Šta je novo?

Preuređenje dunavske obale

Evo sta o uredjenju Luke pise Blic:

Planovi izgradnje za Luku „Beograd“
Gradska četvrt na Dunavu
Autor: Nataša Korlat | 06.02.2009. - 10:09

Pretvaranje Luke “Beograd” u novu gradsku četvrt trajaće najmanje 18 godina i koštaće između četiri i pet milijardi evra. Izrada projekta budućeg “grada na vodi” traje već dve godine, a na njemu rade najveća imena svetske arhitekture.

- Radovi će biti podeljeni u četiri faze. Investicije koje su nam potrebne prevazilaze našu zemlju, pa će nam biti potrebni partneri iz inostranstva - kaže Ivana Veselinović, predsednica Luke “Beograd”.
Pretpostavlja se da će radovi na projektu trajati još najmanje dve godine. Investitori očekuju da će nakon njegove realizacije “grad na vodi” biti nova turistička destinacija, ne samo za Srbiju, već i za zemlje regiona i cele Evrope.
- Ovaj prostor je sada ruglo Beograda. Zemljište je, međutim, neophodno očistiti, jer je zbog raznih fabrika i industrije 10 puta zagađenije nego što je to dozvoljeno. Preko njega u jednom satu pređe oko 1.100 automobila. I Dunav je u ovom delu toka dva puta zagađeniji nego u ostatku Evrope - dodaje Veselinović.
Na projektu “grada na vodi” radi čitav tim stručnjaka. Osim domaćih, tu su i najpoznatiji svetski stručnjaci, kao što su Daniel Libeskind i Jan Gel, koji je pre dva dana doputovao u Beograd. On je stručnjak za gradove, koji se bavi uređenjem javnog prostora. U Kopenhagenu je napravio najveću pešačku zonu na svetu, a radio je na projektima uređenja Njujorka, Melburna, Ciriha i drugih svetskih metropola.
Prema projektu koji je radila njegova kuća “Jan Gel arhitekts”, cilj je napraviti kvartove susedstva koji će sada nepristupačnu obalu povezati sa centrom grada. Takođe, neophodno je zadržati živost Beograda, koja već postoji u drugim delovima i preneti je na beogradsko priobalje. To uključuje izgradnju parkova, zelenih površina, pešačkih i biciklističkih staza. Naravno, u budućem “gradu na Dunavu” biće sagrađene i zgrade. Imaće najviše šest spratova i biće zidane od providnih materijala. Uz sam Dunav, biće sazidan javni objekat, specifične arhitekture i sadržaja.
- Mi smo jedina kuća na svetu koja unosi ljudski element u arhitekturu. Nije cilj da zgrade lepo izgledaju sa zemlje ili iz ptičje perspektive, već da se ljudi u tom prostoru lepo osećaju. Mi krećemo sa ljudima, prelazimo na prostor, pa tek onda na izgradnju zgrada - kaže Jan Gel.

Gel: Kriza neće sprečiti gradnju
Mislim da ekonomska recesija neće sprečiti gradnju ni ovde, ni u svetu, a to nam je pokazalo iskustvo. Pogledajte Barselonu, koja je posle Franka počela da se razvija. Slično je bilo i sa Lionom, koji se posle ekonomske depresije naglo razvio. Takvih primera ima mnogo. Činjenica je da su materijali za izgradnju jeftiniji za vreme finansijskih kriza i to će svakako podstaknuti investitore da grade - kaže Jan Gel.
Evo sajta Jana Gela - www.gehlarchitects.com
Evo sajta Daniela Libeskinda - www.daniel-libeskind.com

Dakle, veliki tim arhitekata, predvodjen strancima sa dobrim referencama. Zatim, ogromna povrsina, visenamenski kompleks, ili preciznije nova gradska cetvrt. I naravno, dugo ce to trajati - cak i ako sve bude islo kao podmazano - 18 godina!!! Ostaje tu i nereseno pitanje imovinskog spora koji je grad pokrenuo protiv Vorldfina.

Ipak, drago mi je sto najzad imamo konkretne planove o ozivljavanju priobalja koji se ne svode na predizborno baljezganje. Takodje cenim to sto se celoj prici pristupa vrlo pazljivo, detaljno, da je angazovano dosta arhitekata, da se razmatra dosta resenja, da sam rad na pripremi projekta traje dosta toga, i zaista verujem da to na kraju moze da iznedri potreban kvalitet.
 
Prvo neka se lepo utvrdi cije je zemljiste jer ukoliko sve dobije tata Misko moze se slobodno reci da smo izgubili nekoliko desetina miliona evra, ako ne i stotina iz gradske kase. Kada oni to utvrde onda neka krene opremanje nove luke pa tek posle toga moze da zida ko sta hoce i kako hoce.

Mislim, Delta je mogla i ranije da angazuje Libeskind-a i Gehl-a, a ne da ruzi grad sa projektima MYS.

Mislim da bi mnoge firme nasle interes u preuredjenju dunavske obale jer se radi o stvarno ogromnoj povrsini na izuzetnom mestu kakvih danas stvarno retko gde ima u Evropi.
 
bice da su se grad i delta dogovorili oko zemljista,a drago mi je,steta bi bila da projekat jednog libeskinda padne u vodu,i da neki lokalni djilkoshi(dorcolski) divljaju sa investitorskim urbanizmom,video sam par slika projekta i samo mogu reci-jedan-nula za beograd protiv zagreba budimpeste i beca.
 
bild2uc7.png
 
Mislim da "Politika" daje odgovore na neke nedoumice koje imamo:

Добра архитектура почиње од људи, завршава се са зградама
Јан Гел, дански архитекта, ангажован на сређивању приобаља од Дорћолске марине до Аде Хује замишља да тај простор буде добро повезан са околином али не центар за себе
Идеја за уређење приобаља града са идентитетом који се осећа при првој шетњи

Обиље зеленила, мноштво пешачких и бициклистичких зона, мањих градских тргова, пословних и стамбених објеката, продавница на ћошку, Јан Гел, дански архитекта и урбаниста, замишља на простору од Дорћолске марине до Аде Хује. Осмишљавање идентитета метропола попут Њујорка, Копенхагена, Монтреала, Мелбурна препоручили су га да учествује у изради Мастер плана београдског приобаља. У овом пројекту „Град на води”, осим Гела, који је јуче гостовао у престоници, предузеће „Лука Београд” ангажовало је и познатог архитекту, Данијела Либескинда, али и бројне стране и домаће консултанте.

Мото Геловог тима је да обликује овај део града по мери човека.

– Сви одговори за добре градове леже у самом човеку, добра архитектура почиње од људи, а завршава се са зградама – изричит је професор архитектуре на Краљевској данској академији лепих уметности у Копенхагену.

Он предлаже да седам километара обале добије таква архитектонска решења која би човека привукла да се у њему дружи са пријатељима и подиже децу. Београд, каже, има потенцијал да се мења у правцу коме теже многе метрополе.

– Многи велики светски градови смањују широке и непрегледне булеваре, озелењавају их и претварају у пешачке зоне. Њујорк се, на пример, мења невероватном брзином и има амбицију да постане најзеленији град, са још више пешачких и бициклистичких стаза. За то му је потребно 15 година. Барак Обама жели да скрати тај рок – истакао је Гел.

Он ипак нема чаробни штапић и признаје да за уређење запуштеног и загађеног београдског приобаља треба 18 година, а оно ће се састојати од четири фазе од којих ће свака да траје не мање од четири године. Неки делови на тих 480 хектара уз реку истина, ново лице, добиће за две до три године, а други ће, због нерешених имовинских односа, причекати. Према замисли Геловог тима Француска улица прва ће се спустити на реку, а само место сусрета можда би могла да обележи нека репрезентативна зграда уочљива са Трга Републике. Услов за те планове је завршетак Мастер плана што се очекује на јесен.

Визија Геловог архитектонског бироа још није искристалисана, али они неће да одступе од основних смерница – нестварања новог центра у граду већ повезивања са урбанизованим деловима суседства, боље везе постојећих стамбених блокова са реком и нових садржаја који ће привлачити људе да се ту што дуже задржавају, објашњава архитекта, Урлик Нилсен, Гелов сарадник. Приобаље престонице Нилсен оцењује као изванредну локацију, а Београд као град са идентитетом који се осећа при првој шетњи. Тим пре незамисливо му је да је на само десет минута хода од Трга Републике овај део потпуно неискоришћен и одсечен од градске атмосфере.

Осим што је неугледан, неприступачан, приобални појас је 10 пута загађенији него што је дозвољено јер су у њему сконцентрисане индустрија хемије, бетона и „Лука Београд”, показала су еколошка мерења каже Ивана Веселиновић, директорка „Луке Београд”. Будући да у пројекту „Град на води” места за луку нема, упитали смо је када и где ће бити измештена садашња станица за утовар и истовар робе.

– Када и где не знамо. Генерални планови од 1983. године до данас предвиђају њену селидбу. Али лука се гаси сама од себе и за двадесетак година ње неће бити јер ће постојати све мања потреба за овом делатношћу – рекла је Веселиновићева.

Али, подсетимо, само пре неколико месеци Драган Ђилас, градоначелник, наложио је Урбанистичком заводу да заустави израду плана детаљне регулације за ово подручје. Разлог је што град са „Луком” води спор око власништва над земљиштем. Из „Луке Београд” су уверавали да инвестициони фонд „Ворлдфин” (као власнике фонда Савет за борбу против корупције више пута је навео Милана Бека, Ивану Веселиновић, Марка и Ивану Мишковић) није купио ово предузеће да би се докопао плаца већ да би се бавио лучким пословима зато што је предузеће профитабилно. Град се ипак укњижио на 100 хектара земљишта. Са друге стране, он је пре две, три године упослио стручњаке из Беча да одаберу нову локацију за луку. Тако је послата јасна порука да град не одустаје од лучке делатности.

Било како било, уређење приобаља изискује велико време али и огроман новац, па ће у овом послу морати да се удруже инвеститори.

– Ово је мега пројекат и процене су да ће коштати четири до пет милијарди евра. На пројекту ће радити око 28.000 стручњака, а када заживи отвориће се нова радна места за 44.000 људи. Градски буџет би могао да осети прилив неких седам милијарди евра од овог посла – набраја Веселиновићева.

М. Авакумовић - Д. Мучибабић
[објављено: 06/02/2009]
Dakle, grad i dalje trazi pravo na raspolaganje sopstvenim zemljistem. Nema nikakvog dogovora. Mada i da ima, malko je skandalozno, po mom nekom uverenju, da se jedan spor tezak stotine miliona evra burazerski resi uz cevape u kafani.

Dalje, kako god se spor razresio, kao sto neko gore vec rece - za buducnost BG obala ne bi trbalo da brinemo. To je nasa zlatna koka. I u samom "Vorldfinu" kazu da ce biti potrebno da se udruzi mnogo investitora za realizaciju projekta. I zaista ne verujem da bi se tako kapitalni objekti dodelili nekim "neukim" arhitektama. Luka je samo nastavak sve pozitivnijeg trenda dolaska znacajnih imena iz sveta arhitekture u grad.

Ipak, ono sto moramo imati u vidu jeste da ce ovaj projekat dosta dugo da se realizuje. Proci ce sigurno jos par godina pre nego sto se prva asov u Luci zabode u zemlju, a jos vise dok tamo ne niknu prvi objekti.

Luka BG i nije projekat sam po sebi (kao sto je npr Marina Dorcol), pre na njega gledam kao na dugorocnu vizuju desne obale Dunava.
 
Али лука се гаси сама од себе и за двадесетак година ње неће бити јер ће постојати све мања потреба за овом делатношћу
Ovoj osobi ne bi trebalo dozvoljavati da daje izjave za javnost. Boze, pa buducnost ove drzave, razlog zasto Beograd uopste postoji na ovom mestu je luka. Najjeftiniji mod transporta koji je najbolji za covekovu okolinu. Luke mora biti. Mozda u Pancevu, ali u blizoj okolini BG sigurno.
 
Ja sam ove vesti u prethodnih par dana shvatio kao vid pritiska Delte na grad, da popusti u sporu radi "viših ciljeva" i "opšteg dobra". :rolleyes:
 
Protekle sedmice predstavljen značajan projekat na prostoru sadašnje luke
„Grad na vodi“ – projekat 21. veka
Autor: Nataša Korlat | 09.02.2009. - 08:09

luka-v.jpg


Obilje zelenila, mnoštvo pešačkih i biciklističkih zona, manjih gradskih trgova i zgrada različite visine u roku od 18 godina nići će na prostoru Luke „Beograd“. Na 107 hektara beogradskog priobalja biće izgrađeno oko 2,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora, a vrednost ove investicije dostićiće pet milijardi evra.

Budući „grad na vodi“ pokriće zonu od centra grada pa do same obale Dunava. Njegova izgradnja biće podeljena u četiri faze, a neki delovi će već nakon dve ili tri godine dobiti sasvim novi izgled.
- Ovo je mega projekat i investicije će morati da pređu granice naše zemlje. U njih će biti uključene i republičke strukture. Kad projekat zaživi, biće otvoreno oko 44.000 radnih mesta. Samo gradski budžet bi od ovog posla mogao da oseti priliv od sedam milijardi evra - kaže Ivana Veselinović, predsednica kompanije Luka „Beograd”.
O veličini ovog projekta dovoljno govori to što su na njegovoj izradi angažovana najveća imena svetske arhitekture. Daniel Libeskind i Jan Gel radili su projekte za uređenje Njujorka, Melburna, Sidneja, Singapura, Pariza i drugih svetskih metropola. Osim njih, na izgradnji „grada na vodi” radi još oko 28.000 domaćih i stranih stručnjaka, a očekuje se da će kompletan projekat biti gotov za dve godine. Nakon toga on će biti ponuđen investitorima.

luka1-v.jpg


Jan Gel je u prvoj fazi projektovanja zamislio da na prostoru Luke „Beograd” budu izgrađeni kvartovi susedstva, koji će sada nepristupačnu obalu povezati sa centrom grada. Prva će se na obalu reke spustiti Francuska ulica, a mesto susreta bila bi reprezentativna javna zgrada, koja bi se „ulivala” u Dunav. Zamišljeno je da se ovaj objekat vidi i sa Trga Republike. Ovim projektom takođe je predviđeno da u zoni dunavske obale bude izgrađeno što više trgova, parkova, zelenih površina, pešačkih i biciklističkih staza, kako bi ovaj deo grada postao primamljiv za Beograđane.
- Ovaj grad ima jak identitet i bitno je da takav budu i uz reku. Možda čak jači i dinamičniji. Beograd je živ i to je potrebno stvoriti i na Dunavu – rekao je Gel prošle nedelje, prilikom još jednog boravka u našem gradu.
U “gradu na vodi” biće izgrađeno i mnoštvo zgrada. Stambene će imati najviše šest spratova, od kojih će neke biti zidane od providnih materijala.
- Svi odgovori za dobre gradove leže u samom čoveku, dobra arhitektura počinje od ljudi, a završava se sa zgradama. Zato uvek ponavljam „prvo čovek, pa prostor i tek onda zgrade” – dodaje Gel.
U Luci „Beograd” kažu da je ovaj projekat samo početak stvaranja vizije koja će ulepšati Beograd u celini i učiniti ga prepoznatljivim na svim mapama sveta. Oni predviđaju da će „grad na vodi” postati novi turistički centar, ne samo regiona, već i cele Evrope.

Zagađenost 10 puta veća od dozvoljene
Uz Luku u jednom satu pređe oko 1.100 automobila, a u jednom minutu čak tri kamiona. Zbog toga, ali i industrije, ovo zemljište je dest puta zagađenije nego što je to dozvoljeno. I Dunav je u ovom delu toka dva puta zagađeniji nego u ostatku Evrope.

Zašto Beogradu ne treba luka
Beogradska luka je jedna od poslednjih u Evropi koja čeka tzv. reurbanizaciju, koja podraziumeva da se lučke usluge presele u obližnje objekte. U Pančevu se sada godišnje pretovari 730 hiljada tona razne robe, u Novom Sadu 750 hiljada tona, dok kroz beogradsku luku prođe samo 400 hiljada tona godišnje. U poređenju sa nekim drugim lukama na Dunavu godišnji prihod beogradske luke od oko tri ,miliona evra je gotovo zanemarljiv, jer luka u Bratislavi prihoduje 26 miliona evra, Beč 45 miliona avra, a Konstanca čak 59 miliona evra godišnje.

tabela-x.jpg
Izvor: Blic
 
Da li je neko nasao mozda vece rendere ovoga sto se pojavljuje u novinama? Google se bas nije proslavio.
 
Ovo zaista zvuči (i izgleda) super, sem možda te glavne kule koja mi se nešto i ne dopada. Nadam se da će ovoliki pritisci Luke Beograd na grad (mislim na angažovanje Libeskinda i ostalih, kao i na svakodnevno objavljivnje po novinama - kao da su zakupili oglasni prostor u ''24 sata'') dovesti do nekog dogovora između njih i grada i da će što pre početi realizacija ovog plana, kao i izgradnja nove luke na drugoj obali. Mislim da je Grad u pravu kada traži ogroman novac za to zemljište ali sa druge strane, nikada ne bi uspeli da revitalizuju sami ceo ovaj prostor.
 
^^ ovaj zadnji model nije korektan, bio sam juče na prezentaciji pa sada u ovom trenutku pišemo vest povodom toga, izačiće večeras sve sa korektnim hi res fotkama modela.
 
Ajde Stevo speed up da vidimo sto pre te modele! Malko smo nestrpljivi. ;) Sjajno izgleda na prvi pogled.
 
Mene Kula odushevljava, bash mi deluje moderno, i lichi na spoj Save i Dunava sa sve VRO(ova kocka gore), plus sam prochitao u Blicu da nije 120m nego 250m, shto se da i primetiti kad se malo bolje pogleda.

Evo jedne slike kule konkretno:

2s0envn.jpg
 
Wow :kk:
Uvek sam Francusku ulicu zamisljao bas ovako... kao lepo sredjen (dosta zelenila), dugacak, sirok, gradski bulevar kojii ce spajati Trg i Dunav preko novog Trga na kraju ulice,,, ammm
 
Vest u Blicu od pre 3 nedelje kaze da ce sve kostati 4-5 milijardi evra?
Koliko misle da grade? 5-7 miliona kvadrata?
 
Isto tako kaze se da ce trajati gradjna 18 godina i da ce biti stanova za minimum 30 hiljada ljudi :D
 
Izgleda da ce se ipak dogovoriti. Nisam znao da je sud vec ranije donosio odluke u korist Luke Beograd. :/

Politika” saznaje
Uskoro dogovor o vlasništvu nad zemljištem Luke Beograd
Luka "Beograd"

Beograd i vlasnici Luke Beograd uskoro će se dogovoriti kako da reše spor oko svojine nad zemljištem na desnoj obali Dunava. Od spornih 75 hektara grad će dobiti 55, a firmi „Vorldfin” pripašće 20 hektara. Grad će postati vlasnik 25 hektara na špicu Ade Huje i još 30 hektara na ovom poluostrvu između fabrike papira i Pančevačkog mosta.

Spor između „Vorldfina” i Beograda bio je jedna od ključnih tačaka prošlogodišnje predizborne kampanje koalicije Za evropsku Srbiju i Dragana Đilasa, tada kandidata za gradonačelnika Beograda. Oni su tvrdili da grad ne može da se odrekne zemljišta, ali i da će sve biti rešeno u sudskom sporu. Pošto je sud po treći put doneo odluku u korist „Vorldfina”, ostavljajući grad bez i jednog kvadratnog metra od 75 spornih hektara, odlučeno je da treba ići na dogovor. On podrazumeva da Beogradu pripadne 55 hektara zemljišta, a da „Vorldfin” može da krene u projekat izgradnje novog grada za oko 30.000 stanovnika koji će projektovati Danijel Libeskind, jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata. („Politika” je u jučerašnjem broju objavila intervju sa Libeskindom.) Radovi bi trebalo da počnu do kraja godine.

Vlasnici firme „Vorldfin” su Milan Beko (50 odsto) i Ivana Veselinović, Ivana Mišković i Marko Mišković (ravnopravno dele ostalih 50 odsto).

Generalni urbanistički plan Beograda je 1972. godine predvideo da lučka i industrijska postrojenja do 2021. godine budu iseljena s prostora od Dorćolske marine do Pančevačkog mosta. Bilo je predviđeno da luka bude iseljena ili u Velikoselski rit ili u Krnjaču na lokaciju zvanu Reva 2. Izmene plana iz 2003. godine su potvrdile da treba promeniti namenu područja na kome se nalazi luka i bliže okoline, a kao moguće novo mesto za luku tada je određen samo prostor u Krnjači na levoj obali Dunava. U ovom trenutku Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, skloniji je ideji da prestonica ne pravi novu luku nego da koristi pančevačku uz neophodne izmene.

D. B.
Izvor Politika

U nasoj svakodnevnici, ovakvoj kakva jeste, kada cak ni i taj svet gde zalazi sunce gubi tu edensku dimenziju, tekso je poverovati da je izvesna realizacija ovakvog projekta u Beogradu.

Cesto se cak cuju i poredjenja sa famoznim Europolisom, medjutim postoje neke kljucne razlike zbog kojih je Luka u startu u prednosti u odnosu na Europolis, tj Savski amfiteatar:

- npr. kod Luke vlasnistvo mnogo jasnije (cak i uz gradski spor - to su opet samo dve zainteresovane strane, dok u Savskom amfiteatru imamo gomile vlasnika)

- zatim razvoj Savskog amfiteatra direktono zavisi od izmestanja ne samo glavne zeleznicke stanice, vec i teretnog zeleznickog transporta, Beogradske autobuske stanice itd. Luka ima slican problem jer je luka, medjutim kao sto vidimo gradske vlasti nesto i nisu zagrejane da imamo luku u gradu uopste (!?). Uostalom, videcemo. Uglavnom, sadasnju luku to bas i ne interesuje mnogo. Mozemo raspravljati o ispravnosti tog stava, ali to nije tema, tema je da li se polako sticu uslovi za realizaciju projekta

- na projektu Luke Beograd radi konkretan tim ljudi, od koje neke znamo imenom i prezimenom (Libeskind, Gel), i danas kada nemamo jos gotov projekat znamo otprilike koliko kvartova ce biti, kakve sadrzaje ce imati, raspored saobracajne infrastrukture, namenu odredjenih zona itd.

Uglavnom, kriza nece trajati 20 godina. Mislim da je realizacija ovog projekta izvesna i Beogradu preko potrebna. Naravno, moguce je da ce sve to trajati mnogo duze nego sto u Luci predvidjaju, ali uveren sam da ce "desant" na Dunav ici mnogo efikasnije nego spustanje na obale Save.
 
Meni nekoliko stvari smeta oko cele ove situacije.

Prva je vezana za uređenje obala. Po tekstovima se priča samo o sređivanju Luke Beograd dok niko ne priča o delu od Pančevca do Ade Huje.

Drugi deo priče je vezan za rešenje infrastrukturnih problema. Da li Beograd ostaje bez luke ili dobija novu? Ko plaća izgradnju nove luke, Grad ili Delta? Šta se dešava sa železničkim saobraćajem kod 25. maja i slično? Kako se most kod Ade Huje uklapa u celu priču?

Treća stvar je normalno vezana za izgubljenu dobit grada. Delta jeste kupila luku neka bude i da im je doyvoljeno da rade sa zemljištem šta hoće (jer je država odradila očajan posao oko same prodaje luke, namerno ili slučajno neću da ulazim u to), ali zemljište od Pančevca pa ka Adi Huji nikako ne pripada nijednim delom Delti. Naime, to zemljište je grad Beograd ustupio Luki Beograd isključivo na korišćenje za lučke delatnosti te je svaka prenamena tog prostora ukoliko ostane u rukama Delte kršenje tog ugovora. Delta spori taj ugovor jer ga nije odobrio radnički savet (samoupravljanje i slične fore). Suviše je tu hektara zemljišta i grad jednostavno ne sme dozvoliti da izgubi većinu toga. Nažalost ovaj scenario će se ponoviti i prilikom kupovien IMT-a. IMT se nalazi na površini od nekih 35 hektara i tu bi samo od prodaje zemljišta moglo da se zaradi mnogo više nego starim načinom prodaje. Umesto da se lepo prodaju dve stvari, preduzeće i zemljište, oni će to prodavati u paketu i dobiti mnogo manju cenu. Ukoliko bi se prodavalo odvojeno deo para koji se dobije za zemljište bi bio prosleđen preduzeću i radnicima, a ostatak bi ostao gradu/državi za razvoj infrastrukturnih i javnih objekata.

Evo slike gde je plavim obeleženo to zemljište koje je ustupljeno Luki Beograd isključivo za obavljanje lučkih delatnosti.
2566ws6.jpg


p.s. slika je gruba skica, možda je ta površina mala manja, ali je važna poenta
 
Prema onome sto je Djilas sinoc rekao u Poligrafu, za sada postoje samo neformalni kontakti Luke i Grada, ali je napomenuo da su spremni na vansudski dogovor prema kome bi gradu pripao veci deo prostora. Cini mi se da Libeskindovi i Gelovi planovi ne obuhvataju zemljiste od Pancevca ka Adi Huji, te i sam most koi je vise nizvodno nema veze sa ovim konkretnim projektom, ali se od njega nije svakako odustalo.

Inace, za deo posle Pancevca, Grad ima neke svoje planove, koji se uglavnom svode na pretvaranje tog dela grada u sportsko rekreatvini centar - narocito kada je samo poluostrvo (koje bi btw trebalo opet da postane ostrvo) u pitanju.

Koliko je meni poznato, a nisam siguran, mislim daje iradnja nove luke apsolutno u nadleznosti grada. Odnosno, stara luka je prodata kao preduzece, koje izgleda kao i svako drugo, posle izvesnog vremena moze da promeni delatnost, ili da jednostavno rasproda zemljiste. Doduse, nemam pojma kako se to gleda za te, da kazem, infrastrukturne bjekte. Da li to znaci da sutra mogu da prodaju aerodrom i da ga neko sravni sa zemljom i napravi fabriku kombajna. Mozda neko upuceniji moze da pojasni.

Uglavnom, cini mi se da je obostrani interes da se spor sto pre resi. Siguran sam da ce taj deo postati ne samo landmark Beograda, nego i sire. Ipak, zeleo bih da se to odvije sto regularnije i sto manjena stetu grada i gradjana.

off - poslednja ideja za prodaju IMT-a koliko sam skontao jeste da se pronadje strateski partner i izgradi nova fabrika u Dobanovcima, a postrojenje na NBG-u da se proda kao gradjevinsko zemljiste. Hint - google - Dinkic + IMT
 
Ako će graditi na isti način kao i do sada (niža srednja skala kvaliteta) onda neka hvala. Država ne bi smela da odobri izgradnju nijedne zgrade koja nije energetski efikasna. To što nijedna takva trenutno ne postoji u Srbiji nije razlog da se dozvoli dosadašnja praksa. Sve tehnike koje doprinose (skoro potpunoj) samodovoljnosti jedne zgrade su već testirane napolju, treba ih samo primeniti.
 
Evo i kako bi tacno trebalo da izgleda podela zemljista na Dunavu:

Najavljeno rešenje šestogodišnjeg spora Grada i Luke „Beograd“
Dogovor koji gradi stotine kuća
Autor: Ivan Mrđen | 06.03.2009. - 08:11

Razrešenje šestogodišnjeg spora Grada Beograda i Luke „Beograd“ oko zemljišta na obali Dunava prvi je i neophodan korak za veliku investicionu aktivnost na jednom od najatraktivnijih gradskih područja. Najavljeno razgraničenje na 75 hektara, koji su do sada bili predmet spora, u odnosu 55 hektara Gradu – 20 hektara „Luci“ Beograd, omogućilo bi realizaciju nekoliko veoma važnih projekata na ovom delu priobalja: od ekološke revitalizacije Ade Huje i izmeštanja sadašnje industrijske zone, preko izgradnje novog mosta koji će povezati Beograd i banatsku stranu Dunava, ali i početak realizacije projekta jednog od najvećih arhitekata današnjice Daniela Libeskinda- „Grad na vodi“ i to na delu zemljišta, koje nije bilo predmet spora.

grad-buducnosti-x.jpg



Time bi se na neki način prekinula „pat pozicija“ u kojoj se sudbina ovog dela grada trenutno nalazi. Iako je Luka „Beograd“ dobila sudski spor protiv Grada u vezi sa imovinskim odnosima na području od Pančevačkog mosta do „donjeg špica“ Ade Huje (već treći put u poslednjih šest godina), Grad nema nameru da odustane od svojih zahteva da dođe do atraktivnog zemljišta čijom bi prodajom ostvario vanredne prihode neophodne za razvoj gradske infrastrukture. Prema sadašnjim cenama na tržištu to bi značilo više od sto miliona evra u gradskoj kasi, što je ravno parama neophodnim za jedan novi most.
Vraćanjem 55 od „spornih“ 75 hektara u vlasništvo Grada dobija se i prostor za realizaciju jednog od najznačajnijih predizbornih obećanja Koalicije „Za evropski Beograd“, poznatog kao „Beograd 3 – vizija trećeg centra Beograda. Osim mosta Zemun – Borča, čiju je izgradnju i aranžman sa Kinom gradonačelnik Dragan Đilas najavio prekjuče, za realizaciju ovog projekta neophodan je i most preko Ada Huje (o kome se već duže vreme vode pregovori sa japanskom vladom).
Otvara se prostor za preseljenje industrijskih kapaciteta sa Ade Huje i što je veoma važno spreči aktiviranje „ekološke bombe“ koju potencijalno predstavlja Dunavski rukavac, u koji sada legalno ulazi 36 kanalizacionih cevi i još najamnje toliko neregistrovanih, zbog čega je Dunav već godinama četvrte kategorije, dok je na svim ostalim delovima druge kategorije. Umesto deponije, šuta i raznog otpada koji se i dalje svakodnevno dovozi na ovo poluostrvo, Grad bi dobio atraktivno područje odmora, sporta i rekreacije, pa čak i univerzitetskog grada, gde bi mogli da se realizuju i neki drugi projekti po uzoru na onaj koji planira Luka „Beograd“ .
Namere Grada u pogledu ovog zemljišta mogu se sagledati i kroz izmene Generalnog urbanističkog plana, čiji je javni uvid završen 6. februara, a kojima sporno zemljište od 75 hektara, na potezu od Pančevačkog mosta do špica Ade Huje, menja namenu i iz „industrijskog“ prelazi u novu kategoriju „komercijalno – stambenog“ zemljišta.
S druge strane, u Luci „Beograd“ shvataju da je kompromis sa Gradom bolje rešenje od maratonskog spora, jer dok spor traje nije moguće pristupiti bilo kakvim radovima čak ni na nespornom području od 96 hektara, koje „pokriva“ Libeskindov projekat, a koji obuhvata deset potpuno novih kvartova pod zajedničkim imenom „Grad na vodi“.
Dok god traje sudski spor gradonačelnik Đilas ne dopušta bilo kakve radove ni na nespornom zemljištu od 96 hektara koje se prostire od Beogradske toplane na dnu Francuske ulice do Pančevačkog mosta na kome je i razvijen Libeskindov projekat. Razrešenje Spora sa gradom je bitan ekonomsko – poslovni momenat i osnovni motiv što su u Luci „Beograd“ spremni da se „dobrovoljno“ odreknu prava na 55 hektara, mada ne treba zanemarivati i činjenicu da su oni pravilno pročitali izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da je „došlo vreme kad kompanije moraju da iskažu društvenu odgovornost, te ako to ne preduzimaju neko će morati da ih podseti na to“.
Ukoliko do dogovora dođe, Luka Beograd bi imala pravo da neometano pristupi daljoj urbanizaciji i da i svojih 20 hektara, na desnoj obali Dunava nizvodno od Pančevačkog mosta, takođe realizuje u skladu sa Libeskindovim idejama.
Pošto uz taj stav ide i zahtev da se država bori za očuvanje postojećih radnih mesta, ali i da traži prostor za nove investicije, jasno je da je ovo jedan od ohrabrujućih primera gde dogovor može da izgradi ne jednu, već stotine novih kuća i da realizacija tih projekata omogući uposlenost desetine hiljada Beograđana.

Nema mnogo novog prostora
Gradonačelnik Dragan Đilas se već dva puta susreo sa Libeskindom i tom prilikom rekao je da je svestan vremena u kome se živi i da Beograd mora biti grad otvoren za investicije, ali da sa druge strane insistira na spornom zemljištu i rešavanju imovinskih odnosa. Grad je na to, jednostavno, primoran, jer nema mnogo novog prostora za nove investicije i velike projekte.

Pregovori uskoro počinju
Iako zvanični susreti dve strane u sporu nisu još održani, mada su razmenjeni stavovi po pitanju sudskog spora i „podele“ spornog zemljišta. Pregovaračke timove, kako Blic saznaje, predvodiće Boris Ranković i Strahinja Sekulić (ispred Grada) i Ivana Veselinović (ispred Luke „Beograd“).
 
I sad pogledajte sliku i uporedite tu količinu zemljišta sa plaćenom cenom od 40 miliona evra dok je za zemljište marine Dorćol plaćeno nekih 20 miliona evra, a razlika u površini je ogromna (skoro 100 puta veća površina). Verovatno ne bi mogla svaka parcela da dostigne toliko ogromnu vrednost, ali je ovo verovatno najveća malverzacija u Srbiji u poslednjih 20 godina. Samo zemljište Luke Beograd je moglo biti preparcelisano na nekoliko manjih delova i da se za svaki dobije po nekih 10 miliona evra, a tek o otimanju zemljišta od grada desno od Pančevca da ne pričam.

Lepo je to što će da se gradi kad tad, ali je grad stvarno izgubio ogromna potencijalna sredstva.
 
meni se u celoj prici dopada sto je ispalo da ipak ima neko u cijem prisustvu i Bobic i redarstvenici naseg grada po kojekakvim zavodima povlace tvrdnju da su najpametniji... ali sto se tice projekta, kad se ljudi vec ne vesaju vise po terazijama, trebalo bi ga sa sve libeskindom baciti u dunav...

pa je l' taj covek normalan, toliku je paznju posvetio francuskoj ulici a propustio je da povuce novi pravi bulevar od 25. maja do visnjice i dalje... ovo je ocito nesto sto je odradio kao sto veliki pisci odrade clanke u kojekakvim ilustrovanim novinama... onaj Gelov projekat mi se mnogo vise svidja, jer je luku beograd shvatio kao kraj (crtvrt) grada kome treba dati posebnu dusu, konture u kojima ce se razvijati stambeni blokovi, a libeskindov projekat je projekat velikog stambenog bloka.

ali neka... mozemo ako se ne varam da nazdravimo... ovo je veoravatno kraj idile u kojoj gabaritne projekte osmisljavaju sestrici i bratanci po retardiranim arhitektosnskim biroima.
 
Vrh