Ambassador
Advanced
A otkud znaš da kad klikneš na bilo šta te vodi bilo gde - najsigurnije papir i olovka, pa se je*******i ti sa duplim knjigovodstvima i greškama službenika.Nurko7000":3p62sq3o je napisao(la):
Stvarno "malo" preteruješ.
Razne gradske vesti, Topic II
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Stvarno "malo" preteruješ.
Ovo je kao da covek prica sa ucesnicima NOB-a.Nurko7000":3vet17zm je napisao(la):
Korespodencija sa drzavom se odvija na razlicite nacine, manje ili vise sigurne (ukljucujuci i privatne kurire, javne oglase u novinama i na televiziji, telefonska obavestenja pa i fax). Internet kod nas jos uvek ne moze da bude iskoriscen u te svrhe jer ne postoji regulacija elektronskog potpisa - narocitog sifrovanog otiska cijim ukucavanjem na odredjenom sajtu bi se proverila autenticnost poruke. Zato opstine i ostali nivou vlasti i nude na internetu samo ono sto takav potpis ne zahteva - informacije i kurirsko dostavljanje dokumenta na ruke (ako je narucio neko drugi za tebe nece moci da preuzme, bas kao i na salteru opstine).
A sto se tice onih gluposti o facebook, po toj logici i televizija sluzi za promociju sladoleda, cigareta, pica, automobila i uospte svaku vrstu marketinga... kulinarske emisije za reklamiranje posudja i prehrambene industrije... eroski program sluzi za reklamiranje hotlineova... - Ne kazem da ne moze i tako da se gleda, ali to je jedna gorka zivotna filozofija koja je pogresna jer cini od coveka puki objekat. PRE svega ja sam taj koji ima koristi i od TV i od interneta i uopste od bilo cega cemu prilazim svojom voljom, a to sto oni koriste moje prisustvo je uzgredna stvar. Mozda ne uzgredna za njihov budzet, ali za moj zivot savrseno uzgredna, jer ja sam ukljucio TV da pogledam film ili otvorio facebook da procaskam sa prijateljima. Osim toga, mozda uspud saznam za proizvod za koji nisam ni znao da postoji ili nisam ni pomislio da mogu da ga priustim i kupim ga i sebi olaksam i ulepsam zivot. Marketing je prijatelj pametnog potrosaca!
Деда би веровао серверу да тај има уредан сертификат код сертификационог сервера па да успоставимо криптовану комуникацију (ма ни то Деди није довољно али ајде). Побогу људи одушевљавамо се што је Јована отворила налог општине на myspace-u симпатично представљајући општину као особу (и то удавачу и рибу), па јели то домет е-управе у Србији.
Кад би држава покренула сертификацију, обезбедила gov.rs домен, учинила га иоле сигурним Деда би плаћао таксе картицом, наручивао изводе, заказивао венчања... Сводите развој е-управе на глупости.
Наши домени не користе ни основне безбедоносне протоколе, бар обичан SSL на једном општинском сајту да Деда види...
Мислим да је у упуству за неки бирачки списак (можда чак и БГ) писало ако вам искочи порука да сервер није сертификован то занемарите... (ајде бар су покушали да употребе неку технологију)
https://birackispisak.beograd.gov.yu
бар је неко имао идеју да је добро обезбедити криптовану комуникацију за ту врсту података, плусић од мене и три бамбија (било би и свих пет да је знао да то и направи)
ево још један пример кад у google укуцате "biracki spisak" појавиће се као друга, или трећа ставка за коју ће те помислити да је званичан бирачки списак града крагујевца (а по нашој неформалној номенклатури сајт www.birackispisak.info се уклапа у домаће сајтове) изнедадићете се кад уместо бирачког списка добијете само рекламе (ја бар редовно добијам, а ви?)
@lucifer
Пре неку годину је смењен директор хитне помоћи после афере у којој су по теби грађани могли имати само користи. Доктор или особље хитне помоћи су продавали информације о интервенцијама са лошим исходом погребним предузећима, који су касније своје услуге наметали породицама... Зашто је то афера кад су могли имати само корист?
Да, Јована није читала myspace terms:
http://www.myspace.com/index.cfm?fuseaction=misc.terms
Члан 1 и 8.6. су нарушени... (није дала тачне информације, а и странице могу да представљају сигурносни ризик)
Да је барем отворила нешто као група обожаватеља општине и сл...
(и извините што стално едитујем па додајем пасусе, @dragan ме је једном наружио за узастопне постове, па од тада само едит...)
Кад би држава покренула сертификацију, обезбедила gov.rs домен, учинила га иоле сигурним Деда би плаћао таксе картицом, наручивао изводе, заказивао венчања... Сводите развој е-управе на глупости.
Наши домени не користе ни основне безбедоносне протоколе, бар обичан SSL на једном општинском сајту да Деда види...
Мислим да је у упуству за неки бирачки списак (можда чак и БГ) писало ако вам искочи порука да сервер није сертификован то занемарите... (ајде бар су покушали да употребе неку технологију)
https://birackispisak.beograd.gov.yu
бар је неко имао идеју да је добро обезбедити криптовану комуникацију за ту врсту података, плусић од мене и три бамбија (било би и свих пет да је знао да то и направи)
ево још један пример кад у google укуцате "biracki spisak" појавиће се као друга, или трећа ставка за коју ће те помислити да је званичан бирачки списак града крагујевца (а по нашој неформалној номенклатури сајт www.birackispisak.info се уклапа у домаће сајтове) изнедадићете се кад уместо бирачког списка добијете само рекламе (ја бар редовно добијам, а ви?)
@lucifer
Пре неку годину је смењен директор хитне помоћи после афере у којој су по теби грађани могли имати само користи. Доктор или особље хитне помоћи су продавали информације о интервенцијама са лошим исходом погребним предузећима, који су касније своје услуге наметали породицама... Зашто је то афера кад су могли имати само корист?
Да, Јована није читала myspace terms:
http://www.myspace.com/index.cfm?fuseaction=misc.terms
Члан 1 и 8.6. су нарушени... (није дала тачне информације, а и странице могу да представљају сигурносни ризик)
Да је барем отворила нешто као група обожаватеља општине и сл...
(и извините што стално едитујем па додајем пасусе, @dragan ме је једном наружио за узастопне постове, па од тада само едит...)
Nemam komentar na tvoju paranoju. A primer sa hitnom pomoci ne stoji, jer je pandan ovoga o cemu ja pricam kada bi u hitnoj pomoci postojao imenik sa ljudima koji pruzaju pogrebne usluge i kada bi informacije iz takvog imenika bile prosledjivane na zahtev korisnika. To o cemu ti pricas odgovara situaciji da tebi kao clanu facebooka na mail pocnu stizu razlicite reklame.
jovanovm
Advanced
Ahhh *deep breath*...
Poenta interneta (prokletstvo, poenta zivota) je da je krajnja odgovornost na samom coveku. Tvoj glavni problem je sto to nije dovoljno sigurno - kad na nesto kliknes, onda ti nisi siguran sto posto sta je to. Umesto da koristis sigurnosne mehanizme koji su vec razvijeni za to (SSL, TLS, itd), ti bi radije da regulises kroz propise i mehanizme. Ostavimo sa strane cinjenicu da je to ekstremno finansijski neefikasno, i da je to ludacko bacanje para... cak i cinjenicu da je to, za mnoge od nas, nesto sto ugrozava gradjanske slobode... Ali Nurko7000, iskreno, ako hoces da koristis internet, nauci se kako on funkcionise... Ne moze drzava od njega da ti pravi neko neutralno i bezbedno mesto - kao sto se bandere na ulici ne oblazu sundjerima da neko u njih ne bi udario... Ne samo da ne moze, nego ne treba i ne sme... nije ovo Kina ili Iran
a sto se privatnosti i f-booka tice... taj alat je meni u zivotu bio veoma koristan (preko njega sam saznao za stipendiju univerziteta u kome sad zavrsavam MA)... ako se brines o svojoj privatnosti, nemoj tamo stavljati informacije koje ce ti mozda skoditi u buducnosti... niko te ne prisiljava da otvoris racun tamo za razliku od hitne pomoci koja je drzavna ustanova, koja te ne obavestava da li ce ili nece prodavati podatke sakupljene o tebi, i kod koje nemas izbora da odes u neku drugu hitnu pomoc koja to ne radi... to je, brate mili, osnovna razlika.
Inace, Taj biracki spisak Kragujevca je stvarno funkcionisao kao to sto jeste (vidi: http://web.archive.org/web/20040612082823/http://www.birackispisak.info/) ali je "neko" prestao da ga placa pa je on sad automatski postao reklamni prostor... znas, to je kao kad je u Perinoj 5 ogranak opstine za nesto, ali on prestane da placa kiriju, iseli se, pa neko stavi pano a reklamom za pivo...
//mmm... pivo
Poenta interneta (prokletstvo, poenta zivota) je da je krajnja odgovornost na samom coveku. Tvoj glavni problem je sto to nije dovoljno sigurno - kad na nesto kliknes, onda ti nisi siguran sto posto sta je to. Umesto da koristis sigurnosne mehanizme koji su vec razvijeni za to (SSL, TLS, itd), ti bi radije da regulises kroz propise i mehanizme. Ostavimo sa strane cinjenicu da je to ekstremno finansijski neefikasno, i da je to ludacko bacanje para... cak i cinjenicu da je to, za mnoge od nas, nesto sto ugrozava gradjanske slobode... Ali Nurko7000, iskreno, ako hoces da koristis internet, nauci se kako on funkcionise... Ne moze drzava od njega da ti pravi neko neutralno i bezbedno mesto - kao sto se bandere na ulici ne oblazu sundjerima da neko u njih ne bi udario... Ne samo da ne moze, nego ne treba i ne sme... nije ovo Kina ili Iran
a sto se privatnosti i f-booka tice... taj alat je meni u zivotu bio veoma koristan (preko njega sam saznao za stipendiju univerziteta u kome sad zavrsavam MA)... ako se brines o svojoj privatnosti, nemoj tamo stavljati informacije koje ce ti mozda skoditi u buducnosti... niko te ne prisiljava da otvoris racun tamo za razliku od hitne pomoci koja je drzavna ustanova, koja te ne obavestava da li ce ili nece prodavati podatke sakupljene o tebi, i kod koje nemas izbora da odes u neku drugu hitnu pomoc koja to ne radi... to je, brate mili, osnovna razlika.
Inace, Taj biracki spisak Kragujevca je stvarno funkcionisao kao to sto jeste (vidi: http://web.archive.org/web/20040612082823/http://www.birackispisak.info/) ali je "neko" prestao da ga placa pa je on sad automatski postao reklamni prostor... znas, to je kao kad je u Perinoj 5 ogranak opstine za nesto, ali on prestane da placa kiriju, iseli se, pa neko stavi pano a reklamom za pivo...
//mmm... pivo
@jovanovm
већ смо довољно загушили тему, моја поента је да пристуство државних органа на интернету треба бити уређено и безбедно. Свака дискриминација мене као глупог и неуког корисника интернета од стране елите вас који знате како се безбедно користити нет и општинске управе је заправо кршење мојих људских права на глупост и неукост. (Безбедан државни интернет за хендикепиране!)
већ смо довољно загушили тему, моја поента је да пристуство државних органа на интернету треба бити уређено и безбедно. Свака дискриминација мене као глупог и неуког корисника интернета од стране елите вас који знате како се безбедно користити нет и општинске управе је заправо кршење мојих људских права на глупост и неукост. (Безбедан државни интернет за хендикепиране!)
Ja prvi za sebe kazem da sam neuk. Kad sedas u auto, ne mozes da znas da pijani kamiondzija nece naleteti na tebe iako ti sve radis po propisima. Tako je i na internetu + na internetu postoji minimum propisa i treba biti svestan toga. To nije deformacija, vec sustina interneta.
Настављена акција инспектора на Зеленом венцу
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1317747
Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1317747
Ambassador
Advanced
Baš je treš.. :/
jovanovm
Advanced
Jel im ovo ta "pjaceta"? wtf... vizuelni terorizam. mada, ima nade, nekako mi lici da tu u sredini treba da padne fontana, tj. cini mi se da vidim prikljucak...
Ambassador
Advanced
Ma da, to je sigurno struja+voda, zavisi ko dođe na vlast, akoli su jedni bit će fontana, akoli su drugi bit će ultra fancy mega giga uber kiosk. :|
jovanovm
Advanced
Hm, to je def. cev, sad sam bolje pogledao. Takodje, klupe mi se bas svidjaju. Da li su takve postavljene na nekom drugom mestu?
jovanovm
Advanced
Ako stave neku lepu fontanu i drvece na mestu za zelenilo, onda ce MOZDA liciti na nesto...
Da pisem opet Gradu (kao za granit u C. Ljubinoj)? 
U tom slucaju do kraja nedelje imamo i fontanu i cvece!
Inace, Gradsko zelenilo dolazi uvek na kraju kada su svi radovi zavrseni. A fontana bi stvarno super dosla!
U tom slucaju do kraja nedelje imamo i fontanu i cvece! Inace, Gradsko zelenilo dolazi uvek na kraju kada su svi radovi zavrseni. A fontana bi stvarno super dosla!
jovanovm
Advanced
Pa ne bi bilo (h)rdjavo pitati ih sta planiraju tu da rade... jeste ruglo, ovako...
bigvlada
Advanced
Popularnost devete umetnosti u našem gradu sve više raste
Povratak starog dobrog stripa
Autor: Ana Milojković, Manuela Graf | 04.06.2008 - 09:59
Da strip nije samo jedno od obeležja davno minulih vremena i preteča sada tako popularnih video igrica dokaz su tri škole stripa i isto toliko striparnica u Beogradu. Popularnost takozvane devete umetnosti u našem gradu sve više raste, a dokaz su i, iz godine u godinu, sve posećeniji saloni stripa u SKC-u. Jeftina, „kiosk“ izdanja znatno su doprinela povratku i novoj popularizaciji stripa među Beograđanima.
Zvuči neverovatno, ali zlatnih ‘80-tih Jugoslavija je bila čak u prvoj petorci strip izdavača u Evropi. U kriznim godinama koje su usledile izdavačke kuće su zatvorene i retko ko je mislio na strip. Tek početak novog milenijuma vratio nas je nekim starim vrednostima. Jedna od njih je i strip.
- Danas se u Srbiji izda 20-tak „ozbiljnih“ stripova godišnje, što je ništa u odnosu na ‘80-te, a puno u odnosu na ‘90-te. Zahvaljujući novim izdavačima, pored skupih strip albuma, odlične izrade i tvrdog poveza, redovno izlaze i svima pristupačni stripovi na kioscima - kaže strip autor Vladimir Vesović.
U Beogradu se čita sve, tvrde vlasnici striparnica, od novih superherojskih stripova, do sada već kultnog „Zagora“, „Dilana Doga“ i „Miki Mausa“. Dosta su traženi i „Kalvin i Hops“, Asteriks“, „Korto Malteze“ i „Alan Ford“, a cene se kreću od 30 do 1.400 dinara, dok za ekskluzivna izdanja treba izdvojiti i znatno više. Da su sve više stripu naklonjene i dame potvrđuje i posebno izdanje „Dampir“ (dama+vampir), namenjeno prvenstveno njima.
- Devojke naročito vole „Dilana Doga“ jer u svakom broju ima nešto ljubavi i malo širih tema od same akcije. Problem je što ima malo dobrih dečjih stripova. Postojeći su uglavnom namenjeni „velikoj“ deci, u njima ima dosta nasilja, bave se ozbiljnijim temama i služe za razmišljanje i logičko zaključivanje - primećuje Igor Marković, vlasnik striparnice „Omen“ i urednik izdavačke kuće „Sistem komiks“.
Iako je većina roditelja nekada branila deci čitanje stripova, danas ih posmatraju kao manje zlo u odnosu na video igre. Sve je više mališana zaljubljeno u strip, što je garancija da se čitanje stripova neće izgubiti kao navika i običaj.
- Strip je koristan za decu. Ako danas čitaju strip, sutra će i knjigu - tvrdi vlasnik striparnice „Darkvud“ Slobodan Jović.
Nažalost, i pored dugogodišnje želje ljubitelja stripa, strip centar u Beogradu još uvek ne postoji, kao ni odgovarajuća biblioteka. Striparnice više ne otkupljuju stara izdanja, te se ona mogu naći eventualno u Biblioteci grada.
- Ideje je da se jednog dana, uz pomoć države, strip škola, galerija i strip biblioteka nađu na jednom mestu, čime bi došla do izražaja naša tradicija bavljenja stripom duga preko 70 godina - objašnjava Vesović.
Prema rečima naših sagovornika, sjajna perspektiva za bavljenje stripom u Srbiji za sada ne postoji.
- Strip kod nas nije priznat kao institucija od strane države, iako postoji ozbiljan potencijal za izvoz gotovih stripova. Autori žive od sezone do sezone, dovijaju se tako što ilustruju knjige, udžbenike, sarađuju sa marketinškim agencijama. Najbolji među njima, Zoran Janjetov i Aleksa Gajić, su zvezde u Francuskoj. Tako dolazimo do potpuno apsurdne činjenice: stripovi koje crtaju naši ljudi zapravo nisu naši, pa izdavači iz Srbije od Francuza moraju da otkupljuju prava za objavljivanje - ukazuje Vesović i dodaje da je problem u tome što naši izdavači ne mogu finansijski da isprate celokupnu izradu stripa, pa je jeftinije platiti samo prava.
Škola stripa
Škola stripa „Đorđe Lobačev“, pod upravom našeg proslavljenog strip autora i teoretičara Vladimira Vesovića, već godinama radi u prostoru Srećne Galerije SKC-a. U okviru nje postoji i radionica koju posećuju već oformljeni strip autori, a Vesović svake nedelje veštini crtanja stripova u Domu sindikata uči i mališane do sedam godina. Slična strip školica Milete Miloradovića za decu od sedam do 14 godina postoji i u Dečjem kulturnom centru. Svake subote od 10 časova mali crtači stvaraju delove zajedničkog stripa ili sopstvene celine, sa ciljem podsticanja kritičkog i kreativnog razmišljanja na određene teme.
Od šunda do umetnosti
Za nešto više od sto godina (1895. godine se pojavio prvi primerak u Americi), strip je prošao zanimljiv i veoma kontraverzan put razvoja. U početku je smatran šundom, zatim je pretvoren u veliku industriju i, na kraju, u Francuskoj recimo, priznat kao deveta umetnost, po vrednosti izjednačen sa književnošću. Danas se može naći na svakom koraku i prodaje se masovno poput novina. Velike strip produkcije, američka, japanska i francuska, izbace i do 4.000 naslova godišnje, a ubedljivi rekorder je Japan, gde se pojavi neverovatnih šest miliona naslova godišnje, takođe u milionskim tiražima.
Beogradske striparnice:
1. „Alan Ford“, Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b, 213-47-58
2. „Omen“, Obilićev venac 16 (u dnu stepeništa), 328-79-90
3. „Darkvud“, TC „Zeleni venac“ (ugao Kameničke i Lomine), 262-28-67
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=44288
btw. Alana Forda možete da nađete samo ako imate višedecenijski staž življenja u blokovima. :lol: Nalazi se u mini tržnom centru, u bloku preko puta Arene, tj. blizu svih onih novih staklenaca od prodavnica.
Povratak starog dobrog stripa
Autor: Ana Milojković, Manuela Graf | 04.06.2008 - 09:59
Da strip nije samo jedno od obeležja davno minulih vremena i preteča sada tako popularnih video igrica dokaz su tri škole stripa i isto toliko striparnica u Beogradu. Popularnost takozvane devete umetnosti u našem gradu sve više raste, a dokaz su i, iz godine u godinu, sve posećeniji saloni stripa u SKC-u. Jeftina, „kiosk“ izdanja znatno su doprinela povratku i novoj popularizaciji stripa među Beograđanima.
Zvuči neverovatno, ali zlatnih ‘80-tih Jugoslavija je bila čak u prvoj petorci strip izdavača u Evropi. U kriznim godinama koje su usledile izdavačke kuće su zatvorene i retko ko je mislio na strip. Tek početak novog milenijuma vratio nas je nekim starim vrednostima. Jedna od njih je i strip.
- Danas se u Srbiji izda 20-tak „ozbiljnih“ stripova godišnje, što je ništa u odnosu na ‘80-te, a puno u odnosu na ‘90-te. Zahvaljujući novim izdavačima, pored skupih strip albuma, odlične izrade i tvrdog poveza, redovno izlaze i svima pristupačni stripovi na kioscima - kaže strip autor Vladimir Vesović.
U Beogradu se čita sve, tvrde vlasnici striparnica, od novih superherojskih stripova, do sada već kultnog „Zagora“, „Dilana Doga“ i „Miki Mausa“. Dosta su traženi i „Kalvin i Hops“, Asteriks“, „Korto Malteze“ i „Alan Ford“, a cene se kreću od 30 do 1.400 dinara, dok za ekskluzivna izdanja treba izdvojiti i znatno više. Da su sve više stripu naklonjene i dame potvrđuje i posebno izdanje „Dampir“ (dama+vampir), namenjeno prvenstveno njima.
- Devojke naročito vole „Dilana Doga“ jer u svakom broju ima nešto ljubavi i malo širih tema od same akcije. Problem je što ima malo dobrih dečjih stripova. Postojeći su uglavnom namenjeni „velikoj“ deci, u njima ima dosta nasilja, bave se ozbiljnijim temama i služe za razmišljanje i logičko zaključivanje - primećuje Igor Marković, vlasnik striparnice „Omen“ i urednik izdavačke kuće „Sistem komiks“.
Iako je većina roditelja nekada branila deci čitanje stripova, danas ih posmatraju kao manje zlo u odnosu na video igre. Sve je više mališana zaljubljeno u strip, što je garancija da se čitanje stripova neće izgubiti kao navika i običaj.
- Strip je koristan za decu. Ako danas čitaju strip, sutra će i knjigu - tvrdi vlasnik striparnice „Darkvud“ Slobodan Jović.
Nažalost, i pored dugogodišnje želje ljubitelja stripa, strip centar u Beogradu još uvek ne postoji, kao ni odgovarajuća biblioteka. Striparnice više ne otkupljuju stara izdanja, te se ona mogu naći eventualno u Biblioteci grada.
- Ideje je da se jednog dana, uz pomoć države, strip škola, galerija i strip biblioteka nađu na jednom mestu, čime bi došla do izražaja naša tradicija bavljenja stripom duga preko 70 godina - objašnjava Vesović.
Prema rečima naših sagovornika, sjajna perspektiva za bavljenje stripom u Srbiji za sada ne postoji.
- Strip kod nas nije priznat kao institucija od strane države, iako postoji ozbiljan potencijal za izvoz gotovih stripova. Autori žive od sezone do sezone, dovijaju se tako što ilustruju knjige, udžbenike, sarađuju sa marketinškim agencijama. Najbolji među njima, Zoran Janjetov i Aleksa Gajić, su zvezde u Francuskoj. Tako dolazimo do potpuno apsurdne činjenice: stripovi koje crtaju naši ljudi zapravo nisu naši, pa izdavači iz Srbije od Francuza moraju da otkupljuju prava za objavljivanje - ukazuje Vesović i dodaje da je problem u tome što naši izdavači ne mogu finansijski da isprate celokupnu izradu stripa, pa je jeftinije platiti samo prava.
Škola stripa
Škola stripa „Đorđe Lobačev“, pod upravom našeg proslavljenog strip autora i teoretičara Vladimira Vesovića, već godinama radi u prostoru Srećne Galerije SKC-a. U okviru nje postoji i radionica koju posećuju već oformljeni strip autori, a Vesović svake nedelje veštini crtanja stripova u Domu sindikata uči i mališane do sedam godina. Slična strip školica Milete Miloradovića za decu od sedam do 14 godina postoji i u Dečjem kulturnom centru. Svake subote od 10 časova mali crtači stvaraju delove zajedničkog stripa ili sopstvene celine, sa ciljem podsticanja kritičkog i kreativnog razmišljanja na određene teme.
Od šunda do umetnosti
Za nešto više od sto godina (1895. godine se pojavio prvi primerak u Americi), strip je prošao zanimljiv i veoma kontraverzan put razvoja. U početku je smatran šundom, zatim je pretvoren u veliku industriju i, na kraju, u Francuskoj recimo, priznat kao deveta umetnost, po vrednosti izjednačen sa književnošću. Danas se može naći na svakom koraku i prodaje se masovno poput novina. Velike strip produkcije, američka, japanska i francuska, izbace i do 4.000 naslova godišnje, a ubedljivi rekorder je Japan, gde se pojavi neverovatnih šest miliona naslova godišnje, takođe u milionskim tiražima.
Beogradske striparnice:
1. „Alan Ford“, Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b, 213-47-58
2. „Omen“, Obilićev venac 16 (u dnu stepeništa), 328-79-90
3. „Darkvud“, TC „Zeleni venac“ (ugao Kameničke i Lomine), 262-28-67
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=44288
btw. Alana Forda možete da nađete samo ako imate višedecenijski staž življenja u blokovima. :lol: Nalazi se u mini tržnom centru, u bloku preko puta Arene, tj. blizu svih onih novih staklenaca od prodavnica.
"Visa International" zvanična platna kartica "Beogradske arene" - potpisan ugovor o godišnjem sponzorstvu
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/174500
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/174500
Ambassador
Advanced
Ja sam se na tom izlogu u Knez Mihajlovoj igrao pre nekih nedelju i više dana. Doduše, sadržaj je bio polupun.
Doduše, sadržaj je bio polupun.