Šta je novo?
Od:
Filteri

Pravopis

Slažem se sa svim osim sa zadnjom rečenicom. Poznavanje engleskog jezika u Srbiji je generalno na zavidnom nivou, bolji smo nego neke zemlje sa višim indeksima obrazovanja.
Ogroman deo toga je zato što se kod nas filmovi nisu imali nadsinhronizacije na srpski već titlove sa originalnim zvukom. I mnogo sam zahvalan na tome. Pošto sam više puta imao priliku da naletim na akcioni film sa francuskom nadsinrhonizacijom ili pak ruskom i dođe mi da povratim istog momenta.

Dobri smo mi sa engleskim, to čak i turisti kažu. Može se videti u revijama i u Youtube klipovima kada pričaju o tome. Uostalom, koliko samo Zoomera vidim po gradu da pričaju srblish, odnosno malo srpski malo engleski. Sad, da, ja jesam protiv toga i to jeste jedna štetna navika. Ali je uz to i dokaz da su ljudi ovde, pogotovu mlađe generacije, naviknute na engleski. I da svako zna makar par rečenica da sastavi.

Što npr u Španiji, Mađarskoj ili Francuskoj se dešava jako, jako ređe. Kažem iz ličnog iskustva. Osim ako se nešto promenilo u zadnjih 5 godina... I Španci i Mađari su bili i ostali glupi ko točak kad se radi o pričanju na engleskom. Neki doduše kažu i da se ovi foliraju, i da ne vole strance pa zato neće engleski. Ali ne znam, ja sam naletao na zapinjanja u njihovim pokušajima i u mestima koja nisu na udaru turista. Katalonci su najgori od svih, bar meni. Jbg, ne znaš španski ali uspeš da im sastaviš rečenicu ''Donde puerro trovare...'' (Donde puero trovar) a oni te bledo gledaju. Posle nađem neku ženu koja priča engleski i pitam je na kraju ''majku mu, kako vi kažete 'gde mogu da nađem...' ?'' A ona mi kaže ''Donde puedo muscar'' (Donde puedo muškar). Reko idi bre u tri lepe, vama Mediterancima čim se tri slova razlikuju odma se zbunite i ne razumete, izem vas talente za jezik...
 
Poslednja izmena:
Pa baš s obzirom na toliku izloženost engleskom, i upućenosti na isti, rezultati su mršavi. Nije ni prineti nivou znanja u Skandinaviji, Holandiji itd.
 
Pa vala bilo im je i krajnje vreme. Imaš Budimpeštu, drugi Beč, koja se diči svojim turizmom i znamenitostima i koja je uvek deo 70% evropskih turističkih tura... i tamo pokušaš da progovoriš engleski i niko te ne razume. Neko jer zaista ne zna a neko jer neće. Pa ne ide brt...

Naravno, razumem da se ljudima vremenom smuče turisti, kad i mi u Beogradu nekad imamo te momente mogu misliti kako je njima tamo. Ali jbg onda nemoj da se stavljate u isti koš sa Bečom a da se čudite kada dobijete brda turista.

Venecija je tu još gora. Oni su se VEKOVIMA busali turizmom i slatko živeli od njega i sada kada je turizam počeo da im donosi više štete nego koristi, sada bi odjednom da sve poukidaju. Epa ne može bratac, ne ide ti to tako puj pike pa ne važi. Mada mene iskreno baš briga, od svih mesta koje sam posetio, Venecija mi je bila i ostala najprecenjenije mesto. Vredi videti svakako, ali daleko je od onog što se stekne gledajući razglednice, filmove i dokumentarce. Prljavo, smrdljivo, skupo i zbijeno. Valja videti i to je sve.
 
Marcus Lupus je napisao(la):
Pa baš s obzirom na toliku izloženost engleskom, i upućenosti na isti, rezultati su mršavi. Nije ni prineti nivou znanja u Skandinaviji, Holandiji itd.
Kliknite za proširenje...
Možda po gramatici, zbog engleskih vremena koja stvarno umeju da budu sj***na nekad. Ali po vokabularu mislim da smo sasvim dobri. I za potrebe turizma, to i jeste najbitnije. Nema veze hoće li naš reći strancu ''you go left and when see yellow building, go it'' ili će reći ''you go left here and after you see a yellow building, go towards it''. Razumeće se osobe u oba slučaja i to je ono najbitnije.

A ko hoće da radi baš u sferama i karijerama gde je engleski neophodan, uvek ima veliki dijapazon kurseva. Ako već nije učio u osnovnoj školi, u šta čisto sumnjam. Jer sam ja još u SRJ imao engleski u osnovnoj već od 5. razreda i posle sve do sredine faksa. Doduše jesam ga ja učio i pre toga, pa sam ušao u 5. razred sa predznanjem, ali hoću da kažem da čak i dete u Srbiji koje krene da uči engleski ''tek'' u 5. osnovne i uči ga posle sve do 2. godine faksa, može dobraaaaaano da ovlada njime za tih 10 godina. Moja devojka koja je imala baš takvu situaciju je ubeđena da nema pojma engleski a zapravo zna 95% reči koje se nalaze u filmovima i serijama, pita me tek svaku 20. reč. Nego ima tremu kad treba da progovori i da sastavi rečenicu. Ali čak ni tada nije problem vokabular nego gramatika. Dosta ljudi zna vokabular, upravo zbog tih izlaganja engleskom izgovoru kroz medije a i zato što se uči pola osnovne i celu srednju školu.
 
Ne mož' bez gramatike da bude baš dobro, a engleska gramatika je laka. Ne mora da se koristi future perfect continuous, though.

Meni je veći problem što onaj drugi jezik iz škole koji je učio, ovde gotovo niko ne zna. To govori i da ljudi ne ulažu dovoljno u sebe, kad su spremni da 10 godina učenja vrlo korisne stvarčice (znanje svakog jezika može lako da se isplati) bace u vetar. To pokazuje zašto ni engleski nije u proseku malo bolji (a i srpski).
 
Poslednja izmena:
Gde laka, ima neka od najbesmislenijih pravila ikada. XD

"All the faith he had had had had no effect on the outcome of his life." To ti je primer rečenice u Engleskom jeziku koja je savršeno ispravna, iako po zvuku i logici nema veze s mozgom. XD Našim ljudima takve stvari ne leže, odnosno treba određeno vreme i driblanje pre nego što se dođe do tog stupnja sa ovakvim rečenicama i dok ponavljanje iste reči 4 puta deluje ispravno. Jer kod nas toga naravno nema, ne deluje nam prirodno da 4 puta pisemo istu rec. Iako imamo ono "Gore gore gore gore" ali to je vise anegdota koja se nikad ne koristi u praksi.

Menjanje engleskih nepravilnih glagola kroz vremena je isto nešto što mnogima zadaje glavobolju, a ono što je mene dugo vremena gnjavilo je bio pasivni govor. Jer se onda tamo slažu njihova vremena ko slagalice, pa ti vodi evidenciju šta ide posle čega i kako se koje zove.

Isto tako mnogima su problem spelovanja i izgovori. Npr objasniti detetu ili nekom početniku zašto se reč Submarine izgovara ''sabma-riin'', a reč Submariner se izgovara ''sab-meriner''. Zašto je Corpse (leš) - ''Korps'' a Corps je - ''Kor'' (npr. Marin Kor - Marinci). Ima i engleski svojih petljancija i nelogičnosti, al dobro, kao što ga ima svaki jezik. Bitno je samo što pre početi, jer posle ako se uči i drugi jezik romanskog porekla, čovek lako i brzo počne da pravi konekcije i da se snalazi sve brže i brže.
 
Poslednja izmena:
Fali ti zarez posle prvog 'had had', pa bi bilo jasnije:) Ko nauči tri tipa kondicionalnih rečenica - jedna od najbitninih lekcija u engleskom - neće ga zbuniti 'had had'. Mada, ovde je duplo...

Sa pasivom imamo problema jer nam je jezik nerazvijen - isti problem imamo i sa npr. ruskim.

Bez slaganja vremena govori bar polovina Amerikanaca, ali dobar utisak ostavlja kad se to zna.

Engleski je, ipak, germanski jezik, ali ima snažnu vezu sa francuskim - usled normanske okupacije - pa je veoma uputno učiti ta dva jezika u bliskom razmaku, ko nije gluv za jezike.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Gde laka, ima neka od najbesmislenijih pravila ikada. XD

"All the faith he had had had had no effect on the outcome of his life." To ti je primer rečenice u Engleskom jeziku koja je savršeno ispravna, iako po zvuku i logici nema veze s mozgom. XD Našim ljudima takve stvari ne leže, odnosno treba određeno vreme i driblanje pre nego što se dođe do tog stupnja sa ovakvim rečenicama i dok ponavljanje iste reči 4 puta deluje ispravno. Jer kod nas toga naravno nema, ne deluje nam prirodno da 4 puta pisemo istu rec. Iako imamo ono "Gore gore gore gore" ali to je vise anegdota koja se nikad ne koristi u praksi.
...
Kliknite za proširenje...
Подсети ме сад на Квискотеку 80-их и пример из "српско-хрватског" који је изнео у једној од епизода Оливер Млакар:
"Горе горе горе горе но што горе горе доле", где свако од ова прва 4 "горе" има друго значење. Оставићу саме да растучаче овај пример оне који га већ не знају.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
A ona mi kaže ''Donde puedo muscar'' (Donde puedo muškar).
Kliknite za proširenje...

Da nije buscar? 😊

Bender Rodriguez je napisao(la):
Jer kod nas toga naravno nema, ne deluje nam prirodno da 4 puta pisemo istu rec.
Kliknite za proširenje...

A njima je recimo čudno kad mi kažemo:

"Nisam nikada negirao..." 3 negacije jedna uz drugu 🙂

Mislim, onima koji uče srpski...

Nego mi sve kako Skandinavci briljiraju, a kako ide onima kod kojih je maternji engleski? Kako Britancima ide učenje stranih jezika? Nek ćute i poklope se sa ušima, mi smo generlano super sa našim znanjem engleskog... Nego svi znaju engleski, pa nemaju motiv da uče...

Inače sve što sam stariji, sve mi manje leži engleski, a sve više mi leže slovenski jezici... Da li je stvar interesovanja ili šta se promeni u mozgu pa sam se savršeno ohladio sa tim englrskim, a išao sam i na takmičenje, birao ga za maturski rad, ali me više nekako ne impresionira... Kao da se sluh prešaltao sa germanskih, na slovenske...

Španski mi je takođe prelep, voleo bih da ga naučim... Stvarno je prelagan... Ako znaš malo ičega o životu a nisi odrastao na dalekom istoku nego u srcu Evrope... Pa to se uči za 6 meseci da ga aktivno koristiš...
 
1673554324607.png


Ako neko zna kad smo u Srbiji prešli sa vlaka na voz i sa osobnog na lično i kad željeznica gubi lj u svom nazivu... Barem okvirno kad se to dešava, bilo bi zanimljivo čuti... Verujem da se promena iz željeznica u železnica najkasnije dogodila a voz i vlak su možda postojali kao sinonimi do kraja1. sv rata da bi se onda definitivno prešlo na voz... Ne znam?

Ako neko zna nek napiše ili drugi slični izrazi koji se danas podvode kao "razlike" između hrvatskog i srpskog.
 
Pravilnike, samim tim i terminologiju, po otvaranju prve pruge u 19. veku Srbija je preuzimala (prepisivala) uglavnom sa hrvatskih železnica. I mada je ovo red vožnje za stanicu Novi Sad u Ugarskoj, i na ž. st. Beograd je pisalo 'Red vožnje direktnih vlakova' kad je Tesla 1892. dolazio.

Ne znam kad smo prestali da koristimo, ali, vlak je 'ono što je vučeno' i dobar je termin.

I Česi kažu upravo - vlak.
 
Noki je napisao(la):
Ako neko zna nek napiše ili drugi slični izrazi koji se danas podvode kao "razlike" između hrvatskog i srpskog.
Kliknite za proširenje...
Мој отац, иначе пореклом из ваљевског краја, односно некадашњег Колубарског среза, је говорио “крув”, нарочито у афекту, “…бем ти крув”, “аман, дај већ једном крува да једемо”… све то мислећи на хлеб.
 
Тисућу ми столећа, Хрвати користе много више "словенизама" из повјести а мање англицизама, германизама, турцизама, хеленизама... него Срби све од сијечња до просинца.
 
paradox polje je napisao(la):
Тисућу ми столећа, Хрвати користе много више "словенизама" из повјести а мање англицизама, германизама, турцизама, хеленизама... него Срби све од сијечња до просинца.
Kliknite za proširenje...
Занимљиво је да је тренд националног језичког чистунства у хрватски дошао под утицајем немачког романтизма. Немачки језикословци и филозофи с краја осаманестог и почетка деветнаестог века су, у борби за органску чистоту немачког народног духа, почистили из говора читав слој латинског, односно романског наслеђа, и сковали сасвим нови слој речника заснован на германским основама. Због тога данас савремени немачки речник изгледа толико различит од енглеског, иако су у питању сродни језици.

Тај тренд се наравно ширио и на друге језике у оквиру истог културног (и политичког) "сазвежђа", па се тако десило да је савремени мађарски вероватно једини европски језик у којем "минут" није "минут" (или било која варијација на исту тему), већ "perc". На истом таласу су настали и "љекарна", односно "gyógyszertár" за апотеку, као и "редарственици", односно "rendőrség" за полицију.

Да ствар буде још занимљивија, исти тај занос поникао из немачког романтизма је захватио и српске језикословце тог доба (Вук и друштво), међутим, када су кренули да чисте говор од "ненародних" слојева, они у ученом српском тог времена нису затекли наслаге латинизама и романизама, већ наслаге славјаносербског и црквенословенског, и наравно, доследно их почистили. Међутим, када је у новој држави педесетак година касније почела да ниче нова интелектуална елита, комплексне друштвене или техничке појаве није могла да опише оним језичким фондом који је преживео "народно прочишћење", па је вакуум почела да попуњава из, за њих новог и идеолошки неутралног извора - латинског и романског.

Тако се десило да се латинизми и романизми (а затим, по инерцији, и германизми и англицизми) у савременом српском доживљавају као природнија појава него што се доживљавају у савременом хрватском.

Ипак, мени је најузбудљивија помисао како је језик ипак аутономан организам који не хаје много за академске и идеолошке постулате, већ врти, бургија и моделује се у складу са стварношћу и потребама стварних људи. Тако савремени мађарски нема страну реч за минут или полицију, али има словенске речи за три од седам дана у недељи (szerda, csütörtök, péntek - среда, четвртак, петак), а госпође на Долцу ће чак и данас (вероватно) пре тражити гринцајг него зелен.
 
Pametnih li ljudi na ovom forumu.. žao mi je samo što ste ovde, a ne na čelu ove naše napaćene zemlje..
 
Jes vala, jer sa vlakom umesto voza, Srbija bi bila 100 puta srecnija i uspesnija...
 
Zanimljivo je da u Dusanovom zakoniku, za lopova pise "tat", a kradja je "tatba".
Rec "lopov" je madjarska.
U hrvatskoj je "tat" skoro nestao.
 
Duleja je napisao(la):
Sporni. :)
Kliknite za proširenje...

Zanimljivo...

Meni kontroverzan zvuči kao da stvara ozbiljnija sporenja u javnosti, dok nikad ne bih upotrebio kontroverzno za sporenje između 2 privatna lica 😊 Ne sporim da sam izrazu dao značenje koje mu ne pripada, možda je potpuni sinonim, al meni tako zvuči... Sporan al na nešto višem nivou...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh