Šta je novo?
Od:
Filteri

Pravopis

MC_ je napisao(la):
Zanimljivo je da u Dusanovom zakoniku, za lopova pise "tat", a kradja je "tatba".
Rec "lopov" je madjarska.
U hrvatskoj je "tat" skoro nestao.
Kliknite za proširenje...
Za mržnju se koristi termin “pizma”, mislim da se taj termin koristi jedino još u pojedinim delovima Crne Gore.
 
Тат је словенска реч, а отето има у корену управо тат. Свајотатсво - крађа предмета који имају црквену намену, или су за општу, пре свега религиозну корист
 
Beki je napisao(la):
U svakom slucaju je jadno da se ova tema koristi da se ispravljaju drugi forumasi.
Kliknite za proširenje...

Šta se tu ima zameriti. 😄 Ja sam ga dobronamerno ispravio. Da bude još bolji od onoga koliko je sada dobar. Ispravio sam pravopisnu grešku. Nek i mene neko ispravi kad pogrešim, zahvalio bih mu se.

Ako sam ovoliko godina grešio neki izraz, a nema šanse da sve pišem kako valja, voleo bih da ga nadalje pišem pravilno.
 
Na forumu (i šire) je epidemija rastavljenog pisanja rečce ne (imenice, pridevi) odavno izmakla kontroli. S obzirom na to, da se dobronamerno ispravljanje članova doživljava kao udar na integritet ličnosti, prenosim komentar izvesnog lika odnekud drugde: "On se ponaša kao ne andertalac" :LOL::ROFLMAO:
 
Kako se menja ime ,,Savo" po padežima?

I ako se menja tako kako ćete pretpostavljam napisati da se menja, zašto se tako ne menja i Ivo? Bar ja nisam primetio da neko tako menja ime ,,Ivo".
 
У Хрватској на један начин, у Црној Гори на други. Ја сам за овај други:

Саво, Сава, Саву... акузатив Сава
 
Као што се речи коњ и слон не мењају исто (не граде исто множину). Схематичност језика има (хвала богу) своје границе.

Иначе, кад смо већ код схематских недоследности, моја омиљена (на коју ми је другар указао) је - ако је кућа обична, а кућица мала, зашто је онда гуза мала, а гузица обична?
 
Умрећу :ROFLMAO:

Али истина!

Додуше, ствар је и у нагласку. Ако се каже Гуууузица, онда је мала. Ако је просто гузица, онда је велика тј одрасла, И повећих димензија.
 
Ok, granice, ali sta je odgovor? I po kojim pravilima i kako da neko zna?
 
Moram da znam, bice gradonacelnik 🤣

Nego kako bez pravila, po tome kako ti zvuci najbolje?

Meni Sava Manojlovica ne zvuci, menjam isto Savo i Sava.

A ako nije tako, zasto na primer citam najlepse citate Sava Manojlovica, a knjige Ive Andrica? Onda valjda knjige Iva Andrica?
 
Само ти не читај умотворине Аце или Аца Србина, све остало ће бити ОК.
 
,,Вероватно вам се десило да вас исправе када кажете да сте прочитали роман Иве Андрића, уз образложење да пишчево име није Ива Андрић, него Иво Андрић.

Користе се оба генитива, и онај на -е и онај на -а, али шта је правилно?

Двосложна мушка имена и хипокористици на -о који имају дугоузлазни акценат могу се мењати на два начина:

1. по првој именичкој врсти, што значи да у генитиву имају наставак -а: роман Ива Андрића, Ивова књига итд;

2. по трећој именичкој врсти: роман Иве Андрића, Ивина књига итд.

Дакле, можете одабрати да ли ћете користити тип промене који се користи у крају одакле је личност о којој говорите. У том случају ћете рећи да сте прочитали роман Иве Андрића, јер је писац из Босне, где се користи тип промене Иво-Иве, Ивин.

А можете одабрати и тип промене који се користи у крају где ви живите. У највећем делу наших екавских говора овај тип двосложних имена у генитиву има наставак -а. У том случају ћете рећи да сте прочитали роман Ива Андрића.

Ова имена се могу завршавати на -а и у ијекавским говорима онда када имају краткосилазни акценат на првом слогу.

Обе промене се налазе у делу говора који чине основу српског књижевног језика. Који тип промене ћете одабрати – то зависи од вас."
 
Kad se setim onoga Koštuničin kako mi je paralo uši.
 
Пантограф je napisao(la):
Али "Ево како ће да изгледа..."

Ако мора већ та моронска Блицовска навлакуша, зар се не каже "Ево како ће изгледати..."
Да ли је футур у српском језику "ће изгледати/изгледаће", или "ће да изгледа"?

Јесмо пијачарско друштво, да Бог сачува.
Kliknite za proširenje...
ЉубичастоМоре je napisao(la):
Оба су правилан футур. Облик "ће изгледати" је чешћи на подручју бивше Аустроугарске а "ће да изгледа" на подручју бившег Османског царства
Kliknite za proširenje...
O odnosu između da-konstrukcije i infinitiva u srpskom jeziku

"Razlog da se neguje upotreba i infinitiva i da-konstrukcije jeste i u činjenici da postoji neprekinuta tradicija upotrebe oba ta oblika na čitavom novoštokavskom prostoru, s tim što postoje regionalne ili individualne razlike u učestalosti upotrebe jednog ili drugog oblika. Učestalost upotrebe infinitiva raste idući od istočnog ka zapadnom delu govornog prostora srpskog jezika, ali se dosta lepih primera upotrebe infinitiva može naći kod najboljih predstavnika međuratnog beogradskog stila, pa i kasnije (npr. u delima Slobodana Jovanovića, Miloša Đurića, Radovana Samardžića i niza drugih pisaca i naučnika). Ipak, sasvim pouzdana slika o učestalosti i funkcionalnoj distribuciji da-konstrukcija i infinitiva u prošlosti i danas moći će se dobiti tek kada to bude podrobno proučeno na reprezentativnom jezičkom korpusu."
 
Da, ali ovde se misli na dvojbu između 'idem raditi' i 'idem da radim'. Oba su, naravno, pravilna.

Futur prvi se, međutim, ne gradi sa 'da'; kaže se 'radiću' ili 'ću raditi', ali ne 'ću da radim'. A sve češće se provlači, baš kroz medije, 'ću da radim', 'će da radi'... 'će da izgleda'. I gramatički i stilski, to je neprihvatljivo.

Kolokvijalno, naravno, može: 'Ja ću to da ti radim', ali u govornom jeziku zapravo može svašta. Ne možemo, ipak, da prilagođavamo/prilagođavati standardni jezik govoru automehaničara.
 
Poslednja izmena:
"Dakovanje" se ne primenjuje u Hrvatiji. Kad odes u kaVanu i narucis pice: "Zelio bih da narucim hladnu pivu" izaziva sumnju i konobar odmah zna da nisi odavLe :)
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Mel
Nemaju ga po gramatici u hrv jeziku, ali im se provuče tu i tamo.
Negde sam pročitao da je "da" posledica Vukovog traženja uzora u nemačkom.
Meni pomalo smeta u upitnom obliku, deluje mi isforsirano
Da li radiš - radiš li
Da li ćeš da radiš - hoćeš li raditi
 
Конструкција “да+презент” се користи широм српскохрватског језика са глаголима непотпуне предикације (где глагол сам није довољан да изрази радњу у потпуности) - сад видим да разум(иј)еш. Хрватски језикословци су покушали да пропишу алтернативну конструкцију “за+инфинитив” за допунити непотпуну предикацију, али се она није примила даље од загорско-загребачког круга.

Међутим, хоћу да кажем, односно хоћу рећи, пошто глаголи непотпуне предикације често указују на потенцијалну ситуацију, предикација се равноправно допуњује било футуром, било конструкцијом “да+презент”. Ове опције су заиста равноправне у српском, када ћеш да схватиш, када ћемо схватити, док у хрватском имају изражену склоност ка футуру, јер не желе покушати да покушају.

С друге стране, и тиме ћу завршити, гурати конструкцију “да+презент” за опис јасне будућности је стилски рогобатно.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh