Šta je novo?

Nova Luka Beograd

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401676#p401676:k2akrovf je napisao(la):
spatiotecte » Mon Aug 22, 2016 9:18 am[/url]":k2akrovf]Ne bi evropa dala.

Mozda.
Ali ako bi u prvom redu postojala politicka volja u Vojvodini i ostatku Srbije, unutrasnja reorganizacija granica ne bi bila problem. Pogotovo sto postoji opravdan i ekonomski i infrastrukturni razlog za tako nesto. Ne samo po pitanju luke. Cini mi se da je Pancevo odavno daleko vise vezano za Beograd nego za Vojvodinu.
 
A šta fali ugovoru o korišćenju ili iznajmljivanju? Nema potrebe menjati granice. Ako je sam centar Beograda mogao da se delom pokloni, delom proda, a delom iznajmi na 99 godina baš Srpskom "arhi neprijatelju" iz junačkih narodnih pesama, čuvenom "crnom arapinu", onda valjda i luka Pančevo nekako može biti iznajmljena Beogradu na 99 godina, ili mogu ugovorom da dele prihode u skladu sa investicijama, poslovnoj lokaciji mušterija, ili po bilo kakvim drugim principima po kojima Beograd ne bi bio oštećen. Zašto su unutrašnje administrativne granice problem ako postoji ugovor u kome može da piše BILO ŠTA? Merkamo luku Bar u drugoj državi, a ne možemo smisliti povoljan ugovor sa Beogradskim predgrađem, pa makar to formalno bila i susedna pokrajina? Bar nije ni Grčka ni Crna Gora.
 
Pronašao sam plan sa mapom koja prikazuje širu okolinu Beograda. U pitanju je Regionalni prostorni plan administrativnog područija grada Beograda iz 2011. godine. Zanimljiv je zato što je u pitanju planski dokument koji definiše poziciju i razvojne pravce Beograda kao regiona. Koliko je to značajno se vidi iz podatka da teritorija Beograda zauzima neverovatnih 3224 kvadratna kilometra. Za ovu temu je bitno obratiti pažnju na ulogu koja je data levoj obali Dunava.

Od luke Pančevo pa na sever sve do Novog Sada se proteže neprekinuti zeleni pojas prilične dubine. Posle pauze zbog Novog Sada zeleni pojas se nastavlja do rezervata prirode Gornje Podunavlje, a zatim ide sve do državne granice i dalje. Ovaj pojas ima više namena. Zbog širine i dubine Dunava u Srbiji i kod Beograda, svaka promena vodostaja znači ogromnu promenu u količini vode, tako da se ovom pojasom ostavlja prostor sa plavljenje, odnosno širenje korita na višim kotama, i time smanjivanje udarnih oscilacija nivoa Dunava koji zbog količine vode ima ogroman destruktivni potencijal. Zatim je to prostor za drveće čija je funkcija zaštita nasipa od vode i pokretnog leda, kao i popravljenje kvaliteta vazduha. Treća funkcija je ostavljanje sloja zemljišta koji može imati ulogu filtera i vodoizvorišta. I četvrta funkcija je obezbeđivanje POVEZANOG ekosistema Evropskog značaja. Naime, da reka ne bi postala mrtva, ribe duž čitavog toka moraju imati plićake u kojima mogu da se mreste ili sakriju, a to onda postaje mesto i za kompltetan povezani životinjski i biljni svet. Takođe to su odmorišta i hranilišta za ptice koje se redovno sele, pa je površina ekosistema zavisnog od Dunava ustvari daleko veća i od površine zemalja kroz koje on protiče. Pogotovo pošto je maltene svo ostalo niže zemljište u Evropi sada već ili visoko urbanizovano ili pod poljoprivrednim kulturama, pa su neki delovi obala velikih Evropskih reka jedini preostali rezervati prirode gde istovremeno postoji i obilje vode i dovoljno zelenila. Zbog toga EU ima poseban interes i posebne mere zaštite svih takvih priobalja.

Dakle, kao što vidite i na sledećoj mapi regionalnog prostornog plana Beograda, čitava leva obala je jedno veliko, kontinualno povezano zaštićeno područije, bez bilo kakvih prekida sem Pančeva i Novog Sada (ostatak se može videti na Guglu). Isto tako, u odnosu na površinu, budući broj ljudi, ogromnu koncentraciju industrije i zagađenja, kao i lokalni efekat toplotnog ostrva zbog koncentrisane dispacije otpadne energije, zelenila uopšte nemamo toliko koliko volimo da mislimo i koliko bi trebalo da imamo, a i ovo što je postojalo 2011. će sigurno biti drastično redukovano kad ti delovi Beograda počnu da se urbanizuju.

rpp11namena.jpg
 
Zuma, "ostaviće" zeleni pojas. 80 ha, iliti verovatno traku širine 10,20,50 metara... da bi uglavili luku koju već imaju isplaniranu drugde - gore obeležena privredna zona ispod Pančevca.
 
kako drzava stiti "zasticeni" pojas uz rijeke pokazala je tolerisanjem visegodisnje gradnje u priobalnom pojasu. Iluzorno je onda ocekivati da ce je nesto spreciti da sama gradi u tom istom pojasu.
 
Ja sam razgovarao sa dosta ljudi iz struke i ispada da posle zavrsene javne rasprave i potpisanog međunarodnog sporazuma mozemo samo da gledamo kako se gradi luka. U Pancevackoj kazu da su spremni da prihvate rado sve investicije ali napominju da se njihov plan razvoja oslanja na dalji razvoj hemijske i naftne industrije i da su pre svega orjentisani na te sektore. Iz BVK da je vodoizvoriste jos jedno nepotrebno ?! i da je bilo u planovima kad je procena broja stanovnika bila progresivnija a da sadasnji kapaciteti uz Makis 1 i 2 zadovoljavaju potrebe Beograda za buducnost. Nista zvanicno naravno. Ekolozi sa kojima sam razgovarao su svi do jednog "zaprepasceni" idejom.

Послато са GT-I9300 уз помоћ Тапатока
 
Mislim da se Beograd nikad nije ni trebao siriti u Banat, na lijevu obalu Dunava. Ni stambeno ni industrijski ni infrastrukturno.

Sasvim dovoljno prostora za grad ima u Sumadijskom i Sremskom delu. Izborom da se predje u Banat doslo se do potrebe za izgradnjom skupih i cesto nedovoljnih infrastrukturnih objekata. Od drmuskih i zeljeznickih mostova pa evo sad i do luke kojoj treba veza sa gradom.

No, sta je tu je.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401932#p401932:150k69o7 je napisao(la):
bgexplorer » 24 Aug 2016 02:52 pm[/url]":150k69o7]Ja sam razgovarao sa dosta ljudi iz struke i ispada da posle zavrsene javne rasprave i potpisanog međunarodnog sporazuma mozemo samo da gledamo kako se gradi luka. U Pancevackoj kazu da su spremni da prihvate rado sve investicije ali napominju da se njihov plan razvoja oslanja na dalji razvoj hemijske i naftne industrije i da su pre svega orjentisani na te sektore. Iz BVK da je vodoizvoriste jos jedno nepotrebno ?! i da je bilo u planovima kad je procena broja stanovnika bila progresivnija a da sadasnji kapaciteti uz Makis 1 i 2 zadovoljavaju potrebe Beograda za buducnost. Nista zvanicno naravno. Ekolozi sa kojima sam razgovarao su svi do jednog "zaprepasceni" idejom.
Najbolje mesto je ono koje je i bilo predviđeno, leva obala Dunava između Pančevačkog mosta i Pančeva.

To što u vodovodu sada kažu da im ne treba drugo izvorište je bezvredno uzevši u obzir sveprisutne partijske kadrove i opštu klimu stroge političke kontrole svih javnih preduzeća. Da vidimo studiju kojom je to utvrđeno. Čak ni oni ne mogu napamet da kažu tako nešto, moraju imati istraživanja i studije koje to potvrđuju. Dakle, ko to kaže, na osnovu ćega, i gde je zvanični potpis na zvaničnom dokumentu koji sadrži sve neophodne podatke. Takav zaključak je krajnje sumnjiv, čak i ako se čovek oslanja samo na običan zdrav razum. Kako je moguće da je ranije bila toliko veća procena broja stanovika kad se praktično čitava Srbija polako prazni zato što ljudi prelaze u Beograd i Novi Sad? Isto tako, privreda i usluge se koncentrišu oko velikih gradova, a ne po celoj Srbiji, kao što se ranije mislilo da će biti slučaj. A što se tiče demografskog trenda, to se jednostavno MORA preokrenuti vrlo brzo, pa je besmisleno računati da neće biti tako, pogotovo u dugoročnim projekcijama koje obuhvataju više od sledećih 100 godina. Zatim, ranije nije računato sa globalnim otopljavanjem, što će drastično povećati potrošnju vode, a nije nemoguće da se ISTOVREMENO smanji dotok vode, tj da klima postane suvlja. I još je potrebno obezbediti redundantnost izvora vode, da sistemi koji je proizvode postoje na bar dva razdvojena mesta. Dakle bezbednosni faktor. Tako da je tu procenu neko prosto lupio i ostao živ.

A što se tiče ugovora i Kineza, koliko znam posednja vest pre posete Kineskog predsednika je bila da se čeka studija izvodljivosti. Znači da nikakve obaveze još nisu preuzete. Dok vesti posle njegove posetu čak sugeriše da se cela ideja negde zaglavila. Pročitajte ovaj deo članka iz Politike:


Упадљиво је, ипак, да се на списку потписаних докумената налази само један комерцијални уговор. Реч је о пројекту изградње аутопута Е-763, конкретно о деоници Сурчин–Обреновац. Уговор су потписали министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и Лу Шан, директор компаније „Чајна комјуникејшн констракшн компани”. Како је саопштено, вредност овог посла је 233,69 милиона долара. Иначе, Законом о буџету планиран је пројектни програмски зајам за ову деоницу коју је одобрила „Експорт импорт” банка у износу од 250 милиона долара.

Иако је председник Томислав Николић истакао да за нас „посебан значај има модернизација пруге Београд–Будимпешта”, када је о овом послу реч ниједан документ није потписан. Како сазнајемо, анекс споразума који није обавезујућ се на иницијативу кинеске стране припремао последњих шест месеци, али због немогућности да се у правном смислу усклади с регулативом Европске уније – није потписан.

Председник Томислав Николић је споменуо још неколико пројеката за чију реализацију нису потписани никакви папири. Први је кинеска индустријска зона која би се налазила у непосредној близини моста „Михајло Пупин”, који су изградили Кинези. И у овом послу, како сазнајемо, проблем је то што Брисел не гледа благонаклоно на слободне царинске зоне, где су фирме које у њима позициониране обично ослобођене плаћања неких пореза и царина. Званични став Европске уније је да то ремети конкуренцију на тржишту.

Изостало је и потписивање меморандума о разумевању о изградњи стратешке луке на Дунаву. Тај пројекат везан је за индустријску зону, а Кинези су заинтересовани да инвестирају 300 милиона евра у потпуно нову луку с мултимодалним транспортним центром.

http://www.politika.rs/scc/clanak/35742 ... n-u-Srbiji
 
Asolutno je da nece niko da se kompromituje i da svi samo brinu za svoja radna mesta sto govori da problem nije individualni vec sistemski. Kako mislis da vidimo neku studiju ili vec nesto zvanicno kad svi u istoj toj firmi znaju da sam ja prvi u njoj prestao da radim prvom prilikom kad se ukazala mogucnost (bio optuzen za iznudu, omogucavanje uzivanja opojnih droga i protiv pravno lisavanje slobode pa pravosnazno oslobodjen svih optuzbi posle cetiri godine smaranja po sudu da dokazem da nisam kriv?!) zbog toga sto sam verovao u to da mogu slobodno da pisem na ovom forumu, javno se izjasnim kao gay, priznam svakome da sam do pre deset godina bio korisnik opojnih droga, ne uclanim se u stranku neku i radim posao koji volim? Naravno da to nije moglo dok su mnogi koji su cutali i poltronski se postavili sa pravosnaznim presudama za svasta ostali na svojim radnim mestima.
Meni licno je ostala satisfakcija sto sam nesto korisno i lepo ucinio za svoj grad i zadovoljan sam svojim doprinosom koji sam dao pred sobom.
Cela navedena situacija me je navela da se angazujem u oblastima borbe protiv HIV - a i AIDS - a i da se uhvatim u borbu za uvecanje kvaliteta zivota osoba iz ranjivih populacija. Slozices/te se da nije svako osnazen a ni u specificnoj situaciji a ni prilici da preokrene sve u svom zivotu zbog borbe protiv izgradnje luke na navedenom mestu i dopusti sebi da dobije radnu knjizicu. Ja nisam u prilici da nekoga nagovorim da javno prica o tome a da zloupotrebljavam razgovore u cetiri oka necu.
Jednostavno je ili ce neko da se zauzme da se prilagodi lokacija luke ili ce luka biti na vodoizvoristu.
Ponovicu da nisam u mogucnosti da radim na nekoliko oblasti i da sam fokusiran na svoju oblast zbog cinjenice da je u RS broj novih, inficiranih virusom HIV - a u porastu od skoro 40% u odnosu na proslu godinu i da zaista i pored toga sto zelim nema sanse da prihvatim na sebe i izmestanje Luke.
Trudim se koliko mogu evo bas na Beobuid - u da neko uzme u svoje ruke pricu oko luke i da sagleda koliko voli svoj grad, svoju zemlju i doprinese ocuvanju zivotne sredine, hocu da pomognem oko prakticnih saveta, primera saradnje sa institucijama i sl. a jednostavno nemam prostora da delujem vise i tesko mi je da se svaki dan suocavam sa cinjenicom da je izazov pronaci nekoga ko moze i hoce da se bori za opste dobro svih nas pa opet znam da svaka situacija ima resenje i da ce se pronaci neko.

Послато са GT-I9300 уз помоћ Тапатока
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401932#p401932:12nd8k08 je napisao(la):
bgexplorer » 24 Aug 2016 02:52 pm[/url]":12nd8k08]Ja sam razgovarao sa dosta ljudi iz struke i ispada da posle zavrsene javne rasprave i potpisanog međunarodnog sporazuma mozemo samo da gledamo kako se gradi luka. U Pancevackoj kazu da su spremni da prihvate rado sve investicije ali napominju da se njihov plan razvoja oslanja na dalji razvoj hemijske i naftne industrije i da su pre svega orjentisani na te sektore. Iz BVK da je vodoizvoriste jos jedno nepotrebno ?! i da je bilo u planovima kad je procena broja stanovnika bila progresivnija a da sadasnji kapaciteti uz Makis 1 i 2 zadovoljavaju potrebe Beograda za buducnost. Nista zvanicno naravno. Ekolozi sa kojima sam razgovarao su svi do jednog "zaprepasceni" idejom.

Послато са GT-I9300 уз помоћ Тапатока
To je jasno. Takođe napominjem da taj deo zemljišta nije zaštićen te mogu da rade šta hoće tu. Recimo Zvezdarsku šumu su hteli da seckaju sve dok zvanično nije usvojena zaštita, a nju može da usvoji samo Grad ili Republika. A sami znate da se to neće desiti.
 
Evo jedne ideje, čisto da ne bi uvek bili u poziciji pasivnog čekanja i reagovanja onda kada je već kasno. Predlažem da se dok je lepo vreme pozovu fotografi važnijih Beogradskih medija i portala na zajednički izlet sa Beobuildovcima i svim drugim zainteresovanima na ostrvo koje lukom žele da unište. Mesto je fantastično, pogotovo mali zalivi i razni kanali. Ograničen broj akreditovanih fotografa i novinara ne bi plaćao ništa, a svi ostali bi delili ukupne troškove za brodić ili čamce. Pošto je u pitanju jedan od gradskih bisera koji praktično niko u gradu nije video, što je ustvari sramota svih nas, ovo se može posmatrati kao divan izlet kojim se obeležava kraj leta. Upoznavanje Beograda. Što znači da bi uz odgovarajuću reklamu na Internetu bilo dovoljno zainteresovanih, pa bi podeljeni troškovi za prevoz po svakoj osobi bili beznačajni. Ako Beobuild možda nema iskustva ili interesovanja, organizacija se može preneti na neku grupu koja je već uhodana, recimo "Ministarstvo prostora", "Ne davimo Beograd" ili nekog sličnog. To bi svakako bilo osveženje i podstrek za onolike šetače, dokaz da grupa u kojoj ste nije bitna, jer svuda ima i svežih ideja i volje. I najvažnije, ljudi bi shvatili šta gube, VIDELI, a ne pročitali, u kakvoj lepoti žive, imali konkretan materijal za pisanje, fotografije sa kojima se ne može raspravljati kao sa tekstom, i puno materijala za reportaže ili nove ideje o tome kakav Beograd može da bude.

Želite li da sa ljudima koje volite provedete dan na ovom mestu?

NBgLuka06.jpg


NBgLuka14.jpg
 
Vidi se da je planski sadjeno ovo drvece, ko zna kakve poplave slede ako urnisu ovu celinu.
 
Pustoš. Smrdi na blato i ujedaju komarci. Ima nekoliko krš kućica u koje ponekad zalaze pecaroši. Ponekad priđemo sa reke da napravimo roštilj .
Zalaganje za očuvanje ovoga je pogrešno shvatanje ekologije. Močvarno i jalovo zemljište bez upotrebe.
 
A sto mora da ima neku upotrebu sto moraju ljudi da prave tu kucerke na divlje da bi bilo svrsishodno
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=403551#p403551:ha8p9sog je napisao(la):
creme-nadlle » 02 Sep 2016 11:15 am[/url]":ha8p9sog]Pustoš. Smrdi na blato i ujedaju komarci. Ima nekoliko krš kućica u koje ponekad zalaze pecaroši. Ponekad priđemo sa reke da napravimo roštilj .
Zalaganje za očuvanje ovoga je pogrešno shvatanje ekologije. Močvarno i jalovo zemljište bez upotrebe.

Poenta ekologije nije samo da se ocuva nesto sto ljudi mogu da koriste kao izletiste za rostiljanje, nego i da se ocuva staniste i nekih drugih bica koje su ljudi isterali sa nekih drugih, "lepshih" mesta
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=403551#p403551:1f5imibc je napisao(la):
creme-nadlle » 02 Sep 2016 11:15 am[/url]":1f5imibc]Pustoš. Smrdi na blato i ujedaju komarci. Ima nekoliko krš kućica u koje ponekad zalaze pecaroši. Ponekad priđemo sa reke da napravimo roštilj .
Zalaganje za očuvanje ovoga je pogrešno shvatanje ekologije. Močvarno i jalovo zemljište bez upotrebe.
Blato smrdi, a otrovna benzinska isparenja i smog ne smrde? Ti kao da živiš u nekom prošlom urbanističkom veku. Pričamo o prirodi koja je prilagođena uvođenju u gradsko tkivo, ne uvek i nužno o sasvim netaknutoj prirodi, o vodenim i prirodnim ciklusima koji sada već MORAJU da postanu deo jednog živog grada koju pokriva stotine kvadratnih kilometara i kompletno zamenjuje prirodu koja je tu nekada postojala. "Novi Grad" zato sada MORA da obezbedi SVE NJENE vitalne funkcije, prečišćavanje, kiseonik, vodeni ciklusi, čak je sam opstanak životinjskog sveta u pitanju (migracione putanje ptica itd). Shvataš li da čak i sama naša civizacija i dalje zavisi od zaboravljenih prirodnih funkcija kao što je oprašivanje biljaka, od nekakvih za nadobudne građane "smešnih sitnica" kao što su pčele i leptiri koji masovno izmiru. Nove generacije urbanista se polomiše na naprave čak i prave močvare u gradu, da ne spominjem nama bliže prirodne ambijente.

Cardiff_Wetlands_Aerial_View.JPG
 
Podsećate me na Smederevce koji 2006 nisu hteli rafineriju, jer su se plašili zagađenja.
Istovremeno US Steel je radio punom parom i mislili su da je to dovoljno. ( Inače koksne pare su rešili tek 2008 i to običnm gorionikom - radio ga Institut Mihailo Pupin, gde se nebrojeno megavata sagorevalo, dnevno) .
Hteli su da " očuvaju" rit preko reke. Ekologija, bayo moj !
Kad je posle par godina puk'o USSteel i otišo, Smederevo ostalo golog kurc@ na ledini. Tad su se setili da su možda mogli i da puste te Holandeze da naprave rafineriju.
Tako i ovo. Hoćemo rit. Nećemo luku koja će generisati radna mesta i novac potreban budžetu.
Može nam se.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=403809#p403809:3gax6gfr je napisao(la):
creme-nadlle » Нед Сеп 04, 2016 10:03 pm[/url]":3gax6gfr]Podsećate me na Smederevce koji 2006 nisu hteli rafineriju, jer su se plašili zagađenja.
Istovremeno US Steel je radio punom parom i mislili su da je to dovoljno. ( Inače koksne pare su rešili tek 2008 i to običnm gorionikom - radio ga Institut Mihailo Pupin, gde se nebrojeno megavata sagorevalo, dnevno) .
Hteli su da " očuvaju" rit preko reke. Ekologija, bayo moj !
Kad je posle par godina puk'o USSteel i otišo, Smederevo ostalo golog kurc@ na ledini. Tad su se setili da su možda mogli i da puste te Holandeze da naprave rafineriju.
Tako i ovo. Hoćemo rit. Nećemo luku koja će generisati radna mesta i novac potreban budžetu.
Može nam se.
off topic
Poredis zelezaru koja se nalazi na nekih 7 km od grada, sa nekom fiktivnom rafinerijom od ekipe prema kojoj BG na vodi deluje strogo legalni projekat i koja bi se gradila u zasticenoj zoni izvorista vode iz koga se snabdeva ceo grad. Inace - gorionik, pretpostavljam da mislis na baklju, je postajao i ranije, ali su godine proizvodnje ostavile danak, a ameri su naglo krenuli u povecanje proizvodnje bez remonta ovog dela, iako su ih nasi ljudi upozorili na posledice.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=403809#p403809:grlmgfdg je napisao(la):
creme-nadlle » 04 Sep 2016 09:03 pm[/url]":grlmgfdg]
Tako i ovo. Hoćemo rit. Nećemo luku koja će generisati radna mesta i novac potreban budžetu.
Može nam se.
Uh što obožavam ove manipulativne "odgovore". Niko nije rekao da Beogradu ne treba još lučkih kapaciteta, nego se tvrdi da postoji bolja lokacija za novu luku, ako se već ne ide na razvoj luke Pančevo. Ova manipulacija se inače zove "lažna dilema", i ovo je definicija:

A false dilemma (also called false dichotomy, false binary, black-and-white thinking, bifurcation, denying a conjunct, the either–or fallacy, fallacy of exhaustive hypotheses, fallacy of the excluded middle, the fallacy of false choice, or the fallacy of the false alternative) is a type of informal fallacy that involves a situation in which only limited alternatives are considered, when in fact there is at least one additional option. The opposite of this fallacy is argument to moderation.
 
A pancevacka i bg postojeca luka se razbise od posla izvozimo nemilice ne postizemo evo ismederevska radi u 3 smjene
Koliko god da vlasnik luke pancevo trazi za istu jeftinije je kupiti nego praviti novu luku u vukopustahiji
 
Koja je ovo zamena teza, nema veze sa poentom.

Ko je ovde na forumu bilo gde rekao da neće luku?

Jasno je naglašeno da postoje već DVE luke i projektovana lokacija za TREĆU luku u planiskim dokumentima. I sada neko izleti sa sumanutom idejom da retke prirodne resurse koji su preostali pretvori u novo mesto luke.

PS. a ova priča o rafineriji je, poput ovoga što Joe23 kaže, jednaka onoj investiciji u 2.000 mw solarnih panela.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=403815#p403815:cb8af5ti je napisao(la):
Zuma » Sun Sep 04, 2016 9:57 pm[/url]":cb8af5ti]
Niko nije rekao da Beogradu ne treba još lučkih kapaciteta, nego se tvrdi da postoji bolja lokacija za novu luku, ako se već ne ide na razvoj luke Pančevo.

I ja mislim da to niko nije rekao. Zato ću reći ja. Beogradu ne treba JOŠ lučkih kapaciteta.
Gotovo sam siguran, a neko ako zna bolje nek me ispravi, da luka Beograd sada radi sa mnogo manjim kapacitetima nego prije 30 godina. Dakle, cilj izgradnje nove luke nije povećanje lučkih kapaciteta. U pitanju je nešto sasvim drugo.

Mislim da se iza svega zapravo samo krije želja da se prostor na kom se sada nalazi luka, pretvori u nešto što će svom vlasniku donositi veću finansijsku korist. Kako bi u tom procesu konverzije grad ostao bez luke, javlja se potreba da se za luku nađe neka druga lokacija. Gotovo ista situacija je sa željezničkim postrojenjima u SA koja se sele na lošije, privremene i neuslovne lokacije, pod izgovorom "tu joj nije mjesto" i "to je modernizacija željeznice" a zapravo samo da bi se "oslobodio" prostor. Jedina razlika je što željeznicom upravlja država i ona može da izgradi SA kako želi a Luka je privatizovana. Milan Beko niti može da izmjesti luku niti to želi. On bi bio sasvim zadovoljan da se luka jednostavno ugasi a ne njenom mjestu niknu tržni centri, neboderi ili šta već mu nacrtaju city planeri. S druge strane, potezi Države su da se za luku nađe "neko bolje mjesto" a kakvo i gdje, zapravo nije ni bitno. Bitno je samo da se "oslobodi" prostor.

Mene izgradnja ove nove luke neodoljivo podsjeća na priču o Prokopu.
 
Ни ја нисам срећан избором локације за Кинеску луку (дакле, не ни Луку Београд, ни Луку Панчево, ни Луку Смедерево). И мени се чини да испод Панчевачког моста има сасвим довољно места и да је то далеко срећнија локација. Али ја нити сам економиста, нити урбаниста, па не могу да гарантујем да је заиста тако.

Међутим, ако је Кинезима заиста потребно пар стотина хектара, то говори да они желе да у Београду сместе свој регионални дистрибутивни центар и да их баш брига шта ће бити са другим, десет пута мањим лукама у околини. Ако је тачно, да жутаћи желе своју луку у Београду, на пола пута од Пиреја (морске луке коју су дугорочно закупили) до Прага (који је виђен за главни кинески робни пункт у Европи), онда би позиционирање једне од кључних тачака Новог пута свиле у нашој престоници била врло важна ствар за Србију. Фактички, била би то главна речна лука унутар европског континента за допремање кинеске робе. То би значило повећање робног промета кроз нашу земљу од више пута и отварање више хиљада добро плаћених места разних профила. Са таквом понудом се није коцкати.

А наш задатак би био да у погледу екологије будемо ригорозни и да захтевамо примену најсавременијих материјала и система заштите.
 
Пази, да је кинезима до регионалног центра овде, а наравно да није, последње што би урадили је градња луке узводно од најнижег моста на Дунаву од Констанце до Београда а имајући у виду колико се транспорт њихове робе врши речно-морским бродовима, који и ако могу да дођу до Панчева, до будуће луке или луке Београд не могу управо због панчевца.

Као друго, управо је Лука Панчево пројектована и обезбеђења околним земљиштем тако да у будућности може да буде "10 пута већа од било које луке", заправо површином терминала ако затреба већа чак и од ротердамске луке нпр (информације од пројектанта луке београд).

И као треће, зар смо већ заборавили београд на води? Иза Кинеза се крију ко зна који поједицни који ће лажном причом о статешким партнерствима и осталим глупости скратити Београђанине за нове стотине хектара највреднијег земљишта и можда и највеће водоизвориште с којим Београд располаже. Ово је дугорочни велеиздајнички план. Видели смо да је квислиншка држава ових дана усвојила стратегију одузимања последњег ресурса с којим овај народ располаже а то су воде. Замислите да у стратегији билазне о некаквим инвеститорима и о циљу да цена вода буде знатно већа.
 
Ako je priča o Kinezima tačna, i ako bi za trenutak zamislili da ne postoji problem sa Pančevačkim mostom koji je Delija spomenuo, njima bi bilo svejedno u kom je delu grada luka, sve dok postoji dobra lokalna veza između privredne zone i te luke. Sve dok se roba ionako mora natovariti na kamione ili železnicu da bi se prevezla između proizvodnog pogona ili skladišta, i dizalica u samoj luci, njima je svejedno da li je put te, već natovarene robe, par kilometara duži ili kraći. U oba slučaja mora da se pretovaruje, a to je bitnije od male promne razdaljine. Ta roba i sirovine za nju prevaljuju ogromna, interkontinentalna rastojanja, i to je ono što određuje ukupne troškove transporta kojim je roba opterećena. Relativna promena cene zbog lokacije luke i detalja oko tačne trase lokalnih gradskih puteva do nje je beznačajna. Zbog toga čak i tada ne bi rizikovali gubitak posla sa Kinezima, pošto je njima svejedno. A pogotovo ako uračunamo problem sa Pančevačkim mostom. Takođe, puno mesta za širenje, za eventualne dodatne lokalne objekte pridružene samoj luci, ima i u Pančevu i u Beogradu, na levoj obali Dunava oko Pančevačkog mosta i uzvodno od njega, sve do samog Pančeva i granice Beograda. Tako da ne postoji zaista nikakva posebna prednost lokacije kod Zemuna, samo mane.
 
Vrh