Neostvareni Beograd

[hazard]

Neostvaren san: Na mestu gde je sada Novi Beograd nema ni jedne zgrade. Od Save do Zemuna dize se velicanstvena suma koja mestimice prelazi u park. Ima i nekoliko vestackih jezera koja potpuno lice na prirodna. Milijarde ulozene u N.BG. ulozene su u izgradnju i rekonstrukciju starog Beograda. To je sada grad iz bajke koji se prostire od Kalemegdana pa skoro do ispod Avale. Gradovi na brezuljcima su neuporedivo lepsi od gradova u ravnici. Izmedju raznih manjih, vecih pa i monumentalnih zgrada sa sirokim avenijama uzdizu se gusto posumljeni bregovi kao Kosutnjak, Zvezdara, Dedinje, Torlak, Banovo brdo itd.

Razmisljam o ovoj varijanti malo...evo jos jedne varijajice na temu:

Od NBG je sagradjen samo pojas uz reku, kako bi se Beograd urbanisticki spojio sa Zemunom. Zemun je malo prosiren, ali ne koliko danas. Setaliste uz reku tj. kej sa NBG strane postoji kao i danas, samo naravno bolje uredjeno i cistije, park je na Uscu kao sto ga i imamo. Umesto naselja Staro Sajmiste je moderna cetvrt sa visokim poslovnim i stambenim zgradama. Sam kompleks starog sajmista je spomen-park i muzej zrtvama. Tamo gde su danas SIV i slicno, je izgradjen novi administrativni centar drzave - Vlada, ministarstva itd. (zgrade nisu toliko visoke). VRO je zelena oaza kao i danas, Ada takodje sa vestackim jezerom...uz administrativni blok tu je jos pokoji komercijalni ili stambeni sadrzaja da bi se Beograd spojio sa Zemunom u jednu celinu...ali to je to. Iza toga je zeleni pojas, sve posumljeno. Pogled na Usce daje obilju zelenila, Gardos u daljini. Pogled na SA sa NBG strane daje jedan skup modernih zgrada-tornjeva okruzenim zelenilom...

Savski amifeatar sa starobeogradske strane je oslobodjen. Na NBG, izmedju sumske oaze i moderne cetvrti u SA, je glavna zeleznicka stanica - sever kao i glavna autobuska - sever, odmah pored autoputa (koji prolazi kuda danas, dakle jednim delom kroz sumu, gde nema ukljucenja/iskljucenja). Ovde je takodje jedna od stanica prigradske zeleznice, kao i poslednja stanice jedne od metro linija. Pruga delom ide kroz sumu, delom ispod nje...novi zeleznicki most sagradjen je u 2 nivoa, na gornjem ide "nacionalna" zeleznica a ispod nje gradska...postoje glavna zeleznicka i autobuska stanica - jug, takodje jedna pored druge, u Rakovici. Tik izvan Zemuna je drumsko-zeleznicki most preko Dunava. Stari zeleznicki most je pesacko-biciklisticki i sluzi za pristup parku-sumi...metro, koji ide otprilike trasom bul. M. Pupina/N. Tesle, spaja Zemun sa ostatkom Beograda.

Suma je park kao sto ga dedinje opisa sa jezerima, itd. Park ima i druge sadrzaje...naravno ogranicen i primeren broj ugosisteljskih objekata, 2 ili 3 hotela (jedan veci i 2 manja recimo) koji sluze kako turistima tako beogradjanima koji bi da na jedno vece pobegnu od velikog grada sa druge strane reke...tu je i kongresni centar. Unutar parka-sume bi bio i glavni sportski stadion grada...utakmice koje se igraju, pratkicno, u sumi (glavna arena, za koncerte i sportove u hali bi bila u gradu). Na kraju, tu bi bio i zooloski vrt. Kroz park-sumu bi isao tihi mali tramvaj, potpuno denivelisan i napravljen za tu svrhu, koji bi omogucavao gradjanima da broz idu s jednog kraja na drugi ako to zele. Iza sume bi bila jedna manja komercijalna (industrijska) zona pored aerodroma (kao u svim velikim gradovima) gde bi bila jedna visoka zgrada, toranj koji bi se video na kraju sume, kao kapija, da pokaze gde je granica Beograda...

Za sam grad, na drugoj strani reke, kao sto je dedinje gore opisao...

 

[Alen RS]

Kakva je ova Zgrada?

 

[weseli]

Pogledajte prilog 1


Da probudimo temu, ponovo postavljam gifove od pre skoro deceniju i po. Na Terazijskom nema ni B2 zgrade. Mapa neostvarenog Taša pokazuje i lokaciju Narodnog muzeja čija maketa je datu u postu iznad. Post iznad su posleratni planovi a ovaj gif je predratni plan.

 

[weseli]

Plan za Vračarski bulevar. Bio bi povezan sa Bogoslovijom i Severnim bulevarom sa jedne i autoputom i dalje sa Prokopom sa druge. Olakšao bi nam život i bio bi potpuno zakrčen u špicu.

Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 2

 

[spatiotecte]

I srušili bi pola Vračara da ga naprave

 

[tragac]

Najveća neostvarenost je propast austrijskog Beograda iz prve polovine 18. veka. Da Turci nisu ponovo zavladali Budimpešta bi se razvijala u senci Beograda, a ne obrnuto.

 

[SRBO]

spatiotecte » 31 Mar 2020 21:54[/url]":1cv4lwf6]I srušili bi pola Vračara da ga naprave

Па и треба!

 

[Johnest_Hon]

Da bi se Budimpešta razvijala u senci Beograda mislim da je maštarija ali svakako su istorijske okolnosti više puta prekinule grad u razvoju a danas ga već vrlo dobro sami u miru uništavamo...

 

[dex libris]

tragac » Уто Мар 31, 2020 11:42 pm[/url]":2aevza1m]Najveća neostvarenost je propast austrijskog Beograda iz prve polovine 18. veka. Da Turci nisu ponovo zavladali Budimpešta bi se razvijala u senci Beograda, a ne obrnuto.

Budumpešta je bila sedište carevine ili jedno od dva tako da Beograd nikada ne bi bio u rangu sa njom ali je mogao biti zaista veličanstven... Mada, da se to ostvarilo, ni Beograd ni Vojvodina danas sigurno ne bi bili u sastavu Srbije ...

 

[spatiotecte]

Pa gde bi bili onda?

 

[dex libris]

Mađarska, naravmo...

 

[Хаеул]

dex libris » 03 Апр 2020 01:49[/url]":1uq8jhnk]
Budumpešta je bila sedište carevine ili jedno od dva

Строго говорећи, Будимпешта никада није била седиште царевине, већ краљевине, а до 1873. није ни постојала.

Тај град је највећим делом изграђен у 19. и 20. веку, након Мађарскe револуцијe. У 18. веку су Пешта и Буда били периферални градићи од нултог политичког и културног значаја. Братислава је играла далеко важнију улогу, али до промена које је донео 19. века, Беч је био центар свих дешаваља у Хабзбуршкој монархији, укључујући и она која су се тицала искључиво Мађарске.

Но, то није важно. Бесмислена су оваква поређења, јер сваки народ, свака земља и сваки град имају своју историју, и своје успоне и падове. За неке градове је златно доба било пре више векова, за неке је то 18, 19. или 20. века. Потрудимо се да за Београд то буде век у коме живимо.

Mada, da se to ostvarilo, ni Beograd ni Vojvodina danas sigurno ne bi bili u sastavu Srbije ...

Срби би остали ту где јесу, а Аустро-Угарска никако не би могла осптати.

Но, ова дискусија нема никаквог смисла. Једино што је овде занимљиво, поред историје, јесу они аспекти неостварених пројекада који би се могли применити и данас, или нас бар могу инспирисати.

 

[zexland]

dex libris » 02 Apr 2020 05:49 pm[/url]":24rlxe2m]

tragac » Уто Мар 31, 2020 11:42 pm[/url]":24rlxe2m]Najveća neostvarenost je propast austrijskog Beograda iz prve polovine 18. veka. Da Turci nisu ponovo zavladali Budimpešta bi se razvijala u senci Beograda, a ne obrnuto.

Budumpešta je bila sedište carevine ili jedno od dva tako da Beograd nikada ne bi bio u rangu sa njom ali je mogao biti zaista veličanstven... Mada, da se to ostvarilo, ni Beograd ni Vojvodina danas sigurno ne bi bili u sastavu Srbije ...

Slazem se. Prestonica Srbije bi mozda bio Kragujevac, Nis ili Krusevac...i imali bi Sev Makedoniju i CG umesto Vojvodine...

 

[dex libris]

Ovo je off-topic ali s obzirom na to da se tema zove Neostvareni Beograd - možda i nije

Tako je, @Zex, i ja to mislim...

Beograd je do ovog rata (1739. godine) ponovo narastao na grad od 40.000 stanovnika i bio u rangu Praga. Stanovništvo je bilo dominantno nemačko dok su Srbi bili u jednom malom delu grada, prema Savi.

Da Austrijanci nisu tako kukavički predali Beograd posle poraza kod Grocke, Turci ga nikada ne bi osvojili. Postojao je prvi prsten - šanac oko varoši sa sistemom bastiona i ravelina a čak i da je on pao Turke je čekala jedna od najsavršenijih vojnih mašina - Beogradska tvrđava, utvrđena po najsavremenijim rešenjima Vobanove škole vojnih fortifikacija. S obzirom na to da su Austrijanci imali zaleđe u smislu da su držali Zemun, Srem i Banat i kontrolu na rekama, turska opsada bi trajala do prvih snegova i onda bi se povukli, kao kod Beča 1529. godine. Marko Popović u svom delu Beogradska tvrđava kaže da su se nova utvrđenja pokazala vrlo uspešno tokom turske opsade.

Čvrsto usidreni u Beogradu, Austrijanci bi imali na severu Srbije neku novu Vojnu krajinu gde bi podsticali naseljavanje krajišnika koji su bili dominantno Srbi - da ratuju za njih u zamenu za zemljišne posede - da podsetim da je sever Srbije u to vreme bio veoma slabo naseljen. S obzirom na to da Srem i Banat više ne bi bili u sistemu krajina, Austrijanci bi stimulisali naseljavanje svog stanovništva a Srbi bi izgubili povlastice krajišnika pa bi se polako pomerali u Srbiju. Vremenom bi se odnos stanovništva jako promenio u korist doseljenika, Nemaca i Mađara, kao što se i menjao u Vojvodini, samo u manjoj meri, tokom 18. i 19. veka. O sudbini Srba možemo pogledati situaciju u Baranji i Banatu u poslednjih 100 godina, gde nam se broj drastično smanjio.

Naravno, nemoguće je reći koliko bi Austrijanci, bez obzira na probleme sa kadrovima ali sada sa jakim zaleđem u Beogradu, bili agresivni prema Turcima i da li bi opet pokušavali prodore ka jugu, ka Skoplju, kao 1689. godine, kao i ka Bosni. Verovatno da bi, računajući na srpsku podršku radi povratka u krajeve napuštene tokom seoba i na oslobođenje od Turaka (u Hercegovini i Bosni).

Predaja Beograda 1739. godine mi je najčudniji događaj u istoriji Beograda. Toliki novac je uložen u obnovu tvrđave, izgradnju varoši i utvrđenja oko njega (čak i na suprotnim obalama reka) a onda je sve to pušteno niz vodu u situaciji kada su sve i dalje imali pod kontrolom i bili 30-50% brojniji od Turaka - nezapamćen defetizam, čak je zapovednik grof Valis potopio svoju dunavsku flotu iako su i tu imali otvorene opcije.

Хаеул » Чет Апр 02, 2020 10:48 pm[/url]":1pttqruu]

dex libris » 03 Апр 2020 01:49[/url]":1pttqruu]
Budimpešta je bila sedište carevine ili jedno od dva

Строго говорећи, Будимпешта никада није била седиште царевине, већ краљевине, а до 1873. није ни постојала.

Тај град је највећим делом изграђен у 19. и 20. веку, након Мађарскe револуцијe. У 18. веку су Пешта и Буда били периферални градићи од нултог политичког и културног значаја. Братислава је играла далеко важнију улогу, али до промена које је донео 19. века, Беч је био центар свих дешаваља у Хабзбуршкој монархији, укључујући и она која су се тицала искључиво Мађарске.

Mada, da se to ostvarilo, ni Beograd ni Vojvodina danas sigurno ne bi bili u sastavu Srbije ...

Срби би остали ту где јесу, а Аустро-Угарска никако не би могла осптати.

Reći da Budimpešta nije postojala do 1873. godine svodi je na Braziliju, potpuno novi glavni grad, što nije tačno - to što su se tri grada, Buda, Obuda i Pest tada administrativno ujedinili ne menja činjenicu da je grad postojao i da je vrlo star, sa značajnim rimskim ostacima.

Bratislava je bila dominanatna samo zato što nije bila pod Turcima a i Mariji Tereziji je tako odgovaralo jer je bila mnogo bliže Beču. Posle nje se sve menja i vraća u Budimpeštu koja ponovo postaje centar Ugarske... Uostalom, tada i nije bila Bratislava već se zvala Pozsony, po naški Požun.

Austro-Ugarska nije mogla opstati, to je već posle 1867. godine bila labava konfederacija - zato sam i rekao da bi Beograd i Vojvodina bili u Mađarskoj.

 

[Drakche]

Tesko je reci sta bi bilo da je istorijski tok krenuo drugim pravcem, jer to obuhvatu hiljadu drugih manjih, ali kompleksnih stvari, koje nista manje ne oblikuju istoriju od velikih dogadjaja.

Mozda ta razlika ne bi bila pretereno velika, mozda bi bili kao Hrvati, samo malo gori, i malo bolji od italijana sa juga drzave.
Ono sto nije sporno, bez obzira gde bi granice drzave bile, jeste da bi gradovi u cent. Srbiji imali duzu evropsku kulturnu tradiciju, samim tim bi gradovi bili drugacije oblikovani. Taj 18 vek je vrlo bitan po pitanju prosvetiteljstva, a te razlike mozemo videti i unutar Srbije (Vojvodina).

Mozda se Srbija u tom slucaju ne bi osamostalila sve do 20. veka, kao i sve druge austrougarske zemlje, ovako mozemo biti ponosni na najduzi period samostalnosti i drzavnosti na Balkanu, a to bi trebalo nesto da znaci.

Sto se Beograda tice, pod uslovom da od 1717 vise nije razaran u ratovima, centar grada bi danas, verovatno, bio u tvrdjavi, i kalemegdanski park bi bio naseljen, a austrijski odbranbeni bedemi od cigle bi, eventualno, bili sruseni.
Stari grad na tvrdjavi bi bio barokni grad, mozda bi taj stil bio prosiren sve do danasnjeg Trga Republike, a sve dalje od toga bi cinilo pojaseve iz narednih epoha. Postojao bi, svakako, miks stilova iz razlicitih epoha, ali stari grad bi mahom cinile manje zgrade iz 18. veka. Mozda bi bio slican starom gradu u Bratislavi.

 

[dex libris]

Drakche » Суб Апр 04, 2020 12:49 pm[/url]":2g7lbcyn]Sto se Beograda tice, pod uslovom da od 1717 vise nije razaran u ratovima, centar grada bi danas, verovatno, bio u tvrdjavi, i kalemegdanski park bi bio naseljen, a austrijski odbranbeni bedemi od cigle bi, eventualno, bili sruseni.
Stari grad na tvrdjavi bi bio barokni grad, mozda bi taj stil bio prosiren sve do danasnjeg Trga Republike, a sve dalje od toga bi cinilo pojaseve iz narednih epoha. Postojao bi, svakako, miks stilova iz razlicitih epoha, ali stari grad bi mahom cinile manje zgrade iz 18. veka. Mozda bi bio slican starom gradu u Bratislavi.

Srednjovekovni civilni Beograd, koji se nalazio u tvrđavi, je teško stradao 1688. godine, puno više 1690 godine a ono što je preostalo je sravnjeno sa zemljom 1717. godine kao posledica eksplozije barutnog magacina u Donjem Gradu i kasnijeg požara. Austrijanci su posle osvajanja grada shvatili da civilno naselje više ne može biti u tvrđavi tako da su novi grad napravili van granica tvrđave, iza esplanade odnosno gradskog polja / kalemegdana - to znači da današnji Kalemegdanski park nikada ne bi bio naseljen jer je ta čistina bila sastavni deo tvrđave.

Taj novi barokni grad, koji bi činio i jezgro budućeg Beograda bi imao i svoju veliku baroknu katedralu koja je započeta ali ne i završena a završavao se sistemom utvrđenja i šancem - Aleksandrova kapija jeste bila na današnjem Trgu republike. Sa razvojem grada bi taj sistem utvrđenja verovatno bio srušen, to se slažem sa tobom, pošto je to bila česta praksa kod Austro-Ugara (Beč, Temišvar, itd …). Jezgro grada bi činile zgrade iz 18. i 19. veka, kao što kažeš. Gledan sa reke bi verovatno dosta podsećao na Prag, zbog konfiguracije terena i zbog dominantne siluete katedrale.

 

[Drakche]

Mislim da bi relativno brzo bio napusten taj koncept vojne tvrdjave (u slucaju duzeg mira), te da bi se napravilo novo naselje oko 'gradske uprave', koje bi na pocetku, verovatno, bilo u gornjem gradu. Civilni deo grada bi se gradio i na povrdini kalemegdanskog parka, jer vise ne bi bilo potrebe za 'ratnim poljima', a svest o parkovima, kao gradskim uredjenim povrsinama, ce doci dosta kasnije u 19. veku.
Nisam znao za katedralu!

 

[dex libris]

Ne verujem da bi se grad ikad više vratio u Donji Grad jer je to mala površina za jedan barokni grad a potrebe vojske su se uvećale zbog znatno povećane teritorije koju je sâma tvrđava zauzimala (zbog razvoja artiljerije i novog baroknog prstena utvrđenja oko srednjevekovne tvrđave). Ne zaboravi da je tvrđava bila aktivni vojni objekat sve do pedesetih godina prošlog veka i da je to razlog što smo na kraju dobili park a ne novu gradsku četvt.

Na temi o Trgu republike, negde u novembru 2018. godine se puno pisalo o ovim stvarima, ako te ne mrzi provrti malo temu, bilo je zanimljivih razmišljanja i ideja..

 

[SRBO]

Сад кад сте већ споменули калемегдан, можда би могао да се пренамени као центар власти - као московски Кремљ

 

[Вожд]

Било је таквих замисли.

 

[Дошљак]

Искрено то је лоша замисао пошто би захтевала доста интервенција што би нарушило аутентичност тврђаве. Тврђава се просто трансформисала у чисто војну фортификацију, вековима те ту нема никаквих палата за владаре.

 

[Вожд]

Разуме се.

 

[SRBO]

Дошљак » 05 Apr 2020 01:38[/url]":1d5upq5a]Искрено то је лоша замисао пошто би захтевала доста интервенција што би нарушило аутентичност тврђаве. Тврђава се просто трансформисала у чисто војну фортификацију, вековима те ту нема никаквих палата за владаре.

А да ли је нарушавање аутентичности лоша ствар?

Аутентичност се наруши да би се направила нова, боља

 

[tragac]

Johnest_Hon » 02 Apr 2020 05:30 pm[/url]":iyccsyvr]Da bi se Budimpešta razvijala u senci Beograda mislim da je maštarija ali svakako su istorijske okolnosti više puta prekinule grad u razvoju a danas ga već vrlo dobro sami u miru uništavamo...

1737. Beograd je imao 40k stanovnika i bio treći najveći grad Austrijskog carstva posle Beča i Praga. Budim je imao oko 25k a Pešta manje od 10k. Budim je oslobode od Turaka 1693. a Beograd tek 1718. Beograd je na privlačniji lokaciji sa plodnijom zemljom nego Budimpešta.

 

[tragac]

dex libris » 02 Apr 2020 05:49 pm[/url]":368h9vol]

tragac » Уто Мар 31, 2020 11:42 pm[/url]":368h9vol]Najveća neostvarenost je propast austrijskog Beograda iz prve polovine 18. veka. Da Turci nisu ponovo zavladali Budimpešta bi se razvijala u senci Beograda, a ne obrnuto.

Budumpešta je bila sedište carevine ili jedno od dva tako da Beograd nikada ne bi bio u rangu sa njom ali je mogao biti zaista veličanstven... Mada, da se to ostvarilo, ni Beograd ni Vojvodina danas sigurno ne bi bili u sastavu Srbije ...

Sve do revolucije 1848. U Budimu je bilo 90% Nemaca a u Pešti 50%. Mađari su sve do tada, baš kao i Srbi živeli najviše u selima. Tek posle je postala sedište carevine.