A
ađinokaja – vrsta ruske harmonike, Duja je obećao da će je nabaviti, a kad Duja nešto obeća, ne znate vi njega…
andrak – neki đavo, ako samo nije baš onaj đavo o kom se tolko i priča…
ada – krupnija adica, rečno ostrvce
adica – deminutiv od „ada“, koje su ionako deminutivne veličine
B
baba – (sa dugim prvim A) otac kasnijepomenutog derana
badavani – ne bih sad o njima
bećarac – e, to ne važi, ta reč se ne pominje ni u jednoj pesmi
Bečkerek – staro ime za Petrograd
Bilbo Bagins – praviću se da nisam čuo da niste čitali „Hobita“
bogarati – psovati a koristiti Boga za subjekat uz kojekakve predikate, što nit je lepo nit pametno, al omakne se…
bekrija – ni prošo kraj matroza, neženja, cuger, kartaroš, na koga li je samo?
basamak – stepenik na kapidžiku (nemam sad vremena da objašnjavam i šta je kapidžik), na kom se najlepše sedi dok se čeka Neko, na koji Neko zna da se popentra da bi poljubac dobio jednu sasvim drugu dimenziju, a koji se, nažalost, eto ponekad zloupotrebi i za odlazak kući, pa i za odlazak zauvek, i još gore…
V
vračka – nešto kao ono kad obučeš prevrnutu majcu da te fizičarka ne bi prozvala
G
Galicija – oblast između Poljske i Ukrajine u koju su slati regruti iz Vojvodine u prvom ratu, i gde je došlo do nekoliko velikih sudara sa Rusima na frontu, kad su u isto vreme Rusi krenuli da prebegnu na ovu, a naši na onu stranu…
Gospojina – dvadeset i neki avgust, čini mi se, slava u Novom Bečeju, nazvaću Gođu da tačno saznam datum, pa ću vam javiti
D
deran – adolescentna osoba muškog pola
dođoši – kolonisti iz pasivnih krajeva koji aktivno rabe Vojvodinu
duduške ko pupuške – duduške su, eh, duduške su duduške… A pupuška je okrajak hleba, uzgred budi rečeno…
Đ
đilkoš – opet šalabajzer, samo još i malo nakrivo nasađen
đurđic – đurđevak, još lokalnije, nekad sumnjam da su ga igde van naše ulice tako i nazivali
J
jankel – kratak kaputić, zgodan za prelazno vreme (vreme kad se prelaze tarabe i bedemi)…
jezuška – otisak tela raširenih ruku i nogu u snegu, u prvom snegu po mogućnosti…
K
kajdanka – notna sveska, bude tu i povisilica i razrešilica i kojekakvih čuda
kavurma – jelo, koje se, kao prvi poljubac, najbolje konzumira zatvorenih očiju, nešto kao ona salata od hobotnice u svinjskoj verziji
kućerda „na lakat“ – kuća u obliku slova „?“ ćiriličnog dabome, probajte da nazidate kuću u obliku latiničnog slova „G“, pa ćete videti o čemu govorim
kaćiperka – taman kako i zvuči, pomodarka, šminkerka…
kerefeke – ne znam šta da vam kažem… Kad neko izvodi sve nešto drnda-vrnda, kazla bi moja teta Spasenija…
Kad bucov čini raub – bolje da sam reko: kad riba čini raub, jer ovako ćete me pitati i šta je bucov, pa objašnjavanju nikad kraja, jedva ću objasniti i taj „Buć!“ kad velika riba smota malu sa površine vode, i napravi vir…
Kis napraforgo – mali suncokret (mađarski)
Kamdžija – bič bi bila preteška reč za to, kamdžija je pre tu da se sa konja teraju one dosadne zelene muve, kamdžija je, dakle, bič za muve…
Knap – ni tesan ni širok nego knap, šta da vam kažem
M
Me sem ćoro – siromah sam, jadan ja (romski)
mundir – vrsta paradne uniforme iz dalekog, predmaskirnog perioda…
Matroz – mornarički oficir, ubio se za teget knap mundir…
N
Na ćer mande čingara – (takođe romski, šta ste očekivali, odjednom jermenski?), ne pravi mi frku
Nemeškinja – otmena devojka Nemačkog (ili Mađarskog) porekla, obično plemićkog, takvih devojaka odavno nema, al’ ne kažem ja to zato što me je žao, ta ite molim vas, ne bih ja ovu moju Banatušku dao za sto Nemeškinja, nego samo objašnjavam…
O
Oberst – zbuči kao glavni konobar, ali nije, to je pukovnik, a možda je on nekad i bio kelner, ali ne verujem…
opajdara – to bi trebala da bude loša karakteristika za devojku, al’, kolko se ja sećam…
opirače – krpe za sudove, bljak…
orcati – vucati se naokolo, i ovo je zamišljeno kao negativno, ali se svodi na „provoditi se“, pa sad ti gledaj ko je tu blesav…
P
podgrejane krompirače – pazite, ni friške ih ne volim, a o podgrejanim da i ne govorim…
Petrograd – staro ime za Zrenjanin
R
ruski štim – način štimanja gitare u kom i bećarac tužno zvuči
S
skefati – očetkati, najbolje bi se objasnilo uz pomoć jedne polupsovke, al’ dobro…
sokak – malo uži šor
T
Tamiš – reka u Banatu, uliva se mož’bit u Begej, mož’bit u Tisu, al’ u svakom slučaju naposletku dospeva u Dunav, ko sve čestite reke
Totice – Slovakinje, Slovakinjice, Slovakinjičice takoreći
F
Feš u struku – ona koja ne mora da nosi kaiš da bi se znalo gde joj je struk…
Fićok – fraklić
Fraklić – čokanj (čokanj – ono malo iz čega se pije rakija, zato toliko i izbegavam odgovor jer ne mogu da smislim ništa bolje od „ono malo“… )
Frtalj – četvrt, ali ume biti sasvim dosta, u većini slučajeva…
Č
Čivutski – Jevrejski, lokalno…
Čhu ćo šoro paša mande – stavi glavu kraj mene (romski)
Čorda konja – krdo, samo što su naši konji fini pa uz njih ide i finija reč…
DŽ
džidža-midže i pufnice – to ste morali videti…
džindžov – klipan, ni ovamo ni onamo, sve bi mogo al ništa ne ume…
Š
šor – malo širi sokak
šloging – od imenice „šlog“, moždani udar, koji nije proporcionalan veličini mozga, kod nekih tek šlog otkrije postojanje mozga
šalukatre – žaluzine, drveni kapci na prozorima idealni za lupnjavu vojne policije
šajka – vrsta Dunavskog graničnog brodića koji, kanda, plovi još jedino po dubokim pesmama. Skroz je nest’o, niko nije vodio računa o tome da bi Dunav opet mogo biti granica
švindlati – nemačka reč za „varati“, čudi me da Nemci uopšte imaju takvu reč, jedan tako čestit narod kao oni…
šifonjer – vrsta ormana, tu se moglo sakrivati i od vlasti i od domaćina…
štafir – miraz za mladu, samo što nekima ni štafir nije pomogo, a neke se opet udale sa cegerom oraja, nema pravila…
Štrand – rečno kupalište, Novosacko, je, recimo, na glasu, a otom se ovde baš i radi…
šlinga u bećaruše – po mom iskustvu nešto sasvim drugačije nego šlinga u nebećaruše, to jest devojke koja drži do sebe, umesto da pusti da to drugi rade…
Čekaj, a šlinga? – Ajd, dobro, ona čipka kad već navaljivate, mislio sam da se to bar zna…
Izvor
https://balasevici.wordpress.com/2014/0 ... ti-je-ono/
):
