Pijace
- Začetnik teme dusan
- Datum pokretanja
Одзвонило хаосу око пијаца
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Odzvonilo-haosu-oko-pijaca.sr.html
извор ПолитикаНови директор „Градских пијаца” Драган Пушара најављује чишћење зелених тржница од препродаваца и импровизованих тезги
Драган Пушара на пијаци (Фото Д. Ћирков)
Нелегалној трговини и комуналном хаосу око београдских пијаца овога викенда истичу последњи дани. Како сазнајемо, „Градске пијаце”, директори још неколико градских предузећа и градоначелник Драган Ђилас потписаће, у понедељак 17. новембра, меморандум о разумевању и сарадњи и озваничити опште принципе решавања проблема комуналног нереда око пијаца у престоници.
У разговору за „Политику” нови директор предузећа „Градске пијаце” мр Драган Пушара (Г 17) истиче да ће тржнице Београда за најмање три године изгледати потпуно другачије него данас. Под претпоставком да постоји политичка воља и сагласност за реализацију идеја.
Најављујете ослобађање пијаца од дивље трговине?
– Меморандум потписујемо у понедељак, а већ наредног дана крећемо у синхронизовану акцију. Разговарао сам са надлежнима из полиције, тржишне инспекције, секретаријата и колегама из других предузећа. Решени смо да се заједно супротставимо том проблему. Ово предузеће ће бити координатор, обезбедићемо возила, људе, а припремићемо и простор за одузету робу. Ова акција ће се спроводити свакога дана, нареднe годинe.
Очекујете ли противљења?
– Разумемо социјални амбијент и оне који продају робу на кутијама. Врло брзо ћемо код Видиковачке пијаце средити један плато, у продужетку, оградити га и дати им могућност да ту тргују. Ако је то категорија људи који су заиста угрожени, постоји надлежни секретаријат који може да субвенционише те закупце. Одређени број тезги можемо да дамо и бесплатно. Ако је градоначелник тражио да будемо профитабилни, онда заиста морамо да почнемо да се боримо и против нелојалне конкуренције.
Који су још начини да испуните захтев градоначелника који тражи од свих јавних предузећа да до краја 2009. године остваре приход или бар послују на нули?
– Нашао сам предузеће у минусу од 41 милион динара, али постоје и потраживања од закупаца од 48 милиона. Увели смо краткорочне мере за побољшање пословања и мислим да ћемо до краја године имати позитивно стање на рачуну. Такође, од 1. јануара, сви закупци пословног простора ће добити нове анексе уговора. Тим пакетом ово предузеће планира да знатно побољша приходе.
Значи ли то повећање цена?
– Не, само један обострано коректнији и одговорнији однос. Имамо око 250 судских спорова са закупцима пословног простора који не измирују своје обавезе. Желимо да наш простор ставимо под контролу. Новим уговорима тражићемо депозит од закупаца у вредности од три месечне кирије. Имаћемо и могућност да тражимо надокнаду уколико установимо штету у пословном простору.
Неће бити отпуштања, смањења плата запосленима?
– Интерес је да имамо профит, да поделимо дивиденде радницима. Немамо неки значајнији вишак радника. Неки ће отићи у пензије, а основаћемо и одељење за, такозване, мобилне пијаце. Преузећемо организацију свих еснафских сајмова у граду, рецимо меда, ракије… Купићемо лепе гондоле које ће уједно бити и украс неких градских тргова.
Планирате ли реконструкцију неких тржница?
– Имамо много идеја и планова, али морамо прво да решимо проблеме које смо затекли. На првом месту то је комунални хаос око пијаца. Посебно код „Кванташке пијаце” испред које су, све до аутопута паркирани камиони, а која годишње остварује велики губитак. У ширини „Темпа” нема ниједног камиона, а код „Кванташа” их је 500. Дакле, има начина да се ово питање реши и ми ћемо то урадити врло брзо.
И. Албуновић
-------------------------------------------------
Могуће пресељење „бувљака”
Директор градских пијаца добио је недавно од општине Нови Београд захтев да се Отворени тржни центар, познатији као „бувљак”, исели са овог плаца пре одржавања Универзијаде у Београду, односно до јула 2009. године.
Сличне намере показује, сазнајемо, и ГСП који планира да прода зграду у Булевару краља Александра у којој тренутно послује „Депо”. Градске пијаце у овим тржницама остварују четвртину укупних прихода.
---------------------------------------------
Стручњак за безбедност хране
Међу 28 кандидата који су конкурисали за место директора „Градских пијаца” изборна комисија је одлучила да на ову позицију, у наредне четири године, постави мр Драгана Пушару. Истога дана пошто је именован за директора овог предузећа Пушара се одрекао места одборника партије Г 17 у градском парламенту.
Дипломирао је на Факултету ветеринарске медицине 2003. године, а након мастер студија у иностранству и Београду, две године касније, постао магистар квалитета и безбедности хране. Био је председник међународне радне групе за израду Стратегије о безбедности хране, а од 2007. године је заменик директора Акредитационог тела Србије.
[објављено: 15/11/2008]
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Odzvonilo-haosu-oko-pijaca.sr.html
Управници пијаца – „домаћини”
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Upravnici-pijaca-domacini.sr.html
извор ПолитикаДиректор јавног комуналног предузећа најављује сређивање градских зелених тржница. – За две недеље појавиће се 20 дрвених гондола на којима ће се за почетак продавати органска храна
Реновирање пијаца и квалитет производа који се на њима нуди, представљају капиталне планове (Фото Д. Јевремовић)
По доласку на чело Јавног комуналног предузећа „Градске пијаце” затекао је минус у каси од 41 милиона динара, 250 нерешених судских спорова и бројне проблеме, али нови генерални директор Драган Пушара задовољан је постигнутим резултатима за три недеље рада. Престоничке тржнице очекује рационализација пословања, а већ у понедељак крећу прве конкретне акције, најавио је јуче Пушара на првом дружењу са представницима медија.
– Пијаце, нажалост, не представљају лепо лице главног града. Многе од њих угрожене су препродавцима и дивљим тезгама у близини. Зато већ почетком недеље крећемо у контролу критичних локација као што су Кванташка и пијаца на Видиковцу, док трећу проблематичну нећемо откривати. Морамо да спречимо губитке који настају нелегалном продајом и почистимо неред око пијаца. Зато смо припремили меморандум о сарадњи са МУП-ом, Тржишном инспекцијом и свим јавно комуналним предузећима, којим ћемо нагомилане пропусте сасећи у корену – објаснио је Пушара.
Један од већих проблема који онемогућава ово предузеће да послује у плусу јесу ниске цене закупа пословног простора на ободима пијаца као и чињеница да их корисници често дају у подзакуп чиме остварују нелегалан профит а „Градским пијацама” доносе губитке.
– Од 1. јануара сваки закупац наших објеката потписаће нови анекс уговора и мораће да плати депозит од три месечне кирије унапред. Тренутно, једино Београд не користи овај механизам да обезбеди редовну наплату закупнине. Такође велика новина коју планирамо јесте да ће, од сада, онај ко изнајми простор морати да води рачуна о њему али и око њега. Примера ради, ако је локал величине 15 квадратних метара, обавеза закупца биће да одржава простор три пута већи од објекта – најавио је директор „Градских пијаца”.
Међутим, нове одговорности следе и управницима престоничких тржница који ће се од сада звати „домаћини”, али ће према новом плану бити задужени за ред и на простору око њих. Такође, Београд ће за две недеље добити и прве мобилне пијаце, односно 20 дрвених гондола на којима ће се за почетак продавати органска храна и омогућити представљање овог јавног предузећа на манифестацијама посвећеним храни.
Оно што је за грађане најбитније, реновирање пијаца и квалитет производа који се на њима нуди, представља капиталне планове које „Градске пијаце” најављују. Од 34 тржнице овог предузећа неке, како каже Пушара, послују слабо или никако, па их очекује обнова.
– На Коњарнику, код Источне капије, постојећи простор који не остварује профит претворићемо у рибљу пијацу. Несхватљиво је да у главном граду не постоји место специјализовано за ову врсту производа иако истраживања показују да суграђани много више него раније у оброцима користе рибу. Такође, мала тржница на Кошутњаку ускоро би требало да добије четири нова објекта, као и ресторан у коме ће се продавати храна спремљена намирницама са ове пијаце од којих ће свака имати географско порекло – рекао је Пушара и додао да је у плану и реновирање објеката на Видиковцу и блоку 44 у Новом Београду.
Како би повратили поверење суграђана, ово јавно комунално предузеће најављује и маркетиншку кампању у којој ће се истаћи предности куповине свежих производа на пијацама који су, како кажу њени представници, драстично мање прскани отровним пестицидима у односу на улицкано воће и поврће изложено у мегамаркетима.
Ј. Цветковић
[објављено: 21/11/2008]
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Upravnici-pijaca-domacini.sr.html
"Očišćen" Kvantaš
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=132953&datum=2008-11-28
извор Новости
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=132953&datum=2008-11-28
Još malo o Kvantašu ali i o Bulevaru...
„Кванташ” – светски, а наш
Очекује се проширење највеће пијаце и увођење информационог система. – Препродавци из Булевара одбијају понуду града и општине Звездара
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Kvantash-svetski-a-nash.sr.html
„Кванташ” – светски, а наш
Очекује се проширење највеће пијаце и увођење информационог система. – Препродавци из Булевара одбијају понуду града и општине Звездара
Izvor: PolitikaКада се градски инспектори, како најављују, изборе са препродавцима и искорене нелегалну трговину са улица остаје питање шта ће онда надлежни урадити са неколико хиљада незапослених. Да ли ће препродавцима са Зеленог венца, испред старог Меркатора, са Славије, окретнице трамваја на Карабурми понудити алтернативне локације на којима могу да плаћају порезе и почну да се баве легалном трговином?
Горјана Обреновић, градски секретар за инспекцијске послове, сматра да треба проширити Кванташку пијацу, испред које су недавно уклонили препродавце поврћа са комбија, и обезбедити им на њој простор за легалну продају.
– Закуп није скуп, а предложићемо и увођење информационог система, да „Кванташ” изгледа као светска пијаца. Онда би на улазу постојао бројач који би, као у подземној гаражи код Скупштине града, увек показивао колико има слободних места за камионе на тржници – објаснила је Обреновићева.
На улазу у проширени и преуређени „Кванташ” требало би, каже, поставити нову саобраћајну сигнализацију, стубићима, жардинијерама и оградама заштитити зелене површине које су донедавно биле уништене и засуте смећем.
Иван Сочо, саветник директора „Градских пијаца”, истиче да су чврсто одлучили да сузбију препродају са камиона поред тржнице на Видиковачком венцу, па уз помоћ градских, општинских и републичких инспектора, полиције и комуналних предузећа већ десетак дана не дозвољавају препродавцима да се врате на ову локацију.
– Већ неколико година постоји решење за тамошњи проблем, али све је негде застало у Секретаријату за урбанизам. Поред тржнице налази се парцела „Градских пијаца” на којој је планирано прављење платоа за камионе који су сада раштркани испред ње. До привођења земљишта намени, у сарадњи са „Београд путем”, покрићемо део тог простора калдрмом или ризлом и омогућити камионима да ту продају – каже Сочо.
Овим желе да легализују продају са камиона на Видиковцу и омогуће још увек незаконитим продавцима да се легално баве својим послом. У жељи да им изађу у сусрет до Нове године неће им наплаћивати закуп простора, а после тога продавци ће као и сви легални трговци морати да плаћају дажбине.
Само на Булевару краља Александра до почетка овонедељних инспекторских контрола пословало је око 1.000 препродаваца.
У више наврата у сарадњи са општином Звездара градске власти нудиле су им да озаконе пословање и „крпице” пренесу у трећу халу ТЦ „Депо”, а како је недавно објаснила Обреновићева, тај предлог је и даље остварљив. „Кутијаши” са Булевара, како их жаргонски зову, неће међутим ни да чују да пређу у „Депо” без додатног уређења овог простора. Како су истицали у више наврата не свиђа им се што простор није наткривен, нема засебан тоалет, тезге су, кажу, дупло мање од оних у постојеће две просторије, а цена закупа иста.
Лепосава Петровић, начелница инспекције општине Савски венац, објаснила је да они нису разматрали могућност да препродавцима са Славије и Зеленог венца понуде простор у коме би ако желе да легално послују могли да наставе продају „крпица”.
– Препродавци са тих простора се не могу изједначити са онима у Булевару, нема их толико, носе робу у једној марами и веома су мобилни када кренемо у контроле. Нису то људи којима може да се нуди да нешто легално раде. Више од годину дана их држимо под контролом, нема их преко дана на улици, појављују се у вечерњим сатима, a не могу ни инспектори да јуре препродавце у три смене – објаснила је Петровићева.
Признаје да су се трговци „крпицама” и накитом јуче поново и у току дана могли видети на Славији, али од данас ће, каже, са тржишним инспекторима поново кренути да их уклањају у две смене.
– Непрестано одузимамо робу и пишемо казне препродавцима на „Зелењаку” и Славији. Не посустајемо са дежурствима јер на крају сваке недеље општинским челницима подносимо извештаје колико казни смо написали – објаснила је Петровићева.
Да ли ће за препродавце који послују у општини Палилула бити пронађена алтернативна локација, Владимир Митровић, начелник комуналне општинске инспекције није могао да одговори, јер о томе, каже, одлучују на вишем нивоу. Како је објаснио, њихова упоришта су испред главне капије Новог гробља, код Богословије, на неколико локација у Борчи, код окретнице аутобуса 16 и великог маркета „Лили” на Карабурми. Свакодневно палилулски инспектори патролирају потесом од Улице 27. марта до Богословије, пишу казне препродавцима, а када добију помоћ тржишних инспектора и одузимају им робу. Ненад Ђурђевић, из палилулске информативне службе, каже да су општинске власти недавно преуредиле пијацу на Карабурми и да на њу могу да се преместе препродавци који пожеле да легално послују.
Ни новобеоградске власти, према речима Милоша Хетлеровића, помоћника председника, тренутно не размишљају о простору који би доделили препродавцима испред старог „Меркатора” за легално пословање.
– Њима је 2002. године било понуђено да пређу преко пута у зграду „Центротекстила”, што су и учинили. Међутим, онда им се није свидело унутра па су се поново раширили по тротоару. Уколико би било потребно да поново налазимо неко решење за њих, било би слично претходном – објаснио је Хетлеровић.
Д. Јокић
[објављено: 05/12/2008]
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Kvantash-svetski-a-nash.sr.html
Hm, bas mi je interesantno da se ULICNI PREPRODAVAC a.k.a. KUTIJAS zali na to sto Depo 3 NIJE NATKRIVEN i NEMA TOALET, a tezga je MALA!
Sto je jednostavno ne kazu "necu da placam ni tezgu ni porez" pa da bar lepo krenemo taj problem da resavamo. Imam sve manje i manje sazaljenja za te ljude!
Sto je jednostavno ne kazu "necu da placam ni tezgu ni porez" pa da bar lepo krenemo taj problem da resavamo. Imam sve manje i manje sazaljenja za te ljude!
bigvlada
Advanced
Dragan Pušara, direktor „Gradskih pijaca“
Veletržnica za niže cene
Autor: Lana Bunčić | Foto:Ž. Šafar | 22.12.2008. - 09:40
Dragan Pušara, novi direktor Javnog komunalnog preduzeća “Gradske pijace”, za četiri nedelje svog mandata započeo je akciju otklanjanja komunalnog nereda oko pijaca, rešavanje problema nelegalnih prodavaca i neredovnih platiša među zakupcima fiksnih pijačnih objekata.
- Prema rezultatima iz poslovanja od 1.novembra, preduzeće se našlo u minusu od 41 milion dinara. Zatekli smo više od 250 sudskih sporova oko lokala, gde zakupci ne plaćaju kiriju i potraživanja u visini oko 48 miliona dinara. Takođe, cene zakupa nisu menjane osam godina, sem kad je uveden PDV 2005. godine. Uprava se do sada isključivo bavila komunalnim pitanjima, a sfera javnog interesa nije se razrađivala, rekao je Pušara na početku razgovora za „Blic“.
Šta ste morali da učinite u takvoj situaciji?
- Za ovo vreme uspeli smo da rešimo komunalne probleme i inspekcijski red oko pijaca, posebno pijaca “Vidikovac i “Kvantaš”. Takođe, u prve četiri nedelje sudskim parnicama uspeli smo da naplatimo gotovo 10 miliona potraživanja od zakupaca. Pripremili smo i nove ugovore za zakupce sa garancijskim depozitom od tri mesečne kirije, koji će se potpisivati od 1. januara, kad ćemo uraditi i nove licitacije za cenu objekata na svim gradskim pijacama.
Kakvi su vaši planovi za strateški razvoj gradskih pijaca?
- Ovih dana smo imali dvočasovni sastanak sa gradonačelnikom Đilasom, na kom smo zajednički usaglašene komponente strategije za razvoj gradskih pijaca za sledeće tri godine. Ona obuhvata centralne gradske pijace, pijace sa visokim dnevnim prometom u naseljima i izgradnju veletržnice i da da odgovor ko treba da se bavi pijačnom delatnošću, jer naše preduzeće drži viži više od 50 posto od ukupnog broja tezgi, a trebala bi da se izvrši u tri faze, u roku od trideset meseci. Takođe, plan je da projekti prenamene centralnih gradskih pijaca budu samofinansirani, jer sada u godišnje održavanje jedne pijace se ulaže oko milion i po dinara.
Šta to konkretno znači kad su u pitanju centralne gradske pijace?
- U ovom slučaju radimo strategiju preoblikovanja pijaca u dvonamenske objekte, pijace i trgove, poput brojnih pjaca širom Evrope. U nasleđu su nam ostali projekti pravljenja “staklenaca”. Ja ne podržavam te ideje, već mislim da grad treba otvoriti i centralne zone napraviti turistički atraktivnim, da se istovremeno uklope u postojeći ambijent, a sa druge strane i prodavcima ponuditi mnogo bolje uslove za rad. Ideja je da vratimo u nekadašnji izgled tih centralnih zona, konceptom koji smo nazvali “Povratak u budućnost”. Najatraktivnije predloge ćemo postaviti na internet stranicu i građani će moći da glasaju za rešenje koje im se najviše sviđa.
Kad se počne sa tim radovima sta se dešava sa prihodima koji dolaze sa centralnih gradskih pijaca?
- Centralne gradske pijace i sada nisu visoko profitabilne, a bez “buvljaka” koji mora biti izmešten, “Depoa” koji je u vlasništvu Gradskog saobraćajnog, te izradom projekta prenamene centralnih gradskih pijaca, mi ćemo poslovati sa smanjenim prihodima, a jedina razvojna koncepcija je da paralelno počnemo sa gradnjom veletržnice.
Šta zapravo predstavlja koncept veletržnice?
- Veletržnica je najbitniji tržišni mehanizam za plasman hrane pravnim licima i institucionalnim kupcima, takođe ona će sigurno doprineti padu cene prehranbenih proizvoda na tržištu. Sve institucije nalaze se u lancu posrednika u oblicima javne nabavke. Otvaranjem veletržnice nema više tendera za nabavku hrane, već ugovorom o poslovnotehničkoj saradnji, svaki prodavac prodaje po cenama javno izloženim na berzi. Veletržnice su takođe visoko profitabilne, na primer, Ranžis u Parizu ima promet od 7,4 milijardi evra godišnje. Prema planovima, veletržnica bi bila izgrađena na mestu sadašnje Kvantaške pijace, zbog blizine obilaznice i autoputa. Za njenu izgradnju potreban nam je strateški partner, kojeg ćemo tražiti među top pet firmi, koje se bave veletržnicama
Kakvi su planovi za pijace velike frekfencije, poput one u Bloku 44, na Vidikovacu, kod „Starog Merkatora“ ili na Banjici?
- One idu u koncept poluzatvorenih ili zatvorenih pijaca, a imaće svrhu koju imaju i danas, nešto najsličnije pijaci “Zeleni venac”. U planu je da pijaca u Bloku 44 bude renovirana iduće godine i ona će služiti kao primer za ostale pijace ovog tipa.
Šta planirate da završite do kraja svog mandata?
- Plan je da u 2009. godini izradimo dokumentaciju i tehničke pripreme za nalaženje strateskog partnera za veletržnicu. Takođe da do kraja februara uradimo konkurse idejnih rešenja za izgled centralnih gradskih pijaca, a da pijaca u Bloku 44 bude gotova do novembra, kao i prenominacija i parking za kamione na pijaci “Vidikovac”. Do kraja mandata trebalo bi da budu završene penamene centralnih gradskih pijaca, renoviranje pijaca u zonama velike naseljenosti, kao delimično izgrađena veletržnica sa magacionarskim kapacitetom od 3000 tona.
Večernja šetnja po pijacama
Dragan Pušara najavljuje novu strategiju razvoja pijačnih usluga u Beogradu, koja podrazumeva stvaranje prve veletržnice u gradu, a centralne gradske pijace bi trebalo da se prenamene, poput „pjaca” velikih evropskih metropola, koje se u popodnevnim časovima „pretvaraju” u šetališta i trgove.
- Pijace će postati mobilne, sa radnim vremenom zimi do 15, a leti do 17 časova, nakon čega će pijačni platoi menjati svoju namenu.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=71217
Puno dobrih ideja, videćemo šta će od toga biti ostvareno. Bilo bi sjajno da od bloka 44 naprave projekat kakav je bio planiran za Kalenić, kada su već oni ludi i ne žele zatvorenu pijacu.
Veletržnica za niže cene
Autor: Lana Bunčić | Foto:Ž. Šafar | 22.12.2008. - 09:40
Dragan Pušara, novi direktor Javnog komunalnog preduzeća “Gradske pijace”, za četiri nedelje svog mandata započeo je akciju otklanjanja komunalnog nereda oko pijaca, rešavanje problema nelegalnih prodavaca i neredovnih platiša među zakupcima fiksnih pijačnih objekata.
- Prema rezultatima iz poslovanja od 1.novembra, preduzeće se našlo u minusu od 41 milion dinara. Zatekli smo više od 250 sudskih sporova oko lokala, gde zakupci ne plaćaju kiriju i potraživanja u visini oko 48 miliona dinara. Takođe, cene zakupa nisu menjane osam godina, sem kad je uveden PDV 2005. godine. Uprava se do sada isključivo bavila komunalnim pitanjima, a sfera javnog interesa nije se razrađivala, rekao je Pušara na početku razgovora za „Blic“.
Šta ste morali da učinite u takvoj situaciji?
- Za ovo vreme uspeli smo da rešimo komunalne probleme i inspekcijski red oko pijaca, posebno pijaca “Vidikovac i “Kvantaš”. Takođe, u prve četiri nedelje sudskim parnicama uspeli smo da naplatimo gotovo 10 miliona potraživanja od zakupaca. Pripremili smo i nove ugovore za zakupce sa garancijskim depozitom od tri mesečne kirije, koji će se potpisivati od 1. januara, kad ćemo uraditi i nove licitacije za cenu objekata na svim gradskim pijacama.
Kakvi su vaši planovi za strateški razvoj gradskih pijaca?
- Ovih dana smo imali dvočasovni sastanak sa gradonačelnikom Đilasom, na kom smo zajednički usaglašene komponente strategije za razvoj gradskih pijaca za sledeće tri godine. Ona obuhvata centralne gradske pijace, pijace sa visokim dnevnim prometom u naseljima i izgradnju veletržnice i da da odgovor ko treba da se bavi pijačnom delatnošću, jer naše preduzeće drži viži više od 50 posto od ukupnog broja tezgi, a trebala bi da se izvrši u tri faze, u roku od trideset meseci. Takođe, plan je da projekti prenamene centralnih gradskih pijaca budu samofinansirani, jer sada u godišnje održavanje jedne pijace se ulaže oko milion i po dinara.
Šta to konkretno znači kad su u pitanju centralne gradske pijace?
- U ovom slučaju radimo strategiju preoblikovanja pijaca u dvonamenske objekte, pijace i trgove, poput brojnih pjaca širom Evrope. U nasleđu su nam ostali projekti pravljenja “staklenaca”. Ja ne podržavam te ideje, već mislim da grad treba otvoriti i centralne zone napraviti turistički atraktivnim, da se istovremeno uklope u postojeći ambijent, a sa druge strane i prodavcima ponuditi mnogo bolje uslove za rad. Ideja je da vratimo u nekadašnji izgled tih centralnih zona, konceptom koji smo nazvali “Povratak u budućnost”. Najatraktivnije predloge ćemo postaviti na internet stranicu i građani će moći da glasaju za rešenje koje im se najviše sviđa.
Kad se počne sa tim radovima sta se dešava sa prihodima koji dolaze sa centralnih gradskih pijaca?
- Centralne gradske pijace i sada nisu visoko profitabilne, a bez “buvljaka” koji mora biti izmešten, “Depoa” koji je u vlasništvu Gradskog saobraćajnog, te izradom projekta prenamene centralnih gradskih pijaca, mi ćemo poslovati sa smanjenim prihodima, a jedina razvojna koncepcija je da paralelno počnemo sa gradnjom veletržnice.
Šta zapravo predstavlja koncept veletržnice?
- Veletržnica je najbitniji tržišni mehanizam za plasman hrane pravnim licima i institucionalnim kupcima, takođe ona će sigurno doprineti padu cene prehranbenih proizvoda na tržištu. Sve institucije nalaze se u lancu posrednika u oblicima javne nabavke. Otvaranjem veletržnice nema više tendera za nabavku hrane, već ugovorom o poslovnotehničkoj saradnji, svaki prodavac prodaje po cenama javno izloženim na berzi. Veletržnice su takođe visoko profitabilne, na primer, Ranžis u Parizu ima promet od 7,4 milijardi evra godišnje. Prema planovima, veletržnica bi bila izgrađena na mestu sadašnje Kvantaške pijace, zbog blizine obilaznice i autoputa. Za njenu izgradnju potreban nam je strateški partner, kojeg ćemo tražiti među top pet firmi, koje se bave veletržnicama
Kakvi su planovi za pijace velike frekfencije, poput one u Bloku 44, na Vidikovacu, kod „Starog Merkatora“ ili na Banjici?
- One idu u koncept poluzatvorenih ili zatvorenih pijaca, a imaće svrhu koju imaju i danas, nešto najsličnije pijaci “Zeleni venac”. U planu je da pijaca u Bloku 44 bude renovirana iduće godine i ona će služiti kao primer za ostale pijace ovog tipa.
Šta planirate da završite do kraja svog mandata?
- Plan je da u 2009. godini izradimo dokumentaciju i tehničke pripreme za nalaženje strateskog partnera za veletržnicu. Takođe da do kraja februara uradimo konkurse idejnih rešenja za izgled centralnih gradskih pijaca, a da pijaca u Bloku 44 bude gotova do novembra, kao i prenominacija i parking za kamione na pijaci “Vidikovac”. Do kraja mandata trebalo bi da budu završene penamene centralnih gradskih pijaca, renoviranje pijaca u zonama velike naseljenosti, kao delimično izgrađena veletržnica sa magacionarskim kapacitetom od 3000 tona.
Večernja šetnja po pijacama
Dragan Pušara najavljuje novu strategiju razvoja pijačnih usluga u Beogradu, koja podrazumeva stvaranje prve veletržnice u gradu, a centralne gradske pijace bi trebalo da se prenamene, poput „pjaca” velikih evropskih metropola, koje se u popodnevnim časovima „pretvaraju” u šetališta i trgove.
- Pijace će postati mobilne, sa radnim vremenom zimi do 15, a leti do 17 časova, nakon čega će pijačni platoi menjati svoju namenu.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=71217
Puno dobrih ideja, videćemo šta će od toga biti ostvareno. Bilo bi sjajno da od bloka 44 naprave projekat kakav je bio planiran za Kalenić, kada su već oni ludi i ne žele zatvorenu pijacu.
Текст се наставља на претходни пост и текст из Блица
Пијаце постају тргови
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Pijace-postaju-trgovi.sr.html
Ја задовољан
Пијаце постају тргови
извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Pijace-postaju-trgovi.sr.html
Ја задовољан
jovanovm
Advanced
Ovo je sjajan koncept, ne mogu da opisem koliko mi se svidja...
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.670
Nadam se da ce se nesto od tih lepih obecanja i ostvariti, ili ce se barem kretati u tom pravcu. Setih se riblje pijace u centru Nice. Ujutro prepuno ribe, sve tezge jednostavne male nasred centralne ulice. Vec u 11-12 sve cisto kao da nije ni bila tu. Potpuno drugi tempo ulica nastavlja da zivi posle 12 popodne. Ujutro je prisna i topla, kao da ste tu rodjeni, dok se popodne pretvara u modernu i otmenu ulicu.
Zeleo bih da i Beograd dobije sto vise takvih mesta. Mozda i sa pijacom Zeleni Venac nesto uraditi da i ona ozivi i u popodnevnim casovima, ali sa drugom namenom, npr. mogla bi da bude steciste umetnika i prodavaca rucne pravljene bizuterije i suvenira. Po meni je i problem sto oko pijace zeleni venac ima sve manje zainteresovanih za pijacne usluge. Promenila se struktura stanovnistva na toj lokaciji. Vecina je navikla da kupuje po diskontima i jede fast food hranu, pa im je pijaca retko posecena destinacija. Za njih razlika u ceni namirica, nije toliko bitna.
Zeleo bih da i Beograd dobije sto vise takvih mesta. Mozda i sa pijacom Zeleni Venac nesto uraditi da i ona ozivi i u popodnevnim casovima, ali sa drugom namenom, npr. mogla bi da bude steciste umetnika i prodavaca rucne pravljene bizuterije i suvenira. Po meni je i problem sto oko pijace zeleni venac ima sve manje zainteresovanih za pijacne usluge. Promenila se struktura stanovnistva na toj lokaciji. Vecina je navikla da kupuje po diskontima i jede fast food hranu, pa im je pijaca retko posecena destinacija. Za njih razlika u ceni namirica, nije toliko bitna.
Ambassador
Advanced
Blah, meni se nekako ne sviđa ta ideja sa sklanjanjem tezgi, ajde može za neke, ali za Bajlonijevu, malko mi je besmisleno. Ako gledamo da se napravi nešto za turiste: pijace su odlične turističke lokacije, naročito Bajlonijeva. A osim vikendom većina ljudi na pijaci kupuje kad se vrati sa posla, a njima trgovi ništa ne vrede - preusmeriće ih na supermarkete - što je izgleda i cilj. :|
S'tim sto realno ako hoces da kupis sve sto ti treba to najkasnije do 12h da zavrsis jer seljaci posle idu kuci tako da je pijaca vec negde od 14h polako avetinjski prazna ili robe vise nema.
Nazalost, gorko iskustvo me je naucilo da ovakve vesti i najave o nekim obnovama i rekonstrukcijama primam sa velikom dozom skepse jer je dovoljno samo pregledati novinske clanke od pre par godina gde se npr. najavljuje rekonstrukcija djerma za 2006./2007./2008./....
Bilo bi tako prokleto idealno kada bi neko sakupio sve novinske clanke gde gradski funkcioneri obecavaju neke projekte, a koji se do dan danas nisu ostvarili i onda od toga napraviti video klip, a propratna muzika Bajaga i instruktori - Godine prolaze
Nazalost, gorko iskustvo me je naucilo da ovakve vesti i najave o nekim obnovama i rekonstrukcijama primam sa velikom dozom skepse jer je dovoljno samo pregledati novinske clanke od pre par godina gde se npr. najavljuje rekonstrukcija djerma za 2006./2007./2008./....
Bilo bi tako prokleto idealno kada bi neko sakupio sve novinske clanke gde gradski funkcioneri obecavaju neke projekte, a koji se do dan danas nisu ostvarili i onda od toga napraviti video klip, a propratna muzika Bajaga i instruktori - Godine prolaze
bigvlada
Advanced
Shmeksi, svaka pressclipping agencija može da ti iskopa i lepo servira takve članke. Mada, what's the point, znamo da mogo vole da lažu.
shabanajzer
Intermediate
ovde kod mene na bajloniju citava polovina pijace (ko zna lokalnu geografiju, od glavne 'ulice' desno gledano prema cetinjskoj) je konstantno prazna vec jedno 10 godina, ako ne i vise. a ni ostatak pijace nije bolji, osim naravno tezgi pored glavnih pijacnih saobracajnica. mislim da bi za pocetak komotno mogli da sklone tezge sa te polovine skroz, taman bi se ostatak pristojno popunio, a u doglednoj buducnosti da odrade i ovo sto se gore najavljuje.
nego, mnogo veci problem kod bajlonija je ciganski buvljak kod bitefa, kao i polusruseni kiosci, pljeskavidzinice i przionice kafe na skveru mire trailovic. ne vredi im mnogo da sredjuju pijacu ako to ostane.
nego, mnogo veci problem kod bajlonija je ciganski buvljak kod bitefa, kao i polusruseni kiosci, pljeskavidzinice i przionice kafe na skveru mire trailovic. ne vredi im mnogo da sredjuju pijacu ako to ostane.
TinkyWinky
Beginner
Budući izgled pijace u bloku 44 (izvor nbg novine)
zhaba
Higher intermediate
Malo provincijalno, ne? Mislim krov jos i 'ajde, ali glavna fasada!!!
Sigurno je Nestorovic iz Konstr. Sistema umesao prste!!!
Sigurno je Nestorovic iz Konstr. Sistema umesao prste!!!