Obnovljivi izvori energije

[ink]

Društvo, da li neko zna da odgovori na sledeća amaterska pitanja:

- da li u Srbiji trenutno ima smisla / može da se pravi manja solarna elektrana koja nije u okviru domaćinstva (dakle nije prosumer), već čista proizvodnja i prodaja energije?
- znam da su kvote za povlašćene proizvođače davno popunjene, pa me zanima orijentaciona isplativost prodaje po komercijalnim cenama, ako je ista uopšte moguća
- da li je panele moguće postavljati na poljoprivrednom zemljištu?
- najpogodniji pravni oblik (pretpostavljam da je d.o.o)

Mislim da će ti ovo biti od pomoći:

U Srbiji potpisan prvi ugovor za komercijalnog prozjumera

Na ovaj način počinje da se u praksi realizuje ideja da potrošači energije postanu njeni proizvođači čime smanjuju svoje račune

balkangreenenergynews.com

Drugim rečima, rano je. Još uvek tržište isprobavaju veći igrači. Treba sačekati malo i videti kako će oni da prođu.

 

[ccc]

Hvala, ali to je opet prosumer varijanta, dakle proizvode energiju za svoje potrebe.

 

[ink]

Uh. U neslavnom smo društvu:

 

[ink]

Hvala, ali to je opet prosumer varijanta, dakle proizvode energiju za svoje potrebe.

Ne znam kakva bi birokratska procedura bila da se registruje preduzeće isključivo za proizvodnju struje. Niti kako bi mogli da izgledaju ugovori sa distribuciom.

Pravi poslovni plan bi već u sebi sadržao neke predugovore ili memorandum o razumevanju sa državnim monopolom.

Kako stupiti u kontakt sa njima, a da te neko ne odere na dobar dan, to je već pitanje nad svim pitanjima.

Jedva čekam da čujem tvoja iskustva.

 

[ink]

- da li je panele moguće postavljati na poljoprivrednom zemljištu?

U praktičnom smislu je moguće - https://forum.beobuild.rs/threads/obnovljivi-izvori-energije.618/post-912125

Da li je dozvoljeno od strane naše birokratije... to ne bih znao da ti kažem.

 

[Zuma]

Jedan od uslova za bitnije povećnje udela obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji elektične energije je mogućnost čuvanja viškova zelene energije onda kad je njena proizvodnja veća od potrošnje (ili mogućnosti transportnog sitstema). A kad su u pitanju hidrocentrale, mogućnost čuvanja viškova zelene energije rešava i problem energije koja bi pri visokim vodostajima mogla biti proizvedena, ali se ne proizvodi bilo zbog nedovoljne potražnje u tom trenutku bilo zbog tehničkih nemogućnosti da se iskoristi nagli višak vode koji se pojavi u kratkom vremenu. Akomulacije i reverzibilne hidroelektrane rešavaju oba problema. Pošto je odavno bilo očigledno da nas čekaju sve veći i veći pritisci iz Evrope, a eventualno i karbonska taksa koje će naš izvoz opterećen ogromnom količinom emitovanog CO2 učiniti nekonkurentnim (dosta je energije ugrađeno u sve naše izvozne proizvode, jer su uglavnom niskog nivoa prerade), još pre tri godine sam ovde više puta pozivao na gradnju reverzibilnih hidroelektrana. Jasno je da je to za nas jedini pravi uvod u masovnije korišćenje energije vetra i Solarne energije, ali i manjeg trovanja našeg sopstvenog naroda zbog korišćenja nekvalitetnog lignita u centralama. Recimo:

Reverzibilne hidrocentrale su daleko najefikasniji metod peglanja proizvodnje i potrošnje električne energije. Njihov ukupni stepen gubitaka je 20% do 30%, sa nekima koji postižu i svega 13% gubitaka. Naši trenutni gubici u elektro mreži su verovatno veći. Još je u Jugoslaviji bilo puno planova za gradnju takvih elektrana, i pre ove Solarne ere. Oni peglaju promene u vodostaju reka, hvataju velike nalete vode posle epizoda obilnih kiša i tako čuvaju energiju koja bi inače bila bačena prelivanjem viškova vode preko brana, smanjuju potrošnju uglja u termoelektranama pa time i zagađenje, a sada služe i kao velike baterije za obnovljivu energiju. I pri svemu tome njihove akomulacije ne moraju da budu velike.

https://en.wikipedia.org/wiki/Pumped-st ... lectricity

Ili revezibilne hidroelektarne koje mnogo bolje skladište energiju. Sem toga, mi još nismo iskoristili ni hidro potencijale većih reka (reverzibilna HE Đerdap 3 na Dunavu, niz od 5-6 kaskadnih HE na reci Velika Morava, kao i u slivu gornjeg toka Drine i Lima). Takođe, ne koristimo ni termalne vode. Prema nekim podacima Srbija ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda, s temperaturom od 14 do cak 98 C. A ni otpadnu toplotu iz velikih toplana. Tako da još uvek postoje velike mogućnosti da bitno smanjimo potrošnju nekvalitetnog i zagađujućeg uglja koga jedino imamo, i tako dobijemo i zdraviju životnu sredinu i zadovoljimo zahteve međunarodne zajednice koji će biti sve veći i veći. A gradnjom revezibilnih hidro elektrana koje rade u dva režima (tj imaju dva jezera, jedno nisko protočno i jedno visoko akomulaciono) dobijamo ne samo nove klasične hidro kapacitete, nego i akumulaciju energije što onda čini isplativim i investicije u solarne ćelije i vetroenergiju.

Meni izgleda da nam je u čitavoj ovoj obnovljivoj energetskoj priči izgradnja Đerdapa 3 daleko najveći prioritet. To je takođe obnovljiva energija, na jednoj od najvećih reka u Evropi, okolni brdoviti teren je idealan za predviđenu kombinovanu klasičnu i revezibilnu akomulaciju. Zašto trošiti pare na još uvek donekle skupe i neusavršene solarne i vetroelektrane ( i zato plaćati stimulacije) sve dok nismo iskoristili ni ovako neverovatno dobru priliku? Sve veće Evropske zemlje su davno iskoristile ovakve potencijale pa ZATO sada moraju da idu na Sunce i vetar. Onda možemo još i okolnim zemljama prodavati uslugu akumulacije njihove solarne i vetroenergije. Usput obezbeđujemo temelje za KASNIJI razvoj naše solarne i vetroenergije (jer ćemo već imati rešenu akomulaciju takve energije, a solarne ćelije i vetrogeneratori će kasnije postati efikasniji, jeftiniji i bolje tehnički rešeni), zatim smanjujemo potrošnju uglja u termoelektranama i njihova zagađenja, a i menjamo i neefikasnu, vandrednu proizvodnju nedostajuće energije po posebnim zahtevima u trenucima velike potražnje. Sve same prednosti. Zašto se decenijama čeka na tu elektranu? Zašto plaćati stimulaciju na uvođenje nama još nepotrebnog (ako je to i dalje skuplje od klasične proizvodnje hidroelektrana) ako nismo iskoristili ni hidroenergiju velikih reka?

Lepo je pročitati da je posle tri bačene godine NAJZAD i u toj oblasti nešto počelo da se dešava. Nažalost tek posle indirektnih pretnji iz Evropske Unije u vezi zagađenja vazduha sa Balkana i uvođenja karbonske takse, i tek posle početka rata u Ukrajini zbog kog je Evropa prisiljena da ubrza svoju traziciju sa fosilnih goriva, što onda skraćuje rokove tranzicije i za sve ostale (jer tada neće smeti da na svom tržištu dozvoli konkurenciju proizvoda u koje je ugrađena jeftinija ali prljavija energija, tj to za njih onda više nije izbor nego nužnost) . Na nesreću zbog ovako kasnog početka to će sada trajati godinama, a možda i decenijama. Nisam siguran da i dalje imamo toliko vremena pre nego što naše termoelektrane postanu ozbiljan problem.

Ali dobro, bolje ikad nego nikad.

У време када мегават-сат електричне енергије на берзама достиже цену већу од 200 евра, а Србија због мањка угља мора да увози ову скупу струју, изградња вишенаменског хидросистема „Лим – Западна Морава” било би решење за све актуелнији проблем енергетске стабилности, независности и безбедности, уз регулисање водотокова, обезбеђење резерви питке воде и подстицање привредног развоја земље.

Према речима др Владимира Шиљкута, саветника директора Јавног предузећа „Електропривреда Србије” за пословни систем срце пројекта и услов за његову реализацију била би реверзибилна хидроелектрана (РХЕ) „Бистрица” и њена горња акумулација „Клак”. ЕПС је урадио студију „РХЕ Бистрица – анализе и инвестиционо-техничка документација” у 2021. години. Студија је показала оправданост и потребу ЕПС-а за оваквим објектом.

– Уговор за израду идејног пројекта, студије оправданости и планског документа за РХЕ „Бистрица” је пред потписивањем и план је да се њена изградња заврши до 2030. године. Поднети су захтеви за сагласност Владе Србије за израду просторног плана подручја посебне намене, као и за проглашење РХЕ „Бистрица” објектом од националног значаја. По завршетку израде пројектне документације ЕПС ће донети одлуку о даљем наставку активности на реализацији РХЕ „Бистрица”, у зависности од могућег начина финансирања њене изградње – каже наш саговорник у разговору за „Политику”.

– Кроз овај пројекат Србија би у наредних пола века омогућила не само енергетску безбедност и стабилност, већ и интеграцију ОИЕ у највећој могућој мери. У систем би могло да се прикључи и више капацитета на ОИЕ него што то предвиђају максималистички сценарији у нацртима стратешких докумената чија је израда у току – категоричан је наш саговорник.

Хидросистем „Лим – Западна Морава” решава проблем енергетске стабилности

У време када мегават-сат електричне енергије на берзама достиже цену већу од 200 евра, а Србија због мањка угља мора да увози ову скупу струју, изградња вишенаменског хидросистема „Лим – Западна Морава” било би решење за све актуелнији проблем енергетске стабилности, независности и безбедности...

www.politika.rs

 

[ink]

Zar nije moglo nešto da se uradi i sa branom Rovni? Nekako mi je uvek bilo žao što se toliko dugo gradila brana bez ikakve funkcije za proizvodnju ili skladištenje električne energije.

 

[Прле]

Ово са "пеглањем" преко реверзибилних хидроелектрана има један непријатан моменат: Постојећи системи имају моћне пумпе и није могуће фино регулисати вишкове: Ветар дува разним снагама и одједном престане. Т.е прилично је нестабилног карактера тим пре што је производња углавном лоцирана у једном географском подручју. Имам утисак да је у погледу регулације боље радити више пумпи мање снаге него једна две снажније иако је то, претпостављам скупље у изградњи и одржавању.

 

[Zuma]

Rimovi punjenja akomulacija i ritmovi njihovih praženja ne moraju biti direktno povezani. Akomulacija se puni posle velikih kiša, kad su vodostaji toliko visoki da je trenutni dotok veći nego što je generatorima potrebno za trenutnio nivo proizvodnje. To je neka sporo periodična promena. Međutim trenutni nivo proizvodnje električne energije u hidroelektrani može da se menja daleko brže od toga, pa tako i da prati prosečnu energiju vetra ili sunca. Dakle to može biti neka brzo periodična promena. Sve dok u jezeru ima vode svejedno je koliko se brzo prazni. Dakle to, gledano u relativno kraćim vremenskim intervalima (recimo nedelje) nije povezano. Takođe iako se intenzitet vetra ili Sunca u jednoj tački može menjati veoma brzo, takvih tačaka proizvodnje Solarne i vetroenergije bi trebalo biti puno i još da budu raspoređeni na većem geografskom područiju. A onda se prosek njihove proizvodnja ne menja baš tako brzo budući da zavisi od opštih meteoroloških uslova koji se obično ne menjaju brže od recimo tri dana, a onda i ne putuju ka drugim mestima toliko brzo. Zbog toga se prosek proizvodnje Solarne i vetro energije kod nas menja u ritmu evolucije opšte meteorološke situacije nad čitavom našim delom Evrope (veliki sistemi oblaka, itd), što znači sporo, pa tempo proizvodnje hidrogeneratora to lako može da prati sve dok akomulaciono jezero ima dovoljno vode.

 

[dragan]

Meni izgleda da nam je u čitavoj ovoj obnovljivoj energetskoj priči izgradnja Đerdapa 3 daleko najveći prioritet. To je takođe obnovljiva energija, na jednoj od najvećih reka u Evropi, okolni brdoviti teren je idealan za predviđenu kombinovanu klasičnu i revezibilnu akomulaciju.

Zuma, jeste idealan ali je to Nacionalni park "Djerdap" i tako velika akumulacija bi potopila veliki deo šume, a sigurno uticala i na okolinu. Pored toga morao bi da se gradi i dalekovod i velika trafo-stanica, pristupni putevi, . . itd. Znači novi Prostorni plan gde bi se čitav taj deo izdvojio iz NP i ekolozi neće biti oduševljeni sa tom idejom. Lokacija je na 1007 km, tj. samo 3km uzvodno od Lepenskog vira.

Mnogo je bolje i primerenije izgraditi Rev.HE "Bistrica" o čemu sam pisao na 18 strani, a pogotovu sada posle ovih dramatičnih promena oko svih cena kada "Djerdap 3" može da košta i 10 Milijardi evra.
https://forum.beobuild.rs/threads/obnovljivi-izvori-energije.618/post-908000

"Djerdap 3" mora da se gradi sa Rumunima, jer koristi zajedničko jezero, a još bolje ako se uključe Madjarska i Bugarska, pa se sve izgradi iz EU "zelenih fondova" - možda jednog dana. Ali to je prekogranični veliki projekat, a "Bistrica" je isključivo naš projekat kakav na treba i koji sami možemo da platimo.

 

[orion]

Objavljen Registar kupaca-proizvođača - OIE

Elektrodistribucija Srbije objavila je Registar kupaca-proizvođača priključenih na prenosni, distributivni i zatvoreni distributivni sistem (Registar K-P). Novi Zakon o obnovljivim izvorima energije uveo je koncept prozjumera, odnosno kupca-proizvođača, što daje mogućnost građanima i privredi da...

oie.rs

 

[Zuma]

Dobro jutro

"Nova era počinje za nas od danas. Potpisali smo dogovor o finansiranju električnog automobila koji će se proizvoditi u Kragujevcu. Verujemo da će sada da ide tranzicioni period, do kraja 2023. godine. Već od početka 2024. godine idemo sa proizvodnjom jednog modela koji će biti u više fabrika proizvođen i sa našim modelom u trećem kvartalu 2024. godine", rekao je Vučić.

Ističe da će to biti neverovatna prilika za Srbiju da se pohvali da ima renomiranog proizvođača električnih automobila.

"Mi nismo proizvodili električne automobile i uvek bismo zaostajali za svetom u primeni novih tehnologija. Ovoga puta ići ćemo u korak sa svetom i imaćemo finalnog proizvođača modernog električnog automobila. Mogu da kažem da će automobil biti za srednju klasu, veoma popularan", istakao je predsednik Vučić.

Napominje da Srbija mora da se priprema za električne i blago hibridne automobile.

"Moramo da razmišljamo ne samo o gustini stanica za punjenje, jer kako ćemo ubediti nekoga u Babušnici ili Ljuboviji da kupi ovaj automobil, ako ne može da vidi nedaleko od kuće stanice za punjenje. Moramo da krenemo u velike promene na teritoriji naše zemlje. Moramo da izmenimo sve velike strateške planove za energiju, jer je nekoliko stvari važno po pitanju električnih automobila. To je cena, a električni automobili su značajno skuplji i uvek mnogo bolji naravno od onih sa klasičnim motorom. Moramo da obezbedimo jeftinu ili jeftiniju struju, ali da bismo to postigli, moramo da imamo više obnovljive energije", naveo je Vučić.

Da bi se to postiglo, kaže, mora se krenuti u izgradnju reverzibilnih elektrana.

Dogovor sa "Stelantisom" o proizvodnji električnog automobila u Kragujevcu

Postignut je dogovor o finansiranju električnog automobila koji će se proizvoditi u Kragujevcu, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Izvršni direktor kompanije 'Stelantis' Karlos Tavares kaže da je Ugovor o dodeli sredstava podsticaja između Ministarstva privrede i 'Fijat Krajsler...

www.rts.rs

 

[Zuma]

Grozno je kad čovek shvati koliko je lako bilo izbeći gubitak čitavih decenija u energetskoj tranziciji. Ako sam ja mogao lako da razumem da u našem posebnom slučaju najbrži put ka obnovljivim izvorima energije vodi preko prethodnog dovršenja programa pune eksploatacije hidro potencijala velikih reka, kao i gradnje reverzibilnih hidroelektrana zbog čuvanja energetskih viškova i peglanja ponude i potražnje, stručnjaci su to sasvim sigurno znali oduvek. Isto kao i to da od drugih izvora energije u većim količinama imamo samo nekvalitetni lignit, koji je od svih tipova najlošija vrsta uglja. Ništa od toga nije bilo nepoznato. Opšta zamena stručnjaka partijskim kadovima, uz tolerisanje korupcije, je čin destukcije i nacionalne izdaje bez premca. Pa manja bi šteta po državu bila da neki najviši, ali ipak uži krugovi vlasti baš sasvim otvoreno kradu, ako inače povlače dobre poteze u smislu državne organizacije, ekonomije i strategije razvoja. A ipak je činjenica da su šefovi svih državnih institucija postavljeni po partijskoj liniji, a ne po sposobnostima, prihvaćena kao nešto skoro normalno, a u svakom slučaju manje važno od "velikih" pitanja. A baš je tu jezgro destrukcije.

 

[dragan]

. . stručnjaci su to sasvim sigurno znali oduvek.

Naravno da su za naše hidro-potencijale stručnjaci to znali, pa i pre više decenija uradili razne analize i studije, nap. za HE u slivu Drine ili za hidro-sistem "Lim - Uvac - Z.Morava".
Ipak o tako velikim projektima uvek odlučuje vlada Srbije, jer ih ona i finansira. Ali sve je prekinuto dok smo malo ratovali i posle se oporavljali od bombardovanja i neuspešnih privatizacija.

Medjutim u predhodnih 5-6 godina smo mogli da pokrenemo izgradnju Rev.HE "Bistrica", kao i proširenje gasnog skladišta Banatski Dvor i izgradnju novog u Itebeju o kojima se godinama samo ponekad priča.

 

[Piccolo]

Skoriji snimak brane i akumulacije Svračkovo na reci Rzav kod Arilja, biće i hidroelektrana ukupne snage 7,2 megavata.

I dobar kadar

 

[dragan]

Ta brana je takodje deo većeg hidro-sistema "Lim-Uvac-Z.Morava".

 

[Sweet Dee]

Decenijama se prica o ovim projektima i nema novca za njih, odlazu se i nalaze komplikovani izgovori. Pojavi se pandemija i odlukom jednog coveka svaki gradjanin ove zemlje dobije oko 200 evra pomoci, dobrodosle ali pomoci bez koje bi uspeo da prezivi. Steta sto se taj novac nije mogao da odlukom tog istog coveka usmeri kao ostvaarenju jednog, ili cak svih ovih projekata, jer je rec o o skoro 2 milijarde evra. No to je nasa zemlja.

 

[dragan]

Investiranje je uvek stvar prioriteta, a struka je morala više da vrši pritisak na političare šta je prioritet u nekom trenutku. Kod nas se ništa nije izgradilo predhodnih par decenija u vezi energetike. Pogotovu su hidraši bili potisnuti i nisu se mnogo čuli, osim na ponekad na seminarima.

Doduše čuvena ministarka je pričala o izgradnji "Djerdap 3" i kako su mnogi zainteresovani, a u poslednje vreme i o "hibridnoj" elektrani koja bi na toj lokaciji u Nacionalnom parku imala i vetrenjače i solar.

Navodno bi to gradio američki "Behtel", kao što bi hteli da grade i kinezi ili nemci, ali da mi to platimo, tj. da nam uvale kredit od jedno 10 Milijardi evra. Posebna priča je što bi rumuni morali da daju saglasnost.

To je mnogo veliki i skup prekogranični projekat regionalnog značaja, a nama treba projekat "Lim-Uvac-Z.Morava" koji je ceo na našoj teritoriji. Za početak je potrebno ubrzati izgradnju Rev.HE "Bistrica" od 670MW.

 

[Dart]

Od hidro potencijala je ostalo samo ono što pre 50 i više godina nije bilo isplativo graditi. Sada su se oklonsti promenile u nekim slučajevima, ali je ogromna šteta naneta svim budućim projektima pljačkaskom privatizacijom Jaroslava Cernog.

 

[dragan]

Od hidro potencijala je ostalo samo ono što pre 50 i više godina nije bilo isplativo graditi.

Nekad se gradilo prema budućim potrebama države, planiranom rastu potrošnje u privredi i domaćinstvima. Pošto su potrebne godine za izradu dokumentacije i izgradnju HE sve se radilo planski i dugoročno.

Poslednja je izgradjena Rev.HE "B.Bašta" i to pre 40 godina. Sada se radi dokumentacija za nešto veću Rev.HE "Bistrica", premda smo to mogli da počnemo i pre 5-6 godina.

RHE Bistrica – kapacitet čija izgradnja se više ne sme odlagati - Energija Balkana

Najveći interes srpske elektroenergetike je izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica 2, sa čijim planiranjem se krenulo pre otprilike pola veka. RHE Bistrica 2 će obezbediti ne samo proizvodnju dodatnih količina električne energije već i stabilnost rada elektroenergetskog sistema...

energijabalkana.net

 

[Zuma]

Transbalkanski koridor za prenos elektricne energije - detaljnije informacije - fajl iz EMS-a

 

[Zuma]

Regulatorni ured za energiju Kosova* je objavio da razmatra prijave za preliminarno odobrenje za četiri elektrane ukupne snage 298 megavata, od kojih je jedna reverzibilna hidroelektrana od 250 megavata.

Kosovski elektroenergetski sektor čeka na objavljivanje nacrta energetske strategije. U međuvremenu, Regulatorni ured za energiju (ERO) je objavio izveštaj za 2021, u kojem je otkrio da obrađuje prijave za preliminarne dozvole za četiri projekta zbirnog kapaciteta 298 megavata.

Listom dominira projekat reverzibilne hidroelektrane Drini od 250 megavata u okolini Prizrena, a razvija ga Eurokos. Kompanija je 2020. potpisala ugovor o priključenju s KOSTT-om, operaterom prenosnog sistema. Tada je rečeno da je projekat vredan 300 miliona evra, a da je trebalo još 27 miliona evra za ulaganje u mrežu.

Kosovo* razmatra projekat reverzibilne hidroelektrane od 250 megavata

Regulatorno telo na Kosovu* obrađuje zahteve za elektrane ukupne snage 298 megavata, uključujući reverzibilnu hidroelektranu od 250 megavata.

balkangreenenergynews.com

 

[dragan]

Zvanično počeo prvi agrosolarni projekat u regionu - Vrednost investicije 340 mil EUR

Zvanično počeo prvi agrosolarni projekat u regionu - Vrednost investicije 340 mil EUR

www.ekapija.com

 

[Dart]

Nekad se gradilo prema budućim potrebama države, planiranom rastu potrošnje u privredi i domaćinstvima. Pošto su potrebne godine za izradu dokumentacije i izgradnju HE sve se radilo planski i dugoročno.

Poslednja je izgradjena Rev.HE "B.Bašta" i to pre 40 godina. Sada se radi dokumentacija za nešto veću Rev.HE "Bistrica", premda smo to mogli da počnemo i pre 5-6 godina.

RHE ne mogu rešiti problem sa manjkom energije. Mada jeste dobro imati buffer, posebno ako se bude značajnije ulagalo u energiju sunca i vetra.
Inače poslednja velika HE je Đerdap 2. Mislim da taj tip protocnih HE ima i najveći potencijal kod nas. Npr Austrija ih ima 10 na Dunavu.

 

[nensav]

Da bi se sprečila klimatska kataklizma, pametni ljudi izračunali da je do 2050 potrebno instalirati 80TW OIE. Teško ostvarljivo, mroaće se razmišljati i o prilagodjavanju na promene. U Srbiji se oečkuju vrelija leta, duže suše i manje snega. Da li neko ima plan (mislim na silne institute, SANU, poljoprivredni, šumarski biolloški fakultet, itd) kada se to dogodi?