Мало се зна да је марта 1938. године расписан интернационални конкурс за израду идејне скице за нову зграду Државне опере у Београду. Главни иницијатори за израду овог пројекта били су министар просвете др Димитрије Магарашевић, министар грађевина Добривој Стошевић и председник београдске општине Влада Илић.
„На расписани конкурс Оцењивачки суд је примио седамдесет радова. О завршној оцени радова Оцењивачки суд је констатовао да је овај конкурс дао много интересантних идеја и сугестија, мада у коначном резултату ниједно решење није практично тако постављено да заслужује прву и другу награду. На основу тога, Оцењивачки суд је одлучио да се целокупна сума за награде подели за откуп. Међу награђенима су Италијани, Немци, Белгијанци, Румуни, Руси из Америке и Југословени.”
Што се тиче локације оперске зграде, већи број наших архитеката определио се да зграда Опере буде у парку престолонаследника Петра названом „Мањеж”, где су на ивици парка Југословенско драмско позориште и Музичка академија.
Већ 1939. године почео је Други светски рат и све припреме за изградњу оперске зграде су обустављене. И ево, после 69 година расправља се преко свих медија о изградњи зграде Опере. Природно и логично – прво се тражи локација. Највећу полемику око локације изазвао је чланак у „Политици” господина Ђорђа Бобића, градског архитекте, у којем је после набројаних аргумената изјавио да је извршен избор места за зграду Опере – и то на Ушћу, поред Музеја савремене уметности. Зграда Опере била би, по Ђ. Бобићу, пандан Калемегданској тврђави. Затим Ђ. Бобић даје аргументе за ту локацију. На те аргументе Ђ. Бобића јавља се у „Политици” др Жорж Поповић, архитекта и редовни професор Факултета драмских уметности за позоришну архитектуру. Он на сваки аргумент Ђ. Бобића одговара контрааргументом, убедљивом логиком и знањем. Оспорава аргументе Ђ. Бобића, дајући и образлажући сву предност локацији на Тргу Републике.
Ја ћу се придружити расправи само из једног угла, под претпоставком да Опера буде на Ушћу. Како ће тећи комуникација чланова Опере, Балета, Хора, техничког особља и администрације? Солиста и стручних сарадника у Опери је 64, балетски ансамбл броји 94 члана, оркестар 80 чланова, хор 72... Сценско-техничку екипу чини 120 чланова, а то су: декоратери, електричари, гардеробери и гардероберке, фризери и фризерке, реквизитери. Административно особље чини рачуноводство, правна служба, маркетинг, укупно 74 члана. Дакле, 500 запослених који већим делом живе у старом делу града, или у његовој најближој околини. Они су у обавези да свако преподне одлазе на пробе, па после проба да се врате кућама, а увече да одлазе на представе и опет натраг. И да је најорганизованији саобраћај, за ову сврху то би било тешко малтретирање чланова Опере, Балета и техничког особља. А како ће публика одлазити на Ушће и вратити се после представе?
Због погрешне локације железничке станице у Прокопу, недовршена грађевина зева деценијама у оној рупи. Само железничка станица ће кад-тад прорадити и многи пословни људи с разлогом морају путовати. Па и они којима је путовање хитно и неодложно, због смрти или болести блиског рођака, мораће и по невремену отићи у Прокоп на станицу. Али, ко ће се по лошем времену упутити у Оперу на Ушће? И они са колима ће одустајати. Опера на Ушћу био би још један Прокоп.
Парк преко пута Народног позоришта је богомдано место за Оперу. У сваком погледу. Сва превозна средства из најдаље околине Београда долазе у центар града. Ту би Опера била пандан Народном позоришту. Свуда у свету су културне установе у центру града. У Београду буја музички живот. Музичка академија, велики број музичких школа, Музичка омладина пуниће из вечери у вече једну галерију за време опере или балета. У новој згради Опере биће више премијера, балетских и оперских. Тако ће темпо рада донети нове уметничке вредности.
Аутор је драмски уметник
Славко Симић
[објављено: 07.04.2007.]
1. Немачки пројекат
2. Италијански пројекат
3. Београдски пројекат
