Šta je novo?

Pravopis

Ambassador

Advanced
Učlanjen(a)
04.07.2007.
Poruke
3.096
Pohvaljen
4
Lokacija
Belgrade
Not that I am a Nazi, ali usled sve većeg broja članova foruma smatram da je ova tema postala neizbežna. Ne smatram da treba pisati striktno po pravpoisu (Doduše, kojim od tri?) kao u pripremi za štampu, ali neka osnovna pravila su svakako potrebna.

Za početak>>

* Rečenica (skup reči koji formiraju jednu celinu) se počinje velikim slovom, a završava tačkom, uskličnikom ili znakom pitanja. (U internet komunikaciji veliko slovo ne mora da bude imperativ, ali smatram da formiranje rečenica svakako mora, ako ništa drugo, makar na ovom forumu.)

* Iza znakova interpunkcije (",", ".", "?", ";", ":", "!") uvek ide razmak (" "). (Poželjno i zagrada, ali rekoh da neću biti nacista.)
Ako se nabraja nekoliko stvari, one se odvajaju zarezima.

ZAJEDNO SE PIŠU:

NEĆU, NISAM, NEMOJ I NEMAM.

Svi ostali glagoli kada se pišu u negaciji, ne pišu se sa spojenim "ne" (ne treba, ne želim, ne mogu, ne preteruj...).


I da se razumemo, ne mislim da sam Ivan fakin Klajn, i ja imam neverovatno mnogo pravopisnih i gramatičkih grešaka, naročito kada kucam, ali smatram da je pravilno pisanje nešto čemu treba težiti. Then again, it's just me, with my little red star.
213.jpg
 

jovanovm

Advanced
Učlanjen(a)
09.04.2007.
Poruke
3.651
Pohvaljen
439
Lokacija
Kradifornija
E sad, jesi Nazi ili komunjara? :p

Ne, stvarno, ponekad je strašno teško čitati postove korisnika koji se ne pridržavaju pravopisa. Molim vas, radi boljeg razumevanja, hajmo da obratimo pažnju! :)
 

bigvlada

Advanced
Učlanjen(a)
29.06.2007.
Poruke
2.610
Pohvaljen
14
Lokacija
Beograd - blokovi
secret projects.uk forum ima lepo spelling checker u odeljku za pisanje poruka tako da se većina postova može razumeti iako je dobrom delu korisnika engleski na nivou engleskog pokojnog Slobe.
 

sizif

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2008.
Poruke
2.024
Pohvaljen
1.695
Е, ову тему подржавам. :gobb:
 

donato86

Intermediate
Učlanjen(a)
14.08.2009.
Poruke
153
Pohvaljen
0
Ambassador":1pqfl6q9 je napisao(la):
Ivan fakin Klajn
Zašto tako o prof. Klajnu? :p On je fini čikica.

A shodno temi, imao bih i ja jednu opasku da dodam u vezi sa pisanjem superlativa. Video sam primerke pisanja prefiksa "naj-" odvojeno od prideva: naj bolji, naj traženiji itd. Po pravilu, prefiksi se pišu spojeno sa rečima kojima se dodaju, pa će tako biti: najbolji, najtraženiji, najteži i sl.
 

Steva

Advanced
Učlanjen(a)
08.12.2006.
Poruke
3.758
Pohvaljen
3.670
Lokacija
Mainfranken
Još par predloga..

ne piše se "božije" nego božje (isto tako ne "oružije" nego oružje)
ne piše se atmosvera, asvalt, nego atmosfera asfalt...
ne piše se "ovde hvali samo dobra fasada" nego "ovde fali samo dobra fasada"

i sl. posebno kod ovih slučaja gore se naježim strašno :)
 

jovanovm

Advanced
Učlanjen(a)
09.04.2007.
Poruke
3.651
Pohvaljen
439
Lokacija
Kradifornija
^^^ Mislio sam da se biše Božije išto kao što se piše čovečije? Isus, Sin Božiji i tako to.. a na hrvatskom je Božji koliko se sećam? oružje je valjda drugi proces?
 

donato86

Intermediate
Učlanjen(a)
14.08.2009.
Poruke
153
Pohvaljen
0
Evo, ja idem na kurs Pravopisa na svom faksu, pa ću sve sveže informacije da donesem. A inače, informacija koju imam od pre tri godine (znači, sveža je... relativno :p) kaže da je pravilno i "dečiji" i "dečji", i slične izvedenice. Nema tu nikakvih srpskih i hrvatskih dilema.
 

Igor

Administrator
Urednik
Učlanjen(a)
10.01.2007.
Poruke
17.370
Pohvaljen
31.296
kad smo vec kod pravopisa sa kevom bas nesto mozgam i nikako nam nije jasno da li je pravilno reci "miličin" ili "milicin" i sl.
 

Ambassador

Advanced
Učlanjen(a)
04.07.2007.
Poruke
3.096
Pohvaljen
4
Lokacija
Belgrade
Hm, pa to bi trebalo da ima neke veze sa palatalizacijom i sibilarizacijom (ranije poznata kao palatalizacija II). Sada, to je fora k, g, h u č, ž, š i c, z, s ako se ja dobro sećam. Da li tu ima onda neki izuzetak, od pravila gde se primenjuje kod vlastitih imena kad se ne bi primenjujivalo ili tome slično.
To je ona varijanta --> Koštunicin - Koštuničin, Milicin - Miličin. Sada, ja sam kao mali uvek govorio Koštunicin, Milicin, dok se nije pojavio, jeli, Koštunica, i kad sam prešao na Koštuničin, odn. MIličin (mada mislim da ću i dalje u 99% slučajeva reći Milicin, ali avaj Koštunicin neću).


Elem, što se tiče pravopisa - meni omiljeno je "po novom pravopisu to je dublet". :D Uvek pali. A što se tiče dečje ili dečije, ja se sećam kad sam bio u osnovnoj, dakle 90ih, mi pravili odeljenski časopis koji se zvao "Ptičje gnezdo", onda su se neki roditelji pobunili da treba "Ptičije gnezdo"; elem lingvisti su još onomad presudili da je to dublet - ali zaista. :)
 

donato86

Intermediate
Učlanjen(a)
14.08.2009.
Poruke
153
Pohvaljen
0
Sufiksi -ije i -je su dubletni. To je neosporno. A prema pravopisu iz devedesetih kome su me podučavali u školi, obavezni su oblici Miličin, Slavičin, pa i Koštuničin, uz, naravno, uvek prisutne izuzetke, kao npr. devojčica > devojčicin. *Devojčičin bi ipak bilo previše :p
 

Goldstein

Higher intermediate
Učlanjen(a)
31.08.2008.
Poruke
1.694
Pohvaljen
6
Lokacija
Beograd
Dodao bih nešto što meni jako bode oči a često naši forumaši tu greše. U pitanju je čuveno naše JER i JE L'. Tu ljudi toliko greše da mi prosto nije jasno da li se sami ikada zapitaju kako im to što kažu zvuči. A tek pisanje ove druge ljudima ne ide.

Primeri:

nepravilno: Zgrada se tu ne može zidati je l' nije dobijena dozvola.
pravilno Zgrada se tu ne može zidati jer nije dobijena dozvola.

nepravilno: Jer ideš na Sajam knjiga?
pravilno: Je l' ideš na Sajam knjiga?
 

donato86

Intermediate
Učlanjen(a)
14.08.2009.
Poruke
153
Pohvaljen
0
Goldstein":23i8eaye je napisao(la):
pravilno: Je l' ideš na Sajam knjiga?
U stvari, pravilno bi bilo: Da li ideš na Sajam knjiga? Ovo "je" u "je li" potiče od glagola jesam, i, po pravilu književnog jezika (govorni jezik je nešto drugačiji, kao što znate), nije nepromenljivo i trebalo bi da se koristi ovako:

1) za glagole u perfektu:

Jesi li (ti) otišao/-la na Sajam knjiga?
Odgovor: Da, otišao/-la (je)sam.
Je li (on/ona) otišao/-la na Sajam knjiga? (samo se javlja u 3. l. j. ova najčešće upotrebljavana forma)
Odgovor: Da, otišao/-la je(ste).
Jesmo li (mi) otišli/-le na Sajam knjiga?
Odgovor: Da, otišli/-le (je)smo.
Jeste li (vi) otišli/-le na Sajam knjiga?
Odgovor: Da, otišli/-le (je)ste.
Jesu li (oni/one) otišli/-le na Sajam knjiga?
Odgovor: Da, otišli/-le (je)su.

2) za imenske predikate:

Jesi li (ti) učenik/-ca?
Odgovor: Da, ja (je)sam učenik/-ca.
Je li (on/ona) učenik/-ca?
Odgovor: Da, on/ona je(ste) učenik/-ca.
Jesmo li (mi) učenici/-ce?
Odgovor: Da, mi (je)smo učenici/-ce.
Jeste li (vi) učenici/-ce?
Odgovor: Da, vi (je)ste učenici/-ce.
Jesu li (oni/one) učenici/-ce?
Odgovor: Da, oni/one (je)su učenici/-ce.

"Jesam li, jesi li" itd. mogu se koristiti samo u onim pitanjima u kojima će se oblici glagola jesam sadržati i u odgovoru. Govorni jezik nešto je drugačiji (on se zvanično ne kodifikuje i tu je, da tako kažem, sve dozvoljeno, ma koliko bilo nepravilno ili, čak, smešno, mada, prirodno, preporuke postoje, jer tu imamo i upotrebu akcenata kao problem), pa je u njega, moglo bi se reći kao upitna rečca, ušao oblik "je li" (koji i ja ga mnogo koristim, pa i u porukama pišem "jel" kada postavljam pitanje :p). Ako ne želite da razmišljate o glagolskim oblicima i sintaksi, "da li" je najbezbednija varijanta za pisani jezik:

Da li si ti bio na Sajmu knjiga?​
Da li je ona učenica?​
 

shmeksi

Advanced
Učlanjen(a)
24.10.2007.
Poruke
3.189
Pohvaljen
6
Ivan Klajn reče da je "je l'" savim pravilno i upotrebljivo kao i da bi trebalo razmisliti o tome da i "jel'" postane pravilno. Sad se ne sećam tačno zbog kojih razloga, ali znam da je to rekao.
 

donato86

Intermediate
Učlanjen(a)
14.08.2009.
Poruke
153
Pohvaljen
0
Ako razmišljam kao lingvista (a to uglavnom uvek radim; takav je posao :D), razlog bi mogao biti taj što je upotreba "jel"-a (moram da ga stavim u padež, jače je od mene :p) toliko raširena, da nema smisla odupirati se tome. U ovom slučaju, moguće je da će se preći sa preskriptivnog pravila (onog koje nalaže upotrebu nekog jezičkog elementa na određeni, propisani, način), na deskriptivno pravilo (ono koje će opisati trenutno stanje jezičke stvarnosti). Tako bi "jel" moglo postati nova upitna rečca, rame uz rame sa "li" :)
 

shmeksi

Advanced
Učlanjen(a)
24.10.2007.
Poruke
3.189
Pohvaljen
6
Tako nešto je i on objasnio. Do skoro sam bio ubeđen da je "jel'" pravilno, a onda pogledah malo literaturu i videh da je "je l'" jedino zvanično pravilno.

Nego imam jedno pitanje za engleski, kada treba da označim pripadnost nečemu nikako da zapamtim da li se piše 's ili ide samo apostrof bez s ili ide samo slovo s na kraju reči bez apostrofa.
 

donato86

Intermediate
Učlanjen(a)
14.08.2009.
Poruke
153
Pohvaljen
0
@shmeksi

Imaš varijante:

sister's book - sestrina knjiga (pripadnost jednoj osobi)
sisters' book - knjiga sestara (pripadnost nekolikim osobama)

Videćeš na mnogim forumima, sajtovima i sl. varijante bez apostrofa (*Peoples Republic of China - treba, "People's") ili pogrešnim pozicijama apostrofa (*Peoples' Republic of China - mada peoples' može, ali u značenju pripadnosti većem broju naroda, a ne jednom). Ljudi prosto rade isto što i mi sa srpskim - ne bave se mnogo pravopisom, jer prosto znaju šta pisac hoće da kaže. U svakom slučaju, ova dva pravila odozgo su osnovna i njih se drži.
 

Goldstein

Higher intermediate
Učlanjen(a)
31.08.2008.
Poruke
1.694
Pohvaljen
6
Lokacija
Beograd
Takođe, jedna od grešaka koju najčešće srećem u pisanju forumaša jeste odvajanje nastavka za množinu kada se glagol menja po licima. Recimo: dođi te, uzmi te, uživaj te, hajde mo, uradi će mo i sl.
Ne kažem da je moje pisanje savršeno, ali ovo su neke osnovne stvari koje bi trebalo poštovati.
 

jovanovm

Advanced
Učlanjen(a)
09.04.2007.
Poruke
3.651
Pohvaljen
439
Lokacija
Kradifornija
@shmeksi
Važno je napomenuti kod Saksonskog genitiva da kad hoćeš da kažeš "njeno/njegovo" na engleskom se piše its a ne it's, jer je potonja konflagracija u upotrebi za skraćenicu it is. Npr:

I am playing with a dog. Its fur is soft.

I am playing with an animal. It's a dog.
 
Vrh