Šta je novo?

Pravopis

Ma da bre.

Zato lepo za neke reči furaš jedno ili drugo ili oba. Pa ako se nekad desi da toliko odstupaš od većine (znači, 20% govori kao ti, ali 80% govori dukčije) i neko te opomene, onda se koriguješ i to je to. Nije ništa strašno. Ne pada mi na pamet da ostavljam godine buljeći, kako u rečnik tako i u sajt GeoSrbije da proveravam šta se vodi kao selo a šta kao kraj grada. Jel famozni, nadaleko poznati Mali mokri lug postade deo gradskog tkiva od poslednje revizije rečnika, ili se još uvek vodi kao mesto nadomak Beograda... Baš ću da se zamlaćujem time. XD Osim naravno kada bih radio posao gde sam plaćen da pišem ispravno. Kao što insistiram na preciznosti u Engleskom, jer me za to plaćali svojevremeno.

Na kraju krajeva, ni sami lektori i filolozi ne znaju uvek sve. Imam u porodici filologa pa je i on par puta pitao moju majku kako se nešto kaže ispravno, jer je žena pročitala bukvalno punu sobu beletristike. :LOL:
 
Српски слабије подноси с између два самогласника, не само због дизела. Тако су и “философи” постали ”филозофи”, јер је озвучавање с између два самогласника сасвим у духу језика, а Матица исправно наводи да је важније сачувати дух нашег језика него изворни немачки изговор.
A ebiga, i disanje je postalo dizanje. Pa nije.

@Noki
Kod tih primera mešaš gradove koji 'imaju naše ime' - gradove koji su toliko značajni da ih zovemo na određeni način, od davnina, po ustaljenom (London, Pariz, Moskva, Rim...). To je kao što Španci i Holanđani Beograd zovu Belgrado, a Italijani Minhen - Monako. Ali Španci i Holanđani teško mogu imati svoje 'ustaljeno' ime za Veliku Planu, Markovac, Jagodinu, Ćićevac... pa tako ni mi ne možemo za ogromnu većinu gradova, nego se moramo truditi da im imena izgovaramo kao što to čine domaći. A ako izgovaramo pogrešno - onda treba da ispravimo kad nam se ukaže da grešimo.

Tako npr. skandinavisti kažu: Trondhejm, ne Trondhajm, i ja sam zapamtio i ispravio. Već Geteborg nema razloga da zovemo Jeteburj, jer je značajan grad za koji i ostali narodi imaju 'sopstveno' ime. Ali klali su se dugo Stokholm (ispravno) i Štokholm (švapski) - i pobedio je Stokholm.

To jesu nijanse, ali to mora tako.

A.kad pominješ ruski, tamo za skoro sva mesta imamo sopstvena, 'crkvenoslovenska' imena.

Filosofija-filozofija... ustalilo se, nepravilno, filozofija, a kad nismo dosad ispravili... mislim da je kasno - značajan je pojam.
 
Poslednja izmena:
Jasno je da preteruju... 😉 šta prođe test vremena i odomaći se kod naroda to je izraz koji treba koristiti a ne oni zasednu u nekoj matici i kažu po ne znam kakvim zakonomernostima, treba ovako...

Zapravo naš jezik je šta AV kaže da je naš jezik... uveo nam disklejmere u jednom danu 😅 i svud su disklejmeri, a siguran sam da imamo dobru alternativu tome na srpskom?

Kao što insistiram na preciznosti u Engleskom, jer me za to plaćali svojevremeno

Pa ti od tada ostalo da ga pišeš velikim slovom 😁
 
Kod tih primera mešaš gradove koji 'imaju naše ime' - gradove koji su toliko značajni da ih zovemo na određeni način, od davnina, po ustaljenom (London, Pariz, Moskva, Rim...). To je kao što Španci i Holanđani Beograd zovu Belgrado, a Italijani Minhen - Monako. Ali Španci i Holanđani teško mogu imati svoje 'ustaljeno' ime za Veliku Planu, Markovac, Jagodinu... pa tako ni mi ne možemo za ogromnu većinu gradova, nego se moramo truditi da im imena izgovaramo kao što to čine domaći. A ako izgovaramo pogrešno - onda treba da ispravimo kad nam se ukaže da grešimo.

Sad bolje razumem racio takvog viđenja... Zato sam i pitao.. ;)
 
Postoji i faktor slobode prevoda.

Amerikanac izgovara ''Maunt Rašmour''. Srbin u prevodu sigurno neće tako izgovoriti, već Maunt Rašmor, bez otezanja. Isto tako, oni izgovaraju ''Kelifornja''. Mi pak ''Kalifornija''. Srpsko ''Menhetn'' i njihovo ''Manhaad'n''. I tako dalje, primera je bezbroj.
Zapravo naš jezik je šta AV kaže da je naš jezik... uveo nam disklejmere u jednom danu 😅 i svud su disklejmeri, a siguran sam da imamo dobru alternativu tome na srpskom?
Naravno da imamo. ''Napomena''. Nego balvan očigledno nije dovoljno čitao ili je hteo da ispadne faca...
Pa ti od tada ostalo da ga pišeš velikim slovom 😁
Pa da, eto i to. 😄 Mislim jbg ja nisam ni književnik ni filolog. Iako učim jezike još od predškolskog, a jesam radio i kao pisac. Ali naravno da kad nisi iz tih struka i tih voda, da ti ne pada na pamet da se baviš trivijalnostima (dok se neke mnogo veće i gore promene poturaju, kao npr ovo disklejmer ili klinci koji ne znaju razliku između ''je l'' i ''jer'') i naravno da će ti se nekad pomešati neke karakteristike i prakse iz dva jezika. Jbg, prirodno je. Samo dok se ne preteruje u tome. Ja za razliku od ove klinčadije danas, kad ne mogu odmah da se setim neke reči koja mi ''pobegne'', ili promenim konstrukciju pa upotrebim sinonim, ili zastanem na dve sekunde pa je izvučem iz malog mozga.

Mogli bi tim klincima da uvedu malo više vežbi govora i dikcije, umesto što svake godine izmišljaju toplu vodu sa Malim Mokrim lugom odnosno Malim mokrim lugom...
 
Poslednja izmena:
Zvučnije je disklejmer nego da ćemo od sutra okačiti napomenu na prelaze, disklejmer ima neku "težinu" 😁 mnogi naši ljudi ne znaju engleski i onda misle da je to ne znam šta, da ima snagu nekog obavezujućeg akta... a Albanci su u fazonu, kači šta hoćeš samo da mi idemo sa RKS ličnim kartama u Srbiju...

Velika pobeda Srbije, 3 dana je već slave režimski mediji, zamalo rat da počne, a dobili smo disklejmer... Pa ko normalan da ne bude srećan...
 
Ma... video (Vučić) na Discovery i Youtubu pa posle 100 puta se zadržalo u glavici. A i verovatno ga vezuje za pravne teme i problematike, pa ko veli ajde da ga prospem u obraćanju povodom pravnih problema sa Kosovom, zvučaću kul. Pa će mladi da kažu vidi ga što prati trendove, a stariji da se čude i misle da je to neka bog zna kakva stručna reč.

Ni prvi ni poslednji koji se proserava pompeznim terminima...

I Ana je tako bila ''konsternirana'' onomad. A Kristijan Golubović je sav ''elokventan ćovek''.
Sve same veličine...
 
Као што зубари не иду с клештима по улици и не јуре људе да им ваде кварне зубе, али врло радо и професионално то ураде онима који им дођу у ординацију и пожале се да их боли, тако и писмени и пристојни језикословци неће хватати своје саговорнике у правописним и граматичким грешкама. То обично раде они који мисле да су се родили с језичким знањем, или да им је оно урасло само од себе, заједно са звањем или функцијом.

Такве треба послати да “одиђу” (божемесачувај) у свој “консенсус”, а за језички савет, и то само ако је баш неком запело, треба питати професионалца. Међутим, чак и тад треба бити свестан да граматика није толико нормативно прецизна како то обично представљају у основној школи (јер у средњој се граматика не учи), већ су многе варијанте равноправне и на слободну вољу (и сасвим допуштено арбитрарну пристрасност) говорника.

Језик је простор који подједнако припада свима.
 
Pa baš zato ja uvek navodim primer sa Malim mokrim lugom. Od 1. osnovne do 4. srednje, u nekoliko navrata se drvi kolac jel ''Mali Mokri Lug'' ili je ''Mali mokri lug''. Ili je pak ''Mali Mokri lug''? Dun-dun-duuuun! O.O A za to vreme izlaze generacije klinaca koji ne mogu da kompletiraju rečenicu bez utrpavanja zamenskih kljakavih kovanica i bez mešanja srpskog i engleskog.

Klinac će sutradan lako naći taj famozni Mali mokri lug ili bilo koji drugi geografski pojam. Ali kada ode u Opštinu pa im tamo kaže ''treba mi onaj fajl što, lajk, veririfajuje da ja klejmujem rajts na plot'', e tu će biti malo teže da se završi konverzacija i cilj dolaska. A znam ih petoricu koji govore baš tako.

Zato kažem, i lektori i školstvo mrače s nekim trivijalnim detaljima i formalnostima, a ne vide more klinaca koji više nisu u stanju da započnu i završe rečenicu na svom maternjem jeziku. Sjajno je što mu pet puta u pet razreda objašnjavate koja iteracija Malog mokrog luga je najispravnija. I sjajno je što na svakih 5 godina donosite novo pravilo za to. Ali ajd pre nego što uroni u takve detalje da se makar postaramo da mali uopšte ume da otvori usta i izrekne misli a da ne zvuči kao TV aparat koji nekontrolisano šalta kroz kanale...
 
Poslednja izmena:
Benderu jesi li razmišljao da možda idemo evoluciono ka nekoj telepatiji i da taj manjak reči kod mladih možda znači više neverbalnog kapiranja... malo gestikulacija, mimika i završi brat u opštini posao bez tih komplikovanih izraza?
 
Da smo danas prvi put čuli za Totenhem, bio bi Totnam. I Lester je, doduše, nekad bio Lečester (da nije i odelo od listera otud?), kao što je Vuster sos i dalje Vočester sos.

Znam da su prevodioci pisali u fusnotama romana za hamburger - hamburška kobasica, da je u predratnom Vremenu pisalo za travu 'marauana', ali kako su nas istripovali za 'Prislija', to je misterija.
 
Benderu jesi li razmišljao da možda idemo evoluciono ka nekoj telepatiji i da taj manjak reči kod mladih možda znači više neverbalnog kapiranja... malo gestikulacija, mimika i završi brat u opštini posao bez tih komplikovanih izraza?
Pazi, to se nekad prosto zvalo lenjost.

A Amerika je najviše doprinela da se ta lenjost i ljubav prem skraćivanju svega prošire po svetu kao koncept na koji se treba ugledati. Ali ljudi ne kapiraju da ameri vole skraćenice i akronime samo zato što im one omogućavaju da se svaki balvan u svojoj struci oseti kao bog zna kakav akademik koji priča lingom koji samo on i njegove kolege razumeju. Na primer, dođe ti američki marinac glup ko točak i kaže ''Yeah, I just got back from DOD, got my ASVAB results back, and I'll probably contact my CO to RA me to a new TDY and begin BICEPS training''. I sad, nekome sa strane to zvuči kao bog zna kakvo naučno izražavanje i kao neke za'ebane stvari. A u realnosti sve su to samo fensi skraćenice koji smišljaju jer su odgajani i vaspitani od malena da patološki sve skraćuju i patološki uzdižu karijere u nebesa.

O tome sam pričao sa prijateljem koji je bolničar u hitnoj pomoći u Viskonsinu, kad sam ga pitao koji je k... Amerima da sve pretvaraju u skraćenice i onda kad smo prošli kroz njegove svakodnevne skraćenice koje koristi na poslu, shvatismo da to omogućava najvećem tocilu (iliti njegovim tamošnjim kolegama) da zvuči kao naučnik a njegova karijera da deluje kao raketna fizika.

Inače, sve skraćenice koje sam naveo u primeru sa Marincem postoje i koriste se u njihovim tamošnjim vojnim krugovima, i to zvuči upravo tako kako sam opisao.

Prosto, intelektualno su lenji, a vaspitani da se foliraju i glume nešto što nisu. I onda u zadnje dve decenije dobiješ jezik koji više ima skraćenica nego normalnih reči.
Vole od svega da prave malo šou, malo nauku. I onda tako imaš te smešne skraćenice. Brevity, Immediacy, Contact, Expectancy, Proximity, and Simplicity - BICEPS. I sad neko sa strane misli u jbt ovo neka za'ebana posla. A ono u stvari sve prosto da ne može biti prostije ali jbg, mora da se napravi taj lažni imidž i impresioniraju oni koji nisu deo klike.
 
@Bender Rodriguez Njihovu air traffic control je najteže pohvatati šta govore, mada taj posao jeste odgovoran i kratice su understandable ;)

Ali tu je baš zeznuto, pogotovo jer i brzo govore...
 
Dobro, za kontrolu leta i razumem, jer i aerodromi koriste skraćenice u imenima a i letovi su zavedeni i imenovani kao skraćenice. A i druga stvar - određene reči ili skraćenice u toj sferi su i pravljene tako da nikako ne dođe do pogrešnog tumačenja. Zato npr oni kažu ''Niner'' umesto ''Nine''. Da se ne protumači kao ''None''. Glup primer, ne mogu sad da se setim boljeg.

Svakako ima sfera, karijera i prilika gde skraćenice i određeni termini treba i moraju da se koriste.

Ali ovo kad krenu da svaku najprostiju sintagmu menjaju nekim Pengatonskim skraćenicama, tačno dobijem proliv. Kad god šetam po Wikipediji i čitam sve i svašta, svaki put otkrijem neku novu debilnu skraćenicu ili akronim koji su uveli tamo da se zabavljaju. DARE, BICEPS, COP, NARC., PASS, POG, CAPE...

Mislim se idi bre... Al ne vredi, to ti je sad globalni trend. Sve se predstavlja kao nešto što nije ili kao nešto za'banije nego što jeste.
 
У зракопловству постоји тзв. скрипт, односно засебан "дијалект" енглеског за комуникацију међу посадама и контролом лета.

А Американци су одувек такви. Кад смо већ у зрачној области, они су још пре и мало после рата уместо flight писали flite... Упрошћавају: colour-color итд.

Али ако мене неко пита за најеклатантнији пример "американизације" једног језика - упрошћавање уз одрицање од 1.000 година традиције - то је Вукова реформа српског (мада знам и за случај реформе јапанског под утицајем америчких окупатора).
 
Језик је жив организам. Кад бисмо у неком хипотетичком сценарио Деспоту Стефану дали да прочита песме Васка Попе или приповетке Лазе Лазаревића, и овај би лупио жезлом о под и прогласио их неписменима, накараднима и језички изопаченима. При том, и Деспот Стефан и Лаза Лазаревић би тврдили да говоре најфинијим обликом српског језика, и обојица би били у праву.

Језичка традиција се чува у осећању идентитета, не у окамењеној форми, и то важи за све језике. При том се клатно све време помера на обе стране - оно што се данас дешава са упливом англицизама у српски, дешавало се пре једног века са упливом из француског, и пре три века са упливом из руског. Без обзира на све, то је и даље остао српски језик.
 
Ja koristim "otidji" ceo zivot... A za Rona Veslija su krivi nasi prevodioci, bese majka i sin Ognjanovic koji nisu imali prilike da cuju kako se izgovaraju ta imena dok nije izasao film. Kasnije je Evro giunti izdao popravljena izdanja sa ispravljenim transliteracijama. Ali ko j*** Hari Potera, zar ne. :D
 
Poslednja izmena:
Ja koristim "otidji" ceo zivot...
Да ли у садашњем времену кажеш: “Ја отиђем на посао”?

По граматичкој норми, императив се гради од презентске основе. Већина људи користи глагол “отићи” у садашњем времену као “одем, одеш”, па је онда императив “оди! одите!”.

Морам да додам - буди потпуно слободан да користиш "отиђи" све дотле док те они којима то говориш разумеју!
 
Da smo danas prvi put čuli za Totenhem, bio bi Totnam. I Lester je, doduše, nekad bio Lečester (da nije i odelo od listera otud?), kao što je Vuster sos i dalje Vočester sos.

Znam da su prevodioci pisali u fusnotama romana za hamburger - hamburška kobasica, da je u predratnom Vremenu pisalo za travu 'marauana', ali kako su nas istripovali za 'Prislija', to je misterija.
Кад сам први пут био у Лондону мислио сам да сам између станица "Лечестер Сквер" и "Тотенхем Коурт Роуд" на "Нордерн лајну" јео сендвич са Глочестер сиром, али сам брзо схватио да сам био у великој заблуди. Нисам сигуран да ли ћу поново проћи Лестер Сквером и Тотн(а)м Коурт Роудом али барам Глостер сир могу наћи негде да купим.
 
Pošto mi je istekao rok za edit, da dodam da nisi u pravu za slovo ć, da nema veze sa č. Očigledan primer: ruska 'srednja imena' (Vladimir VLADIMIROVIČ Putin), ili beloruska, ukrajinska... ruska prezimena sa završetkom na '-ič'. Svakako da su njihov derivat naša prezimena na '-ić'.

Ima još očigledniji primer, a to je ruski svršeni glagol помочь, koji znači isto i čita se isto kao i srpski glagol 'pomoći', samo bez 'i' (osim što se prvo slovo o u ruskoj reči čita - a). Ovde bi transkripcija stvarno napravila glupost kada bi prenela reč kao 'pomoč', npr. za hitnu pomoć - 'skoraja pomoč'. Budalaština.

A 'Č' ispred dvoglasa u Чернобыль
čita se isto kao č ispred mekog znaka u помочь

Ako naše ć menja tj i kj kao u norveškom, bogme, menja i č, 'tvrdo' i 'meko', pa makar mi tvrdo i meko nemali.
Da budemo precizni, rekao sam da nastanak glasa ć u srpskom jeziku nema veze sa nastankom glasa č, što je tačno. Očekivao sam da ti neće zvučati baš verodostojno pa me nije mrzelo da ekstra proverim da nisam nešto zaboravio. :D

Naša prezimena na -ić *nikako* nisu nikakav derivat ruskih prezimena na -ič, niti je bilo šta u našem jeziku derivat ruskog. Južnoslovenski jezici su izvršili daleko veći i sistematičniji, mada teže dokučiv uticaj na ruski nego obrnuto, uostalom Ćirilo i Metodije nisu krenuli iz Petrozavodska.

Što se tiče još očiglednijeg, kako ti reče, a ja bih pre rekao još ka pogrešnom zaključku zavodljivijeg :cool: primera glagola помочь/pomoći, dakle, to je bukvalno školski primer, glagol se sastoji od elemenata po-mog-t'i, nema tu nikakvog č, niti je ikad bilo, što se srpskog jezika tiče.

Suma sumarum: postoji na ovom svetu, i u ruskom jeziku, "tvrdo č", postoji i "meko č", a postoji (mada baš baš retko) i ć, koje je samo po sebi "meko". Stoga, meko č nije ć. A šta kome kako zvuči, to je već krajnje subjektivno, ljudsko uvo i mozak kao dekoder auditivnih signala uopšte nisu neki precizni instrumenti. Prethodno znanje i predubeđenje i sopstveni jezik strašno utiču na to šta mi umišljamo da smo čuli. Č i Ć nisu međusobno ništa sličniji nego O i E. Tako da ja ne mogu da osporim da rusko "meko č" nekome zvuči blizu ili isto kao naše ć, ali nema nekog objektivnog utemeljenja da se na tome insistira, i nikako ne bih nikome ko uči ruski preporučio da čita "meko č" kao ć.

Očiglednost je najkraća prečica ka pogrešnom zaključku kad je lingvistika u pitanju.
 
Rusi stvarno kažu 'Pucin' (pre nego li Pućin, i kod nas u školi bi bilo Pucin I nastavnik ruskog bi insistirao da se tako čita).

Tako je sad sa ruskim. Gotovo je neverovatno koliko smo gluvi na taj srodan jezik. Zasluga je i Lupusa iz Tršića.
Topla preporuka svim zainteresovanim takođe je da slobodno otpišu fonetske pouke nastavnika ruskog, posebno iz osnovne škole. Ko je lud da za te sitne pare dočarava nezainteresovanoj deci finese izgovora, pod uslovom da i sami umeju da izgovore, a mahom ne umeju.

Čitava muka proističe iz toga što ruski nama po glasovnom sistemu uopšte nije srodan, te iluzije je najbolje da se čovek odmah oslobodi.

Naši jezici su razdeljeni hiljadama kilometara i imamo cirka hiljadu godinu razdeljenog razvoja, i neku bedu od kontakta i dan-danas, to je jako mnogo potencijala za međusobno odaljavanje izazvano unutrašnjom dinamikom jezika kao i izvanjezičkim faktorima. Stoga je vrlo verovatno i očekivano da smo gluvi za taj jezik.

Gluvi smo i za poljski i ukrajinski, pa niko ne trza. I engleski nam je isto kolektivno vrlo rudimentaran, s obzirom na obuhvat učenja i izloženost, rezultati su poražavajući. Tu ne da niko ne trza, nego se još busamo da smo veliki poznavaoci.
 
Vrh