Problematika planiranja i projektovanja poluresenja je vidljiva u svim aspektima gradjevine kod nas. Ja taj problem vidim dvojako, a obe komponente poticu iz sirotinjskog mentaliteta i objektivnog manjka novca.
Oba smatram podjednako neopravdanim, ali za prvi postoji logicko objasnjenje. Prvi problem je objektivan manjak novca. Sa manjkom novca mora se postupati racionalno i praviti do nivoa koji je potreban, ne vise. Ovo izaziva da se vrsi pritisak u vezi ukupne cene projekta, pa samim tim i izaziva koriscenje siromasnijih resenja. Medjutim, kad se uzme u obzir ogromna kradja i rasipanje na svim nivoima, odabir skromnijeg resenja za upotrebu u narednih 50 godina naspram ekstremnog rasipanja sredstava na drugim mestima je sulud. To je kao da ne kupujes u lokalnoj radnji i cuvas se za Tempo da bi ustedeo 1000 dinara na nedeljnom racunu za osnovne potrepstine, a onda das 100 evra za neku glupost koja ti ni ne treba. Ili ti ih neko ukrade. A onda cak i u toj grani, pa cak i na tom konkretnom projektu, postoje nelogicnosti. Dakle ako se vec projektuje skromno i siromasno, onda ceo put ima siromasnije elemente. Ali ne, mi za skroman saobracaj predvidimo autoput, pa onda stedimo tako sto taj put ima velike uspone, pa onda posto su veliki usponi moraju da postoje dodatne trake. Pa se dobije apsolutno paradoksalna situacija da imas neiskoriscen autoput koji ima brzinu puta nizeg ranga, a cesto i magistrale(svaki tunel je 80), ponekad sa 3 trake po smeru i po ceni autoputa sa 3 trake. Zamisli da ti treba ford fokus da se prevezes ali ti kupis mercedes v8 od 500 konja ali onda nemas para za delove pa kupujes polovne i vozis polako da ti ne crkavaju delovi a sve vreme trosis kao v8 od 500 konja.
Drugi razlog je to sto mi imamo mentalitet sirotinje i na to nisu imuni ni oni koji donose odluke, pa ni planeri, projektanti i svi do poslednjeg coveka u lancu izgradnje jednog objekta. Pa se tako uvek podrazumeva najuza dozvoljena pesacka staza, najuza vozna traka, najsiromasnija petlja, uvek minimalno dozvoljeno i minimalno dovoljno resenje. Zanima me da neko da primer jednog ozbiljnog projekta po meri coveka kod nas u poslednjih 20 godina.
Zapitajte se samo kako ikad, i is kog razloga, iko kupi stan u zgradi koja je NA ULICI, nema parking, nema dvoriste, nema zelenilo. I sav srecan das 3000 evra po kvadratu i dolazis tu svaki dan, sprceno, zguzeno, nemas gde da parkiras, zivis u kutiji sibica, i prezadovoljan si ucinjenim. U odnosu na to, skromna kruzna u nivou umesto pismene denivelisane raskrsnice je nista, pesma.
.
