Šta je novo?
Od:
Filteri

Preuređenje dunavske obale

Skicirano nešto onako, na brzinu.
Taj bulevar je tako logična stvar i taj propust meni jasno govori koliko se čovek ozbiljno angažaovao na ovoj ideji...

Dobro, što je više ideja, to bolje...
 
slazem se da treba da postoji sto bolja saobracajna povezanost ali nije libeskind zaduzen za to da grad izgradi infrastrukuru od 25 maja pa do visnjice kako kaze Luci. Sa druge strane tu je i marina dorcol koja je potpuno zaseban projekat i kojoj takodje trebaju dobre pristupne saobracajnice ali za koje nije zaduzena. Po onome sto sam video libeskind je predvideo centralnu saobracajnicu koja ne deluje da je bas bulevarskog tipa ali da ima efekat povezivanja po horizontali.
090302-LUBG-12.jpg


Uostalom ovo je samo koncept koji je itekako podlozan promeni tako da je svasta moguce
 
^^ ovako kako je planirao je idealno, da provuku bulevar tu zeznuli bi celu auru kraja, parka, pešačkih četvrti i sl.. on je namerno uradio malo ulica u okviru luke a dosta pešačkih uličica. Ko hoće od 25. do pančevca neka krene dunavskom.
 
Pa to je problem, planiraju se zgrade pre nego što se isplaniraju ulice i prateca infrastuktura.
Nove zgrade se nasele novim stanarima i korisnicima a ostane stara infrastruktura - primer: slepa ulica Djordja Stanojevica, a Omladinskih brigada i Jurija Gagarina zagušene u špicu jer druge ulice i ne postoje. svaki kraj Beograda ima takav problem, tako bi bilo i sa "naseljem" u Luci.
A mislim da nam jedna takva ulica ispod Dunavske, povezana sa Višnicom dobro došla i danas, pre bilo kakve gradnje u Luci.

Ali OK, ovo je još uvek samo razrada ideja...
 
nema nepovlacenje bulevara nikakve veze sa nekom narocitom zelenom vizijom libeskinda, vec sa time sto je on, kao sto sam vec rekao, osmislo luku kao stambeni blok kompletno lisen javne infrastrukture koju vlasnici zemljista ne predvide... a njih mnogo zabole za saobracajne interese koji nadilaze potrebe njihovog bloka... zato bi bilo potrebno eksproprijatisati koridor za bulevar koji bi pratio putanju pruge, zatim isao uz luku pa nadalje...

2566ws6.jpg
 
A da grad ide i čevrti put na sud? I istovremeno proveri (u saradnji sa državom) poslovanje Delte u zadnjih petnaestak godina (kao i Pinka).
 
mogu samo da zamilsim koje je to veselje od postupka... nase gradsko pravobranilastvo koje nije bilo u stanju ni da ponisti dozvolu za izgradnju one nakaze na trgu republike, u kome poslednji vezarosti sede, potiv neke strane advokatske kancelarije sa iskolovanim i ugladjenim nastupom, bezbroj argumenata, lepim dopisima...
 
Ljudi, pa sta vam je, moderni gradovi se ne grade za automobile, nego za masovni tranzit! Ako se provuce bulevar, onda nema mira, tisine, nego samo buka i zagadjenje. Ovo je kratko i jasno projekat pravljen za Beograd sa metroom, a ne za sadasnji grad. Gradovi kao Njujork koji su pre 100 godina pravljeni sa bulevarima od po tri, sest, deset traka suzavaju ulice, a mi bismo krpimo rupu. Zasto ne bismo preskocili tu stanicu? Uostalom, tu vec postoji pruga, koliko ja znam... Dostavna vozila i luskuzni automobili su jedini koji bi trebali prolaziti kroz taj deo grada. Liebeskind je imao smisla. A on ne bi putovao i dolazio po gradu da je u pitanju samo neka "ofrlje" varijanta. Iako potpuno ne verujem u ceo projekat, u biti je dobro zamisljen.
 
bulevari su pre svega lepe i reprezentativne stvari... i onda kada na njima nema automobila.
 
@ Jovanovm
Iz toga sto si napisao, mogao bi se izvući zaključak da će to novo ekskluzivno naselje naseliti samo ljudi koji ne poseduju putnicki automobil....
šala, naravno :kk:

Ne znam, ali meni taj bulevar deluje sasvim logično...možda, ali možda, jednog lepog dana, kada se uredi Savski amfiteatar, možda ćemo imati jedan bulevar koji će ići duž Save, nastaviti se kroz uredjenu Karadjorđevu, zatim vojvode Bojovića, Dunavsku, taj novi bulevar, i na kraju Višnjički bulevar i dalje uz Dunav...jedna normalna ulica koja okružuje centar i izlazi na mostove. Ali, šta je logično u ovoj zemlji....
 
Jedna hi-res slika Libeskindovog Icon towera maznuta sa bloga bivseg nam gradskog arhitekte.

http://djordje*******obic.com/wp-content/uploads/2009/03/oblakoder-libeskind.jpg

:cool:
 
Đilas: Nema pregovora sa Lukom

Beograd -- Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas odbacio je tvrdnje da gradska vlast pregovara sa Lukom Beograd o prenameni zemljišta na kojem se to preduzeće nalazi.


Đilas tvrdi da je istina o zemljištu Luke Beograd vrlo jednostavna i da se vlasti Beograda već dugo zalažu za to da zemljište pripadne gradu. S druge strane, Savet za borbu protiv korupcije tvrdi da su Luka i Grad blizu dogovora i zatražio je od predsednika i premijera da spreče svaki potez koji bi bio suprotan interesima građana i države.

Savet je dokumentaciju o zemljištu Luke Beograd, kojom raspolaže, dostavio i Specijalnom tužilaštvu i Gradskom pravobranilaštvu.

Kako navodi Savet, prema memorandumu koji je potpisan 19. marta, uprava Grada poziva predstavnike Luke Beograd na dogovor i mirno rešavanje spora, dok se sporazumom koji još nije potpisan praktično predlaže legalizacija nelegalnih objekata i promena vlasnika zemljišta.

Prema rečima člana Saveta Danila Šukovića, pravo svojine nad zemljištem Luke ima samo država.

“Pre svega, radi se o velikoj vrednosti građevinskog zemljišta koje bi se na taj način otuđilo. I radi se o preko 100 hektara, možda i više, nekoliko stotina hektara u srcu grada na jednoj dobroj lokaciji. Tako da samo taj podatak je dovoljan da se radi o velikoj vrednosti”, ocenio je Šuković.

“A druga stvar je, ako bi došlo do izmeštanja luke, onda bi došlo i do dodatnih velikih troškova za izgradnju luke koju bi Grad Beograd trebalo da izgradi, a to bi bilo sve na teret građana i zemlje”, upozorava on.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da su besmislene tvrdnje da postoji bilo kakav dogovor grada sa predstavnicima Luke Beograd.

“Istina oko Luke je vrlo jednostavna. Mi se oko toga borimo već nekoliko godina, hoćemo da pokušamo da bude sve beogradsko. U ponedeljak smo dobili treću presudu suda, ovoga puta u našu korist. Tako da, ako je presuda suda u našu korist, pregovora nema”, poručio je Đilas.

Inače, da bi se promenio vlasnik zemljišta, neophodno je da se promeni generalni plan. Država bi morala da raspiše konkurs, a vlasnik postaje onaj ko ponudi najveću cenu po metru kvadratnom.

Još kada su 2004. Mišković i Beko kupili Luku Beograd, u medijima se nagađalo da u taj posao nisu ušli zbog same luke već zbog namere da na toj atraktivnoj lokaciji u centru Beograda izgrade stambeno-poslovni kompleks.
Kliknite za proširenje...
Izvor: B92
Link: http://www6.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=04&dd=11&nav_category=9&nav_id=354989

Dobili su treću presudu suda? Je l bila možda negde neka vest o tome? Da li je možda poznato šta je to rečeno u toj presudi?
 
Насипање Аде Хује је при крају скоро да су стигли до шпица

пар слика

p5090292.jpg

p5090291.jpg

p5090295.jpg

p5090296.jpg
 
Nevolje sa Lukom „Beograd”
Troškovi infrastrukturnog opremanja lokacije Luke „Beograd” teško se mogu sagledati, jer obuhvataju skoro čitavu teritoriju starog dela grada

Kako je najavila predsednica Luke „Beograd” Ivana Veselinović, njeno preduzeće namerava da izgradi 2,2 miliona kvadrata(50 odsto stambenih, 50 odsto poslovnih), što prevedeno u neto kvadraturu iznosi po oko 825.000 kvadrata za stanovanje i poslovanje. Po prosečnom kursu od 95 dinara za evro, ukupna naknada koja bi se uplatila gradu bila bi 520 miliona, a ne 880 miliona evra, kako navodi Ivana Veselinović. Ni 520 miliona nije malo, ali je pitanje da li je dovoljno da bi se obezbedila neophodna primarna i sekundarna infrastruktura za planiranu izgradnju na prostoru luke.

Saobraćaj: po planu, biće izgrađeno oko 12.500 stambenih jedinica, i obezbeđen prostor za oko 30.000 radnih mesta. Naši propisi nalažu da svaka stambena jedinica ima najmanje jedno parking mesto, a za poslovanje jedan parking na četiri radna mesta. To nas dovodi do oko 20.000 potencijalnih vozila za one koji tu stanuju i rade. Ovde treba računati i oko 80.000 posetilaca tokom dana. Ako će samo svaki deseti doći svojim kolima, to nas dovodi do novih 28.000 automobila koji će pored sadašnjih, cirkulisati Francuskom, Takovskom, Starine Novaka i konačno Ruzveltovom ulicom. Svima je na prvi pogled jasno da je nemoguće navedene ulice proširiti i obezbediti normalan saobraćaj.

Vodo snabdevanje:za potrebe novih 50.000 stanovnika, 30.000 zaposlenih i 80.000 posetilaca ne postoji mogućnost snabdevanja pitkom i sanitarnom vodom bez izgradnje nove fabrike vode, kapaciteta ne manjeg od sadašnjeg pogona na Makišu. Bez novih izvora, situacija sa vodosnabdevanjem u zoni terazijskog grebena postala bi kritična, a svi ostali delovi grada sa ove strane Save imali bi nestabilno napajanje.

Kanalizacija:na lokaciji luke ne postoji adekvatna kanalizacija. Lokacija se nalazi na međunarodnom plovnom putu zbog čega bi se za potrebe novog naselja morao izgraditi magistralni kanalizacioni kolektor koji bi otpadne vode sveo nizvodno, do lokacije van zone stanovanja, gde bi se uspostavio pogon za obradu otpadnih voda i izliv u Dunav.

Daljinsko grejanje:predviđeni kapaciteti iziskuju izgradnju nove toplane. Alternativa je dovođenje otpadne tople vode iz termoelektrane u Obrenovcu.

Elektro snabdevanje:na lokaciji luke ne postoji odgovarajući kapacitet koji bi obezbedio snabdevanje električnom energijom. Optimalno rešenje je moguća izgradnja nove plinske termoelektrane od oko 100 MW, formiranje prenosne i distributivne mreže i izgradnja odgovarajućih trafo-stanica.

Telekomunikacije: na izgled mali problem, ali imajući u vidu norme za predviđene objekte, koje zahtevaju vrlo jaku fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu, nemoguće je rešiti problem bez velikih intervencija u postojećoj mreži, bez uvođenja nove mreže i izgradnje novih centrala. Ovi radovi bi podrazumevali značajna raskopavanja saobraćajnica.

Dakle, troškovi infrastrukturnog opremanja lokacije Luke „Beograd” teško se mogu sagledati, jer obuhvataju skoro čitavu teritoriju starog dela Beograda. To bi značilo da građani Beograda, ali i svi ostali građani Srbije, moraju obezbediti novac za finansiranje „grada na vodi” preko potrebne infrastrukture, po cenu smanjenja ulaganja u zdravstvo, školstvo, sudstvo i ostale budžetske transfere.

Izgradnja luke u Beogradu predviđena je (na lokaciji na kojoj sada posluje preduzeće Luka „Beograd”): 1. Prostornim planom RS; 2. Regionalnim planom grada Beograda iz 2004. i 3. Generalnim urbanističkim planom grada Beograda usvojenim 2003. godine. Svi ovi planovi su višeg reda od Detaljnog urbanističkog ili plana regulacije. Izmene planova nižeg reda moguće su isključivo ako su u saglasnosti sa planovima višeg reda. Eventualnu izmenu mogu inicirati organi uprave grada ili republike, a ni u kom slučaju potencijalni investitor kroz interni konkurs za urbanističko rešenje koje uzima u obzir samo zahteve tog istog investitora, što je slučaj ne samo sa lukom nego i sa gotovo svim velikim poduhvatima u Beogradu poslednjih osam godina (Palata „Ušće”, Autokomanda, Brodogradilište, Stari mlin, Partizanka ...).

U prilog ovim tvrdnjama treba navesti i da je Zavod za urbanizam Beograda po nalogu gradske uprave izradio „Program za izradu plana regulacije dunavskog priobalja”, u okviru kojeg je i lokacija Luka „Beograd”. Taj program je 2006. dostavljen gradskom sekretarijatu za urbanizam, koji nije izdao nalog za izradu plana regulacije, kako to procedura nalaže. Razlog za to može biti samo jedan: zaključci programa jasno ukazuju da kompletan potes, uključujući i lokaciju luke, nije moguće infrastrukturno opremiti bez teških posledica na dalje funkcionisanje grada. Verovatno zbog toga, taj dokument nije nikada ugledao svetlo dana. Čudno je da gospodin Đorđe Bobić, tada predsednik urbanističke komisije Demokratske stranke, a kasnije i glavni arhitekta grada, nije uvažio zaključke programa niti ih je na bilo koji način komentarisao nego je nastavio da zagovara promenu namene lokacije luke. Možda odgovor na to treba tražiti u njegovom javno izrečenom priznanju da je investitorski urbanista, što praktično znači da se po njegovom mišljenju interes građana ne može meriti sa interesima investitora.

Na kraju bih rekao da nijedan političar u ovoj zemlji, počev od predsednika republike, preko zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, lokalne samouprave, do bivšeg glavnog arhitekte grada Beograda, nije ovlašćen da se poigrava našom i budućnošću naše dece i unuka, koji će morati otplaćivati štetu proizvedenu neznanjem i zloupotrebom nečijeg političkog položaja.

savetnik za investiranje i izgradnju

Mahmud Bušatlija
Kliknite za proširenje...
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Nevolje-sa-Lukom-Beograd.lt.html

Sada me mrzi da ulazim u analizu teksta, ali ne znam odakle njemu ove silne brojke o broju stambenih jedinica, radnih mesta i slično kada još niko ne zna kako će taj deo grada da izgleda. Još jedna greška u razmišljanju je što je celu stvar gledao statički, a ne dinamički.
 
(AG Nekretnine) East point projekat na Dorćolu, na Dunavu : Stari mlin

stari_mlin_dorcol_2_060609.gif
stari_mlin_dorcol_1_060609.gif


Investicioni kapaciteti Beograda u priobalju svojih reka, apsolutno su neiskorišćeni. Ako pak diskutujemo o Savi, onda je desetogodišnja priča krajem devedesetih, o „Savskom Amfiteatru“ skroz potrošena i izlizana, saznanjem da železnički čvor u Beogradu ipak još dugo neće biti izmešten sa glavne železničke stanice. Razvijanje poteza oko savskog brodogradilišta još se ne pomera sa mrtve tačke, bar ne zvanično i ne nešto ozbiljnije.

Što se tiče Dunava tu je priča malo jasnija jer su velike površine već duže vreme predmet raznih diskusija. Tokom ovogodišnjeg MIPIM-a ceo taj potez bio je predmet ciljane i koncentirane promocije tri velika projekta. Kvalitet tog nastupa je sveukupno ocenjena kao vrlo uspešna. Na osnovu toga, može se sa velikom izvesnošću najaviti i potvrditi da se sve dublje i detaljnije ulazi u razvoj ovog poteza dunavskog priobalja.

Već neko vreme, priča o silasku Beograda na svoje reke, manje više je ostala samo prazna priča. Razvijale su se urbanističke i druge diskusije. Redovno se trvdilo da je u pitanju neki drugi grad na zapadu sa geografskim položajem kakvu Beograd poseduje, da bi tu bio raj po svakom pitanju. Međutim u poslednjih godinu-dve dana, pogotovo poslednjih šest meseci na nekoliko događaja, domaćih i inostranih, pokazana je tendecija da investitori, koji koriste loakcije posebno u dunavskom priobalju, ozbiljno razvijaju ideju i koncept „silaska grada na reke“. Bar na onoj dunavskoj obali.

Jedan od tih svetlih primera je i „East Point Holdings“ LTD koji je započeo i duboko pokrenuo urbanističko i idejno arhitektonsko-građevinsko razvijanje na lokalitetu „Žitomlin“-a na Dunavu na Dorćolu. To je očigledno početak razvoja ovog poteza koji pored sebe ili uz sebe, vuče i prostore Luke Beograd i Rudnapove lokalitete u Višnjici. Sve zajedno to je neizbrovio kvadrata, novih, kvalitetnih, funkcionalnih i prestižnih.

Projekat stambeno-poslovnog kompleksa pod radnim nazivom „Stari Mlin“ („Old Mill Site“) na lokaciji „Žitomlina“ na Dorćolu, razvija se po idejnom rešenju „Slavija biroa“ iz Beograda. On je očigledno, pored Marine Dorćol sa jedne starne i razvoja kompleksa Luke Beograd sa druge strane, centralno pozicioniran. To će biti jedan od budućih pečata prepoznatljivosti silaska Beograda na Dunav!

Pozicija projekta

Zemljište na kome će se realizovati projekat „Starog Mlina“, je pozicionirano na samoj obali Duvava u blizini beogradske tvrđave Kalemegdan, na pešačkoj distanci od 15 minuta u odnosu na centar grada i dobro povezano sa gradskim prostorom uličnom mrežom, lokalnom gradskom železnicom, saobraćajnicama i mogućnošću korišćenja rečnog prevoza. Lokacija Starog Mlina Site je deo industrijskog kompleksa i rečne luke uz obalu Dunava koji će se u narednim godinama revitalizovati i pretvoriti u gradski kompleks visokog kvaliteta. Na lokaciji se nalaze silosi za žito, fabrički objekti i pekara. To će se u procesu rekonstrukcije i urbane reciklaže pretvoriti u gradski kvart sa sadržajim stanovanja, poslovanja, trgovine, javnih funkcija, zelenila i drugih potrebnih sadržaja za funkcionisanje i život stanovnika i zaposlenih.

Koncept projekta „Stari Mlin Site“

Na zemljištu veličine 3,8 hektara predviđeno je da se postojeći objekti “Zitomlina“ (silos i zgrada mlina) na samoj obali Dunava rekonstruišu i u njima izgrade na površini od oko 48.500 m2 stanovi i komercijalni prostor visokog nivoa opremljenosti i komfora na izuzetno atraktivnom mestu sa neposrednim vizurama na reku i uz šetalište duž obale Dunava. U ostalom delu kompleksa predviđena je izgradnja dva objekta visine 20 etaža površine 52.400 m2 za stanovanje ili poslovanje a u centralnom delu gradilišta predviđa se izgradnja manjih objekata visine do 4 etaže površine 13.600 m2 za javne namene pozicionirane oko centralnog gradskog trga. Ukupna kapacitet lokacije u revitalizovanim i novim objektima je oko 114.500 m2. U podzemnim etažama predviđena je izgradnja garažnog prostora površine od 38.500 m2 sa oko 1.500 parking mesta.

Pristup lokaciji je iz dva pravca, gradskim ulicama koje povezuju kompleks sa centrom grada čime je komunikativnost i dostupnost obezbeđena na veoma dobar način.

Sadržaji i namena zgrada u okviru kompleksa su fleksibilno planirani i mogu se prilagoditi namerama investitora, odnosno potrebama buducih korisnika, što znači da je moguće izgraditi u okviru planiranih kapaciteta različite sadržaje, stanovanje, poslovni prostor, trgovinu u raznim oblicima od šoping mola do manjih jedinica, ugostiteljstvo, hotele, usluge, javne pešačke prostore i zelene površine, uvažavajući preporuke iz urbanističkog plana.

Budući sadržaji i izgled „Starog Mlina“

Ovaj poduhvat podrazumeva četiri celine. To su:

· Objekat „A“ – postojeći silosi koji će se rekonstruisati za luksuzno stanovanje;

· Objekat „B“ – postojeća zgrada mlina koja će biti predmet rekonstrukcije i imaće mešovitu namenu korišćenja;

· Objekat „C“ – novi višespratni stambeni i poslovni objekti i

· Pijeceta – centralni trg

Objekat „A“ će se razvijati po varijantnom rešenju „V01a“ za stanovanje, odabrano na bazi procene kvaliteta lokacije kao ekskluzivnog ambijenta za stanovanje. Opredeljen je izbor koncepta stanovanja visoke kategorije sa luksuznim lokalima, ugostiteljskog tipa i eksluzivnih prodavnica, u prizemlju objekta. Autor ovog rešenja se upustio u komplikovan, veoma nezahvalan i složen postupak rešavanja i oblikovanja stanova, unutar postojeće noseće strukture objekta sa nestandardnim spletom postojećih konstruktivnih elemenata. Iza ovako spretno postavljene morfologije celokupnog objekta stoji ozbiljan postupak materijalizacije fasade, koja će, za očekivati je, dati završni potpis i pečat na jedno ekskluzivno arhitektonsko delo, za ponos autora), investitora i Beogradu. Ovo idejno rešenje predrazumeva izgradnju podzemne garaže za smeštaj 230 vozila, na ukupnoj bruto građevinskoj površini od 6.600m2.

Objekat „B“ će po predlogu autora imati rešenje sa sledećim sadržajima:

· U prizemlju megamarket, sa pratećim prostorima, magacinima, hladnjačama, prostorijama za osoblje, tehničkim prostorijama i sl.

· I sprat - poslovanje u okviru koga će se definisati lokali javnog servisa: poštu, ambulantu, zubarsku ordinaciju, hemijsko čišćenje, optiku i slično;

· II - IV sprat sadržaće poslovanje kao adaptibilan kancelarijski prostor opšte namene, koji je moguće podeliti jednostavnim pregrađivanjem, u površini prema potrebama kupaca ili zakupaca. Minimalna površina jedinične ćelije će iznositi približno 60 m2;

· V sprat, poslednja etaža objekta, predviđa se luksuzno opremljen zabavno i sportsko-rekreativni centar sa sadržajima kao što su fitness, bazen, sauna (finska i parna), masaža, hidromasaža, solarijum, kuglana, „igraonica“, sa pratećim pabom, kafeom i sličnim sadržajima. Kompletan V sprat (spoljni zidovi) će biti u staklu, a u zoni bazena, predviđen je pomičan krov sa otvaranjem vizure ka Dunavu;

Objekat „A“ i Objekat „B“ će biti povezan pasarelom, u nivou prizemlja, sa manjim lokalima - buticima, kao i pasarelom „mostom“ luksuznog izgleda u staklu u nivou V sprata Objekta „B“ gde je predviđen pomenuti Entertainment.

Objekat „C“ se nalazi na južnoj strani parcele. Očekuje se da zadrži koncept rešenje sa postamentom (P + 3) i dve kule, spratnosti, iznad trećeg sprata sa još 16 spratova. Prizemlje postamenta (P + 3), je namenjeno za izgradnju lokala slobodne namene. Prostor od I –III sprata će biti namenjen poslovanju, od čega 1/3 prostora namenjana apartmanskom tipu, sa kompletno opremljenim enterijerom, za iznajmljivanje. Individualne jedinice apartmanskog tipa bi bile oko 120 m2 . Preostale 2/3 prostora, namenjene su za klasično poslovanje, za prodaju individualnih jedinica, u vidu adaptibilnog kancelarijskog prostora, koji se može pregrađivati prema potrebi. Predložena površina jedinične ćelije će iznositi približno 100 m2.

U kulama, od IV do IXX sprata, takođe predviđa 1/3 prostora za kompletno enterijerski opremljene apartmane za iznajmljivanje, površine od oko 120 m2. Preostali deo prostora, približno 2/3, bio bi namenjen klasičnom stanovanju. Od četvrtog do devetog sprata, predviđeni su stanovi manje površine ali ne i umanjenog komfora i opreme. Od desetog do devetnaestog sprata, stanovi će biti po uzoru na Objekat „A“.

Pijaceta – centralni trg

U centralnoj zoni parcele nameće se formiranje trga-pijacete sa fontanom, vodenom površinom, čiji je zadatak da oplemeni ceo kompleks i delimično kompenzuje nedostatak pogleda na reku. Pijacetu treba tumačiti ne samo kao otvoreni trg sa fontanom i zelenilom, već je moguće okružiti je lokalima, opet i najverovatnije ugostiteljskog sadržaja (kafei, picerije, coffee-bakery, pekare), buticima (popularnog i ne isključivo ekskluzivnog sadržaja) kao i „playground“ prostorom za decu. Ovi objekti treba da budu isključivo prizemne spratnosti.

Ukupni kapaciteti izgrandje:

Površina parcele 3,8 hektara

Rekonstrukcija silosa 10 etaža 32.500 m2

Rekonstrukcija mlina 7 etaža 16.000 m2

Ukupno 1 48.500 m2

Novi objekat A 20 etaža 26.200 m2

Novi objekat B 20 etaža 26.200 m2

Novi objekat C 4 etaže 13,600 m2

Ukupno 2 66,000 m2

Ukupno 1+2 114,500 m2
Kliknite za proširenje...
Izvor E kapija
 
Evo jos rendera "zitomlina" sa sajta Djordja Bobica (mada je vecinu ovih zexland raije postavio u temi gradski zivot i vesti i to u mnogo boljoj rezoluciji):

http://djordje*******obic.com/wp-content/gallery/old-mille-site/01_bgd-situacija.jpg
http://djordje*******obic.com/wp-content/gallery/old-mille-site/03_old-mill-site_situacija.jpg
http://djordje*******obic.com/wp-content/gallery/old-mille-site/04_viz-sa-dunava-02.jpg
http://djordje*******obic.com/wp-content/gallery/old-mille-site/05_osnova.jpg
http://djordje*******obic.com/wp-content/gallery/old-mille-site/06_detalj-osnove.jpg
http://djordje*******obic.com/wp-content/gallery/old-mille-site/07_viz-sa-dunava-01.jpg
http://djordje*******obic.com/wp-content/gallery/old-mille-site/08_viz-sa-dunava-sa-vode.jpg
Kliknite za proširenje...
Izvor: Djordje Bobic
 
Interesantan unutrašnji raspored, u obliku dva ili više krugova a ne razni kvadrati i pravougaonici. A i dimenzije su poprilične. Ako bude oko 2000e/m2 to je hrpa para za najveće stanove. Sa druge strane, lokacija i pogled su savršeni, od ovoga su bolje samo Savski amfiteatar i lokacija gde se sada nalaze udžerice, iza Sava Centra i Interkontinentala.

jedan detalj: VRO su nazvali Green Island
 
hm..kako staviti ravan plakar ili šta već uz zakrivljeni zid :D Jedino da ih to inspiriše da prave ovalne pozadine nameštaja
 
Bobke je evoluirao :kk: ili to tako ide za parice :) :grand:
 
Sta god da Bobek napravi procice, odnosno, nece proci ako Slavija biro nije umesao svoje prstice.

No ove ovalne sobe mi izgledaju ql i sasavo. Stanovi deluju super kompatibilni za ovalne krevete, a to znaci alkohol i zezanje :laugh:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh