Da li su pijace u Srbiji već izgubile bitku sa velikim trgovinskim lancima
link http://www.danas.co.yu/
izvor DanasPo "zeleniš" u megamarkete
Mirjana N. Stevanović
Supermarketi i megatrgovine uzimaju sve veći deo tržišnog kolača čak i kada je reč o prehrambenim i poljoprivrednim proizvodima koji su se do samo pre nekoliko godina, uglavnom prodavali na "zelenim pijacama". Većina pijačnih uprava, posebno u velikim gradovima gde je dominacija velikih trgovinskih lanaca izraženija, pokušava da savremenijom infrastrukturom i novim sadržajima zadrži atraktivnost tih prodajnih mesta, ali čini se da je za opstanak pijaca potrebno mnogo više od toga.
- Na strani megamarketa su, osim mogućnosti da se zahvaljujući boljem marketingu približe kupcima, i niže cene poljoprivrednih proizvoda, jer je nabavna moć tih sistema daleko veća, a troškovi distribucije robe niži nego što je to u pijačnom prometu. Takođe, od uticaja je i što uz te proizvode, u megamarketima postoji i širok asortiman drugih roba i usluga, a sigurno je da značajno mesto u rastu prometa, zauzimaju i kartice kojima se može platiti kupljena roba. Ne treba zanemariti ni činjenicu da su gotovo sve pijace javna preduzeća, čiji sastav menadžmenta diktiraju političke partije, a to najčešće nije garancija da će tako postavljeno rukovodstvo biti spremno da se uključi u tržišnu utakmicu sa velikim trgovinskim lancima. To je očigledno i iz sadašnjeg položaja tržnica, gde je malo toga urađeno na poboljšanju organizacije i na proširenju pijačnog prostora - kaže za Danas Slobodan Anđelković, profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
PREDNOSTI MEGATRGOVINA
Da su megamerketi dobro iskoristili svoje prednosti, govori podatak da se promet poljoprivrednim proizvodima u velikim trgovinama uvećava po stopi od gotovo 30 odsto godišnje, što je samo delimično posledica rasta kupovne moći stanovništva. Iz godine u godinu raste i promet robe na pijacama, ali po znatno nižoj stopi, koja se u proseku kreće oko 12 odsto, što ukazuje da ukupno učešće pijaca u prometu poljoprivrednih proizvoda opada.
To je posebno vidljivo u većim gradovima u Srbiji, jer u unutrašnjosti još uvek nema megamarketa, a supermarketi nisu uspeli da zamene pijačne tezge. Iako neki od stručnjaka tvrde da se udeo pijaca u prodaji poljoprivrednih proizvoda kreće od 30 do 35 odsto, profesor Anđelković naglašava da je, za ratliku od podataka o prometu u mega i supermarketima koji mogu da budu egzaktni, promet roba i novca na pijacama gotovo nemoguće utvrditi. To što pijačne uprave, na osnovu naplaćenih kvita za izdavanje tezgi, procenjuju koliko je robe prodato u nekom vremenskom periodu, nije podatak koji se može smatrati empirijskim. S druge strane, tvrdi naš sagovornik, jedna sveobuhvatna anketa među potrošačaima, ukoliko bi je uradile referentne istraživačke agencije, verovatno bi ukazala na tržišno učešće pijaca u ukupnoj potrošnji stanovništva, ali takva istraživanja kod nas nisu rađena.
Za promet u megamarketima od presudne važnosti je i lokacija na kojoj se nalaze. Oni se obično grade na periferiji velikih gradova, sa prostranim parkinzima, jer u razvijenim zemljama se uvećava procenat kupovine u koju se ide kolima, što podrazumeva veće količine kupljene robe. Taj trend pijace teško mogu da prate, jer na njima se kupuje, pre svega sveže voće i povrće, najduže za sedmične potrebe domaćinstva, dok se kod većih nabavki javljaju problemi jer se gotovo sve tržnice nalaze na dobrim lokacijama, u centru gradova ili naselja, ali gotovo uvek sa velikim problemom parkiranja.
Ipak, ima se utisak da su menadžeri koji upravljaju pijacama postali svesni opasnosti koja vreba iz dominacije megamarketa, jer su već uočljiva nastojanja da se pronađe strategija razvoja koja bi osigurala budućnost tog vida trgovine.
- Strategija razvoja pijačne delatnosti morala bi da bude zasnovana na istraživanjima tržišta, na analizi ponude i potreba potrošača. Potrebno je otvoriti vrata i privatnom kapitalu, i to ne samo kroz privatizaciju već postojećih pijaca, već bi trbalo omogućiti preduzetnicima da na novim lokacijama izgrade infrastrukturu i organizuje pijačnu prodaju. Sadašnji oblik pijačne prodaje sigurno treba da pretrpi reorganizaciju, Drugim rečima, trebalo bi prihvatiti savremene forme koje se već primenjuju u razvijenim evropskim zemljama gde je pijačna aktivnost i te kako živa. Za početak, pijace bi trebalo da budu bolje opremljene, sa razdvojenim tezgama za različite vrste roba, sa rashladnim vitrinama i mlečnim halama - kaže Anđelković i dodaje da, i pored neophodnih promena koje će pijačna delatnost morati da pretrpi, ostaje činjenica da je to vitalan deo trgovine koja će, u većem ili manjem obimu, opstati kao konkurencija velikim sistemima.
OD NJIVE DO TRPEZE
Promene koje su poslednjih godina uočljive naročito u većim gradovima, jeste da pijace preuzimaju načindeo modela poslovanja super i megamarketa. Za tezgama se sve ređe mogu videti pravi poljoprivrednici koji nude svoju robu. Mnogo su češći prodavci, posrednici koji zakupljuju tezge a robu nabavljaju na kvantaškim pijacama ili direktno od proizvođača. Iako je to još jedna karika u lancu od proizvođača do krajnjeg potrošača, ona ne utiče previše na cenu, jer je, slično kao kod nabavke za megamarkete (samo u manjem obimu) reč o kupovini "na veliko". Ali, uprkos tome što broj posrednika raste nije retkost da u jednom danu roba pređe put od njive do trpeze, što je, inače, najveća prednost pijaca. Kada je reč o megamarketima, taj proces od nabavke robe, skladištenja, iznošenja u prodaju, traje znatno duže pri čemu proizvod često izgubi epitet "sveži". S druge strane prodavci na pijacama u velikoj su prednosti zbog direktnog kontakta sa kupcima, što tom vidu prodaje, osim ekonomske, daje i sociološku dimenziju. Na pijacu se odlazi zbog kupovine, ali i komunikacije sa prodavcima i drugim kupcima. Zbog toga ne čudi što je još uvek deo populacije u Srbiji lojalan pijaci. Čak u velikim gradovima gde radi više otvorenih tržnica, oni imaju "svoju pijacu i svoje prodavce".
Osim toga, pijace su u prednosti jer nude veći izbor ne samo jeftinije već i kvalitetnije robe. Da li će pijačne uprave uspeti da iskoriste te prednosti, zavisi od mnogih faktora. Uz pogoršanu tržišnu poziciju nastalu dolaskom velikih trgovina na ove prostore, lošu infrastrukturnu opremljenost, česte promene rukovodilaca zbog prevelikog uticaja politike i nejasne zakonske propise, stoji i činjenica da ne postoji izgrađen oblik promocije niti jasna vizija razvoja te grane trgovine.
Vikend pijace
Na zapadu su se dobro održale i specijalizovane pijace, na kojima se, recimo, prodaje samo riba, cveće ili voće i povrće i na kojima su prodavci isključivo i proizvođači, bez posrednika koji se ugrađuju u konačnu cenu. Takođe, u Nemačkoj, Velikoj Britaniji ili Grčkoj, postoje vikend pijace, koje se otvaraju samo u neradne dane u najprometnijim ulicama, gde se sveža roba potrošačima nudi sa pokretnih ili kamionet-tezgi - kaže Slobodan Anđelković, profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
Najveća fabrika
U Srbiji se pijačnom delatnošću bave 154 komunalna preduzeća. Ona upravljaju sa 408 pijaca, na kojima se, na prostoru većem od 1,2 miliona kvadrata, nalazi više od 52 hiljade tezgi. Kada se tome dodaju i lokali u sklopu pijačnog prostora, dolazi se do cifre od 70.000 ljudi koji su svakodnevno angažovani u toj svojevrsnoj fabrici.
link http://www.danas.co.yu/
