Šta je novo?
Od:
Filteri

Obnovljivi izvori energije

Dart je napisao(la):
Mislim da taj tip protocnih HE ima i najveći potencijal kod nas. Npr Austrija ih ima 10 na Dunavu.
Kliknite za proširenje...
Protočne HE zahtevaju odredjeni teren, ne mogu da se grade u ravnici. One u Austriji su gradjane na "malom" Dunav, a kod nas je on "veliki" sa Dravom, Tisom, Savom, V.Moravom, . . i za sada nisam čuo o planovima za još jednu protočnu HE na Dunavu.
Rev.HE nisu ni predvidjene za primarnu proizvodnju, već za skladištenje energije.
 
Što se tiče ovog skladištenja energije. Nije u pitanju samo skladištenje viškova solarne i vetro energije. Nego i viškova vode. Kad je visok vodostaj skoro sve naše hidroelektrane otvore ustave na brani da bi voda što brže oticala. Energija tako propuštene vode je bačena jer ona ne ide kroz turbine. Reverzibilne hidroelektrane čuvaju i deo tako bačene energije, i to je nešto što bi smo mogli iskoristiti odmah, što nema veze sa brojem solarnih i vetroelektarna.
 
Rev.HE skladište ustvari vodu, tako što se ona pumpa iz "donje" u "gornju" aukumulaciju. To se radi iz više razloga zavisno od situacije na mreži, hidrologoje, noćne cene struje, . . itd. Ali, bitno je da imamo odgovarajući revizibilni kapacitet HE, koji je prema našim potrebama i ukupno instalisanoj proizvodnji struje.
 
dragan je napisao(la):
Protočne HE zahtevaju odredjeni teren, ne mogu da se grade u ravnici. One u Austriji su gradjane na "malom" Dunav, a kod nas je on "veliki" sa Dravom, Tisom, Savom, V.Moravom, . . i za sada nisam čuo o planovima za još jednu protočnu HE na Dunavu.
Rev.HE nisu ni predvidjene za primarnu proizvodnju, već za skladištenje energije.
Kliknite za proširenje...
Protočne HE su zapravo ravnicarske, naravno potreban je određen pad ali daleko manji nego kod drugih tipova HE. Takođe nema potrebe za akumulacijom koja plavi velike površine zemljišta. Mada je to ujedno i mana, jer ne mogu akumulirati energiju.
Inače postoji projekat za HE Novi Sad (Veternik)
 
Dart je napisao(la):
Inače postoji projekat za HE Novi Sad (Veternik)
Kliknite za proširenje...
Taj projekat mi je promakao, jer ga nisam uvrstio u realne kao ni kanal do Soluna. A, retko se setim i jednog projekta, pogotovu što ga je uradila moja bivša firma PIM još 1973. u okviru projekta "Dunav-Morava-Vardar".

Kanal Dunav-Morava-Vardar-Solun - Predlog projekta za stratešku saradnju s NR Kinom

Kanal Dunav-Morava-Vardar-Solun - Predlog projekta za stratešku saradnju s NR Kinom
www.ekapija.com www.ekapija.com

Kasnije su radjeni i drugi projekti i trebalo bi ponovo razmotriti regulaciju Morave sa tim kaskadnim branama i njen hidro-potencijal u aktuelnim hidrološkim prilikama. Voda i energija će biti kljični faktor u budućnosti i možda bi mogli da se ponovo fokusiramo na taj stari projekat, ali samo do Niša.
 
Poslednja izmena:
Коначно читам правилне поруке у овој теми.
 
Evo ovo je deo iz tog projekta i trebalo bi krenuti od prve kaskade/brane od Dunava pa fazno graditi sve ostale koje se isplate.

IMG_20220505_093043.png
 
Па ово је фантастично!

Колико је потребно потопити земљишта?
 
Projekat "Dunav-Morava-Vardar" je iznenada dobio i sasvim nove prednosti. Ubuduće će Crno More biti pod strateškom kontrolom Rusa (nema šanse da ikada napuste Krim, a pitanje je šta će biti sa Odesom), a Amerika i Evropa će po svaku cenu izbegavati da u bilo čemu zavise od Rusa. I to je od sada trajno stanje koje se neće promeniti krajem rata. Pri čemu je Dunav glavni vodeno transportni koridor Evrope po pravcu istok zapad, pa pošto ta komunikacija ima i stratešku i ekonomsku vrednost, nije baš zgodno da se završava u "Ruskom dvorištu". To bi moglo značiti da bi u nekom budućem periodu, kad se malo finansijski konsoliduju, možda bili spremni da taj kanal i finansiraju pod povoljnim uslovima. Elektrane na Moravi bi se mogle predstaviti kao prva faza tog plana za kanal, pa bi mi tako istovremeno napredovali u bar tri različite oblasti (energija, ekologija, transport).

Pogledajte usamljenu transportnu poziciju Dunava na mapi (za brodove duže od 80 metara). Po pravcu istok zapad nema konkurencije van Belorusije i Ruskih, južnih delova Ukrajine (Dnjepar). Evropa zavisi od Dunava, a on prolazi kroz Beograd i Srbiju. Kad bi se ovaj koridor skrenuo u Jadransko more, to bi bila i ekonomska i strateška prednost. Hoću da kažem da kalkulacija cena/korist posle ovog rata više neće biti ista kao pre njega, a to bi se moglo iskoristiti i kao argument za isplativost elektrana na Moravi.

European inland waterway network.jpg
 
Poslednja izmena:
Pedeset godina posle ovog projekta trebalo bi opet razmotriti njegovu realizaciju do Niša. Ako je onda bila izvodljiva i isplativa, danas još više ima razloga da se izgradi.

IMG_20220505_230936.png
 
Турци могу да буду врло против тог пројекта
 
A zašto turci mogu da budu protiv projekta "Energetsko - plovidbenog sistema Morava"?! . . koji je do Niša, a ne do Turske.

Pored navedenih prednosti ovaj vodoprivredni sistem bi uticao na smanjenje štete od poplava, kao i na navodnjavanje kod suše.
 
Taj kanal do Soluna su pre 5 godina procenili na 17 milijardi evra ,a sada je to sigurno preko 20 milijardi. Nema svrhe baciti tolike pare, da bi samo barže mogle ploviti. Pritom bi to putovanje trajalo bar mesec dana zbog silnih prevodnica i velike razlike u visini.
U čitavoj priči je jedino deo na Velikoj Moravi je donekle isplativ.
 
Ma, kanal do Soluna nisam ni razmatrao, to je za mene obična utopija.

Ali, ovaj sistem "Morava" do Niša bi trebalo ponovo razmotriti i apdejtovati.
 
Opet je aktuelan kanal do Soluna? Neostvarane želja Tome Nikolića ponovo jaše!
 
До Ниша вероватно не, али до Солуна је већ директна конкуренција њиховом пројекту канала који би дуплирао Босфор и Дарданели. Сагласан сам да је у Енергетском смислу ова прича до Ниша крајње интересантна.
 
IMG_20220505_093043.png

Ja sam samo razmatrao ovaj "Energetsko-plovidbeni sistem", a ne kanal do Soluna. Za ovaj projekat bi trebalo uraditi novu "Studiju opravdanisti" gde bi se videli troškovi izgradnje i sve ostalo.
 
Izgleda da i rudnik litijuma i Rio Tinto nastavljaju tamo gde su stali.

Cena litijuma "eksplodirala" – šta će biti sa električnim automobilima?

Globalna nestašica ključnih komponenti baterija podigla je cene na rekordne nivoe, a od prošle godine cene litijuma su skočile za više od 700%, nikla za 250% a kobalta i mangana za 100%, pa se postavlja pitanja šta to znači za ubrzanu tranziciju ka električnim automobilima?

www.b92.net

Cena litijuma "eksplodirala" – šta će biti sa električnim automobilima?

Globalna nestašica ključnih komponenti baterija podigla je cene na rekordne nivoe, a od prošle godine cene litijuma su skočile za više od 700%, nikla za 250% a kobalta i mangana za 100%, pa se postavlja pitanja šta to znači za ubrzanu tranziciju ka električnim automobilima?
www.b92.net www.b92.net
Kliknite za proširenje...
 
Štampani solarni apneli,
U videu se ne kaže kolika im je efikasnost, ali prednosti su brojne.

 
Ne znam da li je ovo već bilo:

Domaćinstva u Srbiji počela da proizvode struju iz sunca, prenosimo iskustva iz Zemuna​

balkangreenenergynews.com

Domaćinstva u Srbiji počela da proizvode struju iz sunca, prenosimo iskustva iz Zemuna

Prvih 13 domaćinstava već proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju u solarnim panelima na svojim krovovima
balkangreenenergynews.com balkangreenenergynews.com

Srbija je nakon godina iščekivanja dobila prva domaćinstva koja imaju zvaničan status kupca-proizvođača ili prozjumera (eng. prosumer od producer i consumer), što znači da proizvode električnu energiju za sopstvenu potrošnju u solarnim panelima. Miloš Lončar, mašinski inženjer iz zemunskog naselja Altina, ispričao je za Balkan Green Energy News kako mu se ostvario desetogodišnji san da sam proizvodi energiju koju troši.
Kliknite za proširenje...

​

 
Зелена агенда која је требала да да компаративну предност западу, почиње лагано да гуши исти. Као и либерализам.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh