Pančevački most
- Začetnik teme No1
- Datum pokretanja
stex_pb
Advanced
- Učlanjen(a)
- 04.08.2019.
- Poruke
- 4.793
- Pohvaljen
- 12.862
Zbog ove jedne zatvorene trake oko pančevca je baš zagužvalo. Despota Stefana je zaglavila od Cvijićeve. Mije kovacevica skoro do vatrogasne komande, kompletno pored "bele kuće", Dragoslava Srejovica do Beograd Puta. I to subotom, samo zbog jedne trake. ne smem da zamislim sta bi bilo da zatvore celu jednu stran mosta zbog rusenja rampe.
Biciklistkinja
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2014.
- Poruke
- 1.662
- Pohvaljen
- 2.413
Samo neka oni rade, kakve su bile gužve kad su pravili novu rampu čak pa se to zaboravilo. Očigledno da neće skoro rušiti rampe čim ovolike deonice presflače novim asfaltom.
Koliko puta sam video da se neka ulica kompletno presvuče asfaltom, pa nakon kratkog vremenskog perioda ili rekonstrukcija ili raskopavanje zbog nerkih cevi, kablova i sl. , tako da ovo ne znači ama baš ništa.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.532
- Pohvaljen
- 41.382
Izvor: Politika.rs
Rešenje za „Pančevac” – rušenje ili ojačavanje i proširivanje
Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”, ocenio da bi trebalo da se sruši postojeća konstrukcija i izgradi nova. – Ljuba Kostić, građevinski inženjer, smatra da je to luksuz i da most treba da se ojača, rekonstruiše možda i proširi.
Beogradski mostovi rušeni su isključivo u toku ratova. U mirnodopskim uslovima nikada. Jeste iz grada najavljeno uklanjanje Starog savskog mosta, odnosno preseljenje na novu lokaciju, da bi se na njegovom mestu podigao veći, ali samo rušenje postojećeg mosta zarad izgradnje novog nikada otvoreno nije najavljivano. Do pre nekoliko dana. Sa ocenom da bi bilo dobro, kada se za to steknu uslovi, da se sruši postojeći Pančevački most i da se na njegovom mestu izgradi novi, minule sedmice izašao je Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”. On je za TV Tanjug istakao da je Pančevački most star, da je vreme da se sruši i da se napravi novi i da bi u taj projekat trebalo da budu uključeni grad, republika i sva relevantna preduzeća. Drobnjak je precizirao da bi to moglo da krene da se realizuje u naredne tri, četiri godine, odnosno kada budu postojale alternative drugih mostova.
Ovaj predlog ipak prilično je radikalniji u odnosu na sve dosadašnje na temu sudbine „Pančevca”.
Građani koji njime prolaze godinama traže da se njegova obnova nađe na listi prioriteta jer smatraju da je u veoma lošem stanju i da su pojedini njegovi delovi čak i nebezbedni. Iz grada i države na to su uzvraćali da je Pančevački most u planu za detaljnu obnovu, ali ne pre nego što bude izgrađen most na Adi Huji. Kao argumente za ovakvu dinamiku nadležni su navodili da nema govora o tome da se započne rekonstrukcija „Pančevca”, a da pre toga nije izgrađen onaj na Adi Huji.
Početak gradnje mosta na Adi Huji, koji se u najavama seli iz godine u godinu, ipak nije ni na vidiku, a ako se zna da je gradnja najmlađih beogradskih mostova trajala tri, četiri godine, jasno je da okviran početak detaljne obnove „Pančevca” može da se nasluti tek kada počnu radovi na trećem beogradskom dunavskom mostu.
Ali, tek sada, kada se odjednom pominje i rušenje Pančevačkog mosta, teško je pretpostaviti šta će konačno biti njegova sudbina.
Da rušenje ne sme da bude konačno rešenje smatra Ljuba Kostić, građevinski inženjer, koji je, između ostalog, učestvovao u izgradnji dva mosta na Drini – Pavlovića ćuprije i Mosta slobode u Foči, koji je srušio NATO.
– Rušenje mosta podrazumeva prekid saobraćaja i u toku rušenja, ali i u toku gradnje novog. Koji grad sebi može da dozvoli takav luksuz? Rušenjem se preseca glavna komunikacija, a ona treba da bude svetinja. A ovaj pravac prema Banatu posebno je važan. Zato me malo čudi ta ideja: „Hajde da rušimo pa da pravimo novo”, kao da je to kula od karata – ističe Kostić za naš list i podseća da je „Pančevac” čelični most novijeg datuma.
– Kada je reč o čeličnim konstrukcijama, one su dobre zbog toga što uvek mogu da se ojačaju gde su oslabile – ukazuje Kostić.
Kako napominje, ni sami stubovi mosta nisu problem ukoliko je potrebno njihovo ojačanje. Kostić podseća da mogu da se nabiju novi šipovi, da se napravi prsten oko temelja i kapa koja sve to objedinjuje.
– Škola koju smo mi učili – nikada ne rušimo, već dodajemo. Pogotovu što je Beograd deficitaran sa mostovima. Zato je nezamislivo da se sklanja bilo koji od njih, naročito „Pančevac”. Uostalom, Pančevački most, ukoliko bi se pojačali stubovi, mogao bi da se proširi za dodatne trake. On ima odličnu lokaciju i prolazne puteve. Domaćinsko ponašanje bilo bi da se uradi ojačavanje i proširivanje Pančevačkog mosta i to tako da se ta rekonstrukcija odvija bez prekida saobraćaja preko njega. Beograd ima odlične inženjere za tako nešto – izričit je Kostić.
Prvi dunavski most 1935. godine
Prvobitni most na mestu današnjeg Pančevačkog otvoren je 10. novembra 1935. i to je bio prvi stalni beogradski dunavski most. U saobraćaj ga je svečano pustio knez Pavle u prisustvu brojnih zvanica među kojima je bio i tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić. Gradnja rečne saobraćajnice sa lukovima i lučnim obalnim stubovima nazvane Most kralja Petra Drugog privukla je pažnju strane javnosti jer je on u to vreme bio među najvećim u Evropi. Jedan od glavnih razloga bila je dužina od 1.526 metara, od čega se nad vodom proteglo čak 1.134 metra. Ali tek što su građani počeli da ga koriste, aprila 1941. postao je jedna od prvih infrastrukturnih žrtava rata.
Jedinice jugoslovenske vojske miniranjem su srušile sve saobraćajnice nad beogradskim tokovima Dunava i Save da bi usporile prodiranje neprijatelja. Okupator koji je ubrzo ušao u grad počeo je sa obnovom uz pomoć stručnjaka i poljskih zarobljenika. Most na Dunavu obnovljen je 1942, ali samo dve godine kasnije nove rane mu nanose saveznici u toku oslobađanja Beograda i okupatori prilikom povlačenja. Odmah posle rata bilo je jasno da most mora da se što pre vrati u život, ali obnova je odlagana zbog obima posla. Radovi su krenuli na jesen 1945, a za njih je pre svega bila zadužena Crvena armija. Posleratni Most Crvene armije svečano je u saobraćaj pušten 29. novembra 1946. Beograđane je, kao takav, most služio do polovine šezdesetih kada je detaljno rekonstruisan. Ova saobraćajnica ipak nikada nije zaživela kao Most Crvene armije, već kao Pančevački ili po nadimku – „Pančevac”.
https://www.politika.rs/sr/clanak/48566 ... osirivanje
Rešenje za „Pančevac” – rušenje ili ojačavanje i proširivanje
Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”, ocenio da bi trebalo da se sruši postojeća konstrukcija i izgradi nova. – Ljuba Kostić, građevinski inženjer, smatra da je to luksuz i da most treba da se ojača, rekonstruiše možda i proširi.
Beogradski mostovi rušeni su isključivo u toku ratova. U mirnodopskim uslovima nikada. Jeste iz grada najavljeno uklanjanje Starog savskog mosta, odnosno preseljenje na novu lokaciju, da bi se na njegovom mestu podigao veći, ali samo rušenje postojećeg mosta zarad izgradnje novog nikada otvoreno nije najavljivano. Do pre nekoliko dana. Sa ocenom da bi bilo dobro, kada se za to steknu uslovi, da se sruši postojeći Pančevački most i da se na njegovom mestu izgradi novi, minule sedmice izašao je Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”. On je za TV Tanjug istakao da je Pančevački most star, da je vreme da se sruši i da se napravi novi i da bi u taj projekat trebalo da budu uključeni grad, republika i sva relevantna preduzeća. Drobnjak je precizirao da bi to moglo da krene da se realizuje u naredne tri, četiri godine, odnosno kada budu postojale alternative drugih mostova.
Ovaj predlog ipak prilično je radikalniji u odnosu na sve dosadašnje na temu sudbine „Pančevca”.
Građani koji njime prolaze godinama traže da se njegova obnova nađe na listi prioriteta jer smatraju da je u veoma lošem stanju i da su pojedini njegovi delovi čak i nebezbedni. Iz grada i države na to su uzvraćali da je Pančevački most u planu za detaljnu obnovu, ali ne pre nego što bude izgrađen most na Adi Huji. Kao argumente za ovakvu dinamiku nadležni su navodili da nema govora o tome da se započne rekonstrukcija „Pančevca”, a da pre toga nije izgrađen onaj na Adi Huji.
Početak gradnje mosta na Adi Huji, koji se u najavama seli iz godine u godinu, ipak nije ni na vidiku, a ako se zna da je gradnja najmlađih beogradskih mostova trajala tri, četiri godine, jasno je da okviran početak detaljne obnove „Pančevca” može da se nasluti tek kada počnu radovi na trećem beogradskom dunavskom mostu.
Ali, tek sada, kada se odjednom pominje i rušenje Pančevačkog mosta, teško je pretpostaviti šta će konačno biti njegova sudbina.
Da rušenje ne sme da bude konačno rešenje smatra Ljuba Kostić, građevinski inženjer, koji je, između ostalog, učestvovao u izgradnji dva mosta na Drini – Pavlovića ćuprije i Mosta slobode u Foči, koji je srušio NATO.
– Rušenje mosta podrazumeva prekid saobraćaja i u toku rušenja, ali i u toku gradnje novog. Koji grad sebi može da dozvoli takav luksuz? Rušenjem se preseca glavna komunikacija, a ona treba da bude svetinja. A ovaj pravac prema Banatu posebno je važan. Zato me malo čudi ta ideja: „Hajde da rušimo pa da pravimo novo”, kao da je to kula od karata – ističe Kostić za naš list i podseća da je „Pančevac” čelični most novijeg datuma.
– Kada je reč o čeličnim konstrukcijama, one su dobre zbog toga što uvek mogu da se ojačaju gde su oslabile – ukazuje Kostić.
Kako napominje, ni sami stubovi mosta nisu problem ukoliko je potrebno njihovo ojačanje. Kostić podseća da mogu da se nabiju novi šipovi, da se napravi prsten oko temelja i kapa koja sve to objedinjuje.
– Škola koju smo mi učili – nikada ne rušimo, već dodajemo. Pogotovu što je Beograd deficitaran sa mostovima. Zato je nezamislivo da se sklanja bilo koji od njih, naročito „Pančevac”. Uostalom, Pančevački most, ukoliko bi se pojačali stubovi, mogao bi da se proširi za dodatne trake. On ima odličnu lokaciju i prolazne puteve. Domaćinsko ponašanje bilo bi da se uradi ojačavanje i proširivanje Pančevačkog mosta i to tako da se ta rekonstrukcija odvija bez prekida saobraćaja preko njega. Beograd ima odlične inženjere za tako nešto – izričit je Kostić.
Prvi dunavski most 1935. godine
Prvobitni most na mestu današnjeg Pančevačkog otvoren je 10. novembra 1935. i to je bio prvi stalni beogradski dunavski most. U saobraćaj ga je svečano pustio knez Pavle u prisustvu brojnih zvanica među kojima je bio i tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić. Gradnja rečne saobraćajnice sa lukovima i lučnim obalnim stubovima nazvane Most kralja Petra Drugog privukla je pažnju strane javnosti jer je on u to vreme bio među najvećim u Evropi. Jedan od glavnih razloga bila je dužina od 1.526 metara, od čega se nad vodom proteglo čak 1.134 metra. Ali tek što su građani počeli da ga koriste, aprila 1941. postao je jedna od prvih infrastrukturnih žrtava rata.
Jedinice jugoslovenske vojske miniranjem su srušile sve saobraćajnice nad beogradskim tokovima Dunava i Save da bi usporile prodiranje neprijatelja. Okupator koji je ubrzo ušao u grad počeo je sa obnovom uz pomoć stručnjaka i poljskih zarobljenika. Most na Dunavu obnovljen je 1942, ali samo dve godine kasnije nove rane mu nanose saveznici u toku oslobađanja Beograda i okupatori prilikom povlačenja. Odmah posle rata bilo je jasno da most mora da se što pre vrati u život, ali obnova je odlagana zbog obima posla. Radovi su krenuli na jesen 1945, a za njih je pre svega bila zadužena Crvena armija. Posleratni Most Crvene armije svečano je u saobraćaj pušten 29. novembra 1946. Beograđane je, kao takav, most služio do polovine šezdesetih kada je detaljno rekonstruisan. Ova saobraćajnica ipak nikada nije zaživela kao Most Crvene armije, već kao Pančevački ili po nadimku – „Pančevac”.
https://www.politika.rs/sr/clanak/48566 ... osirivanje
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
Ja sam za rušenje jer je taj most izuzetno ružan.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.887
- Pohvaljen
- 56.170
Али прво морају да се изграде најмање два нова друмска моста (у продужетку Цвијићеве и код Аде Хује) да би се стекли функционални услови за затварање Панчевца. Мада на Панчевцу је најружнији уствари његов функционални сегмент, железничка решетка у средини. А њу мислим да не би дирали ни када би рушили друмску конструкцију скроз.
Прле
Expert
- Učlanjen(a)
- 29.11.2018.
- Poruke
- 6.440
- Pohvaljen
- 9.067
Колико ја схватам, да би затворили Панчевац потребан је мост код Вишњице, јер је потребна пруга на мосту. Мост на Ади Хуји не предвиђа железничку пругу (евентуално трамвајску).
А да је потребан мост у продужетку Цивијћеве, гласам са обе руке, потребно је само да се претходно уради урбанизација леве обале Дунава јер би се чак и псоле најаве изградње моста цена земљшита скочила поприлично. Искрено, урбанизација и насељавање Банатског Београда ми је далеко логичнији корак него Макиш.
А да је потребан мост у продужетку Цивијћеве, гласам са обе руке, потребно је само да се претходно уради урбанизација леве обале Дунава јер би се чак и псоле најаве изградње моста цена земљшита скочила поприлично. Искрено, урбанизација и насељавање Банатског Београда ми је далеко логичнији корак него Макиш.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.887
- Pohvaljen
- 56.170
Mислим да не би дирали железнички део моста. А нови железнички мост преко Дунава је предвиђен код Винче, заједно са друмском обилазницом аутопута, од Бубањ потока до Панчева. Слажем се, потребна је реурбанизација Банатског дела Београда, пошто је форсирање Макиша беспотребно ширење са додатним оптерећењем већ оптерећене Војводе Мишића која нема алтернативни друмски правац.
Bulbulderac17
Advanced
Apsolutno za rušenje...nikakva rekonstrukcija koja bi koštal kao novi most... Napraviti novi most uzvodno i srušiti ovaj po završetku...što pre.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Sent from my iPhone using Tapatalk
Od rušenja nema ništa jer su izgrađene razne konstrukcije ispod da drže pristupne puteve. Nedavno sam išao na most sa nizvodne strane i trotoar je blago rečeno u raspadu, posebno deo bliži krnjači. Ali nije ni Brankov mnogo bolji (nerekonstruisana strana). Nešto mi se čini da nećemo skoro videti ni rekonstrukciju a ni nove mostove iako su gužve redovno velike.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.400
- Pohvaljen
- 48.912
Naprave se novi pristupi i nove konstrukcije, jbg.
Na kraju ćemo morati da pravimo novi most na mestu starog, što će znaćiti ogroman prekid saobraćaja i enormne gubitke. Stvarno ne vidim da ovo stoji tu za 100 godina.
Ovo bi bila bolja lokacija za tunel, jer je most ionako prenisko i ometa plovidbu, ali to zbog železnice neće moći.
Na kraju ćemo morati da pravimo novi most na mestu starog, što će znaćiti ogroman prekid saobraćaja i enormne gubitke. Stvarno ne vidim da ovo stoji tu za 100 godina.
Ovo bi bila bolja lokacija za tunel, jer je most ionako prenisko i ometa plovidbu, ali to zbog železnice neće moći.
Bungalow Bill
Intermediate
Ruši se, veli Drobnjak.
Прле
Expert
- Učlanjen(a)
- 29.11.2018.
- Poruke
- 6.440
- Pohvaljen
- 9.067
Ја би да то нека институција елаборира па да видимо. То шта би менаџери радили, јасно ми је. Само нек се руши (брзо) а онда гради ново (споро) и да кошта што више, да буде неко лудило од архитектоснких вијуга (да може боље да се дрпа)
daors
Beginner
- Učlanjen(a)
- 20.05.2015.
- Poruke
- 54
- Pohvaljen
- 183
Svojevremeno sam čitao da je tokom šezdesetih sadašnja konstrukcija mosta namontirana na obali (Viline vode) i da je za samo nekoliko dana (ili nedelja, ne sećam se) zamenila most koji je prethodno bio oslonjen na stubove. Tada je Pančevački most dobio svoj sadašnji oblik (dvokolosečni železnički koridor + po dve drumske trake po pravcu). To je navođeno kao veliki uspeh jugoslovenskih inženjera, a pominjalo se ime najzaslužnijeg među njima. Ako neko ima više detalja o ovome, molim da to podeli ovde. Voleo bih da se podsetim priče, a i da vidimo da je takav poduhvat definitivno moguć.
Evo i jedne stare slike koju sam malopre pronašao na internetu, na kojoj se vidi da je pored sadašnjeg "pančevca" postojala još jedna konstrukcija (verovatno raniji most):
Evo i jedne stare slike koju sam malopre pronašao na internetu, na kojoj se vidi da je pored sadašnjeg "pančevca" postojala još jedna konstrukcija (verovatno raniji most):
Most "Crvene armije" 1946-1960..
Specificna zamena originalnog "Pancevca" iz kraljevine.
Napravljen od raspona dovucenih iz SSSR + nadjenih po okolnim drzavama..
Zato je i tako sarenolik... Imao je samo jednu kombinovanu ,drumsko- zeleznicku traku sa rampom za drumski saobracaj.
Rampa se spustala pri nailasku voza..
Danasnji "pancevac" je imao UNUTAR konstrukcije, dve kolovozne trake nizvodno i jedan zeleznicki kolosek uzvodno.
Tek 70-ih ce dogradnjom spoljnih traka, dobiti danasnji izgled..
Most Crvene srmije.. Vide se i novi noseci stubovi, dodati zbog nejednake duzine raspona..
https://www.google.com/search?q=Mos...UDkMMKHf4TBlkQ_AUoAXoECAEQAw&biw=1280&bih=871
Specificna zamena originalnog "Pancevca" iz kraljevine.
Napravljen od raspona dovucenih iz SSSR + nadjenih po okolnim drzavama..
Zato je i tako sarenolik... Imao je samo jednu kombinovanu ,drumsko- zeleznicku traku sa rampom za drumski saobracaj.
Rampa se spustala pri nailasku voza..
Danasnji "pancevac" je imao UNUTAR konstrukcije, dve kolovozne trake nizvodno i jedan zeleznicki kolosek uzvodno.
Tek 70-ih ce dogradnjom spoljnih traka, dobiti danasnji izgled..
Most Crvene srmije.. Vide se i novi noseci stubovi, dodati zbog nejednake duzine raspona..
https://www.google.com/search?q=Mos...UDkMMKHf4TBlkQ_AUoAXoECAEQAw&biw=1280&bih=871
Da ... Danasnji Pancevac je rasponima postavljen na originalne nosace iz 1936.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=872854#p872854:a8jekk5x je napisao(la):
Ostalo je nekoliko "sovjetskih" nosaca besposleno ispod mosta ....