priča Ivan Tasovac, direktor „Beogradske filharmonije“ i dodaje da je inicijativa „Blica“ o otvaranju „japanske“ česme sjajna ideja.
- To je samo mali gest pažnje u odnosu na ono što su oni učinili za Srbiju, kroz svoje i više nego velikodušne donacije - kaže Tasovac.
O odnosu Japanaca prema beogradskim zdravstvenim ustanovama dovoljno govori podatak da je na bazi odlične saradnje formirano i Udruženje lekara srpsko-japanskog prijateljstva, koje je rezultiralo i odlaskom preko 50 beogradskih medicinskih radnika u Zemlju izlazećeg sunca. Ukupna nepovratna pomoć Japanaca beogradskom zdravstvu u proteklih osam godina iznosi 1,2 miliona evra. U Kliničko-bolnički centar „Zvezdara“ iz Japana stigao je električni hirurški nož, operacioni sto i lampa, EKG, aspirator, monitor, bronhoskop...
- Pre dve godine smo im poslali zahtev sa spiskom najpotrebnije opreme. Ambasada se za sve pobrinula. Zaista su besprekorni i ovim putem im se još jednom zahvaljujem - kaže dr Zoran Ivanković, direktor ove ustanove.

izvor, Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=49021

imam samo reci hvale za japansku ambasadu jer sam se iz prvog lica uverio da su uvek spremni da pomognu ukoliko je projekat dobar i ta saradnja traje vec nekoliko godina, u pitanju je jedna sportska manifestacija.

 

[Nenad]

Инфо - табле за бољу обавештеност

07.07.2008.

ЈКП "Паркинг сервис" је у сарадњи са Секретаријатом за саобраћај почео са постављањем инфо - табли у зонираним подручјима Београда. Инфо - табле, које би требало да обезбеде бољу информисаност возача о зонском систему паркирања у Београду, уводе се на основу истраживања која је ЈКП "Паркинг сервис" спровео током прошле године, односно на предлог корисника услуга.

Постављањем ових информационих табли, чије су димензије 1м x 2,25м, возачима је јасно означено у којој се зони налазе, а допунским информацијама, отклоњена је дилема на који начин су дужни да користе услугу паркирања. Текст на таблама је двојезичан, како би посетиоци из иностранства могли да се упознају са зонским системом паркирања.

Данас су постављене 4 табле, од тога две у Немањиној, једна на углу улица Кнеза Милоша и Краља Милана (код Лондона), а четврта се налази код храма Светог Саве. Нове табле биће постављање према потреби и на другим локацијама.

Извршни директор JKP "Паркинг сервис" Бојан Бован, је поводом постављања табли рекао: "Пројекат зона доживљавамо као систем који мора да уважи сугестије, како би могао да буде функционалан, јер је потребно да на најквалитетнији начин упознамо возаче са правилима паркирања, да би их они поштовали. Управо на захтев возача, ми смо пре три године места за паркирање обележили додатним хоризонталним линијама у бојама зоне. Током прошле године, у два наврата смо урадили врло детаљна истраживања, како бисмо установили колико су корисници задовољни квалитетом услуга JKP "Паркинг сервис". Закључили смо да постоји простор за унапеђење информисаности о зонском систему паркирања. Постављањем информативних табли, Београђани, али и гости овог града, добиће још квалитетнију информацију о зонском систему паркирања."

Izvor: Parking Servis
Link: http://www.parking-servis.rs/cir/info/vesti/2008/07/07/349-info_-_table_za_bolju_obavestenost