Šta je novo?
Od:
Filteri

Nova Luka Beograd

A sve to utice i na ulivanje Save u Dunav
 
izgleda da dobijamo novi front na kome ce zdrav razum pokusati da se odupre kompletnim idiotima.

nadam se da je period godisnjih odmora jedini uzrok odsustva reakcije na javni uvid koji je u toku, ovo sto ce pokusati sa lukom potencijalno je mnogo veci problem od splacina oko savskog amfiteatra
 
Pošto ovi javni oglasi zajedno sa eventualnim linkovima ka dokumentaciji imaju običaj da ubrzo nestanu sa zvaničnog sajta, mislim da ih treba početi kopirati kao referencu sa datumima i podacima za buduće potrebe, a priloge skinuti i sačuvati:

http://www.beograd.rs/lat/gradski-oglas ... nom-zonom/

petak, 29. jul 2016.

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove

Rani javni uvid povodom izrade prostornog plana područja posebne namene nove luke u Beogradu sa slobodnom zonom

U skladu sa članom 45a. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 -US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14)

REPUBLIKA SRBIJA

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

oglašava

RANI JAVNI UVID

povodom izrade

PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE NOVE LUKE U BEOGRADU SA SLOBODNOM ZONOM

Odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene nove luke u Beogradu sa slobodnom zonom, objavljena je u „Službenom glasniku RS”, broj 22/2016.

Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 29. jula do 12. avgusta 2016. godine u prostorijama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Kralja Milutina 10a u Beogradu, i zgradi Gradske uprave Grada Beograda, 27. marta 43-45 (sala u suterenu). U toku trajanja ranog javnog uvida materijal za rani javni uvid biće izložen na zvaničnim internet stranicama ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i Grada Beograda.

U toku trajanja ranog javnog uvida biće obezbeđena stručna pomoć obrađivača planskog dokumenta utorkom i četvrtkom od 12 do 18 časova u zgradi Gradske uprave Grada Beograda, 27. marta 43-45 (sala u suterenu).

Ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja, kao nosilac izrade predmetnog prostornog plana organizuje rani javni uvid u cilju upoznavanja javnosti sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, očekivanim efektima planiranja, i dr.

Pozivaju se organi, organizacije i javna preduzeća koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata da daju mišljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena procene uticaja na životnu sredinu.

Pravna i fizička lica mogu dostaviti primedbe i sugestije u pisanoj formi Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Nemanjina 22-26, 11 000 Beograd, u toku trajanja ranog javnog uvida, zaključno sa 12. avgustom 2016. godine.

Tekst
http://www.beograd.rs/images/file/078af ... 534098.pdf

Grafika
http://www.beograd.rs/images/file/417cf ... 128881.rar
 
Pošto upravo nameravaju da počnu uništavanje i drugog od jedina dva velika vodoizvorišta u Beogradu, zajedno sa svim ostalim problemima i neracionalnostima ovog plana, vrlo je važno izdvojiti ovo:

Rok za pisanje primedbi ističe 12. Avgusta.

To je SAMO JOŠ DVA DANA !

Apelujem na sve koji su u mogućnosti da ne propuste ovu šansu, pogotovo na one koji imaju bar neki autoritet u ovoj oblasti.
 
Jucerasnja vest
Izvor: Beobuild.rs

Nova luka na Dunavu
01_sira%20situacijab.jpg


Tokom nedavne posete kineskog predsednika Si Đipinga, strateška saradnja između Srbije i Kine produbljena je novim ugovorima i velikim projektima. Razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa proširen je na veliki broj oblasti od novih autoputeva i pruga, do velikih energetskih, industrijskih i logističkih investicija. Kao proizvod ove saradnje u Beogradu je realizovana gradnja Severne tangente, a za nekoliko meseci kreće i izgradnja autoputa Beograd-Obrenovac. U saradnji sa kineskim partnerima priprema se još jedan izuzetno važan razvojni projekat, a reč je o novoj strateškoj luci na Dunavu u Beogradu. Nedavno je dostavljena studija izvodljivosti, čime su ispunjeni uslovi za izradu prostornog plana područja posebne namene. Rani javni uvid u plan nove luke održava se od 29. jula do 12. avgusta u prostorijama Gradske uprave Beograda.

Radi se o objektu koji se planira na levoj obali Dunava, uzvodno od novoizgrađenog Pupinovog mosta, a koji svojim dimenzijama najavljuje veliku ekspanziju rečnog transporta i logističkih usluga. Prema izloženim parametrima, površina područja posebne namene iznosiće impresivnih 873 hektara, od čega će lučko područje i privredna zona zauzimati ukupno 562 hekatara. Poređenja radi, današnja “Luka Beograd” prostire se na oko 90 hektara, što samo pokazuje razmere ovog ogromnog projekta i njegov potencijalni značaj za grad i državu.

Na ovom ogromnom prostoru planirana je izgradnja 1.350.000 kvadrata raznih skladisno-uslužnih kapaciteta, kao i 870.000 kvadrata saobraćajnih površina. Ova luka biće čvoriste od međunarodnog značaja i omogućavaće punu multimodalnost robnog transporta sa direknim železničkim i putnim vezama. Za ove potrebe biće izgrađena posebna saobraćajnica za vezu sa Severnom tangentom, kao i nova železnička veza preko postojećeg industrijskog koloseka koji se kod Ovče odvaja sa pravca Beograd-Pančevo.

Nasuprot svih ekonomskih koristi stoji veliki broj ograničenja, a glavni problem predstavlja ogromna ekološka žrtva ove obimne urbanizacije. Planirana luka nalazi se na levoj obali Dunava, na prostoru koji je deo ekoloske mreže od međunarodnog značaja. Prostor je plavna zona Dunava sa aluvijalnim staništima, rukavcima i mrtvajama koje su dom za stotine autohtonih biljnih vrsta, raznih sisara, ptica i insekata. Kao takav, ovaj prostor štite međunarodne konvencije i domaća legislativa, iako je predlog žastite uklonjen iz skupštinske procedure 2015. godine. Država Srbija i Grad Beograd imaju obavezu očuvanja retkih staništa, a predlog lokacije nove luke mogao bi da proizvede nenadoknadiv ekološki gubitak. Posmatrajući ekološke parametre nije teško doneti ocenu prihvaljivosti ovakvog projekta, ali je veliko pitanje koji će kriterijumi preovladati pri donošenju konačne odluke.
 
Što se tiče prirodne sredine, ovde smo vezani i nekim međunarodnim ugovorima, a svakako će nam se na vrat natovariti sva moguća Evropska eko udruženja jer je ovo deo jedinstvene Evropske eko zone Dunavskog priobalja. U tom smislu je naročito zanimljivo da je posebnom političkom intervencijom u poslednji trenutak sprečeno da ovo područije bude proglašeno zaštićenim prirodnim dobrom. SNS je 2015. godine zakon povukao iz same skupštine, gde je bio neposredno pred usvajanjem. Biće veselo kad budemo otvarali poglavlje 27 iz pristupnih pregovora. Uzevši u obzir katastrofalno stanje u ovoj oblasti ima da nas zaustave na par sledećih decenija. A luka i industriska zona na vodoizvorištu, uzvodno od grada, na delu NEDELJIVOG Evropskog Dunavskog eko koridora, to će im biti kao šlag na tortu.

Evo tog dela teksta iz prostornog plana:


Захваљујући очуваном режиму периодичног плављења, форланд је задржао бројне природне процесе који омогућавају присуство богате флоре и фауне. Као својеврсно „еколошко острво“, које има висок степен међусобне зависности и условљености присутних елемената, поседује вредности значајне за очување биолошке (ботаничке, орнитолошке, ентомолошке и сл.) и станишне разноврсности. Предметни простор је део скоро потпуно континуалне плавне зоне која се протеже уз Дунав, која као коридор омогућује функционалну повезаност популација врста, посебно оних везаних за влажна станишта, на ширем простору Европе. Имајући у виду присуство бројних врста са међународним статусом заштите, овај простор превазилази оквире националног значаја у погледу заштите биодиверзитета.

На подручју форланда Београда и његовој ужој околини евидентирано је укупно 216 аутохтоних и алохтоних биљних врста, 136 врста птица, 139 врста инсеката (ентомофауне), 98 врста риба и колоуста (ихтиофауне) и 62 врсте сисара. Међу евидентираним врстама флоре и фауне, велики број врста и њихових станишта (воде, влажна станишта, кубици,...) је строго заштићен у складу са одредбама националне легислативе, али и међународних конвенција које су ратификоване од стане наше земље (извор података: Елаборат Завода за заштиту природе Србије), са којима, кроз даљу разраду предметног подручја, треба ускладити планско решење.

Подручје планског обухвата у форланду леве обале Дунава (око 872 ha (95%)), као и река Дунав, представљају Подручје еколошке мреже РС од међународног значаја, кога на конкретном простору чине:

- међународно значајно подручје за птице (Important Bird Area – IBA) под називом „Ушће Саве у Дунав“ (класификациони код RS017IBA), велико плавно подручје које обухвата ушће Саве у Дунав (10 km) и 39 km тока Дунава са приобаљем (од 1184. до 1145. km), укупне површине 9.808 ha. Значај подручја је у особеним алувијалним стаништима уз две велике реке, са бројним острвима, рукавцима и мртвајама, значајно за заштиту влажних станишта и врста, гнежђење, сеобу и зимовање птица;

- еколошки коридор - река Дунав, обухвата водоток и његов обалски појас. Eколошком мрежом се управља на начин који обезбеђује очување повољног стања осетљивих, ретких и угрожених типова станишта од посебног значаја за очување популација строго заштићених и заштићених дивљих врста, од националног и међународног значаја, као и одржање и унапређење функционалне и просторне повезаности њених делова

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

У складу са законским прописима Завод за заштиту природе Србије је 2013. године израдио Студију заштите „Форланд леве обале Дунава код Београда“ као стручну основу за израду предлога акта за проглашење заштићеног природног добра, која је 2015. године повучена из скупштинске процедуре пред усвајањем.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Sve ovo će biti uništeno i zagađeno:

NBgLuka04.jpg


NBgLuka06.jpg


NBgLuka13.jpg


NBgLuka14.jpg
 
Треба што је пре могуће информације о овим плановима и уништењу природног богатства доставити неком европском телу за заштиту животне средине како би газде из Брисела мало повукле поводац својим пудлицама у нашој власти.
 
Mislim da bi Dunavska komisija bila zainteresovana da vidi sta se planira.
 
Nisam bio upoznat sa projektom i planom. Tek danas sam pročitao u novinama i malo je reći da sam šokiran. Otkud im uopšte ideja da na takoreći prirodnom rezervatu izgrade jednog od najvećih industrijskih zagađivača? Sve i da je upitanju studija, bilo bi previše.

Moraću iščitati temu da se malo upoznam sa ovim hororom od ideje i genijalnim mozgom koji stoji iza svega.

Pa da li su oni normalni!?
 
Изгледа да нису. Ваљало би да неко што пре предузме нешто, да се алармирају еколошка друштва и да се преко ЕУ и Дунавске комисије притисне влада да одустане од ове сулуде идеје.
 
Dunavsku komisiju cine pribrezne zemlje Srbija je clan komisija se stara o plovnosti dunava i regulativi
 
Има ли онда нека међународна/европска организација/институција која се бави заштитом природе која би могла преко ЕУ и нашег пута у њу да утиче на нашу владу да се одустане од ове сулуде идеје.
 
Da li neko odavde planira ili je već napisao nešto?

Ja bih ali imam samo opšte primedbe koje bi verovatno bile odbačene.

Mogu da potpišem nečije ili da se piše peticija ako nije kasno.

TT
 
Ne vidim nikakav problem da se "Luka Beograd" nalazi u Pancevu. Dobro je povezana sa gradom.

Inace, na njihovom sajtu je iskocio ovaj render, bez daljih informacija.

main_header_img.jpg
 
Samo da vas podsetim da sam o namernom unistavanju dokumentacije o vodoizvoristu na ovoj lokaciji u drzavnim vodoprivrednim i urb. institucijama pisao jos pre 5 godina.
 
U vezi vodoizvorišta... ukupni vodeni izvori se procenjuju na max. 0,5m3 u sekundi, na celom lokalitetu.
Oni se ne zaustavljaju, nego kanališu u Dunav, gde i sada ističu.
Izvori su podvodni . Ne mogu se kaptirati, niko nije ni zainteresovan za to jer nema potrebe za vodom.
Ko hoće izvor vode, bilo gde van granice zone može se jeftino napraviti bunar i pumpa . To je ta ista podzemna voda.
Protok Dunava na tom lokalitetu je 1.100 - 1.800 m3 u sekundi.
Koji je značaj tih izvorišta?
Takođe, ne razumem potrebu za ovolikom lukom. Koje robe će se tu utovarati, istovarati i pretovarati?
 
Ti si tu vrlo pogrešno razumeo neke stvari.

Prvi je problem zagađenje. Ako se potencijalni izvor zagađenja postavi tačno na glavni deo vodoizvorišta, onda će on zagaditi kompletan bazen podzemne vode, pa je svejedno gde se crpe, voda neće valjati nigde.

Druga stvar je da taj bazen podzemne vode ne liči na ono što ti izgleda zamišljaš, to nije neki pravi bazen sa vodom negde ispod zemlje, pa je svejedno gde postaviš cev i bunar koji ga crpi. To je ustvari sloj donekle poroznog zemljišta koje ima mikroskopske šupljine između zrnaca tla. Tako da to nije prosto neka tečna "voda", kao u čaši, ili bazenu za plivanje, nego kompaktno zemljište vrlo malo natopljeno mikroskopskim kapljicama vode. Posledica je da voda kroz to zemljište prolazi vrlo polako i u malim količinama po jedinici poprečnog preseka. Ovo je dobro, zato što tako zemljište služi kao filter i lako iz vode izdvaja NEKE nečistoće. Pojednostavljeno rečeno, sve što je rastvoreno u vodi, i iole je krupnije, ostaje zaglavljeno između čestica tla, a samo mikroskopski tanak film čiste vode uspe da se provuče dalje (to je samo mehaničko izdvajanje mada ima i drugih).

Ovaj efekat pročišćavanja koje za nas izvodi samo ČISTA, NEZAGAĐENA ZEMLJA, oslobađa nas ogromnih troškova naknadnog prečišćavanja koje bi bilo ili jezivo skupo ili sasvim nemoguće za Beogradu potrebne količine vode. Međutim to znači da se mora napraviti veliki broj bunara na velikoj površini IZDAŠNE vodonosne zemlje, inače je nemoguće skupiti dovoljnu količinu vode. Naime, kad radi, svaki bunar u velikom krugu oko sebe za relativno dugo vreme snižava nivo podzemne vode, jer voda koju on izvuče ne može brzo da "dotekne" sa drugog mesta, to nije vodovodna cev. Ona može samo kapilarnim efektima i vrlo polako da se "provlači" kroz mikroskopske otvore između čestica tla. To znači da recimo kroz jedan kvadratni metar porečnog preseka zemljišta može da u jedinici vremena prođe samo neka određena, mala količina vode. To je maksimalni kapacitet te ekvivalentne "vodovodne cevi". Više od toga nikako ne može da prođe. Posledica ovog fizičkog mehanizma je sledeća.

Beograd može imati dovoljno čiste vode za piće SAMO AKO postoji dovoljno velika površina slobodnog, nezagađenog zemljišta u blizini vrlo izdašnog izvora vode, jer se samo tu može postaviti MREŽA međusobno dovoljno udaljenih bunara, tako da jedan bunar ne oduzima podzemnu vodu susednom bunaru. A to znači da postoje samo dva moguća velika izvorišta, uzvodno od grada, po jedno na obe obale Save i Dunava. Takođe, važna je i kišnica, dakle nezagađenost zemljišta u slivovima svih UZVODNIH Beogradskih reka, potoka i kanala (uzvodno u odnosu na tok Save i Dunava), pošto voda i tu delom tone u zemlju a delom dotiče do Save ili Dunava. Druga mesta UOPŠTE nisu moguća za nama potrebne količine vode. Pogledajte mapu, tamno plavu boju, i pre svega VELIKU POVRŠINU oblasti koja je tamno plava. To nije slučajno. Mada su naravno važne i sve druge plave površine, ali tu je pre svega važno izbeći veća (a pogotovo opasnija) zagađenja.

Dakle, ključ razmevanja celog problema je uvek imati na umu da voda kroz zemlju prolazi vrlo polako. To znači da ona mora da ulazi u zemlju na velikoj površini, i da mora da se crpe na mnogo međusobno udaljenih tačaka, dakle takođe na velikoj površini, inače nije moguće realizovati potreban ukupni kapacitet izvora vode.

08.gif
 
Pošto je važno, da ponovim suštinu u par rečenica, pošto mnogi pamte samo tako:

Da bi dovoljno vode moglo da prođe ono početno, prirodno pročišćavanje u tlu, čista zemlja mora da je upija na velikoj površini, a zatim ona mora da se vadi na velikoj površini. Bitna je samo ukupna zapremina čiste, vodom natopljene zemlje. To može biti samo pored reka, uzvodno od grada.
 
Ovu ludost treba zaustaviti pre nego sto pocne. Koja zelena lepota. Luka na ovom mestu ovolike velicine ce unistiti ekologiju grada. To kinezima nije bitno jer pojam ekologije ne poznaju, doduse mi moramo biti pametniji. Mnogo veci problem od BgnaVodi, nadam se da ce Patka tim i na ovo da odreaguje, kad su se vec uigrali. A jedno mi nije jasno, kako misle ovoliku luku da opsluzuju bez zeleznice?
 
Zeleznica se vezuje na postojeci pravac koji se odvaja od Ovce do Padinske Skele.
 
Koi ce mihajlovicka da ukine predhodno u sklopu onih 800 km ako tamo uopste ima pruge ako nije pokradeno
 
Лично не верујем да ће ова најава бити спроведена у дело, јер за њом пре свега не постоји потреба поред постојеће луке две луке у Панчеву, па и ове у Београду. Да је НРК иста заиста потребна, верујем да им не би био проблем да купе једну од набројаних, као што су то и учинили у Грчкој.
Такође, то подручје је, колико сам упознат, под заштитом и градња тако мегаломанског пројекта није дозвољена ни предвиђена.
 
Pošto pričamo o osobama koje (obično) ne operišu na ulici, nego sede u skupštini, da li je nešto trenutno dozvoljeno ili nije nema baš nikakvog značaja. Bitno je samo da li tu potencijalno ima nekih para.

A ovde ima. Motiv je stvaranje novih i drastično proširenje starih privrednih zona i na levoj i desnoj obali Dunava koje može biti podstaknuto jeftinim rečnim i kopnenim transportom ka Evropi. Automobilski transport ne mora da prolazi kroz ili oko Beograda, a integracija luke, velikih stovarišta i proizvodnje na istom mestu nudi smanjenje troškova logistike i brže otpremanje robe. Takođe, pošto je ravnica, u slučaju iznenadnih poslovnih potreba, mesta za širenje i proizvodnog i stovarišnog dela ima dovoljno. Sve bi to moglo biti interesantno Kinezima, pogotovo za kabastu ili rasutu robu koja traži ili puno mesta, ili veoma jeftin, ili veoma brz transport. A naročito ako rade sa nekim koga "imaju u džepu" i ko uvek "ima razumevanja" pošto drži neku distancu od Briselske administracije, a ipak ima pristup Evropskom tržištu. Tako da uopšte ne sumnjam da ovo veoma, veoma ozbiljno nameravaju.

Sad, da li će se nešto od ovoga stvarno praviti, to je već komplikovanije pitanje zato što je projekat ogroman, a ovde nema ama baš ničega. Ni želeleznice, ni puteva, ni gasovoda, ni struje, ni vode, ni kanalizacije, pa čak ni brodovi sada ne mogu pristupiti ni blizu toj obali ... Ali ako Kinezi zagrizu, a to se lako može desiti ako im Vučić u bescenje da sve što žele, kao Arapima u BNV-u, tako da mi skoro ništa od toga nemamo sem što "se gradi", onda sve to nije nikakva prepreka.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh