Pravopis
- Začetnik teme Ambassador
- Datum pokretanja
To je zato što to ni u engleskom to nije S genitiv, već pridevska zamenica.jovanovm":1naepr1i je napisao(la):
Ajd i ja da pripomenem jednu izrazito čestu, a pogrešnu pojavu:
Ićićemo NJET.
Ići ćemo DA.
Neizostavno važi za sve ''ći'' glagole.
jovanovm
Advanced
Mislio sam da je ovo drugo S. genitiv, ne izrazih se lepo 
bigvlada
Advanced
Otvorena polemika o ženskim titulama u srpskom jeziku
Kako reći: žena borac ili borkinja
Autor: Manuela Graf | Foto:J.Vučetić | 24.10.2009. - 05:00
Dragana Mršević Radović, Miroslav Nikolić, Svenka Savić, Bogdan Terzić
Osobu ženskog pola koja predaje u školi zovemo učiteljica ili profesorka/profesorica, kada leči ona je doktorka/doktorica, ali šta ako zastupa ljude u sudskim procesima? Je li onda advokat, advokatica, akvokatkinja, zastupnik ili zastupnica? Kako tek nazvati ženu borca - borkinja?
Na koji način uskladiti srpski jezik sa Deklaracijom o ljudskim pravima (1948), pitanje je kojim su se pozabavile Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro i Gordana Štasni u knjizi „Rod i jezik“. Ova publikacija upravo se pojavila u izdanju „Ženskih studija i istraživanja“ i „Futura publikacije“ (projekat je podržala Fondacija „Fridrih Ebert“), a već je izazvala polemike i kritike. S obzirom na to da jezička kultura u Srbiji decenijama nije na zavidnom nivou o rodnoj ravnopravnosti do sada se nije detaljnije raspravljalo.
- Publikacija sumira dosadašnja iskustva, ukazuje na moguće pravce normiranja rodno osetljivog jezika i poziva na dijalog kako lingviste, tako i celokupno društvo. U Srbiji se tek formira navika da razmišljamo o jeziku u kontekstu ljudskih prava - kaže prof. dr Svenka Savić.
Zvanja i zanimanja u zdravstvu, prosveti, sportu, muzici su odavno i ženska (doktorka, učiteljica, flautistkinja, pijanistkinja, teniserka, sportistkinja), ali ima oblasti u kojima, npr. nisu definisana akademska zvanja, recimo (docentkinja, prodekanka…).
- Naš jezik je arhaičan i neravnopravnosti ne možemo u potpunosti otkloniti, ali smo, što se tiče ravnopravnosti polova dosta odmakli - tvrdi prof. dr Miroslav Nikolić.
On se, kao i većina lingvista, zalaže za to da se koriste reči za ženska zanimanja koje već postoje, kao i one koje se mogu napraviti po uobičajenim modelima srpskog jezika. Ipak, ni najplemenitiji ciljevi kao što je ravnopravnost ne mogu biti opravdanje da se silom menja jezik, upozorava naš sagovornik, reč mora biti prihvaćena spontano, ne može se narediti njena upotreba. Da li je neka forma ženskog roda za zanimanja i titule lepo ili dobro skovana može nam reći jedino naša intuicija. Osnovno pravilo je da reč ne para ni uši, ni misao, ni mozak, ni znanje, objašnjava prof. dr Dragana Mršević.
- Neke stvari nama lingvistima mogu biti nepravilne, ali prihvatljive jer su potrebne jeziku. Potreba najbolje rešava jezičke nedoumice.
Kada imamo dilemu da li nešto dobro zvuči bolje je da izbegnemo građenje reči, savetuje profesorka Mršević: kustoskinje, kustosice, psihopatice, vojne pitomkinje ili pitomice, nisu dobra rešenja.
- Reč „pitomice“ u srpskom postoji, ali nema veze sa vojskom. Pitomice su pre Drugog svetskog rata bile devojke koje su dobijale stipendiju.
Naročito treba voditi računa kod opisnog imenovanja ženskih zanimanja.
- Nije dobro ni rešenje zameniti telekomunikatorka sa osoba zadužena za telekomunikaciju. To me podseća na birokratski jezik iz doba komunizma, kojeg smo se jedva otarasili - upozorava prof. Dragana Mršević i kaže: - Ja nisam osoba za držanje časova, već profesorka.
Pitanje za diskusiju je i da li izbegavamo neravnopravnost kada kažemo „matematičari“.
- Načelno je pitanje da li reč matematičari isključuje osobe ženskog pola? Ja mislim da ne. Reč je upotrebljena za nekonkretne, neodređene osobe i ne znam zašto bi žena bila isključena iz toga. Slično je kada se upotrebljava reč čovek u značenju ljudsko biće. Kada kažemo „čovek je za to i to sposoban“ svi znamo da je u pitanju ljudsko biće. Tako se kaže i žena borac - borac u najopštijem smislu - tvrdi Dragana Mršević.
Neki lingvisti ipak smatraju da se treba držati tradicije prema kojoj se na dokumentima, diplomama, uverenjima, potvrdama, zvanja daju isključivo u muškom rodu.
- Nećemo za doktora filoloških nauka reći doktorka filoloških nauka. Pitao sam doktorke sa Medicinskog fakulteta jesu li one patološkinje ili patolozi, gastroenterohepatolog ili gastroenterohepatološkinja. „Bože, odakle vam to!“, rekle su mi. Sreo sam moju nekadašnju studentkinju, sada prvakinju Beogradske opere Jasminu Trumbetaš, koja, dakle, ima i jezičko obrazovanje, i pitao je da li je ona sopranistkinja ili sopranistica. „Ju, otkud vam to!“ bila je i njena reakcija - kaže prof. dr Bogdan Terzić.
Evropska zajednica zahteva da žena bude vidljiva u aktima i zakonima. Svi jezici naprednih društvenih sredina zahvaćeni su ovim procesom. Pošto se kod nas broj profesija mnogo povećao imamo probleme u njihovom imenovanju, ističe dr Stana Ristić, recenzent knjige „Rod i jezik“.
Sekretarka protiv sekretarice
- Primećujem da je od skoro u upotrebu ušla reč sekretarka (državna ili pokrajinska) i ne bih imao ništa protiv nje da ne postoji reč sekretarica. Neki kažu da ne znače isto ili da je sekretarica nižeg ranga. Po tom principu bismo mogli da tražimo da se predsednik države zove drukčije jer imamo i predsednika kućnog saveta. Moram priznati da sam razočaran tolikom učestalošću sufiksa - ka, koji je potisnuo tipičan štokavski, srpski sufiks - ica (profesorka/profesorica) - kaže prof. dr Miroslav Nikolić.
Rečnici i praksa
Nazivi za zanimanja i titule žena u srpskom jeziku još uvek nisu normirama, ali ih se obilje nalazi u Rečniku SANU i Matice srpske. Međutim, nekih naziva za ženska zanimanja - danas sasvim uobičajenih u stručnoj literaturi i medijima - nema u rečnicima.
Primeri iz rečnika
- aktivistkinja
- ambasadorka
- astronomka
- avijatičarka
- bravarka/bravarica
- čelistkinja
- ekonomistkinja
- genetičarka
- gnjuračica
- intelektualka
- poslanica
- vozačica
Primeri iz prakse
- atašeica
- biološkinja
- dirigentkinja
- docentkinja
- ekspertkinja
- električarka
- forenzičarka
- geometarka
- gineloškinja
- hiruškinja
- kancelarka
- pedijatarka
Izvor:Blic
http://www.blic.rs/kultura.php?id=117106
Moj stav je da ne treba menjati nazive zanimanja da bi se udovoljilo polnim razlikama. Nepravda? Ne, činjenica je da su većinu zanimanja prvo obavljali muškarci ali ima i suprotnih primera. Magistar i doktor su titule, imena većine zanimanja su u muškom rodu dok je sama delatnost u ženskom (npr. hirurg-hirurgija). Ovo insistiranje na prepevima imena je jedan primer kada mi borci (borkinje) za ljudska/ženska prava idu na živce. Jel sada mi treba da tražimo da se medicinsko osoblje zove medicinska braća, a babica babac, ili još grđe dedica? Ne brinite ništa, sada će doći ginekološkinja sa dva medicinska brata i dedicom. :/
Kako reći: žena borac ili borkinja
Autor: Manuela Graf | Foto:J.Vučetić | 24.10.2009. - 05:00
Dragana Mršević Radović, Miroslav Nikolić, Svenka Savić, Bogdan Terzić
Osobu ženskog pola koja predaje u školi zovemo učiteljica ili profesorka/profesorica, kada leči ona je doktorka/doktorica, ali šta ako zastupa ljude u sudskim procesima? Je li onda advokat, advokatica, akvokatkinja, zastupnik ili zastupnica? Kako tek nazvati ženu borca - borkinja?
Na koji način uskladiti srpski jezik sa Deklaracijom o ljudskim pravima (1948), pitanje je kojim su se pozabavile Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro i Gordana Štasni u knjizi „Rod i jezik“. Ova publikacija upravo se pojavila u izdanju „Ženskih studija i istraživanja“ i „Futura publikacije“ (projekat je podržala Fondacija „Fridrih Ebert“), a već je izazvala polemike i kritike. S obzirom na to da jezička kultura u Srbiji decenijama nije na zavidnom nivou o rodnoj ravnopravnosti do sada se nije detaljnije raspravljalo.
- Publikacija sumira dosadašnja iskustva, ukazuje na moguće pravce normiranja rodno osetljivog jezika i poziva na dijalog kako lingviste, tako i celokupno društvo. U Srbiji se tek formira navika da razmišljamo o jeziku u kontekstu ljudskih prava - kaže prof. dr Svenka Savić.
Zvanja i zanimanja u zdravstvu, prosveti, sportu, muzici su odavno i ženska (doktorka, učiteljica, flautistkinja, pijanistkinja, teniserka, sportistkinja), ali ima oblasti u kojima, npr. nisu definisana akademska zvanja, recimo (docentkinja, prodekanka…).
- Naš jezik je arhaičan i neravnopravnosti ne možemo u potpunosti otkloniti, ali smo, što se tiče ravnopravnosti polova dosta odmakli - tvrdi prof. dr Miroslav Nikolić.
On se, kao i većina lingvista, zalaže za to da se koriste reči za ženska zanimanja koje već postoje, kao i one koje se mogu napraviti po uobičajenim modelima srpskog jezika. Ipak, ni najplemenitiji ciljevi kao što je ravnopravnost ne mogu biti opravdanje da se silom menja jezik, upozorava naš sagovornik, reč mora biti prihvaćena spontano, ne može se narediti njena upotreba. Da li je neka forma ženskog roda za zanimanja i titule lepo ili dobro skovana može nam reći jedino naša intuicija. Osnovno pravilo je da reč ne para ni uši, ni misao, ni mozak, ni znanje, objašnjava prof. dr Dragana Mršević.
- Neke stvari nama lingvistima mogu biti nepravilne, ali prihvatljive jer su potrebne jeziku. Potreba najbolje rešava jezičke nedoumice.
Kada imamo dilemu da li nešto dobro zvuči bolje je da izbegnemo građenje reči, savetuje profesorka Mršević: kustoskinje, kustosice, psihopatice, vojne pitomkinje ili pitomice, nisu dobra rešenja.
- Reč „pitomice“ u srpskom postoji, ali nema veze sa vojskom. Pitomice su pre Drugog svetskog rata bile devojke koje su dobijale stipendiju.
Naročito treba voditi računa kod opisnog imenovanja ženskih zanimanja.
- Nije dobro ni rešenje zameniti telekomunikatorka sa osoba zadužena za telekomunikaciju. To me podseća na birokratski jezik iz doba komunizma, kojeg smo se jedva otarasili - upozorava prof. Dragana Mršević i kaže: - Ja nisam osoba za držanje časova, već profesorka.
Pitanje za diskusiju je i da li izbegavamo neravnopravnost kada kažemo „matematičari“.
- Načelno je pitanje da li reč matematičari isključuje osobe ženskog pola? Ja mislim da ne. Reč je upotrebljena za nekonkretne, neodređene osobe i ne znam zašto bi žena bila isključena iz toga. Slično je kada se upotrebljava reč čovek u značenju ljudsko biće. Kada kažemo „čovek je za to i to sposoban“ svi znamo da je u pitanju ljudsko biće. Tako se kaže i žena borac - borac u najopštijem smislu - tvrdi Dragana Mršević.
Neki lingvisti ipak smatraju da se treba držati tradicije prema kojoj se na dokumentima, diplomama, uverenjima, potvrdama, zvanja daju isključivo u muškom rodu.
- Nećemo za doktora filoloških nauka reći doktorka filoloških nauka. Pitao sam doktorke sa Medicinskog fakulteta jesu li one patološkinje ili patolozi, gastroenterohepatolog ili gastroenterohepatološkinja. „Bože, odakle vam to!“, rekle su mi. Sreo sam moju nekadašnju studentkinju, sada prvakinju Beogradske opere Jasminu Trumbetaš, koja, dakle, ima i jezičko obrazovanje, i pitao je da li je ona sopranistkinja ili sopranistica. „Ju, otkud vam to!“ bila je i njena reakcija - kaže prof. dr Bogdan Terzić.
Evropska zajednica zahteva da žena bude vidljiva u aktima i zakonima. Svi jezici naprednih društvenih sredina zahvaćeni su ovim procesom. Pošto se kod nas broj profesija mnogo povećao imamo probleme u njihovom imenovanju, ističe dr Stana Ristić, recenzent knjige „Rod i jezik“.
Sekretarka protiv sekretarice
- Primećujem da je od skoro u upotrebu ušla reč sekretarka (državna ili pokrajinska) i ne bih imao ništa protiv nje da ne postoji reč sekretarica. Neki kažu da ne znače isto ili da je sekretarica nižeg ranga. Po tom principu bismo mogli da tražimo da se predsednik države zove drukčije jer imamo i predsednika kućnog saveta. Moram priznati da sam razočaran tolikom učestalošću sufiksa - ka, koji je potisnuo tipičan štokavski, srpski sufiks - ica (profesorka/profesorica) - kaže prof. dr Miroslav Nikolić.
Rečnici i praksa
Nazivi za zanimanja i titule žena u srpskom jeziku još uvek nisu normirama, ali ih se obilje nalazi u Rečniku SANU i Matice srpske. Međutim, nekih naziva za ženska zanimanja - danas sasvim uobičajenih u stručnoj literaturi i medijima - nema u rečnicima.
Primeri iz rečnika
- aktivistkinja
- ambasadorka
- astronomka
- avijatičarka
- bravarka/bravarica
- čelistkinja
- ekonomistkinja
- genetičarka
- gnjuračica
- intelektualka
- poslanica
- vozačica
Primeri iz prakse
- atašeica
- biološkinja
- dirigentkinja
- docentkinja
- ekspertkinja
- električarka
- forenzičarka
- geometarka
- gineloškinja
- hiruškinja
- kancelarka
- pedijatarka
Izvor:Blic
http://www.blic.rs/kultura.php?id=117106
Moj stav je da ne treba menjati nazive zanimanja da bi se udovoljilo polnim razlikama. Nepravda? Ne, činjenica je da su većinu zanimanja prvo obavljali muškarci ali ima i suprotnih primera. Magistar i doktor su titule, imena većine zanimanja su u muškom rodu dok je sama delatnost u ženskom (npr. hirurg-hirurgija). Ovo insistiranje na prepevima imena je jedan primer kada mi borci (borkinje) za ljudska/ženska prava idu na živce. Jel sada mi treba da tražimo da se medicinsko osoblje zove medicinska braća, a babica babac, ili još grđe dedica? Ne brinite ništa, sada će doći ginekološkinja sa dva medicinska brata i dedicom. :/
jovanovm
Advanced
Pa debata je velika, vezana i za odnose moći u društvu, položaj žena, uopštenu misoginiju koja onda postaje institucionalizovana jezikom. Ali moje mišljenje je da ipak postoji razlika između gramatičkog roda i pola. Ukoliko se trudimo da ostvarimo jednakost, mnogo racionalnije je da shvatimo da jezik sam u sebi prihvata razliku između ta dva, i da su to u suštini odvojene kategorije. Recimo za isti objekat reč sto na srpskom je muškog roda, masa na makedonskom je ženskog. Gde je tu logika? Logika je u tome da imenica može imati određenu gramatičku funkciju, a da to nema nikakve veze sa polom (ili polnom vrednošću) objekta koji označava. Zašto je drvo muškog roda, a rafinirani oblik - stolica ženskog? Jedino što mislim da ima smisla je promena gramatičkih kategorija - umesto muški, ženski, srednji rod (takođe interesantan koncept!) trebalo bi koristiti npr. prvi, drugi, treći. Ili im dati drugačija imena. A ko se prvi bavio kojim zanimanjem je ja mislim diskusija koja samo vodi u konflikt.
Uopšteno sam protiv intervencije države i interesnih grupa u jeziku, mislim da je to vrlo bezuspešno. Videćemo kako će proći novi, intervencijsko-raspoložen crnogorski jezik, npr.
Uopšteno sam protiv intervencije države i interesnih grupa u jeziku, mislim da je to vrlo bezuspešno. Videćemo kako će proći novi, intervencijsko-raspoložen crnogorski jezik, npr.
То што сам мушко, а ОСОБА, не чини ме нимало несрећним. Исто тако ми не треба мушка верзија речи за ЋУТАЛИЦА, СПАВАЛИЦА или ЉУДИНА. Додуше, постоје неке речи које трпе и мушку и женску верзију, али ПСИХОЛОШКИЊА, СУТКИЊА, АТАШЕИЦА, ЕКСПЕРТКИЊА... :bash:
E mene nervira to "-ica". "-ka" logicno oznacava zenski rod (doktorka, profesorka) dok "-ica" zvuci kao deminutiv. Mala kuca - kucica, mala devojka - devojcica, malo bilo sta u zenskom rodu = -ica. Tako meni "doktorica" zvuci kao "mala doktorka", profesorica kao "mala profesorka" itd.
Sto se tice uvodjenja zenskih naziva - ja sam za, dok ne zvuci rogobatno.
btw ja sam cuo za titulu medicinski brat u praksi
dozivali se tako u klinickom. Sad, ne znam dal' je bilo zaje*******avanje...@hazard
Danas izvedenice pomoću sufiksa -ka za ženskog agensa zvuče prihvatljivije, ali moram napomenuti da je do pre samo sto godina (možda čak i pedeset) doktorka bila isključivo supruga doktora (ne žena doktor), a knjiški primer upotrebe sufiksa -ka u ovom značenju jeste Nušićeva "Gospođa ministarka". Danas, kao što je poznato, ministarka zaista znači ministar koji je žena, a ne supruga ministra. Potencijalno rešenje *ministrica zvuči nesrećno, jer nije spontano nastalo. Mada, posmatrano sa lingvističkog gledišta, dr Nikolić jeste u pravu. Postoji agentivni sufiks za ženski rod, -ica, a mi sufiksu -ka dajemo to značenje i time ono prethodno gubi svoje mesto, pa će kroz narednih sto godina oni koji čuju naslov "Gospođa ministarka" isprva misliti da se radi o nekakvoj mučnoj drami čija se radnja dešava u vladi, a čija heroina je nekakva "boriteljka" za ljudska prava.
Danas izvedenice pomoću sufiksa -ka za ženskog agensa zvuče prihvatljivije, ali moram napomenuti da je do pre samo sto godina (možda čak i pedeset) doktorka bila isključivo supruga doktora (ne žena doktor), a knjiški primer upotrebe sufiksa -ka u ovom značenju jeste Nušićeva "Gospođa ministarka". Danas, kao što je poznato, ministarka zaista znači ministar koji je žena, a ne supruga ministra. Potencijalno rešenje *ministrica zvuči nesrećno, jer nije spontano nastalo. Mada, posmatrano sa lingvističkog gledišta, dr Nikolić jeste u pravu. Postoji agentivni sufiks za ženski rod, -ica, a mi sufiksu -ka dajemo to značenje i time ono prethodno gubi svoje mesto, pa će kroz narednih sto godina oni koji čuju naslov "Gospođa ministarka" isprva misliti da se radi o nekakvoj mučnoj drami čija se radnja dešava u vladi, a čija heroina je nekakva "boriteljka"
za ljudska prava.Pisanje naziva ulica i trgova:
1. Živim u Ulici srpskih vladara, sada se zove Ulica kralja Milana, a ti živiš u Ulici kneza Miloša.
2. Moja škola nalazi se u Ulici narodnih heroja.
3. Mnogi tramvaji idu kroz Bulevar kralja Aleksandra, koji se nekada zvao Bulevar revolucije.
4. Baš je dugačak onaj Treći bulevar.
5. Nalazimo se u osam na Trgu Republike (misli se na Republiku Srbiju, pa se zato drugi član u nazivu piše velikim slovom, inače Trg oslobođenja i sl).
6. Gde se nalazi Karađorđev trg?
Mislim da se pravila lako mogu izvesti na osnovu navedenih primera.
1. Živim u Ulici srpskih vladara, sada se zove Ulica kralja Milana, a ti živiš u Ulici kneza Miloša.
2. Moja škola nalazi se u Ulici narodnih heroja.
3. Mnogi tramvaji idu kroz Bulevar kralja Aleksandra, koji se nekada zvao Bulevar revolucije.
4. Baš je dugačak onaj Treći bulevar.
5. Nalazimo se u osam na Trgu Republike (misli se na Republiku Srbiju, pa se zato drugi član u nazivu piše velikim slovom, inače Trg oslobođenja i sl).
6. Gde se nalazi Karađorđev trg?
Mislim da se pravila lako mogu izvesti na osnovu navedenih primera.
zexland
Advanced
Na B92, kada ide neki prilog, uvek potpisuju sa psiholoskinja, a ne prsiholog, sto je meni krajnje cudno...sizif":399pou8z je napisao(la):
Ambassador
Advanced
Koliko sam ja čuo, zvanično je Filozofski fakultet ustanovio da je osoba ženskog pola koja diplomira psihologiju - psihološkinja, sociologiju - sociološkihnja, istorija - istoričarka, ist. umetnosti - istoričarka umetnosti, andragogija - dunno, antropologija - antropološkinja, pedagogija - dunno. No, za svaki slučaj mogu da se raspitam, te potvrdim/negiram.
Meni je prvi put kad sam čuo zvučalo malo rogobatno, no sasvim mi je Ok i navikao sam se (kao na Koštuničino).
Što bi rekla jedna moja drugarica, zašto može sluškinja, a ne može psihološkinja.
Jezik je oslikavao (staro) društvo, kao kada je jedina moguća povezanost žene i ministarskog položaja bila da ona bude žena ministra. Stvari se menjaju. S toga će se i jezik menjati, brže ili sporiije. Svakako mislim da je dobro da se uvede neki standard, iako je to beskrajno teško. Meni su srcu draže "hrvatske" izvodnice - ministrica, ali ni ministarka ili psihološkinja mi ne smeta. Ja ih koristim kada mogu i kad ne bi zvučalo previše rogobatno, a u principu se trudim da umesto zamenica i odrednica koristim neutralnu imenicu osoba.
Takođe mislim da je sasvim poželjno da RTS, (Radio Beogard), i Politika, zatim i neke važnije TV stanice i novine počnu da pišu rodno ravnopravno, jer je to nešto ka čemu društvo teži, što će se oslikati u jeziku, i oni bi trebalo da propagiraju neki standardni govor. Takođe, time se izbegavaju da na primer za Dijanu Dragutinović stalno mora da se spominje njeno ime inače se dolazi u smešnu situaciju da mora da se kaže: "bla, bla, bla Dijana Dragutinović.. bla bla.. Ministar je rekla bla bla".
Meni je prvi put kad sam čuo zvučalo malo rogobatno, no sasvim mi je Ok i navikao sam se (kao na Koštuničino).
Što bi rekla jedna moja drugarica, zašto može sluškinja, a ne može psihološkinja.
Jezik je oslikavao (staro) društvo, kao kada je jedina moguća povezanost žene i ministarskog položaja bila da ona bude žena ministra. Stvari se menjaju. S toga će se i jezik menjati, brže ili sporiije. Svakako mislim da je dobro da se uvede neki standard, iako je to beskrajno teško. Meni su srcu draže "hrvatske" izvodnice - ministrica, ali ni ministarka ili psihološkinja mi ne smeta. Ja ih koristim kada mogu i kad ne bi zvučalo previše rogobatno, a u principu se trudim da umesto zamenica i odrednica koristim neutralnu imenicu osoba.
Takođe mislim da je sasvim poželjno da RTS, (Radio Beogard), i Politika, zatim i neke važnije TV stanice i novine počnu da pišu rodno ravnopravno, jer je to nešto ka čemu društvo teži, što će se oslikati u jeziku, i oni bi trebalo da propagiraju neki standardni govor. Takođe, time se izbegavaju da na primer za Dijanu Dragutinović stalno mora da se spominje njeno ime inače se dolazi u smešnu situaciju da mora da se kaže: "bla, bla, bla Dijana Dragutinović.. bla bla.. Ministar je rekla bla bla".
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.116
- Pohvaljen
- 46.011
Na B92 malo pretjeruju npr narodni poslanik a zena poslanica to je tako idiotski da nemam rijeci .Kad kazu poslanica ta rijec mene odmah asocira na poslanicu njegove svetosti patrijarha Srpskog Pavla a nikako na zenu poslanika . :notok:
Ambassador
Advanced
Nataša Mićić i Gordana Pop-Lazić su imale konferenciju za štampu. Poslanik Pop-Lazić je izjavio da... Meni je ovako mnogo smešnije i besmislenije.
"Narodna poslanica" koristi se već godinama. Meni uopšte ne para uši. Što reče Ambasador, poslanik Pop-Lazić zaista zvuči... hm... dubiozno. Ali, Diši nam smeta gore.
Inače, u mojoj osnovnoj (nalazi se na NBG), mi smo imali ženu pedagoga, i u našoj, lokalnoj, "terminologiji" zvali smo je pedagogica (dobro, bilo je tu još i nekih, mhm, pogrdnih naziva, ali ne bih o tome)... Eto, čisto da dobacim i ja neko rešenje...
Inače, u mojoj osnovnoj (nalazi se na NBG), mi smo imali ženu pedagoga, i u našoj, lokalnoj, "terminologiji" zvali smo je pedagogica (dobro, bilo je tu još i nekih, mhm, pogrdnih naziva, ali ne bih o tome
)... Eto, čisto da dobacim i ja neko rešenje...Treba biti priglup, neinventivan i ponici u deprimirajucoj malogradjanstini, pa se zalagati za "feminizaciju" imenica. Ja sam osoba i ne vidim gde je tu problem. Ne zelim da budem osoban, a ne bunim se ni ako neko misli sa sam muskarcina. Postoje u nasem jeziku tri osnovne podvrste imenica: 1. roda, 2. roda, 3. roda. Stari gramaticari su odavno te vrste nazvali prema najzastupljenijim imenicama "muske", "zenske" i "srednje" (kakav je to uopste rod zaboga?!).
Za sada koliko mi je poznato jedino je Nemacka zvanicno odbacila tu suludu feministicku jezikcku politiku prerodjavanja imenica prema "polu" predmeta koji oznacavaju. Ko porodnjuje sam sebi stavlja nogu u usta, jer je upravo valjda ispravno da nam nije bitan pol coveka ako je dobar inzenjer, lekar, ili dobra osoba. Razume se da je u Nemackoj ostavljena dobra mogucnost svakom da bude "doktorka nauka", ali tu mugocnost mogu koristiti i muskarci cime je jos jednom podcrtana apsurdnost porodnjavanja. Sasvim druga stvar su oslavljavanja samih ljudi prema tituli, odnosno prerodnjavanje kada se zeli naznaciti pol lica o kome se govori - npr. nemacka kancelarka ili ta i ta doktorka. Gospodja Malovic je ministar pravde, ali razume se da ces je zvati "ministarka" ako je dozivas. Slicno je i sa nastavnicima itd. No u najzvanicnijim prigodama ipak ce i kongresmenka ostati kongresmen, a poslanica poslanik, jer je upravo u onim stvarima gde je samo duznost bitna, njihov pol nebitan. Takve stvari su postojale oduvek i zapravo su one najsovinistickije u celoj prici. Uostalom, izuzetak je jezik vec stvorio tamo gde mu je radi boljeg i lakseg izrazavanja bio potreban ili kako Bogdan Popovic najlepse kaze:
"Svaki je reformator; sto po dobroj logici znaci da ulogu reformatora uzimaju i oni koji nemaju spreme za taj posao. U nas posebice, gde je svaki darovit, i to uvek u vrlo visokom stepenu; gde svaki uvek sve zna najbolje; i dgde se za disciplinu zna samo kao za rec; i gde je volja za novacanjem velika; i gde jos iz sujete svaki voli da - onde gde ne treba i gde je lako - izdvoji od drugih"... oni "umuju na nas uobicajeni nacin, to jest zadrzavajuci se na prvoj misli koja im padne na pamet, ne proveravajuci je dalje, ne uzimajuci u obzir ostale okolnosti i razloge.. Dalja i krupna zabluda onih koji umuju je ta sto misle da se jeziku mogu postaviti norme koje treba da vrede za sve slucajeve, da se jezik moze "ujednaciti". Nista se u jeziku do kraja ne moze pravilno izvesti, ni u recniku, ni u gramatici, ni u izgovoru, ni u pravopisu... "
Za sada koliko mi je poznato jedino je Nemacka zvanicno odbacila tu suludu feministicku jezikcku politiku prerodjavanja imenica prema "polu" predmeta koji oznacavaju. Ko porodnjuje sam sebi stavlja nogu u usta, jer je upravo valjda ispravno da nam nije bitan pol coveka ako je dobar inzenjer, lekar, ili dobra osoba. Razume se da je u Nemackoj ostavljena dobra mogucnost svakom da bude "doktorka nauka", ali tu mugocnost mogu koristiti i muskarci cime je jos jednom podcrtana apsurdnost porodnjavanja. Sasvim druga stvar su oslavljavanja samih ljudi prema tituli, odnosno prerodnjavanje kada se zeli naznaciti pol lica o kome se govori - npr. nemacka kancelarka ili ta i ta doktorka. Gospodja Malovic je ministar pravde, ali razume se da ces je zvati "ministarka" ako je dozivas. Slicno je i sa nastavnicima itd. No u najzvanicnijim prigodama ipak ce i kongresmenka ostati kongresmen, a poslanica poslanik, jer je upravo u onim stvarima gde je samo duznost bitna, njihov pol nebitan. Takve stvari su postojale oduvek i zapravo su one najsovinistickije u celoj prici. Uostalom, izuzetak je jezik vec stvorio tamo gde mu je radi boljeg i lakseg izrazavanja bio potreban ili kako Bogdan Popovic najlepse kaze:
"Svaki je reformator; sto po dobroj logici znaci da ulogu reformatora uzimaju i oni koji nemaju spreme za taj posao. U nas posebice, gde je svaki darovit, i to uvek u vrlo visokom stepenu; gde svaki uvek sve zna najbolje; i dgde se za disciplinu zna samo kao za rec; i gde je volja za novacanjem velika; i gde jos iz sujete svaki voli da - onde gde ne treba i gde je lako - izdvoji od drugih"... oni "umuju na nas uobicajeni nacin, to jest zadrzavajuci se na prvoj misli koja im padne na pamet, ne proveravajuci je dalje, ne uzimajuci u obzir ostale okolnosti i razloge.. Dalja i krupna zabluda onih koji umuju je ta sto misle da se jeziku mogu postaviti norme koje treba da vrede za sve slucajeve, da se jezik moze "ujednaciti". Nista se u jeziku do kraja ne moze pravilno izvesti, ni u recniku, ni u gramatici, ni u izgovoru, ni u pravopisu... "
Lepo zboraše Bogdan Popović i u pravu je. No, postoje ljudi koji imaju spreme za taj posao, pa misle drugačije nego neke njihove kolege i to im se mora dopustiti. U tome je Bogdan Popović, da tako kažem, bio malo neparlamentaran. U okviru svakog zanimanja postoje oprečna strujanja, pa je i u lingvistici takav slučaj.
Po mom mišljenju, jeziku je milo ono što mu se i snilo, kao i babi, a ne ono što mu se komandovalo i tu se slažemo Popović i ja (što je slučajno; ima lingvista koji bi "ispeglali" jezike i za to, mora se priznati, imaju nekolike valjane argumente). Meni zaista loše i isforsirano zvuči "psihološkinja", i mislim da je rešenje "Psiholog, gđa/gđica ta i ta,..." (valjda je ovakva struktura i bila u upotrebi pre ovih novih momenata) za sada lepše. Naravno, reči kao što su: ministarka, doktorka i sl, koje su se već primile u jeziku, treba zadržati i ostaviti da jezička svest njegovih korisnika sama reguliše njegovu upotrebu prema realnim zahtevima vremena, a ne prema nekakvim politički inspirisanim procesima.
Postoje oblasti gde bi se zaista olakšao život određenim grupama ljudi kojima je on ionako težak. To su lica sa posebnim potrebama, sa kojima od pre svega par godina ne rade više defektolozi, već specijalni edukatori, jer u društvu dolazi do negativnog obeležavanja tih ljudi samim pomenom reči "defekt", koja, kao što je poznato, ima negativnu konotaciju. Istu konotaciju ima i reč "invalid" u nekim jezicima, a kod nas ne (bar ne toliko zbog značenja reči, koliko zbog društvenog shvatanja), jer prosečan govornik srpskog jezika ne poznaje njenu etimologiju. Kada bi se znalo da ona doslovno znači "bezvredan", ta reč bila bi izbačena odavno iz upotrebe, možda i od strane samih govornika, kao preoštra. U ovakvim slučajevima vidim potrebu da se interveniše u jeziku, jer ipak zbog terminologije mogu ponekad nastati predrasude u društvu koje negativno utiču na živote određenih grupa ljudi.
U slučaju ravnopravnosti polova, međutim, mogu stvari i drugačije da se postave. Bilo bi možda ispravnije rešenje da i muškarci i žene ravnopravno budu oslovljavani istim rečima, jer ukoliko postoje različite reči za polove, upravo tada stvara se neravnopravnost, tj. izdvaja se lice iz grupe ljudi povezanih istim zanimanjem.
Samo bi još bilo veselo kada bismo stvorili nove oblike za opšti rod, umesto što koristimo oblike muškog roda množine, kao i mnogi drugi indoevropski jezici.
P.S. @ Lucifer, srednji rod je rod koji nije ni muški, ni ženski, već nešto srednje (lat. neutrum - ni jedan, ni drugi)
Po mom mišljenju, jeziku je milo ono što mu se i snilo, kao i babi, a ne ono što mu se komandovalo i tu se slažemo Popović i ja (što je slučajno; ima lingvista koji bi "ispeglali" jezike i za to, mora se priznati, imaju nekolike valjane argumente). Meni zaista loše i isforsirano zvuči "psihološkinja", i mislim da je rešenje "Psiholog, gđa/gđica ta i ta,..." (valjda je ovakva struktura i bila u upotrebi pre ovih novih momenata) za sada lepše. Naravno, reči kao što su: ministarka, doktorka i sl, koje su se već primile u jeziku, treba zadržati i ostaviti da jezička svest njegovih korisnika sama reguliše njegovu upotrebu prema realnim zahtevima vremena, a ne prema nekakvim politički inspirisanim procesima.
Postoje oblasti gde bi se zaista olakšao život određenim grupama ljudi kojima je on ionako težak. To su lica sa posebnim potrebama, sa kojima od pre svega par godina ne rade više defektolozi, već specijalni edukatori, jer u društvu dolazi do negativnog obeležavanja tih ljudi samim pomenom reči "defekt", koja, kao što je poznato, ima negativnu konotaciju. Istu konotaciju ima i reč "invalid" u nekim jezicima, a kod nas ne (bar ne toliko zbog značenja reči, koliko zbog društvenog shvatanja), jer prosečan govornik srpskog jezika ne poznaje njenu etimologiju. Kada bi se znalo da ona doslovno znači "bezvredan", ta reč bila bi izbačena odavno iz upotrebe, možda i od strane samih govornika, kao preoštra. U ovakvim slučajevima vidim potrebu da se interveniše u jeziku, jer ipak zbog terminologije mogu ponekad nastati predrasude u društvu koje negativno utiču na živote određenih grupa ljudi.
U slučaju ravnopravnosti polova, međutim, mogu stvari i drugačije da se postave. Bilo bi možda ispravnije rešenje da i muškarci i žene ravnopravno budu oslovljavani istim rečima, jer ukoliko postoje različite reči za polove, upravo tada stvara se neravnopravnost, tj. izdvaja se lice iz grupe ljudi povezanih istim zanimanjem.
Samo bi još bilo veselo kada bismo stvorili nove oblike za opšti rod, umesto što koristimo oblike muškog roda množine, kao i mnogi drugi indoevropski jezici.
P.S. @ Lucifer, srednji rod je rod koji nije ni muški, ni ženski, već nešto srednje (lat. neutrum - ni jedan, ni drugi)
Kao opsti rod koristi se i zenski rod, vec prema potrebi: lav i lavica su velike macke. uopste je to imenovanje jednog i drugog roda kao muskog i zenskog, a onog treceg kao mozesmisliti srednjeg velika smejurija.
Mnogo je vaznije znati da u okviru svakog zanimanja ima ljudi sa visokom spremom pa i toboze clanstvima u kojekakvim najvisim ustanovama, a koji ne znaju svoj posao ili pak poznaju izuzetno dobro jednu odredjenu oblast ali nemaju dovoljno znanja da se bave opstim poslovima kojih su se latili. Takav je slucaj sa Klajnom koji je romanista, a bavi se normiranjem jezika i vecinom nasih "normativista". Drugacije se ne mogu objasniti slaboumlja tipa da instrumental kada se koristi za stvari nikad nema predlog "sa" (sa cime se pije kafa?), da se ne kaze kuci nego kod kuce (iako je kao i u engleskom, latinskom i nemackom po sredi prilog nastao od starog bespredloznog lokativa a ne zamena dativa i lokativa), da su flase pune, a da se mnogo voli itd. Prema tome, diskusija i kada je strucnjacka moze biti kranje nestrucna.
Reč "velike" zbog svoje sintaksičke funkcije i svog položaja nije opšteg roda. "Velike" je pridev koji se odnosi na reč "mačke" i slaže se u rodu i broju (ženski rod množine) sa rečju uz koju stoji i na koju se odnosi, a tek u primeru: Lav i lavica su veliki, reč "veliki" bila bi imenski deo predikata koji se odnosi na subjekatsku sintagmu "lav i lavica" i stoji u muškom rodu množine, koji se, upotrebljen u ovakvom kontekstu, gde je subjekat višečlan sa imenicama različitog roda, naziva opštim rodom.Lucifer":3mxf5nnm je napisao(la):
Ja nikada nisam čuo za pravilo da instrumental, kada se koristi za stvari, nema uz sebe predlog "sa". Pravilo nema nikakve konkretne veze sa padežom, već sa sintaksičkim funkcijama reči u rečenici i kaže da se priloška odredba sredstva koristi bez predloga "sa" (u toj rečeničnoj funkciji može se, pored predmeta, naći i osoba, u rečenici: Obrisaću Markom patos. - u značenju: Marko me toliko nervira da ću ga istući) dok priloška odredba društva zahteva predlog "sa" (Obrisaću s Markom patos. - u značenju: Marko će mi pomoći da obrišem patos). Mislim da je (ne)upotreba predloga "sa" ponekad veoma značajna, jer kafu pijemo držeći šoljicu rukom (instrumental sredstva), a ko voli, pije je, naravno, sa šećerom (instrumental društva). Eventualno, moglo bi se terminološki proširiti, kada je "lažno" društvo u pitanju, kao u ovom slučaju, pa dodati neku reč i reći: instrumental prividnog/figurativnog društva, jer je faktičko-logičko stanje da je šećer pridružen kafi (zato se ova odredba, valjda, tako i zove).Lucifer":3mxf5nnm je napisao(la):
U ovom slučaju, moglo bi se govoriti i "u kući" umesto "kod kuće" po nekakvoj logici, nego ova predloško-padežna konstrukcija jednostavno nije našla svoju upotrebu u jeziku. Lokativ je, za razliku od latinskog, padež koji u srpskom jeziku uvek zahteva predlog, pa je oblik "kući" bez predloga dativ, koji može označavati isključivo kretanje ka mestu, a oblici "u kući" (lokativ), odnosno "kod kuće" (genitiv), označavaju bivstvovanje na nekom mestu. Latinski, isto tako, ima dva različita padežna oblika za ove dve različite funkcije: kretanje ka mestu izražava se dativom ("domui"), a boravak na nekom mestu, za ovu reč (i još neke), lokativom ("domi"), tako da ne vidim zašto bi latinski bio primer za bilo šta što u srpskom valja ili ne valja. Za nemačku i englesku istorijsku gramatiku ne mogu ništa da kažem, jer sa njima nisam upoznat.Lucifer":3mxf5nnm je napisao(la):
Ovde se slažem, ali u jednom smeru. Ako je verovati pesmi "Love is in the air", ljubav izgleda može imati određenu zapreminu, ali zato zapremina flaša ne može biti pomnožena nekim sadržajem, već samo popunjena.Lucifer":3mxf5nnm je napisao(la):
Ambassador
Advanced
"Yesterday 22:22:22", vala baš ga natempira. A ja mislim da treba biti priglup, neobavešten ili maliciozan, pa se protiviti "feminizaciji" imenica. Ja sam ljudsko biće i vidim ogroman problem.Lucifer":m5k90dbv je napisao(la):
Nemam pojma nemački, ali meni se čini da je u pitanju nešto drugo:
Tolstokorova, A. "Gender Equality in Language and Communication: Human Rights Perspective" Paper presented at the annual meeting of the International Communication Association, Sheraton New York, New York City, NY Online <PDF>. 2009-05-25 from http://www.allacademic.com/meta/p13444_index.html p 13-14.
U načelu se slažem u potpunosti, i neki jezici, kao engleski, su mnogo pogodniji tome - npr. nećeš reći policeman, već police officer. Međutim, kod nas je to mnogo teže, jer već postoje ženski rodovi za neka zanimanja (kuvarica, spremačica, služavka, sekretarica, medicinska sestra, vaspitačica, itd.) i po kom onovu bi se onda izvršila ta "standratdizacija" na jedno? OVo je sad moje nagađanje, ali mislim da naš jezik nije kao nemački gde se pretpostavljam lakše može odrediti "neutralan" rod.donato86":m5k90dbv je napisao(la):
Dalje, imamo izvikan primer - sekretar (osoba sa diplomom) // sekrertarica (osoba bez diplome koja kuva kafu i pušta goste), gde je očigledno preslikan društveni odnos u jezik. Sada, pošto se taj društveni odnos menja (žene mogu da studiraju fakultet, i završavaju ga), logično je očekivati i da će se terminologija promeniti.
Dakle, u samoj jezičkoj strukturi je usađen društveni odnos, u ovom slučaju neravnopravnosti, i kako se društvo menja, tako će se i odnos menjati. Npr. moja majka u gimnaziji školsku psihološkinju je zvala psiholog, dok je moja generacija istu zvala psihologičarka - dakle, niko nam nije rekao kako treba to da radimo, šta treba da kažemo, niti objašnjavao ogromnu teorijsku pozadinu zašto terba upotrebljavati imenicu u ženskom rodu, to su činili i najhardkor desničari. Proces će se odviti pre ili kasnije - pitanje je samo da li mi to želimo da kontrolišemo i standardizujemo ili da prepustimo stihiji. Ja mislim da treba standardizovati.
jovanovm
Advanced
A zasto onda ne pustimo proces da se desi sam po sebi i onda da vec ustaljena resenja u jeziku primenimo? Znaci umesto da po socijalnom projektu ravnopravnog drustva krojimo jezik (Fukoa, Bodrijara, Agambena, i druge cu ti ovde samo napomenuti, a mirisu na kilometar, zar ne?..) da pustimo drustvo i njegove tokove da sami to urade. Jer u kontroli i standardizaciji je urodjen odredjeni odnos moci koji sam u sebi ima ugradjene premise nepravde prema odredjenim grupama. Iz toga svega se stvara konfliktna situacija koja ima vrlo ovozemaljske posledice.... Treba li da spominjem primere "Freedom Fried", sovjetskog novogovora, nacistickog diskursa "cistoce" i "zivotnof prostora", ili nacionalistickih mutacija jezickog kontrolisanja na nasim prostorima? Ili da spominjem jezicku situaciju u Maroku i Sudanu, forsiranje jezicke forme kao socijalnog projekta na Karibima, ili bilo koji drugi prostor? Zar ne vidis bar neku slicnost sa svim tim procesima?
Iako je Lucifer grub u svom pristupu, ipak se duboko slazem s njim po ovom pitanju. (da, kolege forumasi, zabelezite)
I samo EDIT:
Znaci umesto da se znacenje termina promeni (prirodna pojava koja se desava svaki dan), treba termin sam po sebi da se promeni? BTW (SSP, sa strane puta?
) "sekretar" odavno nema to znacenje kao ranije, a "sekretarica" odavno u ozbiljnijim firmama mora da ima diplomu. P.S. Psihologicarka je prirodno nastala forma, psiholoskinja nije... matematicarka, fizicarka, itd itd? profesorka, uciteljica? hocemo li jezik koji ima apsolutnog logickog smisla svuda, ili jezik koji veliki broj ljudi koristi prirodno? oba ne moze.
Ja se ne bih samo složio da se ovo pitanje prepusti stihiji. Štaviše, ja preporučujem da se to tako uradi. Do promene, ako je toliko željena i potrebna društvu, slažem se, treba da dođe. No, to se neće završiti, i ne treba, za našega života 
Prosto, zbog funkcionisanja mehanizama u jeziku koji koriste živi ljudi. Nevoljnost mnogih nas da koristimo reč "psihološkinja" dovešće vremenom ne samo do njenog izbacivanja iz upotrebe, nego do gašenja tog kompletnog procesa, pa tako ništa neće biti urađeno. Takođe, (tek sad sam se setio da to pomenem ) istakao bih i mišljenje koje vlada na mom fakultetu (pretpostavljam da se može zaključiti gde studiram), jer smo o ovome razgovarali baš nedavno: moje koleginice kao većinska ženska grupacija prestravljene su tim terminom "psihološkinja", i nikad ne bi volele da ih neko nazove "filološkinjama", niti da im u diplomi stoji "filološkinja" ili "profesorka".
Prosto, zbog funkcionisanja mehanizama u jeziku koji koriste živi ljudi. Nevoljnost mnogih nas da koristimo reč "psihološkinja" dovešće vremenom ne samo do njenog izbacivanja iz upotrebe, nego do gašenja tog kompletnog procesa, pa tako ništa neće biti urađeno. Takođe, (tek sad sam se setio da to pomenem ) istakao bih i mišljenje koje vlada na mom fakultetu (pretpostavljam da se može zaključiti gde studiram), jer smo o ovome razgovarali baš nedavno: moje koleginice kao većinska ženska grupacija prestravljene su tim terminom "psihološkinja", i nikad ne bi volele da ih neko nazove "filološkinjama", niti da im u diplomi stoji "filološkinja" ili "profesorka".Treba razlikovati dve stvari: da li postoji problem u nasem izrazavanju i da li se nase izrazavanje moze promeniti, a da se jezik ne nagrdi, jer nas jezik nije komisijski projekat kao hrvatski jezik.
povodom prve stvari - problem ne postoji van glava ljudi koji su toliko opsednuti polnim i rodnim razlikama, da im se svugde prividjaju kojekakve diskriminacije. Jos jednom, samo je istorijska slucajnost sto se za jednu grupu imenica koristi naziv "muski rod", a za drugu "zenski rod". U stvarnosti i iz prve i iz druge grupe postoje reci koje sluze za oslovljavanje i muskaraca i zena i stvari koje nisu nijednog pola (knjiga, most, bulevar, ulica, drzava, grad...). Iz ove druge - "neproblematicne": osoba, muskarcina, junacina, kukavica, beba, dvorska luda.
povodom druge stvari - za razliku od ogromne vecine indoevropskih jezika, nas jezik (najslicnije litvanskom) nije gramaticki uproscen do dovoljne mere, da moze bilo st ada se secne i da se prilepi a da bude prirodno i ne poremeti citav sistem. Najbolji primer vam je suludo i pogresno prenosenje akcenta na stranim recima na RTS-u koje je izazvalo i prenosenje akcenta na domacim recima ka pocetku reci gde mu uopste nema mesta (Otvaranje, umesto otvAranje) i u skorije vreme transofrmaciju kratkouzlaznih akcenata u kratkosilazne iz razloga o kojima ovde ne treba pricati (kod reci paprika, Srbija itd.). Nas jezik je jedinstveno blago, po svojoj gramatici na nivou klasicnih jezika koji se davno vec ne govore, kao sto su latinski i starogrcki, i ne treba ga se odricati zarad frustracije nekoliko "ljudi i zena".
A Ambassadore, sto se tice Nemacke, ono sto si okacio je pricam ti pricu, i to pricu od pre 20 godina. Ja sam manje-vise aktivno pratio veliku debatu koja se vodila pre oko pet godina, to za nekakvu normu gradjanskog zakonika je notorna izmisljotina, a rezultat debate je sledeci: u Svajcarskoj i Austriji prihvaceno je dosledno udupljavanje titula, profesija itd. u tekstu, u Nemackoj je odbaceno kao notorna budalistina, uz naznaku da je svakome ostavljeno da bute i Doktorin, a ne Doktor ako hoce, bila ta osoba muskog ili zenskog pola. Kada u pomenutom izvestaju pise: In West Germany a special paragraph of the Civil Code obliged editors to publish only sex- and age-neutral employment classifications. to je samo lep primer za sludjenost i namerna izvrtanja stvarnosti koja podvaljuju feministkinje u svojim izvestajima i analizama.
Kada bi covek procitao tu recenicu, pomislio bi da postoji nekakav paragraf koji naredjuje jezicko fiksiranje rodne pripadnosti. U stvarnosti je nemacki Gradjanski zakonik samo korigovao praksu da se za odredjene poslove traze samo zenske radnice ili muski radnici (kao sto i kod nas cesto sada pise: "trazi se prodavacica") i nalozio da je poslodavac duzan da primi i muskog i zenskog radnika tamo gde pol nije bitan za vrsenje zanimanja (bitan je npr. za rad u zenskoj sauni, popunjavanje odredjene uloge u predstavi itd.). Problem u Nemackoj dakle nije bio JEZICKI, vec STVARNI, jer su zaista poslodavci trazili ili samo muskrace ili samo zene gde za to nema mesta i to je zakonom i korigaovano, a ne jezicka upotreba.
Nas narod na svom sovinistickom jeziku lepo kaze: zaludan pop i prasice krsti. U nasoj zemlji vec decenijama moguc je slobodan razvod braka, vanbracna deca su izjednacnea sa bracnom, zene zavrsavaju fakultete cesce nego muskarci, najveci broj sudija su zene. U takvim prilikama doci sa sumornom zapadnoevropskom pricom u kojoj su (u Svajcarskoj) zene pre deset godina dobile potpuno pravo glasa, u kojoj ni danas ponegde zene ne mogu slobodno da odlucuju o radjanju i u kojoj se do pre 15 godina po gradjanskim zakonicima provlacilo da je zena svojina muza, krajnje slepo - na granici sa glupim. IJa razumem da se negde, kao u zapadnoj evropi pre tridesetak godina, gde je zena-doktor nauka potpuni izuzetak javi sumnja da su propisi koji predvidjaju samo titulu "doktor nauka", a ne i "doktorka nauka" zapravo podeseni tako da samo muskarci budu doktori. No za nas su i zene doktori nauka svakodnevnica i dobro znamo da nas "doktor nauka" obuhvata i muskarce i zene, kao sto i nikome ne pada na pamet kada procita u ustavu "ministar" i "predsednik" da umisli da samo muskarac moze vrsiti tu funkciju.
Ne zelim da se nadjemo na tacki gde cu ja biti osoban, a zene ljudice i cvrsto sam ubedjen da svako ko to prizeljkuje ili ima ideologijom zamucen mozak ili nikada nije ni imao bistru pamet.
Jezik gde postoji preka potreba, nalazi i resenja i to je sasvim ok. Sa razlogom se razlikuju glumci od glumica. Ali gde takve potrebe nema, jezik treba otaviti na miru. Najgore sto jezik moze da zadesi je deduktivna drama u kojoj njeni akteri umisljaju da svaki oblik treba da preoblice prema nekom pravilu koje su sami zacrtali.
povodom prve stvari - problem ne postoji van glava ljudi koji su toliko opsednuti polnim i rodnim razlikama, da im se svugde prividjaju kojekakve diskriminacije. Jos jednom, samo je istorijska slucajnost sto se za jednu grupu imenica koristi naziv "muski rod", a za drugu "zenski rod". U stvarnosti i iz prve i iz druge grupe postoje reci koje sluze za oslovljavanje i muskaraca i zena i stvari koje nisu nijednog pola (knjiga, most, bulevar, ulica, drzava, grad...). Iz ove druge - "neproblematicne": osoba, muskarcina, junacina, kukavica, beba, dvorska luda.
povodom druge stvari - za razliku od ogromne vecine indoevropskih jezika, nas jezik (najslicnije litvanskom) nije gramaticki uproscen do dovoljne mere, da moze bilo st ada se secne i da se prilepi a da bude prirodno i ne poremeti citav sistem. Najbolji primer vam je suludo i pogresno prenosenje akcenta na stranim recima na RTS-u koje je izazvalo i prenosenje akcenta na domacim recima ka pocetku reci gde mu uopste nema mesta (Otvaranje, umesto otvAranje) i u skorije vreme transofrmaciju kratkouzlaznih akcenata u kratkosilazne iz razloga o kojima ovde ne treba pricati (kod reci paprika, Srbija itd.). Nas jezik je jedinstveno blago, po svojoj gramatici na nivou klasicnih jezika koji se davno vec ne govore, kao sto su latinski i starogrcki, i ne treba ga se odricati zarad frustracije nekoliko "ljudi i zena".
A Ambassadore, sto se tice Nemacke, ono sto si okacio je pricam ti pricu, i to pricu od pre 20 godina. Ja sam manje-vise aktivno pratio veliku debatu koja se vodila pre oko pet godina, to za nekakvu normu gradjanskog zakonika je notorna izmisljotina, a rezultat debate je sledeci: u Svajcarskoj i Austriji prihvaceno je dosledno udupljavanje titula, profesija itd. u tekstu, u Nemackoj je odbaceno kao notorna budalistina, uz naznaku da je svakome ostavljeno da bute i Doktorin, a ne Doktor ako hoce, bila ta osoba muskog ili zenskog pola. Kada u pomenutom izvestaju pise: In West Germany a special paragraph of the Civil Code obliged editors to publish only sex- and age-neutral employment classifications. to je samo lep primer za sludjenost i namerna izvrtanja stvarnosti koja podvaljuju feministkinje u svojim izvestajima i analizama.
Kada bi covek procitao tu recenicu, pomislio bi da postoji nekakav paragraf koji naredjuje jezicko fiksiranje rodne pripadnosti. U stvarnosti je nemacki Gradjanski zakonik samo korigovao praksu da se za odredjene poslove traze samo zenske radnice ili muski radnici (kao sto i kod nas cesto sada pise: "trazi se prodavacica") i nalozio da je poslodavac duzan da primi i muskog i zenskog radnika tamo gde pol nije bitan za vrsenje zanimanja (bitan je npr. za rad u zenskoj sauni, popunjavanje odredjene uloge u predstavi itd.). Problem u Nemackoj dakle nije bio JEZICKI, vec STVARNI, jer su zaista poslodavci trazili ili samo muskrace ili samo zene gde za to nema mesta i to je zakonom i korigaovano, a ne jezicka upotreba.
Nas narod na svom sovinistickom jeziku lepo kaze: zaludan pop i prasice krsti. U nasoj zemlji vec decenijama moguc je slobodan razvod braka, vanbracna deca su izjednacnea sa bracnom, zene zavrsavaju fakultete cesce nego muskarci, najveci broj sudija su zene. U takvim prilikama doci sa sumornom zapadnoevropskom pricom u kojoj su (u Svajcarskoj) zene pre deset godina dobile potpuno pravo glasa, u kojoj ni danas ponegde zene ne mogu slobodno da odlucuju o radjanju i u kojoj se do pre 15 godina po gradjanskim zakonicima provlacilo da je zena svojina muza, krajnje slepo - na granici sa glupim. IJa razumem da se negde, kao u zapadnoj evropi pre tridesetak godina, gde je zena-doktor nauka potpuni izuzetak javi sumnja da su propisi koji predvidjaju samo titulu "doktor nauka", a ne i "doktorka nauka" zapravo podeseni tako da samo muskarci budu doktori. No za nas su i zene doktori nauka svakodnevnica i dobro znamo da nas "doktor nauka" obuhvata i muskarce i zene, kao sto i nikome ne pada na pamet kada procita u ustavu "ministar" i "predsednik" da umisli da samo muskarac moze vrsiti tu funkciju.
Ne zelim da se nadjemo na tacki gde cu ja biti osoban, a zene ljudice i cvrsto sam ubedjen da svako ko to prizeljkuje ili ima ideologijom zamucen mozak ili nikada nije ni imao bistru pamet.
Stvar je u tome, sto je ta zena i dalje bila skolski psiholog. I kada bi isao na terapiju, rekao bi nekom komsiji - isao sam kod skolskog psihologa, a ne kod psihologicarke. TO SAM I GORE REKAO - treba razlikovati modul profesije, od modula licnosti. Nemacka ima kancelara Angelu Merkel, ali naravno da njene kolege o njoj pricaju kao o "kacnelarki". To sto je tvoja mama govorila samo skolski psiholog, a ti i tvoji drugari psihologicarka, nije posledica nekakvog osvescenja (pujpuj) na polju ravnospravnosti, vec posledica toga sto ste vi sa vasim skolskim psihologom - ocito - bili narocito bliski.
Jezik gde postoji preka potreba, nalazi i resenja i to je sasvim ok. Sa razlogom se razlikuju glumci od glumica. Ali gde takve potrebe nema, jezik treba otaviti na miru. Najgore sto jezik moze da zadesi je deduktivna drama u kojoj njeni akteri umisljaju da svaki oblik treba da preoblice prema nekom pravilu koje su sami zacrtali.