Šta je novo?

Naplata karata i kontrola - [ Beograd Plus,... ]

Htedoh to da pomenem, al bio si brži. :wink:

CINS 23.03.13: BusPlus godinu dana kasnije: neispunjena očekivanja
Talas 15.01.21: Javni prevoz u Beogradu – između privatizacije i propasti

Urušavanje je počelo još u vreme Đilasa, GSP je bio i ostao rupa bez dna (ili jednako prikladno krava koja prosipa mleko) a naprednjaci u međuvremenu unazadivši više aspekata JGP u Beogradu nisu uspeli da se maknu sa mrtve tačke i reše stari problem.

Svi su krivi, nema tu više prostora za upriranje prstiju, pljuvačinu.
 
Bas racunam, u proseku mesecno potrosim ispod 300 dinara za bus plus. Tamanica!


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=yCmfHWPS31c[/youtube]

Gosti N1 različito o Bus plusu: Vide li se pozitivne promene
Govoreći za N1 o Bus plus sistemu, Sava Terzić iz kompanije Kentakart i Zoran Bukvić iz Inicijative "Ne davimo Beograd" dali su različita viđenja o tome kako funkcioniše taj sistem u glavnom gradu. Terzić kaže da se pozitivne promene vide, ali da je teško praviti parelele sa periodom od pre 10 godina, dok Bukvić sumnja da je prevoz bolji nego ranije.

„Vidi se promena u sistemu od 2012. godine kada je uveden Bus Plus sistem, u pogledu tehnologija koje smo uveli, Evropska banka za obnovu i razvoj je navela Beograd kao primer implementacije sistema. Linije su „šarene“, postoje linije gde su vozila u lošem stanju i moraju brzo da se zamene, a na nekim drugim linijama je znatno bolje. Teško je praviti paralelu da li je sve drastično bolje“, kazao je Terzić.

„Ne bih rekao da je prevoz znatno bolji nego ranije, mada iskreno koristim više bicikl, kaže Bukvić.

Terzić kaže da je mnogo toga urađeno za deset godina.

„Prvo dezinformacija je šta naša kompanija radi, jer se mi ne bavimo samo naplatom karata, već smo sistem za upravljanje javnim prevozom. 400.000km se pređe dnevno, od 2012. godine je utvrđeno da su postojali prevoznici koji nisu imali popunjenost 80 odsto. Tehnologija ne donosi prodaju, od prodaje karata Grad Beograd je imao prihod 100 odsto, a sad koliko je karata prodato zavisi od mnogo toga pa i od odnosa građana prema javnom prevozu“, smatra on i dodaje:

„Nekada smo imali papirne karte pa je uveden moderni sistem, sada imamo zonski sistem, Beograd je podeljen u četiri zone, uvedeni su različiti tipovi karata. Doneli smo novu tehnologiju, doneli smo ogromne uštede i otpimizaciju, mi smo „krvna slika“ sistema. Doneli smo sistem koji daje precizne podatke gradu Beogradu koliko se ljudi vozi, koliki je broj ulazaka i izlazaka na svakoj stanici….“.
Izvor : N1

„Zašto kad je to tako, zašto Grad ne preuzme taj sistem, grad praktično treba da otkupi softver i da se onda pare usmere na poboljšanje javnog prevoza. Građani osećaju animozitet prema Bus plusu i mislim da treba vratiti naplatu prema Gradu, jer ako se samo promeni ime onda cemo imati isti problem“, smatra Bukvić i dodaje da je prioritet da se naplata poveća, a da to nećemo uraditi ako prodaju prepustimo nekog drugom.

Pita zašto bi se nekom davale te pare.

„Povećanje naplate karata nije ni ispunjeno, zašto bismo ulazili u novi ugovor na 13 godina. Zašto bi se Kentakart bavio naplatom karata, to zna da radi i Beograd“, smatra Bukvić.

Terzić kaže da su netačne informacije iznete na konferecniji za štampu „Ne davimo Beograd“ kada je izneto da imaju mesečnu zaradu od 80 miliona dinara.

„Apeks nikad u prošlosti nije ostvario toliki prihod. Godine 2016. taj profit je bio 60 miliona i to je najviše. Takođe je rečeno da je kompanija za 10 godina zaradila 80 miliona evra. Niko ne govori od troškovima, prvo sisitem je dvaput zamenjen za poslednjih 10 godina, više od 2.000 validatora je polomljeno u protelih godina, tako da je to potpuno netačno, 50-60 miliona dinara je zarada, ako neko hoće da prezentuje građanima neke podatke onda bi trebalo prvo da ih pronađe“, kaže Terzić.

Terzić kaže da se „Kentakart“, u vlasništvu Apex Solutionsa, koji je i do sada obavljao posao, prijavio na tender, ali da ništa ne garantuju kada je u pitanju poboljšanje javnog prevoza.

„Ništa ne obećavamo. Uvećana je mreža linija, novih stajališta, koliko je novih vozila i samo ako se tako posmatra može se videti celina. Ponavljam, ne radi se samo o naplati karata, to je samo 10 odsto. Tender je napravljen jer u Beogradu ima 10 autoprevoznika“, kaže Terzić.


Bukvić kaže da je cena karata previsoka, da su u Beogradu cene više nego u Briselu ili Oslu i da je u Beču godišnja karta za prevoz košta 365 evra, u Beogradu je isto toliko, samo je saobraćaj u Beču jedan od najboljih na svetu.

„Problem je sa polascima i prolascima, mnogo je automobila u gradu, saobraćajni inženjeri moraju da rešavaju te probleme. Ne vidim da „Kentakart može da uradi tako nešto i na koji način bi unapredili saobraćaj u Beogradu. Voleo bih da vidim izveštaj da je urađena optimizacija prevoza“, rekao je Bukvić.

Terzić kaže da se u Beogradu karte ne kupuju od plate, već od naknade za prevoz koju je poslodavac u obavezi da uplati.

„Evo ako pogledate cenu za studente od 1.100 dinara, a oni imaju u proseku oko 110 vožnji mesečno za taj iznos. Kada je reč o dnevnoj karti, ona nije ni namenjena za Beograđane nego za turiste. Oko 92 odsto putnika koristi prevoz svaki dan, a ako su zaposleni, to je onda trošak poslovadvca“.

https://rs.n1info.com/vesti/sava-terzic ... bus-plusu/
 
"Када је реч о дневној карти, она није ни намењена за Београћане него за туристе. "

Какав безобразлук.
 
Nije to budžet GSP-a već od kompletnog javnog prevoza na teritoriji Beograda uključujući prigradske linije i BG voz...
 
"Кенткарту" додељено наплаћивање карата у градском превозу у Београду
Град Београд донео је одлуку да додели уговор за експлоатацију и одржавање система за наплату карата и управљање возилима у јавном линијском превозу групи понуђача "Кенткарт" који је понудио да тај посао ради за 8,79 милијарди динара, са ПДВ-ом 10,55 милијарди.

У одлуци градског Секретаријата за јавни превоз, објављеној на порталу јавних набавки, наводи се да су у конзорцијуму "Кенткарт" две фирме из Истанбула и једна из Београда.

Јавни позив за овај посао објављен на крају 2020. године, а до истека рока – 25. фебруара стигла је и заједничка понуда "Бус Логика" из Пожаревца и "Пенте" из Пуле који су понудили да тај посао раде за 8,9 милијарди динара (10,68 милијарди са ПДВ-ом).

Ова понуда је одбијена, јер је према оцени комисије неприхватљива пошто није у складу са захтевима из конкурсне документације.

Наведено је да није достављено средство обезбеђења за озбиљност понуде – банкарска гаранција, те да понуђач не испуњава финансијски, економски, технички и стручни капацитет.

Посао додељен уговором обухвата одржавање хардвера (опреме) која је власништву Града Београда и софтвера за који Београд има право коришћења, те услуге у вези са контролом путника, организовања продајне мреже, продаје карата и допуна, као и издавање картица.

https://www.rts.rs/page/stories/ci/...d-gradski-prevoz-naplata-karata-kentkart.html
 
"Apeks", odnosno beogradski Kentkart ponudio je da procenat koji bi dobijali za svoje usluge od Grada bude 7,79 odsto, što je manje od onoga što je Grad odredio tenderom, a to je 7,92 odsto. :bash:

Izvor: novosti online
 
Pre neki dan sam plaćao prevoz Mastercard karticom, promenio sam nekoliko linija i za 2,5 sata naplaćene su mi 3 umesto 2 karte, pisao im i ispostavilo se da jeste neki bag na njihovoj strani, tako da znate da se i to dešava. Inače, u Lastinim vozilima još uvek većina validatora nema mogućnost očitavanja platnih kartica, iako ih je trebalo zameniti pre nekoliko godina.
 
Besplatan prevoz za sve! Nismo tolika beda da to nije moguće. Besplatan prevoz omogućuje jednake šanse za sve.
 
Besplatan prevoz je postmodernistička glupost koja je nerealna i takvoj državi kao što smo mi samo doprinela do što bržeg sloma gradskog prevoza, a i bankrota gradskog budžeta.
 
Pa ni u životu nemamo svi iste mogućnosti.
Ipak mislim da je upravo taj bezobrazluk sa švercovanjem koje je postalo deo kulture uništilo prevoz kod nas. Povlastice treba dati vrlo širokom krugu ljudi, ali kontrola karata je nešto osnovno.
Zamislite samo da se neko švercuje u Cirihu ili Njujorku?
:mrgreen:
 
Naravno, uvek su građani ti koji su krivi za sve :)
Ne mora prevoz da bude besplatan, ali bi trebalo da naplatu istog vrše GSP i privatni prevoznici koji i učestvuju u prevozu putnika, a ne kojekakve privatne kompanije iz Turske. Naravno, korigovanje cena je neophodno! Isuviše skupo plaćamo prevoz s obzirom na prosečne zarade, ponudu i kvalitet prevoza. Prevoz bi čak mogao i da bude skuplji prema nekim izjavama što je van svake pameti. Mislim da je nepotrebno to poređenje sa Cirihom, Njujorkom i sl. gradovima jer im u mnogo stvari, narodski rečeno, nismo ni do kolena. Pogledajte u kakvom stanju je prevoz kod nas - čekamo metro decenijama, gradska železnica sa vozovima iz kamenog doba, zglobne autobuse jedva imamo i za najopterećenije linije, vozače nemamo u dovoljnom broju, nove tramvaje i trolejbuse godinama nismo dobili... Ovde većina građana Solarise smatra za najbolje autobuse koje smo ikada imali jer nikada nisu ni dobili priliku da vide nešto bolje (da se ne shvati pogrešno, Solarisi su sjajni i super se drže). Nabave nešto najjeftinije sumnjivog kvaliteta iz Kine i Turske, stave i sebi malo u džep i posle ubeđuju narod kako su poboljšali prevoz, a u realnosti je prevoz od 2016. pa na ovamo sve gori i gori. Sve smo ovo hiljadu puta ponavljali... Meni najviše smeta što naplatu vrše neke tamo kompanije, umesto da to udruženo rade svi prevoznici koji učestvuju u gradskom i prigradskom prevozu.
 
Grad već finansira 70% sadašnji gradski prevoz, da se ukine Bus Plus tu bi moglo da se sačuva još par posto i da se racionalizuje GSP tu bi moglo da se sačuva još sigurno desetak posto. Može sa malim dodatnim sredstvima grada da prevoz bude besplatan ili da firme plaćaju prevoz za zaposlene gradu bez Bus Plusa tako da je prevoz besplatan a da zaposleni i prijavljeni plaćaju tj. poslodavci.
 
Pouzdanost gradskog prevoza je u suprotnosti sa cenama karata...za koje najavljuju povecanje.
Nije ni cudo kada se toliko ljudi vozi bez karte koja je zamislite 1120 dinara za NEZAPOSLENE ? Pa odakle da placaju to kada nemaju posao ?

Kada bi uveli manje cene karata i regulisali zasticene kategorije, ulozili malo vise tamo gde zaista treba, sigurno je da bi mnogo vise ljudi i placalo te karte.

Samo malo mozga fali, ono sto izgleda najvise fali u direkciji :/
 
Vrtimo se u krug, za znam brdo zaposlenih koji nikada nisu plaćali kartu.
 
Pošto nezaposleni ne koriste čarobni štapić za pretvaranje lišća u novac padaju na teret zaposlenih sa često nedovoljnim primanjima. Ni dobar deo penzionera nema čime da se pohvali.

Koliko ima primera bračnih parova s dvoje dece u jednoiposobnom stanu podržanih jednim primanjem. A gde su mladi kod roditelja, neretko penzionisanih? U Japanu pomažu roditeljima bez direktnog plaćanja računa. Ovde mnogi maštaju i o tome, kamoli o sopstvenom krovu nad glavom. Zapravo obično oni iz unutrašnjosti sa višom stručnom spremom napuste prostrane kuće svojih roditelja odlazeći u tesne gradove, usput pustošeći sela.

Što si bliže gradu sve veće dažbine, što si dalje sve skuplji prevoz. Prevoz je izuzetno skup u odnosu na pruženu uslugu i životni standard, ne samo gradski. Iako tržište nekretnina ima drugi uzrok rezultat je isti - jako loš odnos cena kvalitet neusaglašen sa kupovnom moći stanovništva.

Lako je optužiti narod, a teško naći alternativu problematičnom sistemu koji i uzrokuje takvo ponašanje nekolicine (ne samo zoniranje već i politički ekosistem koji usporava razvoj stvaranjem regionalne nestabilnosti). Nažalost, većina ostaje da trpi.
 
Negde pre oko 100 godina.
 

Prilozi

  • bus plus.jpg
    bus plus.jpg
    111 KB · Pregleda: 967
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=836365#p836365:18uho0n9 je napisao(la):
vucko » Mon Mar 29, 2021 9:33 pm[/url]":18uho0n9]Vrtimo se u krug, za znam brdo zaposlenih koji nikada nisu plaćali kartu.
Znam i ljude koji imaju mnogo para (ali baš mnogo) a vode se kao nezaposleni. Jedan od njih obožava da se švercuje kad se napije. Jednom se vozio gradom dok nije naletela kontrola da bi se svađao sa njima. A može da kupi ne kartu nego autobus. Od tad ne idem sa njim u kafanu.

U redu, deo naroda nema para. Ni meni ne cvetaju ruže u poslednje vreme, a opet uvek kupim kartu.

Švercovanje je vrsta sitne krađe, koja se kod nas, u suštini, toleriše. Ajde onda da tolerišu i sitne krađe po marketima?
Ako ukradeš do 89dinara nikom ništa. U jednom ukradeš novine, u drugom hleb u trećem mleko i tako 89 po 89 i super.

Nekada se struja nije baš redovno plaćala pa je nije ni bilo baš uvek. Od kad seku struju kad ne platiš struje ima uvek. Ako nemaš para, manje troši.
Po tom principu mogu da uvedu personalizovane karte za ugrožene kategorije koje bi imale određeni kredit koji bi se sinbolično plaćao. imaš prava mesečno na jednu dopunu (npr. 300 dinara) za koju dobiješ 50 vožnji. i kraj. Ako ćeš da se stalno voziš - plati. A u Budžetu odvojiti još sredstava za one koji zaista nemaju da plate a iz nekog opravdanog razloga moraju stalno da se voze.
 
Aman prestanite da poredite krađu u prodavnici sa ovim.
Prodavnica je privatan biznis, prevoz je javni i svi smo ga mi već platili kroz poreze, vozili se, ne vozili. Neuporedivo je.
 
Moram da se uključim. Gradska čistoća je javni biznis to jest JP, EPS takođe a i vodovod, i njih plaćamo kroz poreze dobrim delom, ali niko iz buntovnih razloga ne odlučuje da iz izbegava. Zašto? Zato što je njihova usluga neizbežna, postoji obligacioni odnos pa je i naplata putemi izvršitelja zagarantovana.

Ne želim da zvučim kao liberal, ali napla od javnog prevoza od strane GSPa i sistem javnog prevoza su 90tih izabrani da budu mera socijalnog populizma od strane grada što je i dobrim delom dovelo do ovog stanja.

Potrebno je smanjiti cenu karata, ali povećati i naplatu, pogotovu tako da se neko ko kupuje markicu ne oseća kao magarac što plaća prevoz dok se pola ljudi pored njega švercuje (pogotovu ti koji lažno predstavljaju da su nezaposleni).
 
Od septembra nas najverovatnije očekuju nove mere, poput obaveznog ulaska na prednja vrata na linijama na kojima nema mnogo putnika.

Izvor: novosti online

Zašto ovo pokušavaju svakih par godina u poslednjih 20. Nikad nije zaživelo niti će u budućnosti. Još sa 100 kontrolora teško da će se nešto promeniti.
 
Vrh