Milan-mostadžija
Beginner
- Učlanjen(a)
- 24.06.2022.
- Poruke
- 30
- Pohvaljen
- 170
KrCane,
odgovor je jednostavan. Ne dolazim često na ovaj i ovakve forume, jer želim da sačuvam svoje mentalno zdravlje. Da odmah objasnim: nije problem u komentarima - ljudi koji nisu stručni za mostove (a takvih je, pored vas i 99% mojih kolega građevinaca) pokušavaju da dokuče i objasne njima ne baš lako shvatljive stvari. Na svu sreću po vas, vi na kraju odustanete, jer pomislite: - Ja to ne razumem, jer nisam stručan, ali (verovatno) ti ljudi koji su to radili, oni znaju šta rade i uradili su to sa nekom namenom i zdravom logikom.
Nažalost, to nije slučaj sa mnom. Nakon decenija bavljenja baš tim stvarima, ne moram ni da priđem mostu da bih shvatio da tu nešto nije u redu. Ili u retkim slučajevima, da mi sve na prvi pogled izgleda OK. Verujte mi da je u građevini isto sve kao i u fudbalu ili u tenisu. Ako vam udarac u tenisu ne izgleda elegantno, budite sigurni da on nije efikasan - ili će promašiti, ili će udarac biti preslab ili će potrošiti više snage nego što je potrebno. Ili kad vidite Deju kako prima loptu, nakon 5 sekundi odmah znate da se radi o vrhunskom igraču.
Tako vam je to i sa mostovima. Sa 50 metara udaljenosti odmah vidim da li je neka greda predebela ili su stubovi nepotrebno debeli ("trapavi", kako je govorio moj prof. mostova). A tek kad bih se prošetao mostom ili ušao u sanduk. Nemate pojma koliko me izluđuje ova neprofesionalnost i u projektovanju i u izvođenju gde je najbitnije da se saobraćaj što više oteža, pa da narod s oduševljenjem jednog dana pozdravi završetak radova, kad ih otvori onaj čije se ime ne pominje.
Zato se trudim da skrenem pogled kad prolazim pored ovakvih slučajeva i da o njima ne pišem, tj. ne razmišljam. Sebe radi. Izvinite...
odgovor je jednostavan. Ne dolazim često na ovaj i ovakve forume, jer želim da sačuvam svoje mentalno zdravlje. Da odmah objasnim: nije problem u komentarima - ljudi koji nisu stručni za mostove (a takvih je, pored vas i 99% mojih kolega građevinaca) pokušavaju da dokuče i objasne njima ne baš lako shvatljive stvari. Na svu sreću po vas, vi na kraju odustanete, jer pomislite: - Ja to ne razumem, jer nisam stručan, ali (verovatno) ti ljudi koji su to radili, oni znaju šta rade i uradili su to sa nekom namenom i zdravom logikom.
Nažalost, to nije slučaj sa mnom. Nakon decenija bavljenja baš tim stvarima, ne moram ni da priđem mostu da bih shvatio da tu nešto nije u redu. Ili u retkim slučajevima, da mi sve na prvi pogled izgleda OK. Verujte mi da je u građevini isto sve kao i u fudbalu ili u tenisu. Ako vam udarac u tenisu ne izgleda elegantno, budite sigurni da on nije efikasan - ili će promašiti, ili će udarac biti preslab ili će potrošiti više snage nego što je potrebno. Ili kad vidite Deju kako prima loptu, nakon 5 sekundi odmah znate da se radi o vrhunskom igraču.
Tako vam je to i sa mostovima. Sa 50 metara udaljenosti odmah vidim da li je neka greda predebela ili su stubovi nepotrebno debeli ("trapavi", kako je govorio moj prof. mostova). A tek kad bih se prošetao mostom ili ušao u sanduk. Nemate pojma koliko me izluđuje ova neprofesionalnost i u projektovanju i u izvođenju gde je najbitnije da se saobraćaj što više oteža, pa da narod s oduševljenjem jednog dana pozdravi završetak radova, kad ih otvori onaj čije se ime ne pominje.
Zato se trudim da skrenem pogled kad prolazim pored ovakvih slučajeva i da o njima ne pišem, tj. ne razmišljam. Sebe radi. Izvinite...