Govoreći za N1 o Bus plus sistemu, Sava Terzić iz kompanije Kentakart i Zoran Bukvić iz Inicijative "Ne davimo Beograd" dali su različita viđenja o tome kako funkcioniše taj sistem u glavnom gradu. Terzić kaže da se pozitivne promene vide, ali da je teško praviti parelele sa periodom od pre 10 godina, dok Bukvić sumnja da je prevoz bolji nego ranije.
„Vidi se promena u sistemu od 2012. godine kada je uveden Bus Plus sistem, u pogledu tehnologija koje smo uveli, Evropska banka za obnovu i razvoj je navela Beograd kao primer implementacije sistema. Linije su „šarene“, postoje linije gde su vozila u lošem stanju i moraju brzo da se zamene, a na nekim drugim linijama je znatno bolje. Teško je praviti paralelu da li je sve drastično bolje“, kazao je Terzić.
„Ne bih rekao da je prevoz znatno bolji nego ranije, mada iskreno koristim više bicikl, kaže Bukvić.
Terzić kaže da je mnogo toga urađeno za deset godina.
„Prvo dezinformacija je šta naša kompanija radi, jer se mi ne bavimo samo naplatom karata, već smo sistem za upravljanje javnim prevozom. 400.000km se pređe dnevno, od 2012. godine je utvrđeno da su postojali prevoznici koji nisu imali popunjenost 80 odsto. Tehnologija ne donosi prodaju, od prodaje karata Grad Beograd je imao prihod 100 odsto, a sad koliko je karata prodato zavisi od mnogo toga pa i od odnosa građana prema javnom prevozu“, smatra on i dodaje:
„Nekada smo imali papirne karte pa je uveden moderni sistem, sada imamo zonski sistem, Beograd je podeljen u četiri zone, uvedeni su različiti tipovi karata. Doneli smo novu tehnologiju, doneli smo ogromne uštede i otpimizaciju, mi smo „krvna slika“ sistema. Doneli smo sistem koji daje precizne podatke gradu Beogradu koliko se ljudi vozi, koliki je broj ulazaka i izlazaka na svakoj stanici….“.
Izvor : N1
„Zašto kad je to tako, zašto Grad ne preuzme taj sistem, grad praktično treba da otkupi softver i da se onda pare usmere na poboljšanje javnog prevoza. Građani osećaju animozitet prema Bus plusu i mislim da treba vratiti naplatu prema Gradu, jer ako se samo promeni ime onda cemo imati isti problem“, smatra Bukvić i dodaje da je prioritet da se naplata poveća, a da to nećemo uraditi ako prodaju prepustimo nekog drugom.
Pita zašto bi se nekom davale te pare.
„Povećanje naplate karata nije ni ispunjeno, zašto bismo ulazili u novi ugovor na 13 godina. Zašto bi se Kentakart bavio naplatom karata, to zna da radi i Beograd“, smatra Bukvić.
Terzić kaže da su netačne informacije iznete na konferecniji za štampu „Ne davimo Beograd“ kada je izneto da imaju mesečnu zaradu od 80 miliona dinara.
„Apeks nikad u prošlosti nije ostvario toliki prihod. Godine 2016. taj profit je bio 60 miliona i to je najviše. Takođe je rečeno da je kompanija za 10 godina zaradila 80 miliona evra. Niko ne govori od troškovima, prvo sisitem je dvaput zamenjen za poslednjih 10 godina, više od 2.000 validatora je polomljeno u protelih godina, tako da je to potpuno netačno, 50-60 miliona dinara je zarada, ako neko hoće da prezentuje građanima neke podatke onda bi trebalo prvo da ih pronađe“, kaže Terzić.
Terzić kaže da se „Kentakart“, u vlasništvu Apex Solutionsa, koji je i do sada obavljao posao, prijavio na tender, ali da ništa ne garantuju kada je u pitanju poboljšanje javnog prevoza.
„Ništa ne obećavamo. Uvećana je mreža linija, novih stajališta, koliko je novih vozila i samo ako se tako posmatra može se videti celina. Ponavljam, ne radi se samo o naplati karata, to je samo 10 odsto. Tender je napravljen jer u Beogradu ima 10 autoprevoznika“, kaže Terzić.
Bukvić kaže da je cena karata previsoka, da su u Beogradu cene više nego u Briselu ili Oslu i da je u Beču godišnja karta za prevoz košta 365 evra, u Beogradu je isto toliko, samo je saobraćaj u Beču jedan od najboljih na svetu.
„Problem je sa polascima i prolascima, mnogo je automobila u gradu, saobraćajni inženjeri moraju da rešavaju te probleme. Ne vidim da „Kentakart može da uradi tako nešto i na koji način bi unapredili saobraćaj u Beogradu. Voleo bih da vidim izveštaj da je urađena optimizacija prevoza“, rekao je Bukvić.
Terzić kaže da se u Beogradu karte ne kupuju od plate, već od naknade za prevoz koju je poslodavac u obavezi da uplati.
„Evo ako pogledate cenu za studente od 1.100 dinara, a oni imaju u proseku oko 110 vožnji mesečno za taj iznos. Kada je reč o dnevnoj karti, ona nije ni namenjena za Beograđane nego za turiste. Oko 92 odsto putnika koristi prevoz svaki dan, a ako su zaposleni, to je onda trošak poslovadvca“.
