Biciklistkinja
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2014.
- Poruke
- 1.662
- Pohvaljen
- 2.413
Kako će onda neko čekati inter-city na NBG-u, ili voz za Pančevo u Vuku??
Naplata karata i kontrola - [ Beograd Plus,... ]
- Začetnik teme Matt
- Datum pokretanja
Biciklistkinja
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2014.
- Poruke
- 1.662
- Pohvaljen
- 2.413
Verovatno je Vesić smislio ovo rešenje 
Biciklistkinja
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2014.
- Poruke
- 1.662
- Pohvaljen
- 2.413
To je onda jako komplikovano jer kontrolor/ ka Apexa ne može da pregleda karte za voz a isto tako ni kondukter iz Želetnica ne može da prekleda Bus Plus legitimacije. Postavljanje nekog sistema koji bi omogućavao čitanje Bus Plus legitimacija i voznih karti u isto vreme verujem da je jako skupo a i dolazimo do pitanja ugovora između Grada i Apeksa, jer ne verujem da je Apex odgovoran za postavljanje nekog drugog sistema sem validatora koje poznajemo. Takođe i sistem FTO samih perona bi bilo teško obrazovati zbog preplitanja nadležnosti a i zbog cene verujem, jer stanice BG voza nemaju trenutno protok putnika kao metro stanice.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.937
- Pohvaljen
- 56.274
Ако би се капије за бус-плус очитавале електронски, зар би био проблем да оне очитавају и некакав бар код на возној карти? Мада би се тако ограничио приступ перону нпр. људима који прате некога на пут, што се мени не би свидело.
astrodule
Professional
Zar sve mora da se komplikuje? Napraviš uredbu da kontrolor u BG vozu može da kontroliše sve karte i gotovo.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.830
- Pohvaljen
- 18.921
orion":34yae98e je napisao(la):
Mislim da je tako nešto ranije i bilo postavljeno na putničkom ulazu u Železničku stanicu Novi Beograd, na onom stepeništu.
Kod Vuka - postoji.
Samo je pitanje organizacije, ništa više.
I da - uređenje stajališta. Na primer - stajalište Tošin bunar izgleda kao iz Kustinog filma.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.251
čist posao baba sere... :lool:
na kraju ce uz svaki takav komplet iči i po jedan komunalac
a sobzirom da su i oni lomljiva roba morace i po jedan nindja kornjača :lool: :laugh: :lool:
a što da ne moze im se
pa ne plaća ih Apex nego mi :mrgreen:
:lool:
veb983
Intermediate
Bila ih gomila sa sve komunalcima kod pijace u MML u cini mi se cetvrtak ili petak u jutarnjem spicu ;-)
EUKALIPTUS
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.08.2011.
- Poruke
- 833
- Pohvaljen
- 467
Nove metode kažnjavanja građana koji nemaju kartu stupile na snagu.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.542
- Pohvaljen
- 41.463
Izvor: Beobuild.rs
Pregled naplate Bus Plusa i rezultati ankete
Anketa: Bus Plus tarife
Sistem naplate karata u gradskom prevozu Bus Plus već mesec dana primenjuje novi tarifni model, koji je doneo brojne promene u tipovima karata, njihovoj ceni i režimu kontrole. Kako je gradski prevoz suočen sa velikom finansijskom i krizom poslovanja Grad se odlučio za reviziju tarifnog sistema. Cilj je pre svega bio da se poveća naplata, ali i da se ponude nedostajuće tarife poput trodnevne i petodnevne karte.
U tom smislu ima i pozitivnih i negativnih efekata promene, gde su konačno uvedene vremenske karte - vrlo zgodna za sve domaće i strane turiste, ali i ukinuta popularna karta za pojedinačanu vožnju. Najmanja tarifa u sistemu postala je vremenska karta od 90 minuta, koja je praktično zamenila nekadašnju kartu za jednu vožnju. Na ovaj način omogućena je mnogo pravednija naplata za sve ljude koji presedaju više puta u jednom pravcu, ali je veliko negodovanje izazvalo veliko povećanje cene najeftinije karte i ukidanje pojedinčane vožnje. Ovim su direktno pogođeni svi koji bez pretplate koriste prevoz za kraća putovanja.
Novi tarifni sistem nije bio plod kompromisa, a posebno su bili netaktični u pokušaju da disciplinuju i motivišu građane da plaćaju prevoz. Sa novim tarifnim sistemom značajno je povećana i kontrola putnika, ali nije bilo ustupaka osiromašenim građanima. Nije tajna da Grad želi da destimuliše korišćenje pojedinačnih karata, ali kada već postoji rigorozna kontrola, greška je ne ostaviti mogućnost i povoljnije pojedinačne vožnje. Pojeftinjenje te karte bi bilo kakvo-takvo opravdanje za strogu kontrolu, a uticala bi i na bolje prihode u toj kategoriji.
Prema podacima Direkcije za javni prevoz u februaru 2015. beleži se rast od 10% prodatih mesečnih karata u odnosu na februar 2014. Rast korišćenja nepersonalizovanih kartica u prošlom mesecu pokazuje značajniji rast od čitavih 53% više dopuna u odnosu na februar 2014. godine. Međutim, rezultati prodaje personalizovanih i nepersonalizovanih karata ipak pokazuju dosta blaži rast kada su prihodi u pitanju, pa je u novcu to bilo samo 6% više u odnosu na februar 2014. To govori da je ostvaren samo sitan napredak sa novim tarifama, a da je naplati više doprinela rigorozna kontrola. Uz to još uvek traje skandalozna upotreba komunalne policije pri naplati karata, iako ima jako loše rezultate u svom primarnom poslu. O privatizaciji naplate da i ne govorimo.
Sve u svemu, situacija u gradskom transportu je teška već jako dugo, međutim ni najnovjij pokušaji i metodi očigledno nisu dali neko značajno poboljšanje. Razmimoilaženje javnosti i gradske uprave po ovom pitanju je i dalje veliko, a tu sliku slično opisuje i anketa koju smo sproveli za posetioce Beobuilda. Prema rezultatima ankete u kojoj je zabeleženo 1083 glasova, preko 80% učesnika nije zadovoljan sa novim tarifiranjem, gde 33% veruje da je reforma nedovoljna a čak 48,5% veruje da je napravljen korak unazad. U ovoj anketi 18,5% učesnika je reklo da su promene zadovoljavajuće.
Javni prevoz je dobio značajnu dotaciju i za sada to sve funkcionise, međutim čini se da će pitanje GSP-a opet doći na red. Problem finansiranja GSP-a nije samo problem naplate karata, jer prihodi od karata trenutno pokrivaju samo jedan mali deo troškova. Problem para je duboko u preduzeću, korupciji, neracionalnosti i lošem upravljanju. Delotvornije je rešiti te probleme, nego zaposliti još komunalne policije za primenu sile ili beskrajno povećavati cenu prevoza kao do sada. Sigurni smo da bi javnost takvu reformu podržala.
Pregled naplate Bus Plusa i rezultati ankete
Anketa: Bus Plus tarife
Sistem naplate karata u gradskom prevozu Bus Plus već mesec dana primenjuje novi tarifni model, koji je doneo brojne promene u tipovima karata, njihovoj ceni i režimu kontrole. Kako je gradski prevoz suočen sa velikom finansijskom i krizom poslovanja Grad se odlučio za reviziju tarifnog sistema. Cilj je pre svega bio da se poveća naplata, ali i da se ponude nedostajuće tarife poput trodnevne i petodnevne karte.
U tom smislu ima i pozitivnih i negativnih efekata promene, gde su konačno uvedene vremenske karte - vrlo zgodna za sve domaće i strane turiste, ali i ukinuta popularna karta za pojedinačanu vožnju. Najmanja tarifa u sistemu postala je vremenska karta od 90 minuta, koja je praktično zamenila nekadašnju kartu za jednu vožnju. Na ovaj način omogućena je mnogo pravednija naplata za sve ljude koji presedaju više puta u jednom pravcu, ali je veliko negodovanje izazvalo veliko povećanje cene najeftinije karte i ukidanje pojedinčane vožnje. Ovim su direktno pogođeni svi koji bez pretplate koriste prevoz za kraća putovanja.
Novi tarifni sistem nije bio plod kompromisa, a posebno su bili netaktični u pokušaju da disciplinuju i motivišu građane da plaćaju prevoz. Sa novim tarifnim sistemom značajno je povećana i kontrola putnika, ali nije bilo ustupaka osiromašenim građanima. Nije tajna da Grad želi da destimuliše korišćenje pojedinačnih karata, ali kada već postoji rigorozna kontrola, greška je ne ostaviti mogućnost i povoljnije pojedinačne vožnje. Pojeftinjenje te karte bi bilo kakvo-takvo opravdanje za strogu kontrolu, a uticala bi i na bolje prihode u toj kategoriji.
Prema podacima Direkcije za javni prevoz u februaru 2015. beleži se rast od 10% prodatih mesečnih karata u odnosu na februar 2014. Rast korišćenja nepersonalizovanih kartica u prošlom mesecu pokazuje značajniji rast od čitavih 53% više dopuna u odnosu na februar 2014. godine. Međutim, rezultati prodaje personalizovanih i nepersonalizovanih karata ipak pokazuju dosta blaži rast kada su prihodi u pitanju, pa je u novcu to bilo samo 6% više u odnosu na februar 2014. To govori da je ostvaren samo sitan napredak sa novim tarifama, a da je naplati više doprinela rigorozna kontrola. Uz to još uvek traje skandalozna upotreba komunalne policije pri naplati karata, iako ima jako loše rezultate u svom primarnom poslu. O privatizaciji naplate da i ne govorimo.
Sve u svemu, situacija u gradskom transportu je teška već jako dugo, međutim ni najnovjij pokušaji i metodi očigledno nisu dali neko značajno poboljšanje. Razmimoilaženje javnosti i gradske uprave po ovom pitanju je i dalje veliko, a tu sliku slično opisuje i anketa koju smo sproveli za posetioce Beobuilda. Prema rezultatima ankete u kojoj je zabeleženo 1083 glasova, preko 80% učesnika nije zadovoljan sa novim tarifiranjem, gde 33% veruje da je reforma nedovoljna a čak 48,5% veruje da je napravljen korak unazad. U ovoj anketi 18,5% učesnika je reklo da su promene zadovoljavajuće.
Javni prevoz je dobio značajnu dotaciju i za sada to sve funkcionise, međutim čini se da će pitanje GSP-a opet doći na red. Problem finansiranja GSP-a nije samo problem naplate karata, jer prihodi od karata trenutno pokrivaju samo jedan mali deo troškova. Problem para je duboko u preduzeću, korupciji, neracionalnosti i lošem upravljanju. Delotvornije je rešiti te probleme, nego zaposliti još komunalne policije za primenu sile ili beskrajno povećavati cenu prevoza kao do sada. Sigurni smo da bi javnost takvu reformu podržala.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.251
Privatnim prevoznicima grad ne daje novac za
nove autobuse,
gorivo, ulje ...
pllate
pa je logično da se plat karta za iprevoz
a GSPu
kupi im autobus , plati gorivo, daj platu pa još i dodatnu platu za komunalce i na kraju gradjani da kupuju (kucaju) karte za prevooz
Rešenje
Oformiti novu firmu , novi konkurs za svako radno mesto
a staru GSP u stiečaj....
pa ko vredi na kokursu ce biti primljen u novu ili kod privatnika
ko je ne upotrebljiv
nek ostane da sedi u firmi u stečaju k
ništa novo ništa drastično milion sugradjana je vec to prošlo u raznim dr. firmama
ovako GSP lešina ne samo sto smrdi vec je i ,,zarazna,,
nove autobuse,
gorivo, ulje ...
pllate
pa je logično da se plat karta za iprevoz
a GSPu
kupi im autobus , plati gorivo, daj platu pa još i dodatnu platu za komunalce i na kraju gradjani da kupuju (kucaju) karte za prevooz
Rešenje
Oformiti novu firmu , novi konkurs za svako radno mesto
a staru GSP u stiečaj....
pa ko vredi na kokursu ce biti primljen u novu ili kod privatnika
ko je ne upotrebljiv
nek ostane da sedi u firmi u stečaju k
ništa novo ništa drastično milion sugradjana je vec to prošlo u raznim dr. firmama
ovako GSP lešina ne samo sto smrdi vec je i ,,zarazna,,
NEZVANIČNA MASKOTA GSP Psa Žuću redovno možete videti u javnom prevozu
Njega možete videti svuda, jer on je najpoznatiji pas u gradu, ime mu je Žuća i dolazi iz Koteža, prigradskog naselja u Beogradu. Vozi se gradskim prevozom bez "bus plusa" i ne mari baš za kontrolu.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/541828 ... om-prevozu
Njega možete videti svuda, jer on je najpoznatiji pas u gradu, ime mu je Žuća i dolazi iz Koteža, prigradskog naselja u Beogradu. Vozi se gradskim prevozom bez "bus plusa" i ne mari baš za kontrolu.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/541828 ... om-prevozu
EUKALIPTUS
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.08.2011.
- Poruke
- 833
- Pohvaljen
- 467
PROMENA TARIFNOG SISTEMA Jedna cena prevoza do prigradskih naselja na proleće
M.T. - M.B. | 16. 03. 2015. - 22:34h
Promena tarifnog sistema koja bi podrazumevala spajanje ITS 1 i ITS2 startovaće najranije u maju ili junu, saznaje “Blic”. Time će vožnja do prigradskih naselja konačno koštati isto bez obzira na to da li su putnici u vozilima GSP-a, "Laste" ili privatnih prevoznika. Trenutno je razlika u ceni takva da je karta i do dva i po puta skuplja na pojedinim prigradskim linijama u odnosu na gradske i to za vožnju na istoj relaciji.
Kako “Blic” saznaje, trenutno u Direkciji za javni prevoz sa stručnjacima sa Saobraćajnog fakulteta razmatraju više varijanti raspodele gradskih i prigradskih zona. Jedno je sigurno: trenutni sistem u kojem su se preplitale zone ITS1 i ITS2 i zbunjivale putnike biće ukinut i uveden jedinstven način plaćanja za vožnju u celom gradu.
To ne znači da će biti ukinute i tarifne zone, odnosno da će vožnja do Mladenovca koštati isto kao i vožnja do Zvezdare. Spajanjem sistema biće samo ukinuti "dvostruki aršini" pri naplati karata, po kojima postoje različiti cenovnici.
Linije Integrisanog tarifnog sistema 2 su prigradske linije za opštine Mladenovac, Sopot, Barajevo, Lazarevac, Obrenovac i deo opštine Grocka. Najniža propisana cena pojedinačne karte na ovim linijama je 95 dinara, a najviša 480. Postoji 10 zona za karte i tri za mesečne dopune. Najskuplja mesečna karta za zaposlene je 7.740 dinara, važi u sve tri zone i u gradskom prevozu.
U ITS 2 su pojedinaćne, a ne vremenske karte i na autobusima, osim broja linije, ne postoji nikakav drugi znak raspoznavanja da se radi o drugačijem sistemu naplate karata.
Ovaj sistem zbunjuje korisnike, jer su u autobusima „Laste“, „Lastre“ i privatnih prevoznika instalirani isti "bus plus" aparati kao i u gradskim autobusima, a razlika je u ceni. Tako, na primer, od Ralje do Trošarine vozi gradska linija 408, u kojoj vremenska karta košta 89 dinara, a na prigradskoj liniji 491 važi samo pojedinačna karta po ceni od 213 dinara.
Neka naselja imaju samo prigradski prevoz, iako su geografski bliža od onih do kojih dopiru i gradske linije.
M.T. - M.B. | 16. 03. 2015. - 22:34h
Promena tarifnog sistema koja bi podrazumevala spajanje ITS 1 i ITS2 startovaće najranije u maju ili junu, saznaje “Blic”. Time će vožnja do prigradskih naselja konačno koštati isto bez obzira na to da li su putnici u vozilima GSP-a, "Laste" ili privatnih prevoznika. Trenutno je razlika u ceni takva da je karta i do dva i po puta skuplja na pojedinim prigradskim linijama u odnosu na gradske i to za vožnju na istoj relaciji.
Kako “Blic” saznaje, trenutno u Direkciji za javni prevoz sa stručnjacima sa Saobraćajnog fakulteta razmatraju više varijanti raspodele gradskih i prigradskih zona. Jedno je sigurno: trenutni sistem u kojem su se preplitale zone ITS1 i ITS2 i zbunjivale putnike biće ukinut i uveden jedinstven način plaćanja za vožnju u celom gradu.
To ne znači da će biti ukinute i tarifne zone, odnosno da će vožnja do Mladenovca koštati isto kao i vožnja do Zvezdare. Spajanjem sistema biće samo ukinuti "dvostruki aršini" pri naplati karata, po kojima postoje različiti cenovnici.
Linije Integrisanog tarifnog sistema 2 su prigradske linije za opštine Mladenovac, Sopot, Barajevo, Lazarevac, Obrenovac i deo opštine Grocka. Najniža propisana cena pojedinačne karte na ovim linijama je 95 dinara, a najviša 480. Postoji 10 zona za karte i tri za mesečne dopune. Najskuplja mesečna karta za zaposlene je 7.740 dinara, važi u sve tri zone i u gradskom prevozu.
U ITS 2 su pojedinaćne, a ne vremenske karte i na autobusima, osim broja linije, ne postoji nikakav drugi znak raspoznavanja da se radi o drugačijem sistemu naplate karata.
Ovaj sistem zbunjuje korisnike, jer su u autobusima „Laste“, „Lastre“ i privatnih prevoznika instalirani isti "bus plus" aparati kao i u gradskim autobusima, a razlika je u ceni. Tako, na primer, od Ralje do Trošarine vozi gradska linija 408, u kojoj vremenska karta košta 89 dinara, a na prigradskoj liniji 491 važi samo pojedinačna karta po ceni od 213 dinara.
Neka naselja imaju samo prigradski prevoz, iako su geografski bliža od onih do kojih dopiru i gradske linije.
Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/542906 ... na-prolece
Vesić: Opsežno brojanje putnika u javnom saobraćaju osnova za efikasniji gradski prevoz
Brojanjem putnika u Beogradu utvrđeno je da javni gradski prevoz dnevno koristi dva i po miliona putnika. Gradski menadžer Goran Vesić je rekao za „Blic” da je ovo prvi put da je u Beogradu sprovedeno opsežno brojanje putnika u javnom saobraćaju.
– Linije gradskog prevoza, ovakve kakve su sad, postavljene su pre više decenija i nisu menjane onako kako se grad razvijao. Zato danas imamo pojedine linije koje su prepune, a druge poluprazne u špicu. Da bismo uveli red i napravili novi red linija, koji će zadovoljiti potrebe građana i na osnovu kojeg će biti dovoljno autobusa na svakoj liniji, ovo brojanje putnika bilo je neophodno. Sada smo dobili osnovu za dalji rad, da bi gradski prevoz bio efikasniji i da bi zadovoljio potrebe građana – naglasio je Vesić.
Rezultati istraživanja sprovedenog na 150 linija pokazali su da Beograđani najviše putuju autobusima, dok su tramvaji potpuno zapostavljeni, iskorišćeno je tek 17 odsto kapaciteta. Najveće gužve su u autobusima 95 i 23, a najmanje opterećena je linija 110.
Bitan je i podatak da 36 odsto zaposlenih koji koriste gradski prevoz radi po smenama.
Brojanje i anketiranje putnika je pokazalo da „špic” počinje od 13 časova i traje neprekidno do 17 časova. Od ukupnog broja putnika 63 odsto ne preseda na putu do škole, kuće, fakulteta, posla, dok je isti procenat i onih koji koriste personalizovane „bus plus” kartice.
Anketiranje i brojanje putnika sprovedeno je na uzorku od 10.000 ispitanika od 29. oktobra do 10. decembra 2014. godine, na 150 linija na kojima putnike prevozi 675 vozila.
izvor: beograd.rs
Brojanjem putnika u Beogradu utvrđeno je da javni gradski prevoz dnevno koristi dva i po miliona putnika. Gradski menadžer Goran Vesić je rekao za „Blic” da je ovo prvi put da je u Beogradu sprovedeno opsežno brojanje putnika u javnom saobraćaju.
– Linije gradskog prevoza, ovakve kakve su sad, postavljene su pre više decenija i nisu menjane onako kako se grad razvijao. Zato danas imamo pojedine linije koje su prepune, a druge poluprazne u špicu. Da bismo uveli red i napravili novi red linija, koji će zadovoljiti potrebe građana i na osnovu kojeg će biti dovoljno autobusa na svakoj liniji, ovo brojanje putnika bilo je neophodno. Sada smo dobili osnovu za dalji rad, da bi gradski prevoz bio efikasniji i da bi zadovoljio potrebe građana – naglasio je Vesić.
Rezultati istraživanja sprovedenog na 150 linija pokazali su da Beograđani najviše putuju autobusima, dok su tramvaji potpuno zapostavljeni, iskorišćeno je tek 17 odsto kapaciteta. Najveće gužve su u autobusima 95 i 23, a najmanje opterećena je linija 110.
Bitan je i podatak da 36 odsto zaposlenih koji koriste gradski prevoz radi po smenama.
Brojanje i anketiranje putnika je pokazalo da „špic” počinje od 13 časova i traje neprekidno do 17 časova. Od ukupnog broja putnika 63 odsto ne preseda na putu do škole, kuće, fakulteta, posla, dok je isti procenat i onih koji koriste personalizovane „bus plus” kartice.
Anketiranje i brojanje putnika sprovedeno je na uzorku od 10.000 ispitanika od 29. oktobra do 10. decembra 2014. godine, na 150 linija na kojima putnike prevozi 675 vozila.
izvor: beograd.rs