Nova Luka Beograd

[Zuma]

Par brojeva iz elaborata

BRGP ukupno: 2.220.000 kvadratnih metara

Ukupna površina 873 hektara. Kad se oduzmu vodene površine, dakle Dunav i budući kanali, ostaje 648 hektara.

Srednja vrednost trenutne visine terena je 70,75m. Ako se kao cilj postavi da luka bude na istoj visini kao i Beograd na vodi, to bi značilo 77m. Mada mislim da će zbog talasa, ogromnih brodova, Dunava i drugih posebnih bezbednosnih margina za luku to biti više. Neka bude recimo 77,75. To znači da mora da se pronađe toliko peska da se teren površine 6.480.000 m2 naspe još 7 metara. To je 45.360.000 m3. Drugim rečima 45 miliona kubika peska.

Dakle, prava sitnica: Treba nasuti još jedan Novi Beograd, ali tako da teren bude viši od Novog Beograda. To je, inače, ova površina (ovo je samo kopneni deo luke, dodajte još 26% za celu luku, tj projekat. BNV je ono sitno, preko puta):

 

[Zuma]

Vi sad naravno mislite da je to velika površina, da li je tako ...? "Beograd na Vodi" je ogroman, a tek ovo ...

E pa, iznenađenje ... nije to ništa.

Da vidite sad PKB koji ovi majstori TAKOĐE prodaju na licitaciji (ako nema ponuda ili su nezadovoljavajuće, početna cena se smanjuje). Ova ogromna nova luka Beograd, prema kojoj BNV nije ništa, TEK nije ništa prema PKB-u. Nova luka Beograd, iste veličine kao i čitav Novi Beograd, na mapi PKB-a se i ne primećuje. To vam je ova sitna mrljica bele farbe na levoj obali Dunava, tako reći beznačajno:

 

[DusanBG]

Ovi su sami sebi tačkom 5. osnovna ograničenja odgovorili kakvo im je sranje projekat.
Kako je moguće ikakvo očuvanje ekoliških karakteristika područja (sa internacionalnim značajem), gde se od 750ha šume/plavnog dela, planira da ostane 86ha?
Proširenje vodnih površina na 225ha samo znači prokopavanje još par kanala, dake isto kao da je industrijska površina u pitanju, nikakav biodiverzitet tu nije moguć.

Intresantno mi je i pominjanje zaštitne funcije šuma topole koje se planiski sade kako bi štitile nasip i doprinosile ekonomski (kao drvni resurs), a par kilometara dalje na području savskog nasipa uz sam grad dozvoljava se neplanska seča istih tih šuma zarad izgradnje privatnih vikendica u forlandu i pretvaranje nasipa u javnu saobraćajnicu (faktički, ne pravno).

 

[DusanBG]

ono u čemu je ovaj elaborat koristan je što možemo da vidimo kakvo je jadno stanje reka u koje se kunemo, obzirom na permanento prisustvo fekalnih bakterija itd.
А promiviše se rečni turizam i tako to... podsetilo me na stanje u Brazilu, gde su pre igara upozoravali zapadni mediji da praktično sve vodne površine u riju (pa i ono jezero za veslanje) bi bili kategorisani u najnižu klasu ukoliko bi se uporebili propisi koji se sada generalno koriste na zapadu za procenu zagađenosti voda.

 

[Zuma]

Tačka 5 iz elaborata:

5. ОСНОВНА ОГРАНИЧЕЊА

Основна ограничења изградње и уређења обухваћеног подручја у односу на која ће се дефинисати планско решење у фази израде Нацрта плана у сарадњи са ЈКП и другим надлежним институцијама су:

• Недостатак саобраћајне и комуналне инфраструктуре које ће се дефинисати у фази израде Нацрта плана уз сарадњу са надлежним институцијама

• Према инжењерскогеолошкој реонизацији према погодности за градњу, предметни терен припада неповољним теренима за урбанизацију. У даљој фази планирања извести детаљна геолошка истраживања а све у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима (Сл. гласник РС бр. 101/15)

• Плављена инундација Дунава која захтева насипање терена. Пројекат насипања биће предмет засебне пројектне документације.

• Предметно подручје и непосредно окружење карактерише неуређен водни режим и високи ниво подземне воде, па је кроз израду пројектне документације потребно дефинисати хидротехничко решење којим се изградњом луке неће нарушити режим подземних и површинских вода у залеђу.

• Река Дунав и пловни пут (коридор VII). Обзиром на карактер поменутог коридора, све активности у простору потребно је ускладити са међународним правним оквиром (конвенције, уредбе, меморандуми...), као и домаћом законском регулативом, што ће се прецизно дефинисати у фази израде Нацрта плана у сарадњи са надлежним Министарством

• Предметно подручје представља Подручје еколошке мреже РС од међународног значаја. Уколико се у поступку издавања услова заштите природе, према члану 10, Закона о заштити природе („Службени Гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 91/2010 и 14/16), утврди да постоји вероватноћа да планови, основе, програми, пројекти, радови и активности могу имати значајан утицај на циљеве очувања и целовитост еколошки значајног подручја, Министарство, односно орган надлежан за послове заштите животне средине јединице локалне самоуправе, спроводи оцену прихватљивости. Имплементација пројеката се може одобрити једино у случају када се кроз поступак оцене прихватљивости утврди да планирана активност нема значајан негативан утицај на основне вредности (станишта и врсте) које су идентификоване за дато еколошки значајно подручје. За планове, основе и програме за које се, у складу са посебним законом, спроводи поступак стратешке процене и за пројекте, радове и активности за које се у складу са посебним законом, спроводи поступак процене утицаја, оцена прихватљивости спроводи се у оквиру тих поступака. Мере заштите еколошке мреже прописане су Уредбом о еколошкој мрежи („Сл. гласник РС“, бр. 102/10) другим прописима.

• Састојине еуроамеричких топола (Populus x euroamericana) имају примарну функцију да штите насип и брањено подручје од поплавних таласа Дунава. Такође, се користе за производњу дрвне масе и то као једна од најпродуктивнијих јединица у Србији.

• У складу са законским прописима Завод за заштиту природе Србије је 2013. године израдио Студију заштите „Форланд леве обале Дунава код Београда“ као стручну основу за израду предлога акта за проглашење заштићеног природног добра, која је 2015. године повучена из скупштинске процедуре пред усвајањем.

 

[Zuma]

U pravu si, tačka 5 je zanimljiva. Ali ne samo ona. Ako čovek analizira šta su sve pomenuli, koliko su mesta odvojili za to, i šta nisu pomenuli, imam utisak da su i pisci ovog predloga protiv ovoga što predlažu. Maltene pola njihovog teksta se može protumačiti kao navođenje informacija koje ne idu u prilog predlogu. Iako se mnoge od njih uz trud i novac mogu zaobići, ipak ih ima prilčno, pa uzete zajedno, kao celina, bude sumnju koliko ceo predlog ima smisla, čak i u tekstu samih predlagača.

 

[Zuma]

Tek mi je sad palo u oči da su kanali dokova zakošeni u nizvodnom smeru. Očigledno da bi se vožnjom protiv struje ulazak brodova u njih mogao da odvija dovoljno sporo i pažljivo. Ali pogledajte šta to znači. Brodovi koji dolaze iz Evrope moraju da prođu luku i približe se mostu, zatim se zaustave, možda privremeno i parkiraju na sred Dunava čekajući svoj red za ulazak, pa okrenu za skoro 180 stepeni, a zatim pozicionirani ukoso naspram struje, polako napreduju uzvodno ulazeći u kanale dokova. A to opet znači da ko zna koliko teško natovarenih konvoja, možda hiljade tona, stalno bočno manevrišu naspram veoma jake Dunavske struje veoma blizu stubova Pupnovog mosta. Ako se pri tome sudare, ili se nekome pokvare motori, on UBRZO POSLE TOGA udara direktno u stubove mosta, pošto je njegov široki plovni otvor sa druge, Zemunske strane, a ne sa ove. Nema vremena za intervenciju ma kako brza bila, a mislim da je čak dužina nekih šlepova veća od razmaka između stubova na ovoj strani mosta. Tako da maltene sigurno udaraju u njih, pogotovo ako su bočno ili iskošeni u odnosu na struju, kao što moraju biti najveći deo vremena tokom manevrisanja.

Ovi gusto poređani stubovi blizu leve obale su kao sito za brodove van kontrole. Sigurno udaraju u njih.

Rečni konvoji na Dunavu nekada.

 

[Igor]

Svaka cast Zuma otezano manevrisanje jeste problem a valja pomenuti da se unistavanjem stanista ptica remeti ekoloska ravnoteza te postoji mogucnost uvecanje broja glodara na parcelama PKB-a.

 

[bgexplorer]

Ako pise neko neka obavesti ostale da dupli posao ne pravimo.
Molim Vas ako ima neko upucen u materiju da uradi ovo ja sam prezauzet izvestajima Globalnom Fondu za borbu protiv TBC, Malarije i AIDS -a. Knap sam sa svim rokovima i tako ce biti jos desetak dana kod mene.
Ako se je neko prihvatio da pise da uputim da se obavezno prvi primerak dostavi nadleznom Ministarstvu poljoprivrede i zastite zivotne sredine (cirilicnim pismom) u pisanoj formi na pisarnici predati u tri primerka jedan ostaje sa delovodnim brojem podnosiocu, Vladi Republike Srbije isto cirilicom, pisarnica obavezna i primerak sa delovodnim brojem a nakon toga Dunavskoj komisij ,Savetu Evrope i kancrlariji EU za Srbiju u bloku 19a na Eng. i na Srpskom mailom i postom (sa povratnicom obavezno). Pozeljno je da se ispostuje procedura i prikupe delovodni brojevi uz napomenu komisijama da su identicna dokumenta predata nadleznim organima RS i pod kojim delovodnim brojevima su dokumenta predata i kad. Prilozeni odgovor ili napomena da odgovor nije stigao u predvidjenom roku.
Ukoliko se preskoci ova procedura ostaje prostor za argumente da su obavesteni tek nakon medjunarodnih institucija sto odmah daje kredibilitet Vladi RS da nisu na primeren nacin obavesteni i da je delovano bez znanja i postovanja institucija sto nikako nije dobro za uspeh inicijative.
Osam strana sa fusnotama koje upucuju na verodostojnost informacija i izvore je maksimum koji bi trebalo ispostovati ako je moguce i par strana manje, to je nepisani standard medjunarodnih organizacija iako to nije eksplicitno navedeno.
Rok u kom su organi RS duzni da odgovore je osam dana.

PS: Kad god smo delovali a da nismo ispostovali ove procedure vezano za oblast kojom se bavim nismo postigli nista osim urusavanja ugleda pred domacim i stranim parterima.
Mozda bi trebalo dostaviti i ambasadi NR Kine a u dokumentu navesti da cilj inicijative nije obustava projekta vec obavestenje o propustima koji su nastali nepaznjom i sigurno nenamernim previdom nadleznih , da je projekat dobrodosao i veoma koristan i u interesu gradjana Srbije uz korigovanje lokacije a u cilju prevencije stete po pomenuta vodoizvorista i ekosistem.

Послато са GT-I9300 уз помоћ Тапатока

 

[Zuma]

Postoji tu još jedna izrazito neprijatna tema o kojoj ljudi ne vole da misle, što znači i još dve važne adrese koje bi morale biti obaveštene. A to su ministarstvo odbrane i vojska.

Šta će biti u sledećem ratu?

Ustvari, i ne moramo da ga čekamo. Šta će biti kad postanemo meta terorizma? A postaćemo, pre ili kasnije. To je smer u kome svet ide, opšteprihvaćeni metod postizanja političkih ciljeva u 21. veku. A onda na to treba dodati još i Balkan kao lokalni izvor nestabilnosti i izrazito etnički, ideološki i verski nehomogenu sredinu.

Postavljanje ratnog i terorističkog cilja najvišeg mogućeg reda UZVODNO od grada, a ipak nedaleko od njegovog centra, sa ogromnim kolčinama toksičnih materija DIREKTNO IZNAD JEDINA DVA gradska izvora vode ... znate ... to se sa vojne tačke gledišta graniči sa ludilom. Na Makiškom izvoru vode su blagoizvoleli napraviti i planirati jedan od najvećih železničkih čvorišta na Balkanu, takođe ratno-teroristički cilj prvog reda, a na drugom izvoru vode, gigantsku luku veličine čitavog Novog Beograda. Protivnik to MORA da gađa, to je logika rata, najbrži način masovne degradacije ratnih i privrednih kapaciteta jedne države. Moderni svet ima sve manje obzira prema civlima, a ne sve više. Čak su upravo oni postali primarni cilj u stategiji raznih religioznih fanatika. Njima je čisti i masovni teror glavno oružije, a ni velikim vojnim silama više nije strano takvo razmišljanje, mada oni to rade sofisticiranije, "usput" i indirektno, kao dodatni i spolja ne tako vidljivi unutrašnji pritisak na protivnika.

Buduća Beogradska luka ovako velikih razmera može postati čvorište transporta, pretovara, skladištenja i proizvodje čiji značaj daleko prevazilazi ne samo Beograd nego i našu zemlju. Zato su to zaista prvi i obavezni ciljevi u svakom neprijateljstvu, bez obzira na nivo protivnika i njegove krajnje namere. Problem čak i ne mora imati veze sa nama. Dunav je jedina jeftina veza Evrope i Crnog mora (recimo za sirovine, a kasnije možda i energente), ili pretovarna tačka za dalji kopneni put ka jugu. Ako luka postane uspešna, Dunav će ispred nje ponekad ličiti na pravu košnicu. Ali šta će se desiti kad uzvodno od grada eksplodiraju tankeri sa desetinama hiljada tona nafte? Ili tečnog gasa? Ili sa toksičnim hemikalijama namenjenim hemijskim fabrikama čitavog Balkana? Ili istom takvom rudom? Šta će biti sa Beogradom? Šta ćemo da dišemo i šta ćemo da pijemo?

Ako izbor postoji, a postoji, i bolji i jeftiniji, onda je predlog luke na ovom mestu i besmislen, i neodgovoran, i izrazito opasan. Luka se ne pozicionira uzvodno od milionskog grada, pogotovo ne na samo 8 kilometara od njegovog geometrijskog centra, i to baš na jednom od dva izvora vode od kojih grad živi.

Trebalo bi zvanično i javno tražiti mišljenje od vojske.

 

[spatiotecte]

Ne verujem da ce Beograd biti meta terorizma, mi nismo politicki angazovani protiv islamske drzave.
Nemoj mnogo brinuti Zumo, bezbedni smo u Beogradu.

 

[bgexplorer]

spatiotecte » 15 Aug 2016 10:21 pm[/url]":3byphh2m]Ne verujem da ce Beograd biti meta terorizma, mi nismo politicki angazovani protiv islamske drzave.
Nemoj mnogo brinuti Zumo, bezbedni smo u Beogradu.

Republika Srbija je deo Globalne koalicije za borbu protiv ISIL - a o čemu se možete informisati na linku : http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spol ... n?lang=lat
Polaziti od pretpostavke da neće to kod nas je krajnje neozbiljno a u Srbiji postoji još mesta koja bi sa lukom ili bez nje sigurno mogle biti meta i sama ideja terorizma jeste u faktoru iznenađenja i nanošenja što veće stete o čemu ja zaista neću pisati iz razloga što je ovo javni forum i ne želim da možda dajem mete nekome ko možda prati ovaj forum koji se bavi izgradnjom Beograda a ne vojnim dejstvima i terorizmom.
Nagađati koje bi mete bile nekome u slučaju ratnih dejstava "sigurno" je zaista nezahvalno i tom logikom ako se vodimo nista onda da se ne gradi i mirni smo :roll:
Da se vratim na temu, jel uzeo neko možda da piše predlog da se obratimo Ministarstvu i Vladi ili nam je to vodoizvorište onako za razbijanje monotonije na forumu :kafa:

 

[Zuma]

spatiotecte » 15 Aug 2016 11:21 pm[/url]":3ndkyb0e]Ne verujem da ce Beograd biti meta terorizma, mi nismo politicki angazovani protiv islamske drzave.
Nemoj mnogo brinuti Zumo, bezbedni smo u Beogradu.

Pa, vidi, čitam koliko mogu šta se u svetu i kod nas dešava, i pokušavam da uvek razmislim o tome šta to ustvari znači, i zašto se dešava. Koji su osnovni motivi i postoje li neki opšti principi i početni pokretači koji su korenu takvih pojava. Meni izgleda da je širenje i eskalacija terorizma u svetu jedostavno odgovor na postepeno nestajanje lako dostupnih resursa, sve složeniju tehnologiju i opštu globalizaciju koja je posledica te pojave, na stvaranje sve većih i većih saveza, u suštini klasičnih imperija, koje polako u političkom smislu klize sve više u desno, ka sve većoj kontroli i agresivnijoj eksploataciji resursa koja zbog svega toga postaje nužna. Nekada su ratovi između između država obezbeđivali neophodnu dinamiku, prilagođavanje i promenu stanja u svetu. Sa ovako ogromnim državama i regionalnim savezima, sa velikom međuzavisnošću svetske ekonomije koja je postala globalna i drugačije više ne može da funkcioniše, klasični ratovi velikih razmera postaju suviše rizični i skupi, tako da mi izgleda da će se taj posao nadalje obavljati povećanjem nestabilnosti na nižem nivou od otvorenih sukoba između velikih država. Dakle mikro ratovima preko posredika, sukobima manjih država, propagandom, podsticanjem i naoružavanjem fanatika, i terorizmom. Što nas ima više, što je do resursa teže i skuplje doći, to borba za njih postaje važnija. Za zemlju, vodu, energiju, sirovine. Nešto mora da zameni velike svetske ratove (nije ga već dugo bilo), i to je ovo što se danas dešava. Oni koji očajnički žele neku veliku poltičku promenu u svetu, protiv ovako velikih država ili saveza i ne mogu drugačije.

Tako da ne mislim da to ima neke veze sa Srbijom. To je globalni trend, pa će se zato nestabilnost i terorizam samo širiti. Zbog toga ga moramo jednog dana očekivati i kod nas. Tim pre što nam je društvo previše nestabilno, nehomogeno i opterećeno nerešenim repovima iz prošlosti. Bilo bi neozbiljno prosto zatvoriti oči pred nečim što je toliko prisutno i toliko rašireno, pa reći nešto u fazonu "Neće valjda baš mene?" Pa hoće, i zato moramo misliti i na to, i pripremiti se na vreme. Pogotovo tamo gde nas to ništa ne košta, kao što je izbor lokacije za luku u kojoj nas niko za uši ne vuče i ne diktira gde ona treba da bude. Kinezi će graditi gde im mi kažemo da mogu da grade. Njima je svejedno sve dok mogu da zarade i dok im luka obavlja posao.

 

[bgexplorer]

Obavicu danas razgovore sa par ljudi koji su u oblastima hidrogradnje, ekologije, bivsim direktorom jedne drzavne firme usko povezane sa vodoizvoristima i koga jos ugovorim pa cu u formi koja je prikladna da zastitim pomenute, da njima ne napravim neki problem i zastitim njihovu privatnost podeliti sve sto mogu sa Vama a vezano za novu Luku Beograd i ovu temu i brojne otvorene diskusije.
Iskoristicu ponovo priliku da clanove foruma pozovem da aktivno, konstruktivno i u skladu sa svojim mogucnostima doprinesu razvoju naseg grada u cilju najboljeg moguceg resenja i sto preciznijih informacija lisenih dnevno - politickih upliva u temu.

 

[Saobraćajna Kamera]

Obavicu danas razgovore sa par ljudi koji su u oblastima hidrogradnje, ekologije, bivsim direktorom jedne drzavne firme usko povezane sa vodoizvoristima i koga jos ugovorim pa cu u formi koja je prikladna da zastitim pomenute, da njima ne napravim neki problem i zastitim njihovu privatnost podeliti sve sto mogu sa Vama a vezano za novu Luku Beograd i ovu temu i brojne otvorene diskusije.
Iskoristicu ponovo priliku da clanove foruma pozovem da aktivno, konstruktivno i u skladu sa svojim mogucnostima doprinesu razvoju naseg grada u cilju najboljeg moguceg resenja i sto preciznijih informacija lisenih dnevno - politickih upliva u temu.

Podržavam.

Kao što sam već napomenuo: imao sam nameru da napišem nešto ali nisam mogao da dostavim u roku.

Ponoviću i predlog da se udružimo u formalnu grupu koja će raditi baš ovakve stvari: primedbe i predloge u svim oblastima koje se tiču javnog dobra i javnog interesa.

TT

 

[Zuma]

Ovo je lep detalj. Evo sta je nacrtano i napisano u novom Generalnom urbanističkom planu Beograda koji je ova ista Skupština grada usvojila nedavno, 7. marta 2016.

U mapi "trajna dobra Beograda" kompletna leva obala Dunava je ne samo "trajno dobro", nego je i posebno oznacena kao:

1. Podrucije u postupku zastite
2. Ekoloska mreza od medjunarodnog znacaja

Pati li nam to skupstina od sindroma podeljene licnosti? A mozda uopste ne shvataju za sta koji dan glasaju?

 

[Zuma]

A gledajte sad ovo:

2002 godine su kao vodoizvorišta bile označene dve oblasti. Okolina uzvodnog dela Save i uzvodni deo Dunava.

Ali u najnovijen GUPu Dunavsko vodiozvorište je magično nestalo. I to kompletno. Više nije čak ni u zoni šire zaštite, a kamoli uže. Ovo je mapa "ograničenja urbanog razvoja":

Kao što vidite, više ništa ne stoji na putu razvoja. "Ograničenja" su doduše postojala, ali ih zahvaljujući mudrom rukovodstvu više nema (mapa iz pretodne poruke je samo privremeni previd, a odgovorni će biti kažnjeni). Ladno su direktivom izmenili geologiju i hidrologiju Beograda.

Tako da znate, sve što smo ranije pričali o vodoizvorištu kao najozbiljnijem problemu više ne važi pošto vodoizvorište više zvanično ne postoji. A onda i ne može biti problem.

Eto, tako. Stvar rešena.

:bash:

 

[Delija]

Зума, о томе сам овде писао пре равно 5 година. Детаљно сам описао механизам "укидања" дунавског водоизворишта. То је још један доказ да је апсолутно свеједно ко је на власти у граду докле год је систем антинародни, колонизаторски.

 

[Zuma]

Možeš li pronaći linkove na te poruke? Ja nisam do sada bio svestan ovog problema, a verujem da je slično i sa drugima. Zbog predloga luke i industrijske zone takve infromacije upravo sada postaju veoma važne.

Meni je fascinantno da je u pitanju ni manje ni više nego budućnost Beograda, a ipak je čitava tema javnosti skoro nepoznata. Ako u jednom trenutku više ne bude dovoljno JEFTINE pitke vode za 2 miliona ljudi, šta će da rade? Da je izmisle? A nestašica je sasvim moguća ako podzemni rezervari postanu previše zagađeni, ili se smanji obnavljanje vode u njima. Nikakvi klasični izvori koji se odnekud dovedu ne mogu biti dovoljni za višemilionski grad.

Zatim, mora biti jasno da nije važno što su trenutno bunari samo pored Save. Podzemni rezervar vode je jedinstven i spojen hidro sistem. Voda u njega ulazi i iz Save, i iz Dunava, i kao kišnica koju upija nebetonirana i neasvaltirana zemlja. Ne može da se kaže da nam Dunavsko vodoizvorište ne treba. Mi ga VEĆ koristimo za obnavljanje podzemnih zaliha vode. Plus što je i tehnološki i ekonomski i pre svega bezbednosno veoma poželjno da postojii više razdvojenih i relativno udaljenih mesta sa bunarima i obližnjim fabrikama vode. Ne smemo se osloniti na vađenje samo kod Save i na fabriku vode Makiš za prečišćavanje.

A, uz povećanje broja stanovnika, širenje grada i obnavljenje trenutno uspavane industrije, poseban problem je nepredvidljivost klimatskih promena. Kako će one pogoditi Beograd? Da li će u budućnosti biti više ljudi, a manje padavina? Ko to može da zna? Jedino što je sigurno je da se sa svakim stepenom povećanja prosečne teperature potrošnja vode drastično i nelinearno povećava. A ne gine nam nekoliko stepeni povećanja. Ako svaki od dva milona ljudi poveća potrošnju, koliko će dodatne vode biti potrebno? Plus drastično veće zalivanje biljaka svuda gde nema nezavisnog sistema cevovoda tehničke vode.

Tako da su povećanje prosečne temperature, obnova industrije, povećanje broja stanovnika i površine grada sigurni, a šta ako to bude praćeno i sa manje kiše? To je recept za katastrofu. Sasvim je dovoljno da cena vode drastično poraste.

 

[Delija]

Подаци и хидро-геолошким истраживањима тог водоизворишта су свесно уништавани и скривани у надлежним институцијама и у урбанистичком заводу. Актер спашавања преживелих докумената ми је то посведочио. И наравно, летео је са функције.

 

[Вожд]

Струка треба да поведе грађане да изврше притисак на власти да се овај план, ма колико нереалан био, промени и том подручју врати статус који је имало.

 

[RioBL]

Bilo bi, cini mi se, logicnije a sigurno daleko jeftinije, da se Pancevo administrativno pripoji Beogradu i da na taj nacin Beograd dobije novu luku.

 

[spatiotecte]

Ne bi evropa dala.

 

[11030]

A sto mora luka teritorijalno da bude u Bg? Pancevo, Smederevo, sta fali tim lokacijama?

 

[Delija]

Опет покушавате да пронађете логику и оправдате власт у њиховом отворено антинародном подухвату. Ништа мање злонамеран подухват је била и постојећа лука у центру Београда, на 800м од трга републике. Па кад сами пројектант те луке каже да није уопште ни требала да се гради, све је јасно.