utorak, 28. jan 2014, 18:56 -> 13:52
Imamo li stadion za Evropski šampionat?
Pripremio: Stevan Kostić
Ističe rok do kada država treba da se izjasni da li želi organizaciju Evropskog prvenstva u fudbalu 2020. godine. Preduslov izgradnja nacionalnog stadiona po standardima Uefe ili rekonstrukcija postojećih stadiona. Ponuđeno pet lokacija.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Odluka prvog čoveka Uefe Mišela Platinija da se Evropsko prvenstvo 2020. igra u 13 gradova, za jedne je revolucionarna jer pruža šansu manjim evropskim fudbalskim nacijama da se izjednače sa fudbalskim silama. Za druge, to je populistička ideja jer je Platini u trci za novi mandat, pa mu je potrebna što šira podrška.
U svakom slučaju, zahvaljujući toj odluci, kod nas je počelo sve glasnije da se govori o Srbiji 2020, to jest o Evropskom prvenstvu koje bi se održalo i u Beogradu. Međutim, da bi se to ostvarilo, država mora dati zeleno svetlo za izgradnju nacionalnog stadiona.
Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Laković kaže da država još nije donela odluku o tome, ali da FSS očekuje zeleno svetlo.
Fudbalski savez je prošle godine, u saradnji sa kompanijom „Mejs", pokrenuo projekat izgradnje nacionalnog stadiona. Od tada je predlagano mnogo lokacija, a do danas je u uži izbor ušlo tek nekoliko. Ako se stadion bude gradio od nule, potencijalne lokacije su Borča (u blizini „kineskog mosta"), Surčin (u blizini Aerodroma) ili Šimanovci.
A ako se odlučimo za rekonstrukciju postojećih stadiona, najviše šansi imaće Marakana i Stadion Partizana, koji bi u tom slučaju bili renovirani istovremeno. Druga opcija je rekonstrukcija stadiona Fudbalskog kluba Rad.
Regionalni direktor kompanije „Mejs" Branislav Simović kaže da nov stadion može da košta između 145 i 160 miliona evra. „A ako bi se išlo na renoviranje kompleksa Zvezdinog i Partizanovog stadiona, to bi, prema našim procenama, bilo između 120 i 145 miliona evra", kaže Simović. Objašnjava da je arhitektonski mnogo lakše izgraditi nov stadion, jer bi u slučaju rekonstrukcije, Marakana i Stadion Partizana morali bi da budu pokriveni 80 odsto.
Drugo pitanje - ko bi to plaćao? Iz kompanije „Mejs" poručuju da je uloga države da obezbedi od 25 do 50 hektara zemljišta, zatim infrastrukturu i sve neophodne dozvole. Novac daje investitor, ali bi, osim stadiona, dobio mogućnost da na toj lokaciji gradi i štošta drugo.
„To su stambeno-poslovni objekti, tržni centri, hoteli, manje dvorane, koje su moguće za iznajmljivanje, parkinzi koje je moguće naplaćivati, to je u stvari deo koji je za njega najinteresantniji, on gleda jednostavno samo da pokrije troškove održavanja stadiona", objašnjava Branislav Simović.
Nacionalni stadion - za i protiv
Na taj način, objašnjava naš sagovornik, investitor bi uloženi novac mogao da povrati za 15-ak godina. Međutim, treće pitanje je da li se Srbiji isplati gradnja nacionalnog stadiona?
Branislav Simović kao primer navodi Bukurešt, koji je izgradio nacionalni stadion, gde je 2012. godine igrano finale Lige Evrope između Atletiko Madrida i Atletik Bilbaoa. „Imali su posetu veću od 100 hiljada ljudi, za tri-četiri dana država je inkasirala 60 miliona evra zahvaljujući samo toj utakmici", ističe Simović.
Ipak, ima i loših iskustava iz komšiluka. Hrvatska je za potrebe rukometnog prvenstva 2009. izgradila šest rukometnih arena, koje su danas prazne. I koje neki zovu najpromašenijom investicijom u toj zemlji. A primer Evropskog prvenstva u Portugaliji 2004. je i pozitivan i negativan.
Direktor „Crvena zvezda marketinga" Zoran Avramović podseća da je Portugalija potrošila više od milijardu evra na sedam novih stadiona i na rekonstrukciju tri postojeća. "Danas mnogi od tih stadiona ne samo da su prazni nego nemaju tu funkciju", kaže Avramović i navodi i primer stadiona u Lapcigu, gde se 2006. igralo Svetsko prvenstvo, a koji je danas takođe prazan.
Zoran Laković, međutim, ističe da je Srbija nije Portugalija i da se ne može desiti da nacionalni stadion, ako bude izgrađen, zvrji prazan.
Prema Avramovićevom mišljenju, dobro je što je ta tema pokrenuta jer je fudbal ponovo u fokusu, ali ističe da pričom o nacionalnom stadionu zapravo u drugi plan stavljamo ozbiljnu raspravu o tome gde je danas domaći fudbal.
„Stvari se moraju iščistiti - da li je ovde nacionalni stadion drvo od kojeg se ne vidi šuma, veliki, lep, funkcionalni stadion, jer taj nacionalni stadion apsolutno može da postane generator razvoja, ali treba videti gde smo mi danas na tim rang-listama Fife i Uefe, gde su klubovi i fudbal, i onda na osnovu toga videti šta treba da bude sledeći veliki iskorak", kaže Zoran Avramović.
Marakana i Stadion Partizana u paketu
Postoji još nekoliko pitanja: ako budemo renovirali stadione Crvene zvezde i Partizana, da li će to posvađati „večite"? Naime, budući investitor bi rekonstruisao oba stadiona, ali bi samo jedan bio nacionalni - i samo na tom stadionu igralo bi se Evropsko prvenstvo.
Takođe, u slučaju da novi stadion bude izgrađen, reprezentacija bi bila u obavezi da tamo igra svoje utakmice. Međutim, kult reprezentacije Srbije je prilično okrunjen posle kvalifikacija za Mundijal.
Ipak, Zoran Laković navodi da je to samo faza u reprezentativnom ciklusu i da se dobri rezultati mogu očekivati u narednih 10 godina. Zato nema dilemu da li će reprezentacija moći da napuni budući nacionalni stadion.
I konačno, ako ispunimo sve tehničke uslove, da li je realno da dobijemo organizaciju Evropskog prvenstva? U trci je možda čak 37 gradova. U trku su se uključile komšije Hrvati, a prvenstvo žele i Mađari.
Zoran Avramović ističe da ima ozbiljnih država koji imaju konsenzus kada je u pitanju EP. „Azerbejdžan ima konsenzus kada je fudbal u pitanju, velike pare troše na promociju baš putem fudbala. Postoje zemlje koje uslove za kandidaturu mogu ispune verovatno lakše nego mi", veruje Avramović.
Zoran Laković kaže da kao član komisije Uefe ima malo više informacija o tome ko su nam glavni konkurenti i da, ako Srbija dobije modernu arenu, možemo sa sigurnošću da računamo na kandidaturu.
Iz Fudbalskog saveza poručuju da nam je nacionalni stadion potreban čak i ako ne dobijemo organizaciju Evropskog prvenstva. Zoran Laković kaže da do 2015. godine moramo Uefi jasno da pokažemo da smo spremni da ovdašnje stadione renoviramo, jer u suprotnom u Srbiji možda nećemo moći da igramo najjače evropske utakmice.
Sve ove dileme moraćemo da otklonimo vrlo brzo, jer kandidaturu Uefi moramo da pošaljemo do kraja aprila. To znači da država mora odmah dati zeleno svetlo, a Fudbalski savez da u naredne dve nedelje kompaniji „Mejs" kaže koju lokaciju je odabrao.
„Treba dva i po do tri meseca da se napravi studija izvodljivosti gradnje stadiona, a u isto vreme treba porazgovarati sa potencijalnim investitorima. Mi smo sa njima već stupili u kontakt, ali njima se moraju predstaviti jedna ili dve lokacije i onda od njih tražiti savet, gde oni vide sebe u jednoj od te dve opcije", objašnjava Branislav Simović.
I nakon toga, sve je u rukama prvog čoveka Uefe Mišela Platinija. On je 1984. na terenu promenio sliku Evrope, a 2020. to bi mogao da uradi i kao funkcioner.