Šta je novo?

Preuređenje dunavske obale

Post br.27 sa 2.str. od Januara'07g. .... ima na ovoj temi odgovora na nedoumice i razna pitanja.

dragan . #27/ 2007-01-28 ":prikrfhl je napisao(la):
Ada Huja ponovo postaje ada ( rečno ostrvo )

"Kako nas je podsetio gradski sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović, Ada huja je nekada
bila gradska deponija, koja je sada sanirana.
Takođe, bila je i industrijski bitan deo, što otežava današnje ambicije da postane ekološki čist deo grada
.

U toku je izrada Programa za sačinjavanje Urbanističkog plana koji će obuhvatati prostor od
marine "Dorćol" do kraja rukavca Ade huje.
Izrada ovog plana je uslov za bilo kakve aktivnosti u korišćenju ovog dela grada.


- Proces koji nas čeka stručno se zove remedijacija, ili "lečenje" - objašnjava Božović.
- Napravićemo kanal kojim će se u marinu dovoditi sveža voda.
Posle ovog posla uslediće projekat takozvanog izmuljivanja, odnosno vađenja svih štetnih materija
koje su se godinama taložile na dnu.".

adahujaby7.jpg


huja1fq8.jpg



ЕУРОПОЛИС НА ДУНАВУ

Какво је стање сада?

Оно што се види, а још више оно што се не види, оно што је затрпано и оно што је заувек изгубљено, заједно представљају суморну стварност. Замислите Аду циганлију коју је неко затрпао комуналним отпадом, искрчио шуму, насуо преко свега грађевински шут и изградио фабрику.

Све ми то имамо овде, али још горе. Изливи градске канализације низводно од моста, пражњење камиона са отпадом из септичких јама, а све то плива уз нашу обалу, а около јато птица које пребира по отпаду. Зато нам и не дају да изађемо на обалу. Да утисак буде потпун ту су старе пропале бетоњерке, депоније песка и шљунка, стоваришта и фабрика папира којој ту никако није било место.
Као у Кустуричиним филмовима, имамо и ромско насеље у својој реалистичној форми, које је овде случајно заборављено. Еко систем простора Ада хуја потпуно је уништен.

Да нас и ово зло не спречи да похрлимо на реке побринули су се планери развоја града, који су између стамбеног насеља и Ада хује подигли фабричке комплексе у низу, али тако да преграђују и улице и сваку помисао: пролеће је, идемо на наше шеталиште, или у лето да се поред реке освежимо. Највећи број наших комшија никада није изашао на обалу Дунава, а она је на километар од нас.

Шта желимо да постигнемо?

Све досадашње планере бацити на ђубре историје где и урбанисти имају своју алеју егзибициониста. Да би се амнестирали од депоније, која трајно загађује подземне воде и спречава бржу консолидацију земљишта, од канализационих испуста и истоваришта садржаја из септичких јама, решили су да изграде локотеретну станицу и натерали локалне политичаре да климну главом.
Основ за реализацију наших планова је да се локотеретна станица најури, а да се у догледно време и фабрика хартије доведе к познанију права нас грађана.
Да железници овде није место постарали су се и сами извођачи дела трасе будућег колосека када су уништили магистралне канализационе колекторе и изазвали потапање вунарског комбината.

Овако вредан простор на обали Дунава у урбанистичком смислу може да буде прави драгуљ. У економском смислу, ради се о градском грађевинском земљишту које «нема цену».
Потенцијал локације може се остварити кроз садржаје који имају комерцијалне ефекте, али такве да су на добробит становништва. Локација трба да има пословне, туристичке и спортско рекреативне програме.

Оно што је Еурополис на Сави то је Ада хуја на Дунаву. Оно што је Велико ратно острво за Београд , то је Ада хуја за Палилулу. Желимо да на овом простору освану: ексклузивни пословни објекти и хотелски комплекси, ресторани, зеленило, шеталишта и несметан прилаз Дунаву.
Идеално за међународну марину у Дунавском рукавцу са свим садржајима. Видимо спортске комплексе и терене на отвореном, садржаје за културне манифестације и бању у Вишњици око извора лековите воде.

Ceo čl. na http://www.palilula.org.yu/sr/europolis_na_dunavu.shtml

Proteći će još mnogo vode Dunavom dok se dunavska obala ne izgradi :(
teren1yn1.jpg
 
Dragane

Ove tvoje reči su kao melem na ranu.
Slično pismo sam pripremio i kanim ga danas poslati i predstavnicima vlasti i onima koji to
nisu ali imaju nesumnjiv autoritet i kao pojedinci i kao organizacije u ovoj oblasti.
Sa nasipanjem Dunavca a i Ade Huje treba hitno prestati pre svega zato što još nije usvojeno
ni jedno od predloženih predivnih rešenja ovog područja. Nasipanje Ade nije nipošto nezavisno
od nekog rešenja koje je već trebalo da bude usvojeno i na koje će, nažalost, uticati konkretno
divljanje na terenu. Ni u jednom od predloženih rešenja ne predviđa se zatrpavanje Dunavca već
naprotiv Dunavac je najatraktivniji i najkorisniji deo tih predloga. Korito Dunavca treba dimenzionisati
u zavisnosti od različitih vodostaja Dunava - treba da ima odgovarajuću dubinu i za vreme niskog
vodostaja, a to znači da materijal sa dna treba refulirati i odložiti negde, a gde ako smo celu
Adu već nasuli šutom? Ovo je svojevremeno i rađeno brodom refulerom Preduzeća "Ivan
Milutinović". Izgovor da se Dunavac delimično mora zatrpati jer se Ada Huja mora nasuti tako
da za vreme visokih voda ne bude plavljena, uopšte ne stoji. Adu je moguće nasipati a da se
ni malo ne umanji površina Dunavca - jednostavno tako da se nasipa dalje od obale Dunavca
i to tako da tek nožica nasipa bude u kontaktu sa vodom Dunavca i to pri srednjem vodostaju
Dunava. Time će se nešto smanjiti površina zemljanog terena, ali dobićemo veću vodenu
površinu koja je ionako već prepolovljena.
Ustao sam i pogledao kroz prozor - kolona teških kamiona neprestano dolazi, istovaruje šut
i smenjuje se u povratku sa isto takvim kolonama.
Pitam se samo šta će nam urbanisti koje niko ne uvažava, čemu služe izuzetno lepe kreacije
uređenja Ade Huje kad stvarnost kreiraju neki silnici koji imaju svoje privatne interese i koje ne
zanimaju interesi građana ni neka "arhitektonska škrabala".
 
Gledo na TV : Đilas obećao gradnju još 450met. keja u Zemunu
banana.gif


ps .. kad nađem vremena, otvoriću posebnu temu za Ada Huju i
preneti neke postove za početak, jer to područje zaslužuje posebnu temu.

--------------------------------------------------------------------
Sad i zvanično :
Министар без протфеља задужен за Национални инвестиоциони план, Драган Ђилас обишао је
данас радове на утврђивању десне обале Дунава у Земуну, на месту где су највише претеле поплаве.
За изградњу 350 метара дугачког насипа утрошено је 84 милиона динара, од чега је 62 милиона
финансирано средставима НИП-а, а остатак су инвестирале Србијаводе. То је прво утврђивање обале у
Београду од 1990. године, а договорено је да се утврди још 450 метара земунског кеја, изјавио је Ђилас.

6333186377690225003.jpg


Влада ће по констатовању штете од поплава на југу Србије, одлучити које ће даље кораке предузети, додао је
министар Ђилас. Напоменувши да је јефтиније нешто спречити него после надокнађивати, навео је пример
летошњих пожара, од којих је штета била 40 милијарди динара Да се новац раније уложио у авионе и
хеликоптере за гашење пожара, штете би сигурно биле мање, истакао је Ђилас.
NIP : http://www.nip.sr.gov.yu/Pages/Archive.aspx?NewsId=27
 
Ovi iz Siroke Sraze treba da caste.
Do sada, ako odes od Sarana ka Reci i Galebu, moras da se vratis u kola , pa uzbrdo po kaldrmi do Uklete kuce, pa nizbrdo do Staze.
Ako sve naprave, valjalo bi i ovi iz Vagona da naprave stepenice dole do reke.
 
creme-nadlle":34mmw9zh je napisao(la):
Ovi iz Siroke Sraze treba da caste. ...
Nisam siguran da će da grade uzvodno do Š.Staze.

Pre će biti da će graditi do 'Venecije', jer je i taj deo bio poplavljen.

Uglavnom podzemnim vodoma, nap. iz podruma o.š.'L.Savatic' na keju
non-stop su radile 3 pumpe da izbace vodu, ali im nije uspevalo.
 
Valjalo bi da krenu i uzvodno.
Gardos je jos uvek neobradjeni biser. A proppos nocnog zivota, kojim se, kao Beograd dici, malo fali - samo da se srede fasade od crkve St Nikole uzbrdo i ulicice okolo, da se preuredi ili poploca kaldrma itd. Ovi preko Save ne znaju bas najbolje kakav je to potencijal, koji pogled na Beograd postoji iz Sindjeliceve. Valjalo bi naci i neku isplativu namenu za Kulu. Spisak kafana, kafea i klubova samo u tom krugu od Venecije do Staze je sjajan ( ukljucujuci i deo od reke pa do groblja i do Ne te nego neke druge. ( za nepoznavaoce, ovo je klub preko puta Kule Sibinjanin Janka slash Yanosh Hyundai-a)
 
Kulu S.J. treba dati Mađarima ( mađ.abasadi) na upravu, nap. za Kulturni Centar.
Oni su je izgradili ( 4 takve, na 4 strane sveta, a povodom 1.000god. njihovog carstva)
pa sad neka vode računa o njoj ... ko im je kriv :)

Sibinjanjin Janko ( Janoš Hunjadi, čuveni borac protiv Turaka) je umro u srednjevekovnoj
kuli -utvrđenju ( postoje još tragovi ) gde je posle izgrađena ova Milenijumska kula.

Od novog keja do Gardoša i Kule postoje stepenice koje su u lošem stanju, pa bi
u sklopu ove rekonstrukcije i izgradnje mogle da se renoviraju i one.
 
Od 1. januara na keju od Hotela Jugoslavija do Gazele biće zabranjen pristup vozilima

Zabranjeno za automobile
Vozilima koja su svakodnevno ugrožavala bezbednost građana i uništavali zelene površine na keju na potezu od Hotela Jugoslavija do Gazele, od 1. januara biće u potpunosti zabranjen pristup. Radnici Zelenila su na ovom potezu postavili 1.700 metara metalne i 400 metara drvene ograde i dve kontrolne rampe.
- Prva kontrolna rampa postavljena je između Vojne ustanove i Parka prijateljstva, a druga kod Brankovog mesta. Predvideli smo da prvih mesec dana bude "uhodavanje". Vozila će na šetalište imati pristup samo sa ova dva mesta. U narednih 30 dana ćemo građane i vlasnike splavova informisati, a od 1. januara i u potpunosti zabraniti pristup vozilima na ovom potezu - objašnjava Vladimir Bogičević, tehnički direktor Zelenila Beograd.

Sklanjaju žardinjere od dve tone

Ograđiavanje keja nije prvi put da Zelenilo pokušava da reši problem nesavesnih vozača na šetalištu pred Save i Dunava.
- Na keju smo postavili betonske žardinjere od dve tone ali se dešavalo da ih neko noću ukloni - kaže Bogićević.


Prema njegovim rečima samo vozilia hitne pomoći, policije i dostavnim vozilima u jutarnjim časovima sa posebnim dozvolama biće omogućen pristup na kej. Dozvole će izdavati ovo gradsko komunalno preduzeće.
Sagovornik Danasa, najavio je da će i šetališta pred Save u novobeogradskim blokovima i pored Dunava na Dorćolu uskoro biti ograđena.
- Obezbedili smo prvo potez od Hotela Jugoslavija do Gazele, jer on je bio najugroženiji i njega je bilo najteže odbraniti od nesavesnih vozača koji su parkirali automobile na šetalištu. Za 60 dana trebalo bi da počnemo i sa ograđivanjem šetališta pored Save i Dunava na Dorćolu, gde će biti postavljena po jedna kontrolna rampa - objašnjava Bogićević.
Tehničko ditrektor Zelenila kaže da su bili primorani na ovaj korak, usled velikog pritiska građana i opštine Novi Beograd koja i pored intervencije inspekcije nije uspevala da se izbori sa nesavesnim vozačima.
Nesumnjivo je da će "ograđivanje" keja u ovom delu grada izazvati veliki otpor onih koji su navikli da do svog omiljenog splava dođu kolima i time ugroze bezbednost šetača. Kako bi očuvali bezbednost svojih radnika uskoro će kontrolne rampe biti obezbeđene i video nadzorom i tako će biti onemogućen bilo kakav vid pritiska onih koji budu želeli kolima uđu na kej.
- Ovog puta smo zaista istrajni u nameri da ne dozvolimo pristup vozilima na šetalište. Kontrolisaćemo situaciju 24 časa tako da više neće moći doći do nekog propusta - poručio je Bogićević. B. Č. B.
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
 
creme-nadlle":1v5vublu je napisao(la):
........ ovo je klub preko puta Kule Sibinjanin Janka slash Yanosh Hyundai-a)
Pa ja bih pre rekao Hunyadi nego Hyundai:)) ipak je bio madjar a ne japanac;)
 
Niz novih naselja niče na gradskim obalama
Veliko interesovanje stranih i domaćih investitora za atraktivne lokacije na rekama...

Dugo najavljivano spuštanje Beograda na reke i adekvatno iskorišćavanje obale Save i Dunava, koja je
sa svojih 200 kilometara u našem gradu duža nego cela crnogorska obala, uskoro bi trebalo da postane realnost.
Posle predstavljanja prve faze Studije o beogradskom priobalju, već se nazire kako bi Beograd, s uređenim
rekama, trebalo da izgleda.

PLAN - Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda koji je i izradio prvu zvaničnu studiju o priobalju, kaže za „24 sata"
da su sada uočene granice, prirodne karakteristike i razvojni potencijali saobraćajne mreže reka, pa će na osnovu
toga biti i odlučeno gde će se i šta graditi.
- Za sada je gotovo izvesno da će na mestu starog brodogradilišta izgraditi se takozvana Siti marina.
Predviđeno je da to bude rezidencijalni deo, sa stanovima ili kućama ali i s „garažama" za njihove čamce ili brodove.
To bi bilo potpuno privatno vlasništvo, a već postoji veliko interesovanje stranih investitora - kaže Antić.

Kako je nedavno objavljeno, prva faza studije o beogradskom priobalju predviđa da se obale urede u više zona
koje bi sadržale zelene površine, stambene i komercijalne objekte. Prvu zonu, koja će biti uređivana u narednoj
fazi, čini pojas od oko 70 metara od reke. Tako će duž beogradskih obala nići niz novih naselja, a za neke od njih
se već znaju i nazivi i lokacije, kao što su marina Dorćol i pomenuta Siti marina.

Pet oblasti priobalja
Beogradsko priobalje obuhvata pet oblasti :
- banatsko dunavsko priobalje .. (levu obalu Dunava - ostrvo Čaplja)
- sremsko dunavsko ....................(desnu obalu Dunava - Veliko i Malo ratno ostrvo)
- sremsko savsko .........................(levu obalu Save)
- šumadijsko dunavsko ................(desnu obalu Dunava) i
- šumadijsko savsko priobalje ....(desnu obalu Save).

Gradski park
Gradski park, koji obuhvata prostor od hotela „Jugoslavija" do Brankovog mosta ostaće zelena površina, ali
će biti preuređen.

Veliko ratno ostrvo
Najpre će biti revitalizovan veliki kanal Galijaš, a potom će biti izgrađen i „vizitorski centar", verovatno učionica
u obliku sojenice, s tornjem za posmatranje.

Opera
Građani će moći da biraju na kojoj lokaciji u Gradskom parku će biti izgrađena Opera. To su ušće Save u
Dunav, između palata Federacije i „Ušće" ili kod MSU.

Marina Dorćol
Izgradnja „Marine Dorćol" uskoro bi trebalo da počne. Pored 600 stanova i poslovnih prostora, biće uređena
marina, utvrđena obala, parking...

Siti marina
Na mestu starog brodogradilišta biće izgrađen rezidencijalni deo sa stanovima ili kućama, ali
i s „garažama" za čamce.

Staro sajmište
Naselje Staro sajmište u Bloku 18 biće izmešteno zbog izgradnje komercijalnih objekata.
Takođe, tu bi trebalo da nikne i memorijalni centar „Staro Sajmište".

Savski amfiteatar
Savski amfiteatar dobiće nov izgled izmeštanjem autobuske i železničke stanice, na čijem će mestu
biti izgrađen poslovno-stambeno-trgovinski centar.

Ada Huja
Studija beogradskog priobalja predviđa i uređenje Ade Huje koja bi najviše trebalo da podseća na
Adu Ciganliju i da postane banjski i sportsko-rekreativni centar.
24sata : http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=17375

Odavno postoje ove želje, pa sad za N.Godinu bi Deda Mraz mogao da nam i ispuni :)

Grad treba mnogo brže da radi bar na planskoj dokumentaciji za sve nabrojano.
 
evo posle vesti na beobuildu i jako interesantan tekst u današnjem blicu:

blic":3j98v9b7 je napisao(la):
Zemlja i otpad sa mnogobrojnih gradilišta završava u Dunavcu
Ada Huja služi za odlaganje šuta
Autor: Svetlana Palić | 12.12.2007 - 06:05

Sa prozora svoje zgrade u Višnjičkoj banji, penzionisani građevinski inspektor Dane Ganeša svakodnevno gleda kako kamioni istresaju šut i zemlju u Dunavac Ade Huje. Građevinari, kojih je sve više u gradu, našli su mesto gde mogu da odlože zemlju i otpad, nepovratno uništavajući ovaj deo dunavskog priobalja.

Za stanje na Ada Huji odgovorno je društveno preduzeće "Eko zona". Ta firma, kako tvrdi njen direktor Zoran Dizdarević, nasipa poluostrvo isključivo zemljom iskopanom na beogradskim gradilištima. Na Adu Huju tako stigne svakog dana, od osam do 16 sati, između 30 i 40 kamiona, koji za istovar plaćaju između 250 i 500 dinara po kamionu.

Pogled sa prozora
Dane Ganeša vidi nešto drugo.
- Kamioni dolaze i odlaze preko celog dana. Nasipanje Dunavca naročito je intenzivirano ovog leta. Čini mi se da se od leta jezero samnjilo za skoro 20 odsto. U svakom slučaju, nasipanjem se stalno povećava površina Ade Huje na uštrb površine vode. To vidim ja, ali vidi i još pet hiljada komšija iz Višnjičke banje. Pokušao sam preko opštinskih i republičkih organa vlasti da nešto kao građanin preduzmem kako bi nasipanje i zatrpavanje Dunavca bilo zaustavljeno, ali bez uspeha. Inspektori vodoprivredne inspekcije, kad izađu na teren, ne vide ni da se Dunavac smanjio ni da se nasipa šut, a opštinske vlasti nemaju nadležnost nad preduzećem koje su same osnovale - kaže Ganeša za "Blic".

Štitimo Adu od plavljenja
Preduzeće "Eko zona Ada Huja", koje upravlja poluostrvom Ada Huja i delom obale nasuprot, osnovala je opština Palilula 1993. godine.
- Šta oni rade, ja zaista ne znam. Da li nasipaju poluostrvo da ne bi plavilo ili zatrpavaju Dunavac, stvarno ne znam. Nemamo nikakve ingerencije nad njima. Čak imamo problem da vratimo deo zemljišta koje je Opština svojevremeno prenela na to preduzeće. A što se tiče zatrpavanja Dunavca, jedino što mogu da uradim jeste da im pošaljem komunalnu inspekciju - kaže Danilo Bašić, predsednik Opštine Palilula.
Direktor "Eko zona Ada huja" Zoran Dizdarević čudi se što bilo ko ima primedbe na rad njegovog malog društvenog preduzeća, od sedam zaposlenih.
- Već deset godina ovo preduzeće bavi se nasipanjem zemlje na poluostrvo Ada Huja kako bi se sprečilo plavljenje poluostrva i već smo od novog plavljenja zaštitili skoro pola ostrava. Šut nasipavamo samo u onom delu koje treba da bude buduća cesta, nikako u Dunavac. Mi imamo drugi problem, dolaze nam kamioni koji istovaruju razni otpad u vreme posle 16 časova kad ne radimo. Svakih desetak dana nailazimo na polomljenu rampu i istreseno đubre - kaže Dizdarević.

Bezobrazluk
Dizdarević kaže da je Generalnim planom Beograda predviđeno smanjenje površine Dunavca i nasipanje poluostrva Ade Huje.
- Ma kako da ne! - kaže gradski arhitekta Đorđe Bobić, i dodaje da je ponašanje "Eko zone Ada huja" najobičniji "bezobrazluk i bahato ponašanje".
- Nasipanje Ade Huje može da se radi samo na osnovu detaljnog regulacionog plana i prema odgovarajućem projektu koji bi propisao čime sme da se nasipa i gde, ali takvog projekta nema - kaže Bobić.
On ističe da je Gradu odavno poznato šta radi ovo preduzeće, da su slali inspekciju, ali da ne mogu ništa protiv njih jer je priobalje u nadležnosti Republike.
- Oni bez plana, bespravno i bez ikakve kontrole nasipaju Ada Huju i zatrpavaju Dunavac šutom čime ugrožavaju buduću namenu tog zemljišta za sport i rekretaciju. Ne znam koja vrsta zelenila raste na šutu - kaže Bobić.

Inspekcija (ne)vidi problem
Vodoprivredna inspekcija, kaže Dizdarević, bila je na Adi Huji i utvrdila da nasipanje nije ugrozilo fizionomiju rukavca. Oni su izašli na teren po prijavi da se u rukavac istresa šut, ali nisu otkrili da to neko radi.
- Šut u rukavcu nisam videla, obišla sam celo poluostrvo. Građani moraju da zapišu broj kamiona i vreme kad se to desilo da bi mogli da nađemo počinioce i da im pišemo prijave - kaže Sonja Simić, vodoprivredna inspektorka koja je obišla rukavac 22. novembra ove godine.
Sonja Simić je zadužena za Ada huju i kaže da je poznaje decenijama. Tvrdi da poluostrvo i rukavac sada bolje izgledaju nego pre kad je tu bila deponija smeća.
Međutim, zbog tvrdnji da se Dunavac smanjio, odlučila je da sledeće nedelje ponovo izađe na teren sa inspektorima "Srbijavoda" i "Srbijašume", da se snime gabariti rukavca i uporede sa gabaritima od pre desetak godina, kada je započeto nasipavanje Ade Huje.

Zakupci proširuju plac
Obala Dunavca uz kopno, preko puta poluostrva, takođe se koristi kao mesto za istresanje šuta i zemlje. Taj deo zemljišta "Eko zona" iznajmljuje privatnim licima.
- Zakupci zemljišta dozvoljavaju kamionima da istresu šut i zemlju u Dunavac pri tom ostvarujući dvostruku korist: nasuta zemlja im proširuje plac, a uz to još i naplate kamionima istovar, od 200 do 300 dinara po kamionu - tvrdi Dane Ganeša.
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=23040
 
Postovi od juče sa " Komentari vesti ..."
dragan":3omjz7rg je napisao(la):
gupsat1ca7.jpg


Na samo što je planirano i sprovodi se, nasipanje-zasipanje i smanjenje Dunavskog rukavca
već je tu predviđena i lokoteretna stanica ?! .. što nije u duhu silaska Grada na reke.

Inače o problemu Ada Huje sam pisao još u Januaru '07g., a i nedavno :
http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?id=7&p=14
dragan":3omjz7rg je napisao(la):
Milance":3omjz7rg je napisao(la):
...Neverovatni su keve mi. ...
Mnogo su 'neverovatni', jer sada važeći GUP nije crtan pre nekoliko decenija, već
pre nekoliko godina kada su nam takođe pričali 'priče' o silasku Grada na reke.

Trenutno se još radi na ' Izmeni i dopuni GUP-a', pa će valda dati nove planove.
Umesto tih šina treba da bude planiran i ucrtan kanal od Luke do Dunavca kod Huje.

Treba i smanjiti i obustaviti zasipanje Dunavskog rukavca, povećati vodenu površinu
a vršiti strogu kontrolu čime se vrši podizanje planiranog zemljišta.
To ne sme da se radi đubretom ( šporetima, bojlerima,...plastičnim i gumenim otpadom,...)
već samo šutom sa gradilišta koji sadrži građevinski materijal ( beton,cigla,malter, zemlja,šljunak,..)

Poseban problem je izmeštanje izliva - uliva kanalizacije iz septičkih jama sa okolnih brda.
Izgleda da se na Paliluli svi prave blesavi ! ... niko ništa ne zna i ne vidi šta se događa.
 
Ambassador":mz2n8d7x je napisao(la):
Ccc.. Kolega?! Pa zar rasizam, i to tako očigledan... :p
Zar nisi slušao AvenueQ?!
hahha ma kakav rasizam:).... ali reci cu ti jedno, drugacije bi razmisljao da su ti to prve komsije ;)
 
Neko iz Blica ocigledno intenzivno prati ovaj sajt...:)
 
Ja sam taj Dane Gaćeša koji gleda kroz prozor i svakodnevno vidi nasilje tobože nedužnih.
Citiraću "Blic":
"Za stanje na Ada Huji odgovorno je društveno preduzeće "Eko zona". Ta firma, kako tvrdi njen direktor Zoran Dizdarević,
nasipa poluostrvo isključivo zemljom iskopanom na beogradskim gradilištima. Na Ada Huju tako stigne svakog dana, od
osam do 16 sat između 30 i 40 kamiona, koji za istovar plaćaju između 250 i 500 dinara po kamionu"

Taj Dizdarević preba "Blicu" dalje kaže:
"Već deset godina ovo preduzeće bavi se nasipanjem zemlje na poluostrvo Ada Huju kako bi se sprečilo plavljenje poluostrva i već smo od novog plavljenja zaštitili skoro pola ostrva".

Ima li neko bistar od učesnika na ovom forumu da mi objasni zašto kamiondžije plaćaju Eko zoni tolike pare
kad rade ono što i treba da se radi?

(Baš mi se juče pokvarila veš mašina, ali nigde ne mogu da nađem majstora koji bi je popravio i još mi platio
"između 250 i 500 dinara". Moraću da pitam nekog uspešnog direktora!)

Ali zašto Eko zona nije sprečila nasipanje Dunaca ili možda smatraju da se taj siledžijski prljavi Dunavac drznuo
da poplavi svoje rođeno korito. Dobro je što nemamo more jer, čuo sam, da more isto tako plavi svoje dno poput
nasilnog Dunavca.

O kontradiktornim izjavama ostalih predstavnika vlasti ne treba ni govoriti. To je očigledno.
 
A? šta kažeš? ... lep pogled, najlepši ! :)

Na proleće ide sređivanje, ali planirali su 3met. za bicikliste i
isto toliko za pešake ?! ... kao da pola Zemuna vozi biciklove.

Ljudi dolaze da šetaju, a ne da projure za 2-3min. po keju.
 
stvarno je pogled sjajan, jedino je problem doći do njega po onom ledu (i to na biciklu :lol: ), pošto je taj deo izgleda stalno u senci, ništa se nije otopilo.

Pitanje: šta predstavljaju oni crveni stubovi u vodi? Nije valjda samo za vezivanje čamaca. Jelć su to temelji za marinu?
 
To su tzv. 'piloni' - metalni stubovi pobijeni u dno reke ispunjeni betonom
koji služe za vezivanje pontona od marine kako bi mogli da prete vodostaj.

Znači nisu neki klasični temelji, ali su temelji pontona za vezivanje čamaca.
Evo, nađoh 1.sl. kao to izgleda iz blizine :

18deckej002je6.jpg


Ajd da i ja dodam 2sl. za update ... oteli smo od Dunava nove parcele :

.
 
dziggy":36gct9td je napisao(la):
A zasto se ovaj kej ne produzi skroz do NBGa?
Malo je komplikovano odgovoriti na ovakvo pitanje. ( sa 'Zemunskog keja')
Od hotela exYU postoji kej prema Zemunu do onih visokih solitera.
Sa druge strane prema ušću postoji stari, ali nizak i zapušten kej do Marine na ušću.
Od ušća ide kej savskom obalom do ~brodogradilišta, a posle do I.Ribara.

Planovi se donose za pojedine deonice, kao kod Zemuna.
Možda će jednog dana biti neprekidni kej od Zemuna do I.Ribara.
Ti pitaš žašto? .... pa to su kilometri u pitanju, možda i preko 10km.
snap2nb8.jpg
 
Ali ako sam ja shvatio, za štenje/vožnju bcikla/štagod je najgori deo od ovog novosređenog keja do tih solitera i od gazele do bloka 70 (preko brodogradilišta)..

Treba obezbediti sve nasipe da po njima može da se vozi bicikl, postojala je inicijativa da se uradi bicikl. staza celom dužinom Dunava po nasipu, sve bi finansirala neka udruženja/firme/EU, ali je jedini uslov bio da staze služe ISKLJUČIVO za bicikle. To naravno nisu mogli da im garantuju, pa se odustalo. Takve staze postoje kroz Mađarsku i do izvora Dunava, celom dužinom.
 
Vrh