Šta je novo?

Neostvareni Beograd

JAWS":1sntv6qm je napisao(la):
:lol: Specifican pecat Beogradu . Ja se nadam da se salis :bash: :rant: :lol:
Не шалим се. То је једини лучни мост који Београд има :) И лепши је од оне "греде" - Бранковог моста...
 
Sad pregledah ovu temu i videh da nema ove slicice, pa evo cisto neka se nadje. Ko zna vise moze slobodno da objasni.

 
Regulacioni plan Novog Beograda iz 1962. godine, autora Milutina Glavičkog i Uroša Martinovića, urađen na osnovu Plana centralne zone Novog Beograda iz 1960. radne grupe Urbanističkog zavoda - Leonid Lenarčić, Milutin Glavički, Milosav Mitić, Dušan Milenković i Uroš Martinović.
Ovaj Regulacioni plan je služio kao osnovdetaljne razrade pojedinih delova, i to sve do 80-ih godina.
Plan centralne zone obuhvata teritoriju duž osovine Savezno izvršno veće-železnička stanica, približno u obliku kvadrata dimenzija 1600x1600m. Središnji potezje planiran kao centar opštegradskog značaja i rešen u tri bloka kvadratnih osnova dimenzija 400x400m u koje su, pored centralnih sadržaja, ukomponovana tri velika trga: svečani manifestacioni trg ispred zgrade SIV-a, centralni gradski trg i stanični trg. Potez je organizovan kao šetališni pešački prospekt presečen podužnim saobraćajnicama. Kompoziciju u panorami grada reperno obeležavaju 12 visokih kula - poslovnih solitera, postavljenih duž centralnog poteza, na ugaonim pozicijama.

Iako ovaj projekat nije do kraja realizovan, meni se čini da današnja situacija ima dosta veze sa ovim planom.
Recimo, stambeni blokovi kao takvi zaista postoje, na njihovim ugaonim pozicijama, kao i na ovom planu ostvareni su blokovi visokih zgrada.

2ecmzj7.jpg

Br. 1 - Šest kaplara
br 2 - soliteri u bloku 23
br 3 - soliteri u bloku 28, kod FDU-a
br 4 - Coca cola soliteri
br 5 - železnička stanica kod buvljaka
U sredini celokupnog plana - Arena

Prosudite i sami
 
Hvala ti puno Goldstein.

Vidim da mi je slika zavedena pod imenom blagojevic, da li je to isto neki od arhitekata ili funkcionera iz tog doba?
 
Verovatno je reč o Ljiljani Blagojević, autoru knjige Novi Beograd: osporeni modernizam. Ovaj plan se javlja na nekom mestu i u toj knjizi.
 
pozdrav svima...

Slucajno naletim na film 'Specijalno vaspitanje' i na ovu scenu sa slike (na dnu posta), i zapadne mi par detalja za oko, pa sam uradio screenshot i bacio ovde... :kafa:
Film je snimljen 1977, a mapa u pozadini je navodno u nekom gradskom centru milicije (a deluje kao i da jeste)... Ako obratite paznju videcete sve i svasta na toj mapi sto je verovatno planirano da se gradi... Ili je na toj karti ucrtano i nesto sto ne predstavlja ulice, mostove i sl. pa sam onda promasio topik :)
U svakom slucaju, zanima me vas komentar...

Screenshot nije bas najkvalitetniji, film nije bas ocuvan, kablovska nije bas savrsena, a i moja TV kartica je prica za sebe :lol: tako da je ovo sve sto moze da se vidi (mada sam malo izostrio sliku u PSu):
 
Pa ovako, vidi se most u produzetku Nemanjine, zatim neki "most" koji od Usca ide do VRO-a, onda je tu i kruzni tok na NBG (kod IMT-a), a tu je i most preko Ade koji je na nizoj poziciji nego ovaj sto se sad gradi.
 
Kako je Nica postala jedan od najčistijih i najbolje uređenih gradova na Azurnoj obali
Grad bez grafita i saobraćajnih gužvi
Autor: Ivan Mrđen | Foto:Ivan Mrđen | 17.03.2009. - 08:36

nica-v.jpg

Da su nedelju dana boravili u Nici i Kanu kolege iz sportske bi verovatno posetile tamošnje stadione, kolege iz kulturne pisale o čuvenom filmskom festivalu, a neki vispreniji reporter od urednika gradskog dodatka, sigurno bi skoknuo do Monaka i Monte Karla, koji su, svakako, daleko zanimljiviji i bogatiji gradovi na Azurnoj obali.

Međutim, ono što mora da impresionira svakog iole upućunijeg u svakodnevne probleme Beograda je način na koji je grad Nica rešio nekoliko najvažnijih komunalnih problema.

FASADE: Dovoljna je i desetominutna šetnja ulicama Nice da odmah shvatite da vam nešto „nedostaje“. Čitav grad, od ekskluzivnog centralnog dela uz obalu do periferijskih naselja deluje kao da je sveže okrečen. Nigde grafita, nigde zalepljenih oglasa o raznim žurkama, seminarima, izdavanju stanova i sličnim važnim „obaveštenjima“ bez kojih je nemoguće zamisliti beogradske fasade, ograde, stajališta javnog prevoza bandere... Za četiri dana uspeo sam da uočim samo jedan grafit i to onaj čiji autor je morao da se popne na krov i još na merdevine da bi ga iscrtao na susednoj fasadi i jedno obaveštenje da je nestala mačka na zgradi u blizini železničke stanice.
Jednostavno, o izgledu zgrada brinu vlasnici i ako ih ne okreče svake treće godine ili dozvole njihovo ruženje grafitima plaćaju veoma visoke kazne, a ako grad to učini umesto njih - to je sedam puta skuplje! To je, naravno, moguće, jer se i znaju prave gazde zgrada (nisu nekakve fantomske Skupštine stanara) i postoje efikasni mehanizmi da se kazne i „usluge“ naplate.
Svu energiju onih koji bi ipak da ispišu svoje ime masnom crnom farbom, grad Nica je usmerio na betonske zidove duž železničke pruge, gde mnogi čak deluju i lepo, pa se stiče utisak da je neko dao „početnu mustru“, koju je kasnije sledila i većina grafitomana.

nica-1.jpg

TRAMVAJI: Nicom krstari osam supermodernih tramvaja na jednoj jedinoj liniji, koja spaja staro jezgro grada i kraj oko železničke stanice, prolazeći njenom „kičmom“, koja je najvećim delom posvećena pešacima. Zanimljivo je da ti tramvaji pre ulaska na poznati Trg Masena uvuku pantografe i preko njega idu kao „gradska železnica“, jer se niko nije usudio da preko ovog trga sa burnom istorijom, na kome se prvog dana marta održava nadaleko poznati karneval, razvuče bilo kakve žice.
Tramvaji i pešaci se skladno dopunjuju duž Bulevara Žan Medisin, oko koga su prodavnice, restorani, dva velika „šoping mola“... Zamislite da Bulevarom kralja Aleksandra od Tašmajdana pa do „Cvetka“ sredinom voze takvi tramvaji, a da sve ostalo pripada pešacima, sa mnogobrojnim baštama restorana umesto parkiranih vozila po trotoarima.
Poprečni saobraćaj pripada mnogobrojnim autobusima, svi su iste boje, besprekorno čisti i dolaze tačno u minut koji je zapisan na obaveštenjima na svakoj stanici. Karta za jednu vožnju staje jedan evro i kupuje se kod vozača i poništava u automatu, koji otkuca tačno vreme i broj linije.

ŽUTE TRAKE: To je moguće između ostalog i zbog toga što su „žute trake“ za gradski saobraćaj odvojene betonskom pregradom, visokom 35 santimetra, koju je nemoguće „pregaziti“. Zabrana važi tokom čitavog dana i noći, jer su gradske vlasti procenile da je najbolje da se vozači mnogobrojnih automobial naviknu da na njih i ne računaju. Inače, kazna je za naše uslove atronomska, ni manje ni više nego 750 evra.
Nica je grad koji nastoji da sa svojih ulica protera automobile, pa ih tako nema u čitavom pojasu između obale i tramvajske pruge, gde su bašte (sve sa uličnim grejanjem) mnogobrojnih restorana i kafića. To uspevaju i tako što u svakom kvartu postoji bar jedna velika garaža (najveća sa 2.000 mesta je kod šoping centra „Nicetoail“), u kojima je parkiranje jeftinije nego na ulici. Na ulici je parkiranje ograničeno na četiri sata i staje 1,30 evra po satu, dok je u javnim garažama jedan evro na sat.

nica-2.jpg

SMEĆE: Ukupnom utisku o čistom i sređenom gradu dosta doprinosi i originalno rešenje sa prikupljanjem otpadaka. Umesto kanti na svakih pedesetak metara postavljeni su držači sa ramovima, na koje se svakog jutra stavljaju nove jake plastične kese, a kako je pušenje gotovo sasvim proterano sa gradskih ulica nema bojazni da će ih neki odbačeni pikavac zapaliti.
Inače, svaka zgrada ima sopstvene velike kante za smeće na točkovima, koje se prema određenom rasporedu iznose u ranim jutarnjim satima. Kazna za one koji bi da to učine ranije je veoma visoka, oko 2.000 evra, plus troškovi odnošenja i nabavke nove kante.

PRODAVNICE:
Ovih dana često čujemo žalopojke stanara iz centra Beograda, kako imaju sve manje prodavnica za svakodnevne nabavke. U centralnom delu Nice ima zaista puno restorana sa hranom za poneti, ima i pekara, ali klasičnih „bakalnica“ i piljarnica, jednostavno – nema! „Život u centru grada ima svoje prednosti, ali to ima i svoju cenu“, rekla nam je vlasnica hotela „Elington“ u Bulevaru Diboše, koja i živi u jednom njegovom krilu, uz napomenu da „grad koji želi da živi od turista, neće tim turistima ponuditi da sami prave sendviče i piju jogurt na ulici“.

Gradonačelnikovo pismo
Svakog 10. u mesecu građanima Nice u poštanske sandučiće stigne „pismo“ gradonačelnika Kristijana Estrozija. U martovskom im se zahvaljuje na sjajnoj atmosferi koju su napravili prilikom ovogodišnjeg karnevala i najavljuje uvođenje još jedne tramvajske linije. „Dvojka“ bi spajala istočni i zapadni deo grada, duž obale, tako da bi autmobili bili proterani i iz tog dela grada.

„Klima“ - šta to beše

Iako su tokom leta temperature u Nici daleko više nego u Beogradu, ni na jednoj fasadi nećete videti kutije od klima uređaja, koje u Beogradu ruže čak i zgrade pod zaštitom države. Klima uređaji mogu da se postave samo sa unutrašnje strane zgrada, a vlasnici moraju da vode računa o očuvanju svih detalja na fasadi.
извор Блиц
линк http://www.blic.rs/beograd.php?id=83902
 
Citao sam ovaj tekst juce u Blicu... Imam jedno pitanje vezano za isti... Dakle, zanima me sta se desava kada se recimo autobus pokvari u onoj fizicki ogradjenoj zutoj traci (nesto slicno mi bese imamo na Obilicevom vencu)... Da li je zastoj isti kao kada se u BG-u pokvari tramvaj, i kad nema prolaska dok se olupina ne odnese ili ne osposobi za dalji saobracaj? :)
Inace, pohvale i pozdrav za Nicu.
 
Па аутобуси ваљда имају довољно веће точкове да прегазе те преграде. Наши би се већ некако снашли са тим преградама, искидали би их, као што раде са гуменим лежећим...
 
Ne mogu da kazem da sam imao takav utisak o Nici kada sam zadnji put bio tamo. Novinari se verovatno obisli neki bolji deo grada posto grafita, djubreta, telesnih tecnosti i ostalih urbanih rekvizita itekako ima. Kan je druga prica.
 
^^ Tachno!

Kada sam ja bio sa drugarima, i kada smo nocili tamo, obishli smo i neke manje "chiste" delove grada gde se skupljaju emigranti i slichni u potrazi za zanimacijom, i tu su prizori bili daleko od idelanih.
 
Mislim da je ovo jedna od Meštrovićevih ideja za Brankov/most Kralja Aleskandra. Goldi će verovatno znati više o tome.

Slika je sa SSC foruma, pojma nemam ko je okačio

11buejk.jpg



p.s. jedno pitanje vezano za tu famoznu žičaru, koje krajeve je trebalo da poveže tj. početna i krajnja stanica su?
 
Kakav bi skemmerski bio brankov most da je ovo izgradjeno i da je ostao aleksandrov most :(
 
Da bila bi sređenija terasica za samoubistva :laugh:
Bio bi to jako lep most.Meštrović je imao jako dobre ideje...
 
Meni je iskreno ovo bzvz, ali sam postovao čisto da se nađe u arhivi
 
shmeksi":f9i0k7zh je napisao(la):
Mislim da je ovo jedna od Meštrovićevih ideja za Brankov/most Kralja Aleskandra. Goldi će verovatno znati više o tome.

Slika je sa SSC foruma, pojma nemam ko je okačio

http://i41.tinypic.com/11buejk.jpg


p.s. jedno pitanje vezano za tu famoznu žičaru, koje krajeve je trebalo da poveže tj. početna i krajnja stanica su?
Žičara je trebalo da ide od bloka 44 do košutnjaka preko ade ;)
 
Shmeksi, i meni je ovo malo, pa da ne budem grub rećiću samo - predimenzionirano. Ali kako god, ako nekoga zanima malo više skenirao sam jedan tekst koji govori o tim skulpturama, konkursima, autorima.....ima svega samo nema slika :-(
Tekst je objavljen u Godišnjaku grada Beograda, knj. XXXIV, 1987.

http://i42.tinypic.com/kajts3.jpg
http://i39.tinypic.com/15saj9c.jpg
http://i43.tinypic.com/2n5enb.jpg
http://i42.tinypic.com/2ilzfdl.jpg
http://i39.tinypic.com/1zqzm8o.jpg
http://i43.tinypic.com/25i6i2x.jpg
http://i43.tinypic.com/2nl8cb8.jpg
http://i40.tinypic.com/vfvzi9.jpg
http://i44.tinypic.com/1zwyzb.jpg
http://i41.tinypic.com/2ptxjwl.jpg
http://i44.tinypic.com/rbjgk5.jpg
http://i41.tinypic.com/9llaah.jpg
 
Hvala.

Ima li neko planove ili skice te čuvene žičare koju svakih par godina malo pa malo spominju?
 
ja sam postavio slike, ali nemam pojma na kojoj temi :)

btw. postoji i video. Po meni je ovo i dalje projekat koji će se ostvariti, tj. još uvek nije ništa izgrađeno na mestima predviđenim za stanice.
 
shmeksi":1mwblo5o je napisao(la):
Hvala.

Ima li neko planove ili skice te čuvene žičare koju svakih par godina malo pa malo spominju?
Ja sam o zicari nesto postavljao ovde
 
Vrh