Ideja da ljudi koji imaju tzv. personalizovane BusPlus kartice za neograničeni broj vožnji, dakle prirodne naslednice "mesečnih markica", treba svaki put da "validiraju" svoju kartu pri ulasku u GSP prometalo dopola mi izgleda kao uvredljivo glupa, a otpola kao glupo uvredljiva. Stvar je em otvoreno idiotska, em nesprovodiva bez velikog smaranja i maltretaže u uslovima beogradskog krkljanca. No, najvažnije od svega je da je apsurdna, i da to osećanje apsurdnosti nije umanjeno bednim zvaničnim objašnjenjima da se to ima raditi iz nekakvih "statističkih razloga", jerbo će se, eto, tako znati koliko gde putnika ima. Pa ljudi, je l’ vi to ozbiljno?! I je l’ vam mi to delujemo kao zamorci, ili šta?!
Tehničke inovacije načelno služe tome da ljudima olakšaju i pojednostave život. I takve inovacije uvek zažive i pobede. Lakše je i brže orati traktorom nego plugom, lakše je i brže otići u Vršac kolima ili autobusom nego konjskom zapregom, lakše i brže je menjati kanale na televizoru pomoću daljinskog upravljača nego svaki put ustajati i prilaziti sokoćalu, lakše je i brže pisati i brisati na kompjuteru nego na pisaćoj mašini. Famozni "validator" za elektronske mesečne markice je obrnut primer: on od nas traži suštinski više smaranja nego ranije, a za uzvrat nam ne nudi ništa suvislo. Samim tim, nametanje "obaveze validiranja" za ovu vrstu putnika je čista, besmislena represija bez inteligentnog objašnjenja i vidljive protivusluge, dakle vrsta iživljavanja na koju slobodan građanin naprosto ne želi i ne može i neće da pristane. Zato sam se, pravo da vam kažem, ovih dana nosio mišlju da pozovem građane-markičare na građansku neposlušnost; preduhitrila me je, međutim, slobodna građanka gospođa Nada Korać svojim izvanrednim tekstom u Danasu od 9. 2. 2012. koji je ujedno i otvoren poziv na "bojkotovanje" validatora. Tom pozivu se, naravno, pridružujem. Nisam "švercer" ni utopijski anarhista koji veruje u postojanje "besplatnog ručka": BusPlus karticu sam uredno izvadio i uplatio predviđen mesečni iznos za vožnju (2680 dinara), što nameravam i ubuduće da činim. Kartu, međutim, ne "validiram", niti ću to činiti ubuduće, a pretnje "blokiranjima kartice", globama, bacanjima u zindan gde akrepe memla davi i ne-znam-već-čime uopšte me ne uzbuđuju: radite vi svoj posao, a ja ću svoj! Isto to preporučujem i svim prijateljima i poznanicima, među kojima agitujem za istu vrstu građanske neposlušnosti, u ime elementarnog samopoštovanja.
